Četiri minuta je na raspolaganju poslaničkoj grupi i na raspolaganju vama, kao ovlašćenoj predstavnici poslaničke grupe, osam minuta i 15 sekundi.

Razlog zašto je ovaj zakon ušao u proceduru izmena i dopuna je upravo kaznena politika. Kao što je moj kolega Saša Maksimović i rekao, prvo upada u oči da je u isto vreme na dnevnom redu razmatranje Zakona o javnom informisanju koji je, s pravom, najviše polemike izazvao baš u delu kaznene politike.
Sada se postavlja pitanje - odnos dela i kazne za ta dela? Da li je moguće da smo mi kao društvo ugroženiji neodgovornim informisanjem, a ima vrlo mnogo primera neodgovornog informisanja i objavljivanja raznoraznih tekstova, ili smo kao društvo ugroženiji slučajevima korupcije i pranja novca? Mislim da na to pitanje u bilo kojoj anketi nedvosmisleno će se svi građani opredeliti da smo ugroženiji pranjem novca, odnosno korupcijom.
Kada mi predložimo, što jeste predlog kolege Maksimovića i moj predlog - da se kazna za odgovorno lice i ovlašćeno lice, koja je potpuno bila ispuštena u zakonskom predlogu, odnosno zakonu koji je usvojen u martu, odredi na visinu zakonskog maksimuma do 200.000 dinara, vi odgovarate da je to previsoka kazna za takvu vrstu dela.
Zaista se pitam da li mi živimo u istoj državi i da li vama sistem zakonodavstva i država kao država imaju dovoljno značajne odrednice u vašem poimanju našeg života, budućnosti i potrebe da trajemo.
Na primer, vi za jedan mogući, zaista teoretski mogući slučaj - da na nekoj televiziji bude objavljeno da je nemački državljanin Adolf Hitler označen ratnim zločincem, to objavi televizija, da li će ona, bilo koja, biti kažnjena za privredni prestup, po onim kaznama od tri do sedam uvećanim od zakonskog maksimuma, i po Zakonu o privrednim prestupima i prekršajima, a ipak znajući činjenicu da Adolf Hitler nikada i nigde nije pravosnažno osuđen?
Ili, svi mi živimo u gradovima koji su opremljeni kablovskom televizijom, najveći deo nas. Svake večeri ćete na BBC, CCN ili svim televizijama čuti termin Bin Laden terorista, tako ga svi nazivaju i prozivaju.
Ko će odgovarati za prestup, kome je odmerena drakonska kazna Zakona o javnom informisanju, koji će biti na glasanju na kraju ovog rada, za objavljivanje takvog kažnjivog dela terorizma i nazivanje počinioca teroristom, kada mi lepo znamo da on nigde nije pravosnažno osuđen?
Mene ne zadovoljava to što je gospodin Homen izjavio da se ograđuju od zakonskih kazni koje je Ministarstvo za kulturu predložilo kroz Zakon o javnom informisanju.
Ne možete se vi ograđivati, jer ste vi deo tima, znači niste vi vlada neke druge republike, ni ministarstvo neke druge republike, vi ste Vlada kao kolektivni organ. Nije dovoljno to što je gospodin Homen rekao da ne stoji iza tih drakonskih kazni.
Hajde recite ovde nama, meni u odgovoru na ovaj amandman - da li stojite kao nadležno ministarstvo iza ovako nisko odmerenih kazni za prekršaje u pranju novca, koji podstiču korupciju i uništavaju ovo naše društvo, uništavaju sve vrednosti kojima treba da učimo decu koja odrastaju u ovakvim okolnostima?
Zaista ne mogu da prihvatim da se Vlada ovako odnosi, iako je sebi odredila najširu moguću slobodu čak i u tome - da državni organi i organizacije, iako imaju propisan rok od osam dana Zakonom o borbi protiv pranja novca i borbi protiv terorizma, uopšte nemaju u zakonu određenu sankciju ako to ne urade.
Ovaj zakon je svojevremeno predložilo Ministarstvo finansija.
To vas ne oslobađa odgovornosti za propust koji je taj zakon naneo. Da li je bilo amandmanskih reagovanja ili nije bilo to uopšte nije važno.
Mi imamo zakon u kojem, reče kolega, advokati treba da budu denuncijanti, potkazivači, špijuni i sve druge delatnosti – i knjigovodstvene organizacije, i sve finansijske treba da prijavljuju, i turističke organizacije, ali zato državni organ, među kojima i agencija, oni imaju samo moralnu obavezu.
Znači nijedan državni organ nije dužan da to uradi u roku od osam dana, jer nema kazne. Ako im budete odredili kaznu, hoće li biti ovakva - do 100.000 dinara, čak polovina od onoga zakonskog minimuma?
To što ste vi široki krug obveznika ovim zakonom odredili uopšte nas ne teši, jer vi nemate rezultate. Uopšte ne može da bude za građane opravdavajuća okolnost, ako svi znamo da su banke i tržište nekretnina, odnosno organizacije iz te oblasti ključne za kontrolu tokova i praćenja novca.
Takođe je sigurno da to što ste upravu koja treba da se bavi ovim poslovima opteretili sa takvim mnoštvom podataka i informacija može vrlo opravdano da se shvati po principu - dajemo vam masu podataka da ne bi mogli da se bavite najbitnijima.
