U ime poslaničke grupe Nova Srbija podneo sam amandman na član 46. stav 2, da se posle reči "promene adresu'' briše tačka i dodaju reči "i ako je ostavljeno obaveštenje, a pismeno se vratilo sa naznakom da ga primalac nije tražio".
Obrazloženje ovog amandmana jeste, kada su u pitanju tačne adrese ili adrese u predloženom stavu 2, u velikom broju slučajeva se dešava da dostavljač koji ne zatekne primaoca ostavi obaveštenje u koje vreme će ponovo pokušati dostavu ili da se pošiljka može podići u određenom vremenu u nadležnoj pošti.
U ovom drugom slučaju se primalac ne odazove, to jest ne dođe da primi pošiljku, već se ista vrati na naznakom da nije tražio. Ne vidim razlog, gospodine Homen, da ovaj amandman koji sam predložio, jer problem u praksi pravi dosta problema sudu, da niste prihvatili.
Amandman je celishodan, u stvari pomaže sudu da vodi postupak, jer znamo da je često izbegavanje adrese veliki problem, i ovo je jedno rešenje koje bi bilo izuzetno adekvatno. Ovo je rešenje koje bi koristilo u sudskom postupku.
Iskoristio bih priliku, pošto je bilo određenog nesporazuma, da se vratim na član 42. stav 6, posle reči "pritvorenog lica" stavlja se tačka i ostali deo rečenice briše se.
Obrazloženje ovog amandman je da je predloženo rešenje neprihvatljivo jer se brišu određene radnje koje kako usporavaju komunikaciju lica lišenih slobode sa sudom, tako i otežavaju rad suda.
U praksi postoji veliki broj takvih pismena, najčešće pisanih rukom lica lišenih slobode, gde on uvek jedan primerak zadržava za sebe, a drugi upućuje sudu, pa je stoga bilo kako pečaćenje, preterivanje u opreznosti vezanih za takve pošiljke. Uostalom, dugogodišnja praksa nije ukazala na probleme vezane za sadržaj takve koverte.
Ne mogu se složiti da u ovoj situaciji, pošto sam se u praksi često nalazio u tim raznoraznim prepiskama koje idu ka sudu, koje idu ka braniocu, jer doći ćemo u situaciju da će praktično biti veliki broj pošiljaka koji mora da se pečatira, pa da se otvara, pa u nečijem prisustvu.
Ne vidim nijedan razlog zašto se ovakva vrsta komunikacije na ovako složen način sada predlaže, jer to su praktično pismena gde pritvorena lica najčešće koriste da zatraže nešto ili od predsednika suda ili od istražnog sudije, ili da se požale na nešto, ili da im je otežana komunikacija sa braniocem.
Ne vidim razloga da se ide u tolike krajnosti, da se traži nešto što je za ovakvu vrstu posla, za ovakvu vrstu komunikacija, molim vas da se pečate pošiljke koje idu iz pritvora ka sudu, ili ka braniocu, to je potpuno jedna suvišna radnja koja će sigurno u praksi biti dosta otežavajuća za sud.

Na član 50. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite, gospodine Martinoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono što je skandalozno u Predlogu ovog zakona, to je mogućnost sporazumevanja tužioca sa okrivljenim. Okrivljeni će biti dužan, odnosno imaće pravo da prizna svoju krivicu, a tužilac mu onda garantuje da će doći do ublažavanja izrečene kazne.
U pitanju su krivična dela za koja je zaprećena kazna za zatora do deset godina. Dakle, u pitanju su, s obzirom na zaprećenu kaznu, nimalo bezazlena krivična dela i ta mogućnost sporazumevanja u krivičnom postupku je zaista jedna skandalozna novina, koja će u potpunosti da diskredituje princip pravde i pravičnosti u krivičnom postupku.
Inače, da vas podsetim, da je između ostalog u Haškom tribunalu Biljana Plavšić svojevremeno zaključila neku vrstu sporazuma ili nagodbe sa tužilaštvom Haškog tribunala. Ona je prva optužila vojsku Republike Srpske za genocid u Srebrenici. Tužilaštvo je obećalo Biljani Plavšić da će nakon tog priznanja da bude puštena na slobodu, međutim, to se nije desilo i evo Biljana Plavšić danas izdržava kaznu zatvora u Švedskoj sa narkomanima i umno poremećenim osobama.
Sada se postavlja pitanje šta će biti ako se iste stvari počnu dešavati i u Republici Srbiji, da okrivljeni kaže - dobro, evo, ja ću da priznam da sam izvršio krivično delo, još ću i da vam odam neke podatke vezane za još nekoliko izvršilaca, potpuno ću da sarađujem sa tužilaštvom. Tužilac obeća - da, dobro, doći će do ublažavanja kazne zatvora, i onda sud kaže - mene baš briga šta ste se vi dogovorili, taj i taj okrivljeni dobiće kaznu po zakonu.
To se desilo Biljani Plavšić. Nema šta nije rekla na račun Radovana Karadžića, Momčila Krajišnika, Ratka Mladića, kada je došlo vreme...

Gospodine Martinoviću, imate još dva minuta i 15 sekundi kao ovlašćeni predstavnik. Možete to koristiti ako želite.

