Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić, koji želi reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, pretpostavljam da sada vi uviđate i svoju odgovornost za prethodna dva dana kada ste najurili ovlašćene ministre iz ove sale Narodne skupštine. Tada ste rekli, govoriće, objašnjavaće kada bude rasprava u pojedinostima.
Evo sada dobrog demantija za vas. Mi sad raspravljamo o nekoliko krivičnih zakona, da ih tako jedinstvenim imenom nazovem, niko ne predstavlja Vladu, što nije isključena mogućnost da će se desiti i u danu kada budu na dnevnom redu oni zakoni čije ste vi predstavnike, a kao ministri u Vladi Republike Srbije, najurili iz ove sale.
Predložio sam u ime SRS amandman na član 12, gde umesto reči „policijskih poslova“ stoji „unutrašnjih poslova“. To je odbijeno. Vlada nije prihvatila taj amandman. A da ne želite uopšte da na interaktivan način, kako to voli moj kolega Dragan Stevanović da kaže, da raspravljate sa poslanicima SRS, na najbolji način vas demantuje stav 3. člana 12. ovog zakona, gde se kaže – ministar nadležan za unutrašnje poslove, a ne kaže se, ministar nadležan za poslove policije.
Stoga da bi ovi zakoni imali smisla, treba da bude jednoobrazan, da tekst bude prihvatljiv i razumljiv za one koji će ga i čitati i primenjivati. Bilo bi sasvim normalno i dobro da se ovaj amandman prihvati.

Gospođa Malović je bila sve vreme  kada smo raspravljali u načelu ovde, predstavnik Ministarstva je ovde, na Odboru je bilo detaljne rasprave.

Na član 15. amandman je podneo poslanik Milorad Buha.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 16. amandman je podneo poslanik Slađan Mijaljević.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 27. amandman je podneo poslanik Dejan Mirović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 33. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZVRŠENjU KAZNE ZATVORA ZA KRIVIČNA DELA ORGANIZOVANOG KRIMINALA (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Petar Jojić, Nenad Konstantinović, Aleksandar Martinović, Vladan Batić, Slađan Mijaljević, Boris Aleksić, Sreto Perić, zajedno Milica Radović, Miroslav Petković, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić, Mirko Munjić, Gordana Pop-Lazić, Srđan Spasojević, Vjerica Radeta, Nataša Jovanović, Zoran Krasić, Momir Marković, Dušan Marić, zajedno Milica Radović i Miroslav Petković i zajedno Miloš Aligrudić i Jovan Palalić.

Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 1. amandman je podneo Nenad Konstantinović.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć, pa konstatujem da je postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 2. amandman je podneo Aleksandar Martinović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo poslanik Vladan Batić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo poslanik Slađan Mijaljević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić, koji želi reč. Izvolite, gospodine Periću.

SRS se suprotstavlja stavu predlagača, tj Vladi Republike Srbije, a preko Ministarstva pravde – da lica zaposlena u posebnim odeljenjima može da prebacuje na rad, a po predlogu upravnika, u druga mesta, jer se ovde vidi da je zaposlenost ugrožena.

Imamo situaciju da sudije više ne mogu da računaju na poštovanju ustavne odredbe. Sada zaposleni u zavodima za izdržavanje sankcija ne mogu takođe biti sigurni u svoje zaposlenje. Ono sa Palića „čuvajte svoja radna mesta motkama“ više ne može izgleda da bude sprovodivo i realizovano. Ako i dođe do određenih premeštanja za zaposlene u posebnim odeljenjima, onda će to izazivati velike finansijske i ekonomske troškove za poreske obveznike Srbije i za budžet Republike Srbije.

Stoga sa aspekta SRS član 6. Predloga ovog zakona nije prihvatljiv.

Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Radović, Miroslav Petković, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić. Ima reč gospođa Milica Radović.

Kada je reč o ovom predlogu zakona mi smatramo da je donošenje njegovo bilo neophodno. Takođe nas iznenađuje sporost Ministarstva pravde u pripremi ovog predloga zakona.