Kao što ste DRI ustanovili toliko širok spektar - preduzeća, javnih, državnih, budžet, političke stranke, donacije, NB, sve koji posluju javnim sredstvima, a za šta joj niste dali ni kadrovske potencijale, za šta nema materijalnih mogućnosti, da bi svakog trenutka tim ljudima, koji moraju da rade ovaj ovako odgovoran posao, mogli da doskočite pretnjom - smenjivanjem, zato što nisu ispunili obaveze koje ste im namenili zakonskim propisima. I suviše je providan ovakav način formulisanja obaveza, providan u smislu neiskrene želje vlasti da se izbori - sa pranjem novca i sa korupcijom uopšte.
Zaista mislim da bi trebalo da ovoj Vladi znači primedba izneta na ovaj način i sa ovim argumentima, jer iako se ljudi ne upuštaju mnogo u detalje ovog zakona, za njih je ono što se zove konkretan rezultat u ovoj borbi najjasnija slika namera, kvaliteta zakonskih propisa koje Vlada podnosi i definicije toga šta je ovoj Vladi najznačajnije.
Uopšte nije politički zaključak ako kažem da je borba protiv korupcije jedna od floskula, od šupljih fraza koja treba da ima populistički cilj pridobijanja glasača. Ne mogu se varati građani, odnosno veliki broj ljudi u dugom nizu godina pričom o tome da ćemo se protiv ovoga izboriti donošenjem ovakvih zakonskih propisa.
Ono što ljude posebno brine je to što institucije koje zaista mogu da se bore sa ovakvim pojavama nemaju sredstva, nemaju odgovarajući zakon. Kako će kazniti neki od organa ili agencija koji treba da dostave podatak? Nemoćni su, o njihov će se zahtev oglušivati.
Da to nije slučajno i da to nije stvar zavere, nego sistema koji ne kontroliše finansijske tokove, najbolje govori to koliko sredstava ova Vlada izdvaja Fondu PIO, dotirajući ga sve više i više, zato što se porezi, doprinosi, doprinosi za penzijsko osiguranje ne uplaćuju onako kako to zakon predviđa. U vreme dok je postojala Služba društvenog knjigovodstva, dok se plata isplaćivala u Službi za platni promet, odnosno Zavod za obračun i plaćanje, sećaju se oni koji su sličnih generacija i stariji od mene, da se plata nije mogla isplatiti, a da istovremeno ne budu uplaćeni i doprinosi.
Danas, kada se platni promet kao fantastična inovacija obavlja preko banaka, imamo situaciju da ova vlada, u jednom delu zbog zahteva koalicionog partnera, dovede penzije na nivo koji nije primeren snazi privrede, ali u jednom većem delu zato što se izbegava plaćanje doprinosa, sada kroz budžet gotovo 2/3 ukupnih sredstava potrebnih Fondu PIO mora da obezbedi iz budžeta, zato što se kroz plate, odnosno doprinose ta sredstva ne slivaju u Fond PIO. To je specifičan vid nedovoljne kontrole i zatvaranje očiju pred situacijom u kojoj se nalazimo.
Da nemamo takvu situaciju, da ne dopuštamo isplatu plata bez doprinosa i da to zakonom uredimo, mi ne bi imali danas štrajkače koji traže povezivanje radnog staža, mi ne bi imali na ovom zasedanju zaduživanje države od komercijalnih banaka, koja konkuriše privredi i građanima koji bi trebalo da se zadužuju, a ne država, i to pod izuzetno nepovoljnim okolnostima, pod vrlo skupim uslovima i sa rokovima otplate koji su teret na grbači svima onima koji tek treba da rade i zarađuju.
Ne bih želela da zvučim panično, ali najblaže rečeno najozbiljnija zabrinutost svih nas, a pre svega vas koji ste odgovorni, mora da bude na strani brige o budžetu u kojem troškovi stoje na istom nivou, a prihodi su sve manji i manji. Broj radno sposobnih ili da ih nazovem poreskim obveznicima, jedino taj rečnik razumete, sve je manji i manji. Pomeranje starosne granice za nas žene do odlaska u penziju ne može mnogo da reši problem, jer broj dece do pet godina je sve manji, broj starijih od 65 godina je sve veći, a broj žena bez dece, odnosno žena koje ne stvaraju porodicu i ne rađaju decu je sve veći.
Na čemu mislite da gradite ovu državu i da napredujemo kao zemlja, i da očekujemo da doživimo neku budućnost, ako svakim zakonskim propisom pokazujete da je za vas budućnost sledeći izbori? To je za vas jedina dugoročna budućnost, pobeda na sledećim izborima, neka parola i odmah smišljanje izgovora kako da se odustane od datog obećanja, zvalo se ono restitucija, akcije, Fijat, otvaranje 500.000 radnih mesta, borba protiv korupcije, pravednost itd.
Molim vas, svaki zakon koji ovde dostavljate mora da ima minimum ozbiljnosti koju ovaj trenutak i ovi građani zahtevaju. U tom smislu, ne smanjujte kazne za ono što je rak-rana našeg društva, a to je korupcija koja se obavlja posredstvom pranja novca.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite, gospodine Jojiću. Nije tu.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Takođe nije tu.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, zaključujem Pretres predloga zakona u pojedinostima.