Dakle, kada je došlo vreme da Pretresno veće Haškog tribunala sprovede taj dogovor između Biljane Plavšić i Tužilaštva, to se nije desilo, ona je dobila adekvatnu zatvorsku kaznu i sada se nalazi na izdržavanju kazne zatvora u Švedskoj, i s obzirom na njene godine života, praktično ta kazna zatvora, koja je vremenska, za nju će značiti smrtnu kaznu.
To je to dostignuće koje nam sada Vlada Srbije predlaže da se unese i u naš pravosudni sistem. I još Vlada kaže, znate, to postoji u nekim državama u svetu. To postoji u nekim federalnim jedinicama u SAD, postoji u onim državama gde je moguće da dobijete tri doživotne kazne zatvora, gde postoje zakoni u kojima je moguće krivično goniti psa, mačku ili kravu, ali takva praksa i takva tradicija nikakve veze nema sa pravnom tradicijom i praksom u Republici Srbiji.
Vi uporno nastavljate sa tom politikom - eto, postoji negde u svetu, što ne bi postojalo i kod nas. Što nešto što je dobro ne prenesete u naš pravni sistem? Vi uvek nađete ono što je loše i onda to loše kada se nakalemi ovde na naš sistem, ispadne još gore nego što je tamo gde je ta institucija i nastala.
Tako će biti i sa ovim dogovaranjem između tužioca i okrivljenog i vi krivični postupak pretvarate u pijacu, pretvarate u buvlju pijacu, gde će se tužilac i okrivljeni dogovarati o visini kazne i o tome ko je izvršio koje krivično delo.
A najgora stvar u svemu je kada neko prizna da je izvršio krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora i do deset godina, tužilaštvo se obavezuje da ne goni za neka druga krivična dela, i sada neko može da prizna da je izvršio krivično delo za koje je zaprećena kazna do 10 godina, a pored toga, izvršio je još pet krivičnih dela za koje može da se dobije 40 godina zatvora. Gde je tu pravda? Gde je tu pravičnost?

Na član 57. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite, gospođo Radeta.

Član 57. odnosi se zapravo na član 229. Zakonika o krivičnom postupku i trebalo bi svakako da se briše i ubeđena sam da je ministar Malović danas ovde da bih je ubedila da prihvati ovaj amandman, ali ona je u Vašingtonu i baš je briga šta mi danas ovde radimo. Ona je verovatno tamo otišla po svoje mišljenje, ali dobro.
Možda će ovih 10 poslanika vladajuće većine da glasa za ovaj amandman, pa možda nešto i bude od ovog.
Na šta se odnosi član 227? Na spisak advokata koji se koristi na osnovu ZKP-a. Rekli smo da se ovaj član 57. briše zato što je u amandmanu na član 15. sadržano ono što je predviđeno članom 57, ali nas Vlada obaveštava da treba istaći da se član 57. Predloga zakona odnosi na branioca po službenoj dužnosti, koje postavljaju organi unutrašnjih poslova, dok se odredbe člana 15. zakona odnose na branioca po službenoj dužnosti koje postavlja sud.
Ovde svakako treba da se naglasi činjenica koja prati sve krivične postupke i kada su u pitanju advokati po službenoj dužnosti, da postoji jedan uzak krug advokata koji se bave isključivo ovim poslom, koji su faktički na državnim jaslama, s obzirom da se advokati po službenoj dužnosti plaćaju iz budžeta RS i postoji sa određenim sudijama i određenim advokatima, čak i predsednicima sudova, dil koji su to advokati koji mogu da postupaju po službenoj dužnosti.

Na član 59. amandman je podneo narodni poslanik Mileta Poskurica. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 60. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić, koji želi reč.

Šteta što nema gospodina Batića. On je ovde više puta rekao da je podneo krivičnu prijavu protiv Mlađana Dinkića i da nema nikakvog odgovora od tužioca, i onda se postavlja pitanje da li kao potencijalno oštećeni može da dalje goni? Slična je situacija, recimo, sa radnicima koji rade u „Galenici“, koji bi podneli krivičnu prijavu protiv direktora i saučesnika koji uništavaju „Galeniku“, počevši od banaka, Gorana Perčevića itd. Imamo situaciju da ćuti javni tužilac i na kraju ništa.
Pre nekoliko dana javio mi se čovek koji je pre 10 godina preneo nešto preko tužilaštva, pokrenuo krivične prijave, šetalo se do svih mogućih tužilaca, ali nema jasnog odgovora da li se krivična prijava odbija ili odbacuje, tako da osumnjičena snaja u međuvremenu je raspolagala i sa zaostavštinom i upropastila sve, iako je možda bila i osumnjičena ili potencijalno kriva za ubistvo supruga.
Sada se dosetili ovi da kažu da u odbacivanju krivične prijave treba da se napiše kao razlog da prijavljeno delo nije krivično delo. Šta ako supsidijarni tužilac u toku krivičnog postupka dokaže to krivično delo? Šta će onda da bude sa tužiocem koji je tako nešto odbacio ili odbio?
Samo da vas podsetim, kako neko može krivično da goni nekoga ko je na vlasti, kako može Batić da goni Dinkića, kako zaposleni iz „Galenike“ mogu da gone neke iz „Galenike“, kako mi iz SRS da realizujemo optužni predlog i zahtev za sprovođenje istrage protiv onoga ko je učinio dva krivična dela, i to sve stoji u Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu, kada je okrivljeni miljenik Havijera Solane, Oli Rena, Borisa Tadića, Ivice Dačića i Mlađana Dinkića.

Na član 60. amandman je podneo narodni poslanik Gojko Radić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 60. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Ilić. Izvolite, gospođice Ilić.