Na početku bih predstavniku Vlade uputio nekoliko poruka koje može tumačiti, pre svega, kao odraz nečega što je političko stanje, pa bih vas zamolio ako sretnete gospodina Cvetkovića ili gospodina Borisa Tadića da ih obavestite o ovome.
Vidite, iza vas se nalaze gospođa Slavica Đukić-Dejanović i Veljko Odalović, tamo je moj prijatelj Milan Nikolić, ovde je Sulejman Spaho, evo i ja sam tu. Za 20 godina uopšte nismo promenili naš stav po pitanju prava nacionalnih manjina. On je potpuno identičan i pre 20 godina i danas.
Neki drugi su se promenili. Pre 20 godina su pričali o Srbiji kao nekom mestu gde se navodno krše ta manjinska prava, a vidite u našim razmišljanjima, u našem odnosu prema Ustavu, prema pravima ništa se nije pojedinačno promenilo.
Verovatno ste primetili da odavno skoro sve političke stranke povodom ovih i ovakvih pitanja jasno stavljaju do znanja da u članstvu imaju one građane koji su pripadnici neke nacionalne manjine. Naš predstavnik po ovoj tački dnevnog reda bila je Marina Toman, nju javnost zna pre svega kao člana SRS, a retko ko zna da je ona pripadnik neke nacionalne manjine.
Mi se ponosimo time. Smatramo da ljudi koji učestvuju u političkom životu mogu da imaju neku razliku političke prirode sa nekim svojim političkim alternativama, ali ako smo iskreno opredeljeni za demokratiju i ljudska prava, onda svako ljudsko biće, svaki građanin Republike Srbije, svaki državljanin Republike Srbije, pa zašto ne reći i stranac, treba da uživa ta prava da maksimalno dolazi do izražaja jednakost pred zakonom, ravnopravnost, odsustvo do zabrane bilo kakve diskriminacije. To je jedan standard.
Takođe, obavestite gospodina Tadića, ako ga budete videli, da već, da ne preteram baš mnogo, ali tridesetak godina, ako ne i duže, u svim vladama Republike Srbije u vidu ministra, potpredsednika Vlade uvek je bio prisutan neko kao pripadnik neke nacionalne manjine, više puta pre svega kao stručnjak za neku oblast, ali i kao pripadnik nacionalne manjine.
Slična situacija je i sa Narodnom skupštinom. Nikada nije bio problem u Narodnoj skupštini da se ustupi neko mesto na bazi one srazmere koja pripada poslaničkim grupama nekom predstavniku nacionalne manjine.
Jednostavno, sve stranke su želele da imaju dobre odnose sa političkim predstavnicima nacionalnih manjina, zato što je to jedan od dobrih uslova za stabilnost Srbije i za normalan život, jer smo mi i komšije, i prijatelji, pa i rodbina itd. Tu nikako nema problema.
U međuvremenu su se neki promenili, oni koji su rekli ako vide neku zastavu u nekoj ruci, oni koji su delili besplatne sanduke svima zbog teškog materijalnog položaja, pa vidite i sami promenili su se i oni koji su napadali Ustav Republike Srbije. Trpeli smo velike kritike, a oni koji su pozivali da se ne glasa, da se ne ide na referendum, sada se pozivaju na odredbe Ustava Republike Srbije iz onog dela gde se nalazi deklaracija o ljudskim pravima.
Ovo sam morao da vam kažem da biste jednostavno shvatili da postoje neki politički razlozi zbog čega se ovakva vrsta i ovakav tekst zakona nameću. To su, pre svega, politički razlozi, jer neko ko smatra da je politička elita neke nacionalne manjine želi po svaku cenu da sačuva svoj politički ekskluzivitet i svoja mesta.
Mogu da vam nabrajam šta je bilo za proteklih pet godina povodom pitanja nacionalnog saveta, medija, otvorenih pretnji itd.
Ne ulazim u ta politička uslovljavanja, ko je, zašto prihvatio da podrži Borisa Tadića za predsednika od predstavnika nacionalnih manjina ili ko je prihvatio da podrži ovu vladu da bi ostvario neka, ipak moram da kažem, parcijalna politička prava i interese kao elite.
Moram da dignem glas, jer u nekim rešenjima ovaj predlog zakona prosto vrši svojevrsnu izolaciju i getoizaciju, jer ispada da predstavnici nacionalnih manjina u SRS, u DSS i bilo kojoj drugoj stranci nisu autentični predstavnici svoje nacionalne manjine. Oni su praktično isključeni u nekim odredbama.
Ako vidite gospodina Tadića i gospodina Cvetkovića, pitajte ih da li ovakav koncept zakona nameravaju da plasiraju u Crnoj Gori, u Hrvatskoj, u Mađarskoj, u ovim zemljama koje su u EU ili u predvorju EU? Znam da želite da budete lideri na Balkanu, znam da Srbija treba da bude na prvom mestu, sve je to poznato, ali ono što ne možete da ostvarite radi ispunjavanja ustavne obaveze, zaštita prava Srba u Crnoj Gori, ono što ne možete kod Mila Đukanovića, evropskog čoveka, da progurate, nemojte ovde, a pogotovo nemojte na ovako neustavan način.
Samo bih vam sad skrenuo pažnju u čemu se ogleda grubo kršenje Ustava Republike Srbije. Ima tu i nekih rešenja koja su u suprotnosti, a ima i rešenja koja su u nesaglasnosti koja se može poistovetiti sa suprotnošću.
Skrenuo bih vam pažnju da reč "samouprava", kada stoji u okviru nečega što je teritorijalna, kada stoji u okviru nečega što je lokalna, ima vrlo precizno svoje značenje, određeno Ustavom Republike Srbije i zakonima.
