Dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo da se ne može održati nijedna sednica Narodne skupštine Republike Srbije, a da se na dnevnom redu ne nađe nekoliko predloga zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora ili nekog sporazuma o zajmu. Skoro svaki projekat koji započne ova vlast bazira se na zaduživanju, na uzimanju kredita koje će buduće generacije morati da vrate.
Evo, na ovoj sednici na dnevnom redu se nalaze tri predloga zakona kojima Srbija sebi stvara kreditne obaveze, i to u iznosu od 350 miliona i 500 hiljada evra. Prva dva predloga zakona odnose se jedan na projekta u vezi sa malim i srednjim preduzećima, a drugi na dodatno finansiranje projekata zdravstva. Treći predlog zakona odnosi se na zaduživanje Republike Srbije i to za finansiranje budžetskog deficita i refinansiranje duga Republike Srbije u iznosu od 90 miliona evra.
U aprilu je usvojen rebalans budžeta i tada je predviđen budžetski deficit za 20,517 milijardi dinara, veći od prvobitno planiranog iznosa s kraja prošle godine, tako da je sada planirani deficit 70,5 milijardi dinara.
Pri tome je planirano da deficit konsolidovane javne potrošnje, u koju su uračunati i fondovi obaveznog socijalnog osiguranja, budžeti lokalnih samouprava i AP Vojvodine, bude 90 milijardi dinara.
Tom prilikom srpska vlast je dogovorila i novi aranžman sa MMF. Radi se o kreditu od tri milijarde evra za jačanje deviznih rezervi i povoljniju poziciju kod inokreditora.
Prilikom rebalansa budžeta usvojeni su i zakoni koje je vlast predstavila kao mere koje preduzima radi ublažavanja negativnih efekata svetske ekonomske krize. Predviđeno je smanjenje izdataka za 65,4 milijarde dinara uštedama koje treba ostvariti smanjenjem diskrecionih rashoda, kao što su stalni troškovi, usluge po ugovoru, troškovi održavanja materijala, subvencije, kapitalni rashodi, budžetske pozajmice, smanjenje transfera lokalnim samoupravama, kao i zamrzavanje visine penzija u ovoj godini i privremeno smanjenje plata zaposlenima u javnim preduzećima i državnoj upravi.
Što se tiče prihodne strane, ako bi se povećalo otežano punjenje budžeta, povećane su akcize na naftne derivate i duvanske prerađevine, uveden poseban porez na impulse u mobilnoj telefoniji, povećane takse za registraciju motornih vozila snage preko 2.000 kubika i to do tri i po puta.
Evidentno je da su problemi sa prilivom sredstava u budžet veliki. Ova vlast, kojoj inače nije nikakav problem da se zadužuje prekomerno, odlučila je da se zaduži i za finansiranje budžetskog deficita, kao što sam već rekla, za 90 miliona evra.
Smatram da je ovaj potez izraz licemerja i na najbolji način pokazuje da ova vlast ne radi u interesu građana. Nikada ne govorim nešto bez argumenta. Argumente za ovo pruža sama vlast. Takođe, na skoro svim sednicama Narodne skupštine, tako što se redovno usvajaju zakoni kojima se osnivaju novi organi, razne agencije i razna regulatorna tela.
Umesto racionalizacije državnog aparata, masovno se vrše nova zapošljavanja. Pomenuću samo neke od mnogobrojnih organa osnovanih poslednjih nekoliko meseci - Agencija za bezbednost saobraćaja, Agencija za hemikalije, komunalna policija. Usvajanje zakona o regionalnom razvoju povlači za sobom osnivanje nacionalne i regionalnih agencija, saveta, oblasnih asocijacija, što sve čini jedno ogromno usložavanje činovničkog aparata.
Apsurd se ogleda u tome što predstavnici srpske vlasti neprekidno govore da će zaustaviti nova zapošljavanja u državnoj upravi i javnim preduzećima, a sa druge strane neprekidno se donose zakoni kojima se formiraju paradržavni organi koji služe isključivo za zbrinjavanje zaslužnih partijskih kadrova.