Zahvaljujem se gospodi Ćosiću i Homenu.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu…

Ako se svi slažu, gospodin Jojić je žurio, pa bih mu dala reč. Da li mogu da dam gospodinu Jojiću reč? Zamolila bih da imamo razumevanja za gospodina Jojića, zaista je ubrzano ušao. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedniče.
Kao što su moje kolege istakle da je potrebno da se pooštre ove kazne novčane kada je u pitanju terorizam i njegovo finansiranje. Izvori finansiranja terorizma poznati su u mnogim zemljama, a poznato je isto to da se dešava, i finansiranje, i pranje novca obavlja u Republici Srbiji.
Mi smatramo da je potrebno da se u zakonu propiše umesto 10.000 do 100.000 da treba da bude 50.000 do 200.000. To bi bila jedna najpravičnija trenutna odredba i norma, a praksa će pokazati da li će ovo biti delotvorno ili ne i da li će se morati pooštravati kazne i dalje ili ne.

Zaključujem Pretres predloga zakona u pojedinostima, a pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANjA I VASPITANjA (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Zoran Šami, Donka Banović, Aleksandar Pejčić, Milica Vojić-Marković, Slobodan Samardžić, Željko Tomić, Žarko Korać, Nebojša Ranđelović, Nenad Prokić, Nikola Savić, Radica Jocić, Goran Mihajlović, Milovan Radovanović, Slađan Mijaljević, Lidija Dimitrijević, Mićo Rogović, Olena Papuga, Marko Milenković, Miroslav Markićević, Momir Marković, Zoran Antić, Jorgovanka Tabaković, Saša Maksimović, Radiša Ilić, Vjerica Radeta, Milorad Buha, Milorad Krstin, Oto Kišmarton, Veroljub Arsić, Božidar Delić, Zlata Đerić, Aleksandra Ilić, Jelena Budimirović, Ljiljana Miladinović, Dragan Čolić, Miletić Mihajlović, Dragoljub Mićunović, Gordana Čomić, Jadranka Jovišić, Jon Magda, Dragomir Cimeša, Miodrag Stoilović, Aleksandar Janković, Stefan Zankov, Milisav Petronijević, Milan Knežević, Zoran Babić, Zoran Mašić, Gojko Radić, Vučeta Tošković, Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fremond, Esad Džudžević, Bajram Omeragić, Gordana Rajkov, Snežana Stojanović-Plavšić i Riza Halimi, kao i zaštitnik građana – Saša Janković.

Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Narodni poslanik Dragoljub Mićunović, pismenim putem, povukao je amandmane koje je podneo na član 13. i na član 54. Predloga zakona.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pre toga dozvolite samo da vas informišem ko su ovlašćeni predstavnici po pojedinim poslaničkim grupama u ovoj raspravi: narodni poslanik Miletić Mihajlović za SPS-JS, narodni poslanik Nikola Krpić za poslaničku grupu PUPS, narodni poslanik Zoran Šami za DSS-Vojislav Koštunica, narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić za poslaničku grupu G17 plus, narodni poslanik Dragoljub Mićunović za poslaniku grupu ZES, narodni poslanik Zlata Đerić za poslaničku grupu Nova Srbija, narodni poslanik Žarko Korać za poslaničku za grupu LDP, narodni poslanik Veroljub Arsić za poslaničku grupu Napred Srbijo, narodni poslanik Nikola Savić za poslaničku grupu SRS i narodni poslanik Esad Džudžević za Poslaničku grupu manjina.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Donka Banović, Aleksandar Pejčić i Milica Vojić-Marković.