Kada pogledate u članu 75. tu reč "samouprava", ona nije ta vrsta samostalnosti. Ovde se ne govori o nacionalnom savetu nacionalne manjine kao instituciji, ne govori se o nečemu što ste vi u uvodnom izlaganju rekli - formiranje, već se priča o pravu. U ovom članu se priča o individualnim i kolektivnim pravima, ali i kod kolektivnih prava se priča da se ona ostvaruju ili neposredno ili posredno, ali nigde nema reči ko je predstavnik.
To je interesantna stvar koliko ste daleko otišli, upravo zbog ove elite koja želi da obezbedi svoju poziciju. Rekli ste - ovaj zakon treba da predstavlja izuzetak. Ne, ovaj zakon treba da predstavlja samo ono što je ustavni okvir.
Samo da vam skrenem pažnju. Ko je vas ovlastio da u Predlog zakona ubacite odredbu o prenosu nekih ovlašćenja koja su autentično državna ovlašćenja, proističu iz vršenja državne vlasti? Kako možete to da prenesete na nešto što nije obavezujuće? Zato ste u čitavom ovom predlogu zakona, u svakom članu gde počinjete sa rečima - nadležnost ubacili reč - može. Zar nešto što može, može da dobije ona ovlašćenja koja su vezana za - mora.
Samo da skrenem pažnju, jesu ova četiri pitanja izdvojena u okviru korpusa kolektivnih prava, ali u članu 80. stav 1, verovatno ga znate, pripadnici nacionalnih manjina mogu da osnivaju prosvetna i kulturna udruženja koja dobrovoljno finansiraju.
Molim vas, u okviru prava na teritorijalnu autonomiju, u okviru prava na lokalnu samoupravu, postoji niz odredbi koje nalažu da prema sastavu stanovništva, osobenosti određenog prostora, autonomija i lokalna samouprava uređuje neka pitanja, i tu su i kultura, i obrazovanje, informisanje, tu je upotreba službenog pisma.
Vidite, službeno pismo i jezik gotovo da su teme koje ne treba da uopšte obrađujete ovim zakonom, jer je sve regulisano. Regulisala Republika, regulisala autonomna pokrajina, regulisale sve lokalne samouprave. Pošto je regulisano već, onaj koji to krši, on je u skobu sa državom, a ne sa predstavnicima nacionalne manjine. Oni su apsolutno tu zaštićeni.
Nije ni čudo što je onako veliki pečat za pojedine opštine u Vojvodini. Treba da bude veliki i to je obaveza, na svim jezicima da stoji to napisano i to niko ne spori.
Kada je u pitanju informisanje, uzmite bilo koje mesto gde živi i radi veliki broj predstavnika nake nacionalne manjine. Oni već imaju na svom jeziku i na svom pismu informativna glasila.
Hoćemo li u pogledu kulture? Umetnička društva koja finansira lokalna samouprava neguju i baštine i ono što je osobenost i kulturni identitet žitelja te opštine. Ne vidim tu nikakav spor.
Ako je nešto dodatno potrebno preko toga i to je Ustav regulisao. Vi to ne želite. Vi želite da zadovoljite apetite onih koji predstavljaju političku elitu. Samo da vas podsetim, pre nekoliko meseci je usvojen Zakon o političkim strankama, pa je došlo do neke male modifikacije pojma - političke stranke nacionalnih manjina u odnosu na ono što je pisalo u Zakonu o izboru narodnih poslanika, a koji je promenjen tamo, čini mi se, februara 2004. godine.
Dolazimo do zaključka da dva puta rade isti posao. Jedanput kao politička stranka, jer promoviše one osobenosti i to nikome nije sporno, a onda se sele i u nacionalni savet, gde treba da koriste i sredstva sa svih nivoa budžeta, i opet ta politička elita neće biti zadovoljna. To obavestite gospodina Tadića.
Opet će da ga uslovljavaju, kao što smo imali situaciju ovde da skoro na svakih mesec i po, dva meseca, odapne se neka strela, eto, mi razmišljamo o glasanju, možda ne damo kvorum. Zašto? Ima neki razlog.
To nije razlog pripadnika nacionalne manjine nego elite. Znate i sami da za proteklih nekoliko godina pitanje formiranja nacionalnih saveta, i po onom propisu koji je važio u to vreme, bilo je pitanje partijske podele, dominacije jedne ili dve, ili tri ili više međusobno konkurentnih političkih grupacija unutar jedne iste nacionalne grupe, kako bi obezbedili ne samo prisustvo polugama vlasti, nego i dominaciju i sticanje sredstava.
Ne želimo da trpimo zbog toga, svi trpe zbog toga. U Srbiji postoji samo jedna stranka, da znate, stranka siromašnih, to je ono što pogađa sve nas, beda, ekonomska kriza, nemaština. To je nešto protiv čega treba da se borimo, a ne da razmišljamo o tome kako će jedna ili druga strana, unutar navodno političkih predstavnika pojedine nacionalne manjine da pobedi, ili po nekom drugom kriterijumu, a videli ste i sami u toj borbi koliko su beskrupulozni jedan prema drugome, da su u stanju da i pripadnike svoje nacionalne manjine izvedu jednog protiv drugog. Ne smete vi u tome da saučestvujete.
Mi ćemo u okviru pojedinosti da pričamo i o konkretnim rešenjima, i moram da vam kažem, i gotovo suludim rešenjima. Ovo ne treba da bude zakon za nešto što je sui generis, jer to ne ispunjava uslove, ovo treba da bude zakon koji mora da bude u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Taj kriterijum saglasnosti ovaj ponuđeni tekst ne ispunjava.