To kažem jer postoje već legalni državni organi koji obavljaju svoju delatnost. Vlast napravi neki novi paradržavni organ - agenciju, savet ili nešto drugo i on se bavi istim poslovima kao i regularni državni organ.
Sve priče o namerama vlasti da smanji javnu potrošnju padaju u vodu. Građani Srbije imaju prava da znaju kuda ide njihov novac, ali ne znam da li će neko od građana čuti ovo o čemu mi sada govorimo, jer će ovo biti emitovano noćas oko tri-četiri sata, kada većina građana, što je i normalno, spava.

Gospodine Petkoviću, vi ste hteli da replicirate, nema osnova za repliku, vaspitanje mi nalaže kada kažete - predsednice laku noć, da i ja vama to isto kažem.

(Miroslav Petković, sa mesta: Može li onda po Poslovniku?)

Može izvolite. Samo se ponovo prijavite.

Povreda Poslovnika, čl. 27. i 104.
Uvažena predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, meni moje poreklo, vaspitanje i obrazovanje ne dozvoljava da na ovakav način, kao vi s nama, razgovaram večeras i da vam kažem ono što bih zaista želeo da kažem, zbog građana Srbije i zbog uvaženih kolega koji sede večeras kasno u noć prilikom ove rasprave.
To "laku noć" možete da kažete vašim unučićima, a meni ćete dozvoliti da kao narodni izabranik saopštim vama kao predsednici Narodne skupštine, prvoj među jednakima u ovoj skupštini, sve ono što hoću.
Verujte mi da moja mladost i moja energija u odnosu na vas mogu da budu samo moja prednost, a u to ćete se uveriti u narednom periodu. Hvala vam najlepše.

Gospodine poslaniče, i mladi ste, i energični, i s pažnjom slušam vaše učešće u raspravi i vrlo uvažavam sve što kažete, i ne bih da komentarišem kako kažem svom unučetu sa najvećom ljubavlju, kada se rastajemo i šta mu kažem, ali prosto, rekli ste mi "laku noć, predsednice".

Moj odgovor je bio samo identičan, ne zato što je kasno, ne zato što nemam energije, ne zato što nisam mlada kao vi, nego zato što vas prosto poštujem. Ako ste drugačije shvatili, meni je to žao, ali ako se vi meni na jedan način obraćate, dozvolite da imamo egal odnos da mogu i ja vama da odgovorim. Ne mislim da vam mladost daje neke prednosti koje nemaju i drugi poslanici ovde, a sa vama se potpuno slažem da sam prva među jednakima.

Gospodin Dragan Šormaz ima reč. Vaša poslanička grupa ima devet i po minuta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, dobro jutro.
Gospođo ministarka, na početku, nije dobro da se upoređujete sa boljima od sebe. Kada ste se raspravljali sa bivšim ministrom Ilićem i sa gospodinom Tomislavom Nikolićem rekli ste - sve prethodne vlasti su zaduživale.
Pogledajte rezultate rada prve Vlade Vojislava Koštunice i videćete da je ta Vlada razdužila Srbiju, za razliku od vas koja je zadužuje, što vraćanjem kredita, ranijih dugova od privatizacionih prihoda, što otpisom, uspešnim pregovorima, Londonskog i Pariskog kluba poverilaca, a bili su zaista veliki dugovi prema tim institucijama, a naravno i uspešnijim privrednim radom, mnogo boljim nego što je danas situacija. Uostalom, s vašom Vladom u Srbiji prosečna plata je niža za 70 evra u odnosu na onu koja je bila u vreme Vlade Vojislava Koštunice. Pričajte vi sada o onome što sada radite.
Govoriću o dva zakona i zaduživanju koja čekaju Srbiju zahvaljujući ovoj najnesposobnijoj vladi u istoriji parlamentarizma Srbije. Prvo zaduživanje za mala i srednja preduzeća, žao mi je što uvaženi kolega iz SPS nije tu, zaista uvažavam čoveka i on to vrlo dobro znam, i mnogo toga što znam o privredi sam recimo u mnogo razgovora sa njim naučio, radi se o iskusnom čoveku koji dugo godina radi u "Simpu", i često se govori o malim i srednjim preduzećima kao o nečemu što nije deo nekog sistema.