Naime, znamo da je posebno odeljenje za izvršenje kazni zatvora u Zabeli, da je njegova gradnja davno završena i upravo zbog toga smo vrlo iznenađeni činjenicom da tek sada dobijamo ovaj zakonski predlog i da je tek sada stavljen na dnevni red.

Neću se preterano osvrtati na vreme koje imam kao ovlašćeni predstavnik po pitanju obrazlaganja ovih amandmana. Reći ću samo da je ovo odeljenje u mogućnosti da primi negde, po našim podacima koje smo uspeli da dobijemo, negde oko 100 osuđenih lica.

Ako se tome doda podatak da u Srbiji deluje 35 organizovanih kriminalnih grupa i njihovih 360 članova, i ako se tome još doda i informacija da je 360 lica bezbednosno vrlo interesantnih u Srbiji, onda se vrlo lako da zaključiti da ovaj kapacitet posebnog odeljenja za izvršenje kazni zatvora neće biti dovoljno.

Takođe je neophodno dodati podatak da u svim zatvorima u Srbiji danas kaznu zatvora izdržava negde oko 10.260 osuđeni lica, prekršajno kažnjenih lica i pritvorenih lica, a da realni kapacitet svih zatvora u Srbiji iznosi 7.000 osuđenih lica, ukoliko želimo da ispoštujemo sve evropske standarde.

Pored niza amandmana, mi smo podneli i amandman na član 6, smatrajući da je vreme od šest meseci za upućivanje zaposlenih u posebno odeljenje za izvršenje kazne zatvora nedovoljno i da se radi o kratkom roku. Znači u roku od šest meseci zaposleno lice u posebnom odeljenje neće biti u mogućnosti da se na adekvatan način upozna sa navikama samih osuđenika, što ne bi u krajnjem slučaju olakšalo ne samo njihov rad, nego bi i te kako imalo uticaja na stepen bezbednosti u samom posebnom odeljenju za izvršenje kazne zatvora. Zbog toga smatramo da je ovo vreme od šest meseci izuzetno kratko.

Bilo bi neophodno da se produži, još ukoliko se ovome doda činjenica da zaposlena lica koja se upućuju u posebno odeljenje za izvršenje kazni moraju da prođu posebne pripreme, jer se, ne zaboravite, radi o radu sa najzahtevnijom kategorijom osuđenih lica, najtežom kategorijom osuđenih lica na najduže krivične kazne zatvora, čak i do 40 godina.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić, koji želi reč. Izvolite.

Amandmanom sam tražio da se član 7. briše, uz obrazloženje da se važećim Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija precizno propisuju uslovi rada zaposlenih u ustanovama za izvršavanje kazne zatvora. Očigledno se ovde radi o nametnutom Predlogu zakona. Na to nas upućuje i zadnji stav člana 1. Predloga zakona, koji kaže – ako odredbama ovog zakona nije drugačije propisano, na izdržavanje kazne lica iz stava 1. i 2. ovog člana shodno se primenjuju odredbe Zakona o izvršenju krivičnih sankcija.

Znate, dame i gospodo, jedna fina i istinita kineska poslovica glasi – što više zakona, to više lopova. Da li se to može primeniti kod nas, to neka prosude građani Srbije. Vi se hvalite i stalno potencirate broj zakona koji ste doneli i koje treba tek doneti.

Međutim, da li je ovo presudno? Da li je ovo najvažnije? Da li je taj broj presudan ili je mnogo važniji kvalitet tih zakona, kao i činjenica kako se oni poštuju? Jasno je da ovde važi pravilo – šta vredi galopirati, ako se krećete u suprotnom pravcu. Vi očigledno ne idete onim pravcem koji bi to želeo narod.

