Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, kao po pravilu poslanici DSS svoje izlaganje ili diskusiju započinju neprestanim podsećam na to koliko je ministar finansija puta prekršio Zakon o budžetskom sistemu. Nakon toga počinju da govore o kvalitetu projekcija i konačno završavaju ocenom ekonomske politike, odnosno za stanje u privredi okrivljuju ekonomsku politiku sadašnje Vlade, iako se to zove faza privrednog ciklusa. Na kraju, uvek traže moju ostavku i podsećaju na to šta nam je sve ostavila Vlada Vojislava Koštunice. To je otprilike redosled.
Ne preostaje mi ništa drugo nego da podsetim na to šta nam je ostavila u nasleđe Vlada Vojislava Koštunice - nepoštovanje Zakona o budžetskom sistemu; da podsetim 2004, 2006, 2007, 2008, i to ona Vlada i onaj premijer koji toliko insistira na legalizmu. Da nije to toliko puta ponovljeno ne bih ovog puta ovo rekla. Zaista mi se čini da se ovde radi samo o institucionalnom legalizmu. Dakle, ne smeta mi kršenje zakona kada sam deo vlasti, ali i te kako mi smeta kada je na vlasti neko drugi.
Šta nam je takođe ostavila u nasleđe Vlada Vojislava Koštunice? Nasleđene model javne potrošnje. Kakav je to bio model javne potrošnje? Moram da kažem veoma popularan. To znači da su prihodi koji su ostvarivani od privatizacije korišćeni ne samo, gospodine Šormaz, za otplatu dugova, a jesu, ne sporim i neću da kažem da nisu kada jesu, ali isto tako su korišćeni za pokrivanje budžetskog deficita.
Tako da je, uprkos već velike ukupne potrošnje, potrošnja dodatno bila stimulisana vrlo ekspanzivnom fiskalnom politikom, i to je tzv. prociklična fiskalna politika, dakle, veoma popularna. Ne menjate poreske stope i stalno novim zakonima uvodite nova i nova prava. Tako preko noći javna potrošnja od 41-42% postane potrošnja od 45% društvenog proizvoda.
Takođe, Vlada premijera Vojislava Koštunice praktično je ovoj vladi smanjila manevarski prostor, jer baš danas kada treba neka druga medicina da se ne bi osećale ili da bi se što manje osećale posledice ekonomske krize, dakle, tzv. kenzijanske medicine, vi nemate druge šanse nego da se zadužujete.
Znam da je dug zao drug i srećom znam i pravila zaduživanja. Dakle, možete se zadužiti da investirate, kao što kaže gospođa Jorgovanka Tabaković, ali takođe se možete zadužiti da biste vratili neke ranije drugove. Ono što nikada ne smete da dozvolite, a ja definitivno neću, jeste da se zadužim da bih vraćala kamate, jer veoma dobro znam da to jeste zamka zaduživanja.
Podsećam da je zaduženost tok, to sam već rekla, i da država ne samo da se zadužuje, država se i razdužuje. U toku proteklih pet meseci, za koje raspolažem podacima, privatni sektor se razdužio, a sva porast tzv. javnog duga jeste ovaj kredit koji smo uzeli od MMF kojeg nije ni dinar, ni evro potrošen.
Projekcija, gospodine Šormaz ili ne znam ko je rekao, nisu moje nažalost. Projekcijama se bavi struka i ne bavi se politika. Takođe bih vas podsetila da postoje institucije, trustovi mozgova koji se bave projekcijama jer koriste tehnike koje ne znate ni vi ni ja. Koristila sam njihove projekcije.
U julu 2008. godine za 2009. godinu su rekli da će ovaj region, uključujući zemlju Srbiju, rasti po stopi od 5%. Sada u ovom julu, za istu ovu godinu su rekli da će privreda opadati za minus 5%. Nadam se da vi stvarno niste ozbiljni ako mislite da možete da prognozirate bolje od struke, mislim da to i nije uloga politike.
Neko je govorio o dobrom primeru Brazila. Nekoliko puta sam govorila da ne samo Brazil, cela Latinska Amerika je Evropi i Severnoj Americi dala lekciju kako se vodi ekonomska politika. Činjenica jeste da su oni posle krize postali pametniji, činjenica jeste da ih je kriza naučila da, pored zakona o budžetskom sistemu i zakona o budžetu, postoji još jedan zakon koji je neobično važan, i što je recimo moja vizija za one koji misle da viziju nemam - da bude i zakon ove Srbije, a to je zakon o fiskalnoj odgovornosti.
Na kraju da završim sa Lazom Pačuom, mada poslanica koja me podsetila na čuvenog ministra finansija nije ovde. Naravno, o Lazi Pačuu postoje činjenice i postoji legenda. Legenda kaže da je on bio veoma čvrst ministar finansija. Neosporno je da je bio dobar i neosporno je da je dinar u to vreme bio stabilan.
Ali, nije tačno baš da je bio čvrst, a naročito ne na molbe kralja Petra, jer to se može videti u njegovim budžetima, a detaljno sam ih proučila. Laza Paču u Srbiji, u kojoj nije bilo inflacije, za godinu dana je povećao rashode svog kralja za više od 25%. Dakle, nije bio baš nem na zahteve kralja.
Takođe, nemojte da zaboravite da je Laza Paču bio čovek u čije vreme je Srbija imala deficit i takođe je bio čovek koji je uveo termin - leteći dug, a to je - uzimaš novi da otplatiš stari. Hvala.