Zna se da mala i srednja preduzeća u suštini rade, bilo da se radi o proizvodnji, bilo da se radi o uslugama za velike sisteme, bilo za privredne, industrijske sisteme, bilo za trgovinu, bilo za poljoprivredu kod nas, bilo za duvansku industriju, bilo za industriju nameštaja, kao što je "Simpo" i drugo, bilo za metalski kompleks, "U.S. still" "Sartid", bilo za automobilsku industriju koju smo nekada imali, koja se zvala "Zastava" iz Kragujevca.
Danas ne možemo da imamo mala i srednja preduzeća koja će raditi za "Zastavu" iz Kragujevca zato što je "Zastava" vašom vladom pretvorena u malo preduzeće. Ona je "Fijatovo" malo preduzeće pošto sklapa automobile za "Fijat" i ona je "Fijatovo" malo preduzeće, nije više automobilska industrija. To je činjenica.
Gospodo, ko će od malih i srednjih preduzeća sada da radi za Železaru smederevsku? Ako gledamo Dnevnik RTS onda je super, pre sedam dana prva vest u Dnevniku bila da je počela da radi smederevska Železara. To znači da će zaživeti i metalski kompleks u Srbiji, jer bez nje metalski kompleks ne može da radi, to svi znaju, barem ne ozbiljno.
Da li znate šta radi smederevska Železara? Ima ugovoren posao od 70.000 tona do kraja ove godine. Da li znate koliko je to? To je 3% kapaciteta, dva miliona je kapacitet. Znate li koliko je, kada je vaš kolega Duško Matković vodio "Sartid", u vreme sankcija, smederevska Železara proizvodila? Sedamsto hiljada tona, deset puta više nego ove godine "U.S. still".
I vi to stavljate kao prvu vest u Dnevniku. Kako vas nije sramota? Dokle ćete da obmanjujete građane Srbije? To što ne znaju u Užicu, u Subotici te činjenice, ne znači da ne znaju u Smederevu.
Tada je, 2004. godine, Smederevo bilo četvrto po platama u Srbiji. Samo su bili Beograd, Novi Sad i Pančevo ispred. Tada je bila Vlada Vojislava Koštunice u Srbiji na vlasti, a DSS u Smederevu.
Da li znate da je 300 malih i srednjih preduzeća u Smederevu od Nove godine do sada zatvoreno? Da li znate za taj podatak? Kome ćete da date kredit? Ko će da konkuriše? Za ovo malo poljoprivrede što je ostalo, što niste urušili i ta preduzeća eventualno što su za to vezana i koja rade?
Druga stvar, ovaj kredit za pokriće deficita, gde ide? Kada ćemo videti te novce? Kada ćete podneti izveštaj o tome gde idu? Video sam jednu veoma interesantnu stvar, u opasnoj situaciji za državu, vi ste veoma opasni kao najnesposobnija vlast za ovu državu, daću vam primer napad na žandarme u Bujanovcu.
Šta se dogodilo? Otišli su tamo predsednik države, ministar unutrašnjih poslova i ministar vojni odmah sutradan. Prvo su otišli predsednik države i ministar unutrašnjih poslova obučeni u kaki uniforme, one pustinjske boje. Šta će nama uniforme sa pustinjskim bojama? Otkud predsedniku države ta uniforma? Ko mu je dao? Kako je to kupljeno? Kako je zavedeno da je njemu data ta uniforma? Isto su bili obučeni on i Dačić.
Šta će srpskoj policiji uniforme za pustinju, u Bujanovcu, gde je sve zeleno? Oni su tog dana bili glineni golubovi za bilo kog teroristu, da ih smakne kada god hoće snajperom, tako kada su se pojavili u onom zelenilu. Jesu to kupili neke zalihe od Amerikanaca koje su im ostale od Iraka i od Avganistana, pa su se pojavili u tim uniformama tamo? Kako je zavedena ta uniforma u kojoj se pojavio Boris Tadić? Da li je on dao pare da je kupi ili je poklonjeno? Da li se to danas radi kada je kriza?