Gospođa Donka Banović želi reč. Izvolite.

Poslanici DSS predlažu da se briše stav 2. člana 1. Govorila sam kada smo razgovarali o ovom zakonu u načelu pre par dana da ovaj stav u ovom zakonu ne treba da postoji zato što je to nešto što se podrazumeva.
Ovaj stav glasi: „Termini izraženi u ovom zakonu u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koje se odnose“.
Molim vas, to se podrazumeva, zato što postoji veliki broj zakona koji važe i koji ne sadrže ovakav stav. Naravno da se podrazumeva da se ti zakoni odnose i na prirodni muški i na prirodni ženski rod. Zato mislim da ovo ne treba da stoji u ovom zakonu.

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Korać, Nebojša Ranđelović i Nenad Prokić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Donka Banović, Slobodan Samardžić i Aleksandar Pejčić.

Da li neko želi reč? Gospodin Samardžić, izvolite.

DSS je podnela amandman na član 2. stav 2. ovog zakona. Prvobitno taj stav glasi: „Obrazovanje i vaspitanje ostvaruje se uz poštovanje opštih principa obrazovanja i vaspitanja, ostvarivanjem ciljeva i standarda obrazovanja i vaspitanja“.
Mi smo hteli da ovaj drugi deo ovog stava bude konkretniji i da tu stoji konkretizacija na koje se ciljeve misli, pa smo rekli i: „ostvarivanjem nacionalnih i univerzalnih ciljeva i standarda obrazovanja i vaspitanja“.
Smatramo da na ovom mestu takav jedan takav cilj mora da bude prisutan. Nacionalni ciljevi obrazovanja i vaspitanja su jako važni, oni su standardi, tradicionalni, oni su bili deo ranijih sistema obrazovanja i mislimo da na ovom mestu apsolutno stoji da se ovakva jedna dopuna učini.
Ovaj amandman je, nažalost, odbijen od strane Vlade i obrazloženje kaže da je ovo norma opšteg karaktera, a principi, ciljevi i standardi se uređuju članovima tri do pet, čime hoće da se kaže da je ta stvar pomenuta u nekim kasnijim članovima. Međutim, ako se gledaju članovi 3. do 5, nema nigde ovako jasne odredbe o isticanju nacionalnih ciljeva i univerzalnih ciljeva obrazovanja, tako da ovo obrazloženje zapravo ne igra neku važnu ulogu.
U članovima od 3. do 5. jedva da se i pominje nekakav nacionalni interes i nacionalni cilj, i ukoliko se pominje u članu 3. on je u kontekstu nekih drugih ciljeva i interesa, tako da se zapravo gubi kao specifičan i kao cilj i interes koji treba istaći već u ovom članu 2. Smatramo da je šteta što je Vlada odbila ovaj amandman.

Na član 3. amandman je podneo poslanik Nikola Savić. Da li neko želi reč? Izvolite, gospodine Saviću.

Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o osnovama sistemu obrazovanja i vaspitanja, i to tako da se u prvom stavu u tački 1) poslednja reč „kao i po drugim osnovama“ briše.
Naime, reći ću zbog čega sam to uradio. Ovaj član, odnosno ovaj stav ovog člana zakona govori o tome da se, naravno, ne sme vršiti diskriminacija dece i da imaju svi jednako pravo na obrazovanje. Deca se ne smeju diskriminisati po osnovu pola, socijalne kulture, kulturne, etničke, religijske ili druge pripadnosti, mestu boravka, mestu prebivališta, materijalnog i zdravstvenog stanja, teškoća i smetnji u razvoju i invaliditeta itd, i na kraju se kaže – kao i po drugim osnovama.
Jednostavno smatram da je ovim stavom bukvalno obuhvaćeno sve ono na osnovu čega može da se vrši diskriminacija, a ovo po drugim osnovama jednostavno je, po meni, nepotrebno, jer ovo – po drugim osnovama može se tumačiti da se ovo odnosi i na seksualnu orijentaciju, što bi značilo da u školi je dozvoljeno da lica ili učenici, ili lica koja izvode nastavu, mogu slobodno da ispoljavaju svoju seksualnu orijentaciju.
Mi, doduše, jesmo imali nedavno Zakon o zabrani diskriminacije, ali upravo zbog toga mislim da ovu poslednju reč, po drugim osnovama, treba izbrisati iz ovog člana zakona, jer je suvišna i može dovesti do zloupotrebe jer je prethodnim navođenjem sve ovde bukvalno rečeno šta treba da bude rečeno vezano za ovaj zakon.