Treba da se spustite na zemlju. Jednostavno treba da izađete iz zatamnjenih automobila. Ona zatamnjena stakla izgleda da daju pogrešnu senku, da daju pogrešnu predstavu o svetu oko vas, a dole na zemlji, verujte, čekaju vas obične ljudske nedaće – rešavajte ih dok nije kasno.

Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Radović, Miroslav Petković, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić. Gospodin Jovan Palalić ima reč.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo i kada je bila rasprava o izmenama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija ukazali da u nekim rešenjima taj zakon ide korak nazad, a pogotovu kada je u pitanju član 14. koji se odnosi na radno iskustvo direktora Uprave za izvršenje zavodskih sankcija.

Onda je koleginica Milica Radović rekla problem koji se odnosi na člana 6. ovog zakona, na zaposlene koji se upućuju na posebna odeljenja, gde krivičnu sankciju izdržavaju lica koja su osuđena za najteža krivična dela, konkretno za krivična dela organizovanog kriminala i da se ta lica upućuju na šest meseci. Sada imate u članu 7. rešenje koje čitavu tu priču ponovo vraća nazad, a to je – da direktor može jednostavno da reši problem tih lica tako što će doneti rešenje da će njihov rad u posebnom odeljenju prestati i pre tog roka od šest meseci. Onda u stavu 4. ovog člana na to rešenje, koje donosi direktor, žalba koja se bude uputila ne odlaže izvršenje rešenja.

Zaista nije moguće na adekvatan način to obrazložiti. Zaista izražavam žaljenje što ministarka pravde nije ovde ili neko ko uopšte poznaje materiju pravosuđa, da nam obrazloži – šta je cilj ovakvih rešenja kada je u pitanju Zakon o izvršenju krivičnih sankcija i kada je u pitanju ovaj zakon koji definiše izvršenje sankcija za lica koja su osuđena za krivična dela organizovanog kriminala.

Sve se nekako umanjuje, sužava, sve ono što je neophodno, stručnost, mogućnost da se upozna sa problemima. Zamislite sada tog direktora koji bude imenovan bez stručne spreme za direktora Uprave, koji je došao iznebuha tamo, iz neke potpuno pete profesije, koji treba da odredi koji će zaposleni da rade u posebnom odeljenju.

Znači, prvo treba da izvrši izbor tih ljudi, a onda kad ih tamo postavi, onda tek analizira i možda će nekoga da skloni. Na osnovu kojih kriterijuma? Mi ovde ništa ne vidimo u članu 7. To je nešto što zaista ukazuje da Vlada nije imala jasnu koncepciju kako da uredi čitav sistem izvršenja krivičnih sankcija.

Mi smatramo da bar treba dati mogućnost, pored ove kritike da je rok od šest meseci vrlo mali, da se radi o tako složenim poslovima i sa osuđenicima koji su tako teška krivična dela izvršili, da bar viši organ preispita tu žalbu. Što se tiče tog nestručnog direktora, koga vi planirate da postavite na mesto rukovođenja uprave – rekao bih, vi ga vidite kao nekog menadžera uprave za izvršenje krivičnih sankcija, to može biti svako, dovoljno da je negde rukovodio, pa može da bude menadžer, da upravlja u takvoj jednoj upravi – da date bar mogućnost da se ta žalba preispita.

Možda je čovek pogrešio, taj budući, mogući bankar ili neko ko je došao iz sfere poljoprivrede, možda je pogrešio kada je doneo odluku da taj rok bude manji od šest meseci.

Molim vas da uvažite ovaj amandman, da jednostavno bar u delu koji je moguće ispraviti ovaj član ispravite, a najbolje bi bilo da prihvatite sve amandmane DSS-a i koliko-toliko tekst ovog zakona popravite.

Još jednom, ne znam ko je pisao obrazloženje ovog amandmana, ali svaki put kada nemate adekvatan odgovor na amandman, vi kažete - to rešenje nije celishodno. Ako celishodnost ili necelishodnost pokriva sve vaše propuste da se udubite u problem, onda je to zaista veliko pitanje kako može da se reformiše pravosuđe na ovakav način.