Dočekali su ih žandarmi u punoj ratnoj opremi, sa šlemovima, pancirima itd. Moraju ljudi, znaju da se nalaze na opasnoj teritoriji. Oni su za to vreme bili okruženi sa svima. Tada su mogli teroristi da nam ubace konvoj kamiona sa naoružanjem jer su morali njih dvojicu da paze i poslali su poruku kako su oni opasni momci.
Šta se desilo dva dana posle toga? Napad na civile i bombaški napad u Preševu. To se ne radi, kada neko napadne naše žandarme, onda tamo idu ljudi koje niko ne prepoznaje, a ne predsednik države i ministar unutrašnjih poslova. Sam kolega Riza Halimi je to juče izjavio. To je nesposobna i neodgovorna vlast koja mnogo košta ovu državu i koštaće je još više, a vi samo zadužujete i zadužujete i te pare besmisleno trošite.

Gospodin Paja Momčilov ima reč. Imate 19 minuta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, tužni skupe, i večeras ću sedeti. Ne može ovaj dom kad ovako radi da bude dostojanstven dom i da mu se odaje dužno poštovanje.
Sinoć, još koliko sinoć, rekao sam da mi danas nažalost prisustvujemo sumraku srpskog parlamentarizma, a evo večeras sam sasvim slobodan da kažem da se radi o totalnom mraku. Ne ni zbog represije, ne ni zbog smešnih situacija, gde vidimo ministre da u brzom trku napuštaju svoje mesto, ne odgovarajući na postavljena pitanja.
Neko je, potpuno je jasno, rekao zgazite opoziciju, neće na nadležnom mestu niko da vam zameri, nadležno mesto nije u Srbiji, nažalost ono je negde drugde. Nije to problem. Šta je problem? Zašto je mrak? Zato što danas vi imate potpunu simbiozu između izvršne i zakonodavne vlasti u delu opozicije, i to je toliko očigledno i jasno da ovaj parlament više ne predstavlja instrument kojim se kontroliše i nadzire ova vlast, nego postoji jedna čudna simbioza.
Parama evropskih građana putovala je delegacija ovog parlamenta u Kanadu i, gle čuda, prisustvovali su zasedanju kanadskog parlamenta, bila je rasprava, a bogami i te kako se čuo žamor, govor, dobacivanje, do izliva neuobičajenog raspoloženja poslanika. To je Evropa, i svet i parlament, nije represija. Ali dobro, mi sad živimo u tome.
Da se vratim temi, bolje bi bilo nego da držim pridike, ionako od toga koristi nikakve ni za nas u opoziciji, ni za srpski narod biti neće. Vidite prazne redove, je l' tako, dva kompletna dela ovog zdanja potpuno prazna, tri, hajde neko kaže tri, tačno je tri, i u ovim ostalim delovima poneki samo, je l' tako, poslanik koji je, verovatno, po dužnosti, a bogami mi iz opozicije zato što želimo nešto i da kažemo, da damo izvestan doprinos ovim predlozima zakona koji nam se nude da budu prihvaćeni.
Imamo tri zakona kojima treba naša zemlja da se zaduži. Nije to ništa novo, zaduživali smo se i ranije. Pitanje je samo trenutka i šta ćemo time dobiti? To je nešto što je interesantno. Gospođa ministarka je apsolutno kompetentna. S njom da vodim, bilo bi smešno, razgovore i dijaloge, ali kao laiku mi je potpuno jasno da se globalna svetska kriza prelama i preko leđa malih država, malih naroda.
Potpuno mi je jasno da je kurs dinara otišao od septembra. Potpuno mi je jasno da je industrijska proizvodnja pala i to dobro. Sasvim mi je jasno da naš izvoz pada i to dobro. Sasvim mi je jasno da projektovani BDP neće biti ostvaren u meri u kojoj ste želeli i potpuno mi je jasno da kada pročitam da je 30 milijardi dolara duga već na našim leđima, da ne specificiramo kako i zašto, a 2000. godine bilo je negde oko 10 milijardi. To je realnost ovog trenutka u kome živimo i ovo su brojke koje ekonomisti nama laicima kažu.
Naravno, katastrofa će biti veća jer nema priliva direktnih investicija. Svetska banka priča celom svetu na sastancima da će doći do pada direktnih investicija i to je realnost. Kažete da se treba zaduživati, a Svetska banka, MMF su vaši partneri. Sa njima razgovarate.
Moje kolege stranačke iz SRS su, mislim, lepo predstavili obe ove institucije, a kao lekar, neka mi bude dozvoljeno, citiraću kako je u jednom engleskom časopisu, uglednom „British Medical Journal“, kada je bila serija članaka o Svetskoj banci i o projektima o zdravstvu, bilo napisano za tu instituciju, rekla je jedna Engleskinja, to je ugledni naučni radnik: Svetska banka je ona institucija koja u bogatim zemljama uzima od sirotinje da bi u siromašnim zemljama omogućila bogatima da budu još bogatiji. To je rečeno u Engleskoj. Koliko je tačno sravnjujte sami. Vrlo je poznata ličnost koja je to kazala.
Osvrnuću se na ovaj kredit o zdravstvu. Samo mi je jedno u glavi, jedna ideja, narodna. Narod kaže ovako – kada su teška vremena nemoj da uzimaš ono što ne moraš, da sutra ne bi morao da dođeš u groznu situaciju da nećeš moći da uzmeš ono što bi morao da bi preživeo.
Tamna je noć, prođete li Beogradom, gledate ljude kako po kontejnerima traže hranu, ne druge stvari. Tamna je noć, a po danu kada se prođe beogradskim ulicama tezge ljudi koji rade. To ste kritikovali u vreme Miloševića žestoko, a sada se ljudi bore da prežive, da obezbede koru hleba i na ovaj način.
To je realnost. Realnost je kada Odboru za zdravlje stigne dopis tuberkuloznog bolesnika, piše njegova sestra i traži susret sa predsednikom Odbora za zdravlje, naivna, misleći da nešto predsednik Odbora može da joj pomogne i daje recept za lek koji taj bolesnik mora da uzima, težak je bolesnik, a daje u isto vreme i njegov ček, gde se vidi da cena leka prevazilazi iznos penzije. Onda srpski zakon kaže da je lečenje zaraznih bolesti besplatno. Imamo strategiju o borbi protiv tuberkuloze i to vam je današnja Srbija.
Pre par nedelja, Evropski centar za mir i razvoj održao je svoju, ne znam već koju, letnju školu menadžmenta u zdravstvu. Imao sam priliku da budem predavač sa šest interesantnih ljudi. Bio je gospodin Ola Vori iz Finske, ekspert zdravstvene organizacije, gospodin sadašnji ministar crnogorski Radunović, bio je Ivanić iz Republike Srpske, bio je sadašnji živi ekspert Đorđe Jakovljević. Držali smo ove godine predavanja u toj školi.
Tema je bila – ekonomska kriza i kako iz nje izaći. Čitav svet raspravlja o tome kako izaći iz ekonomske krize, da ne dužim, poruka je svih nas bila, svi smo se složili, pare ne tražite, para biti neće. Te pare koje dobijete mogu da vas sutra mnogo koštaju.
Šta smo poručili zdravstvenim radnicima? Pričao sam o očuvanju reproduktivnog zdravlja. To mi je bila tema. Rekao sam – uradite ono što nismo i što možemo, a to je promocija i prevencija bolesti jeftinim kost-benefit merama. To je ono što ovde izvršna vlast, oličena u kabinetu u kome i vi sedite, ne razume, ne zna i neće da primeni, a hoće u vreme najveće globalne krize, koja nas nije pogodila punom merom bar kada je zdravstvo u pitanju, da intenzivno uzima kredite.
Samo da vas podsetim, nedavno smo uzeli kredite za obnovu kliničkih centara, sad uzimamo kredit za neki informacioni sistem. Čudim se vama, gospođo ministarka, verujem da ste ozbiljna žena, sigurno dobar stručnjak, da možete da branite na ovakav način, laički, vi ekonomista, potrebu uzimanja kredita za zdravstvo. Otkud vam te hrabrosti.
Izgleda da ste i vi oguglali u ovoj sprezi između vladajućih činilaca naše zemlje, pa vam ne smeta da olako nas pokušavate da ubedite da je ovo u interesu srpskog naroda. Ako čovek pročita obrazloženje koje ste dali, prethodno se kaže da je to deo jednog projekta koji se zove Projekat zdravstva i da je taj projekat doprineo nekim stvarima u našoj zemlji, naravno da je doprineo, naravno da te pare koje su trošene sigurno su i donele dobrobit, i recimo u tački 2. kažete rekonstrukcija i sanacija četiri opšte bolnice u Kraljevu, Valjevu, Vranju i Zrenjaninu.
Ovaj projekat je samo u Valjevu uspeo. Ovaj projekat u Kraljevu nije završen, eno ga direktor kuka i plače, leleče i traži dodatna sredstva. U Vranju nije urađen, zbog njega je menjan projekat. Prema tome, ovo navesti kao primer loše je i dezinformacija, zašto vi nas dezinformišete, mi znamo, lekar sam, u Valjevu sam savetnik i radim u valjevskoj bolnici, operišem, znam kakva je situacija.
E sad, vi kažete, i to treba da bude ključno da biste nas ubedili, gospođo ministarka, tokom sprovođenja projekta ukazala se potreba za obezbeđivanjem dodatnih sredstava za finansiranje. Šta to znači potreba? To znači da projekat nije realno bio planiran.
Da li je neko uradio evaluaciju? Gde je ta evaluacija? Zašto je potreba? Onda se kaže u nastavku – a radi postizanja ciljeva koji su prvobitno predviđeni. Onda kaže, i radi sprovođenja projekta zdravstva u proširenom obimu. Šta to znači?
Ako ovde kažete da će ovim parama, ovih 10,5 miliona evra, nabrojali ste taksativno pet stvari koje će navodno biti urađene. Tu je prvo uvođenje informacione mreže koja će omogućiti povezivanje 400 zdravstvenih ustanova. Lepo.
Onda ove ostale su neke popisne stvari koje ne bih nabrajao, ovo je jedino numerički dato i za to čovek jedino može da se uhvati.
Od 2000. godine srpsko zdravstvo boluje od projekata. Projekti ubijaju srpsko zdravstvo. Ako odete na sajt Ministarstva zdravlja, završenih projekata ćete videti 39, u radu trenutno 37.
Tu su oni slavni projekti o transfuziji 5,5 miliona evra, pa još 2 miliona evra, pa ponovo zakon smo ovde raspravljali prošlu noć, ponovo se pare našle, dva i nešto miliona, ponovo se tu nešto radi i još nije jasno, a vezano je za transfuziju.
Kod ovih realizovanih projekata interesantna su dva za ovu priču. Evo, jedan zove se Funkcionalna analiza zdravstvenog informacionog sistema u Srbiji. Što ne dadoste tu funkcionalnu analizu. Ne mora sve. Bar da nam date reference gde mi to možemo pogledati, potražiti ili da nam date izvode. Samo da kažete šta Srbija ima od informacionog sistema, da pobrojite šta ima od hardvera, softvera.
Govorite o integracionom informacionom sistemu. Koga integrišete? Pretpostavljamo, ovo je zemlja koja ima 140 i nešto hiljada zdravstvenih radnika, ima 35.000 privatnika. Hoćete da uklopite i privatni sektor da bi mogli da imate kompletne podatke. Ništa vi o tome ne govorite.
Vi se prema nama odnosite sramno i nedozvoljeno, kao da mi mozga nemamo, kao da nismo misleći ljudi, vi jednostavno napišete floskule, opšta mesta i hoćete od nas poverenje. Sramota će biti moje časne kolege narodne poslanike koji će za ovo dizati ruku, bez ubeđenja da je to u interesu i njihove dece, i njihovih roditelja i srpskog naroda. Ali, takva su vremena.
Drugi projekat koji je završen je Razvoj zdravstvenog informacionog sistema za osnovne farmaceutske zdravstvene usluge. Tu piše da je otišlo 3,3 miliona evra. Kako izgleda realna situacija? Niko u Srbiji ne može da vam kaže koliko je do sada para potrošeno na informacioni sistem.
Mi znamo da je nabavljen hardver i softver za Republički zavod za zdravstveno osiguranje, za njegove filijale, da su one umrežene, i da je nabavljen i hardver i softver za Batut, i za institute i zavode koji postoje. Da li su umreženi, to niko ne zna, kakav je softver i to niko ne zna.
Ove četiri bolnice što ste naveli, to je kreditima kupovana oprema i nikoga ne možete više da uhvatite koliko je para potrošeno. Kada novinari pitaju gospodina ministra, imam njegov odgovor, kaže, mi smo potrošili 3,3 miliona evra za ovo. U Zrenjaninu se drži svečana promocija, Zrenjanin je jedan od centara gde se sprovodilo ovo informatičko veselje i tamo oni kažu četiri miliona evra. Jedan jedno priča, drugi drugo priča, a zna se, obećano je.
Vreme jeste nevreme kolega, a to što dobacujete, to je sramota. To što vas predsedavajući ne opominje, to je njena sramota. Nemam ništa protiv. Navikli smo i mi smo oguglali.
(Predsednik: Gospođo Radeta, molim vas, nemojte dobacivati.)
Dobacuju meni, gospođo predsedavajući, dobacuju meni da je vreme. Čujem, imam dosta godina. Nije važno.
Izvinjavam se vama što vas maltretiram i pričam, ali ne pričam vama, nemojte se ljutiti, pričam građanima Srbije, pričam zbog svog deteta, pričam zbog srpskog naroda…
(Predsednik: Gospodine Momčilov, zahvaljujem.)
Nisam gotov, izvinite.
(Predsednik: Prošlo je 19 minuta.)
Prošlo je vreme? Žao mi je. Hvala.

Gospodine Dimitrijeviću, imate reč, dva i po minuta.

Gospođo ministar, govoriću samo o jednom od ovih predloga za zajam, zajmu u zdravstvu. Pre ovog dnevnog reda mi smo razmenili par rečenica u vezi ove tačke dnevnog reda i vi se dobro sećate šta ste mi rekli, da vi ne znate kako ćete da branite ovo. Da li je tako bilo?
E, dakle, gospođo ministre, očekivao sam da ćete vi skinuti ovu tačku dnevnog reda, nažalost, zbog građana Srbije, vi to niste uradili. Evo nekoliko ključnih stvari o čemu se ovde radi. Dakle, jasno je šta je predviđeno projektom. Videćete u projektu dva pod tačkom b) borba protiv korupcije. Sada zamislite zbog čega zajmodavac insistira na toj tački, borba protiv korupcije.
Ministar kaže da je korupcija u zdravstvu sporadična stvar. Imate podatak od 17. juna 2007. godine da je država Srbija četvrta u svetu po korupciji u zdravstvu i vi ste pristali da uđete u ovaj zajam. Da li ste nekad bili u nekoj ključnoj ustanovi srpskog zdravstva, recimo kakav je Urgentni centar u ovo doba dana, da vidite kako to izgleda. To je realna slika Srbije.
Ministar zdravlja, ovo je peti mandat, sedam i po godina, ceo posao ministra zdravlja je pravljenje privida, da radi reforme u zdravstvu, a pravljenje privida je i sinoćni zakon o javnom zdravlju, koji je potpuno bezvredan, beskoristan, neprimenjiv. A šta je realna slika - liste čekanja na život u zdravstvenim ustanovama Srbije.
To je sramota i tu je odgovornost, i kad će biti pokrenuta odgovornost za ovakvog ministra? Vi nemate odgovor na to, ali ste pristali da umesto njega ovde primate ovako teške reči, a da nemate odgovor na njih. To je situacija u kojoj se nalazi srpsko zdravstvo. To je stanje duha u kojem se nalazi naš narod. A vi ovde sedite bez ijedne reči odgovora.

Gospodo poslanici, htela bih samo da vas obavestim da već duže od sat vremena ide prenos i verovatno kad stignemo kući ovaj deo ćemo moći da gledamo.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predstavnici odnosno predsednici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)

Pre nego što zaključim zajednički jedinstveni pretres, da li predstavnik predlagača dr Diana Dragutinović, ministar finansija, želi završnu reč? (Da.) Izvolite, gospođo Dragutinović.