Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman  da se u članu 137. stav 2. tačka 3) posle reči "500 tona" dodaju reči "benzinske pumpe". S obzirom da je Vlada odgovorila da nije prihvatila amandman iz razloga što su benzinske pumpe, složenost njihovih projekata itd. Ne razumem odgovor Vlade zato što u članu ovoga zakona postoje mnogo veći objekti, tj. kao što su npr. objekat za proizvodnju biodizela, regionalni toplovod, regionalni gasovod, naftovod itd. Ne razumem kako je benzinska pute složeniji projekat od ovih projekata koje sam naveo i koji se navode u ovom članu?
Međutim, ministar nije tu, ali želeo sam upravo da pitam ministra, pošto je načeta tema privatizacije, što se tiče firmi Republike Srbije i sada koje obuhvataju i građevinsko zemljište koje pripadaju takvim firmama, želim samo radi podsetnika da pitam ministra da li se seća kad su tri šećerane kupljene za 10 evra i posle stečenog prava na prodaju, tri godine, otuđene su tuđim firmama, tj. Grcima, Italijanima, ne znam ko je treći vlasnik tada?
Smatram da je to kolateralna šteta, što su vlasnici iz Grčke, Italije itd. postali vlasnici građevinskog zemljišta u Republici Srbiji samo zato što su kupili i stekli pravo na korišćenje tog zemljišta.

Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 137. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Vlatko Ratković. Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo prihvatili su amandman, sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 138. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jorgovanka Tabaković i Mićo Rogović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Podnela sam amandman zajedno sa kolegom Rogovićem na član 138. Predloga sa zahtevom da se on briše, zato što se tim članom zakona poverava autonomnoj pokrajini izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji su pobrojani u članu 137, i to za one koji se u celini grade na teritoriji AP.
Zaista je neophodno da makar deo tih objekata, koji su navedeni u članu 137, iznesem pred javnost. Tu spadaju kapitalni objekti infrastrukture od državnog značaja, kao što su velike akumulacije, pruge, plovni putevi, aerodromi, državni putevi, ali su takođe obuhvaćeni i kapitalni industrijski objekti, i mislim da je ovo bilo važno da čuje i gospodin Dulić, zbog njegovog multidisciplinarnog znanja iz ove oblasti, sa najvišim stepenom uticaja na okolinu i potencijalne opasnosti, kao što su npr. nuklearna postrojenja, postrojenja za preradu skladišta i deponije opasnog otpada, rafinerije, postrojenja za proizvodnju opasnih materija i slično.
Mislim da ovaj stav ovako definisan jeste u suprotnosti sa Ustavom pre svega i međunarodnim pravom, jer ovakva vrsta objekata i delatnosti koje mogu da izazovu potencijalne opasnosti ne samo za teritoriju pokrajine, znači lokalno, već i čitave države Srbije, ali i ostale okolne države, jesu po međunarodnom pravu i po svim pravilima kojih se pridržava UN odgovornost isključivo suverene države.
To ne može da bude nadležnost samo jednog dela suverene države, već isključivo suverene države i neću da pominjem svetske primere i odgovornost koju UN zahtevaju od država u ovom smislu.
Neću čak ni da pominjem mogućnost da na telu suverene države Srbije, npr. na KiM, a uz granicu sa Srbijom, onim što se zove uži deo Srbije, bude lociran neki takav objekat.
Nedopustivo je da ovakvo definisanje nadležnosti za izdavanje građevinske dozvole ostane, ali iz još jednog razloga. Gasni aranžman je u toku, izgradnja tih postrojenja je takođe vrlo aktuelna. Postoji mogućnost da takve situacije, da zaključen ugovor, koji je zaključila Republika kao država, bude onemogućen u sprovođenju samim tim što bi Pokrajina izbegla da da dozvolu za gradnju gasovoda na trasi koji prolazi kroz Vojvodinu.
Molim vas da zaista najozbiljnije još jednom razmotrite ovaj amandman. I vaš odgovor koji ste dali po mom i Mićinom amandmanskom prigovoru, ispalo je da se republika pita i za najmanje složene objekte.
Gospodo ministri, njegovi pomoćnici, a zašto vi niste uobičajenom praksom Vlade, podnošenjem amandmana u poslednjem trenutku razdvojili te manje složene za koje može Pokrajina da se pita i ostavili u nadležnosti Republike ono što Ustav zahteva, što međunarodni ugovori i konvencije zahtevaju, jer je to jedino moguće rešenje za ovaj član 138.

Dva minuta od vremena poslaničke grupe je iskorišćeno.
Preostalo vreme na raspolaganju sedam minuta i 30 sekundi.
Na član 139. amandman je podneo poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Moj amandman se odnosi na pravno-tehničku korekciju člana 139. stav 2, gde umesto "obezbedio" predlažem "isplatio".
Naime, u članu 139. stav 2. predviđeno je, od dokumenata koji su predviđeni uz zahteva za izdavanje građevinske dozvole, dostavljanje dokaza koji dostavlja krajnji korisnik eksproprijacije, gde se u dokazu navodi stav da je obezbedio novčana sredstva u visini tržišne vrednosti nepokretnosti.
Postavlja se u pravno-finansijskom smislu šta znači dokaz da je obezbedio sredstva. Ko izdaje taj dokaz i šta on u pravnom smislu znači, a šta znači u finansijskom smislu da je obezbedio sredstva.
Pravno i finansijski, ako se radi o konačnom rešenju, konačnoj presudi, koja je izvršna i konačna, nema dokaza. Znači da je okončan postupak u izvršnom smislu i da je faktički taj dokaz od strane suda dostavljen i na taj način završen celokupan postupak.
Mislim da ministar i Vlada, kada su razmatrali ovaj amandman, nisu do kraja sagledali ovaj aspekt i da su tu pogrešili.
Pozivam još jednom ministra i prisutne saradnike da razmotre ovaj amandman. Mislim da je smislen, opravdan i kao takav bi bilo neophodno da ga usvojite.

Na član 139. amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Vlade, podneo sam amandman u ime poslaničke grupe na član 139. Taj član govori o zahtevu za izdavanje građevinske dozvole.
On predviđa da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže lokacijska dozvola, glavni projekat, dokaz o pravu svojine, dokaz o uređenju odnosa u pogledu plaćanja naknade sa uređivanje građevinskog zemljišta, kada je u pitanju linijska infrastruktura konačno rešenje o eksproprijaciji, kada je u pitanju izgradnja gde je vlasništvo više lica saglasnost lica itd., i kada je u pitanju izgradnja energetskih objekata, uz zahtev se prilaže i energetska dozvola u skladu sa posebnim zakonom.
Smatramo da je potrebno, u skladu sa Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu, uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dodati još jedan stav.
Smatramo da je to važno pitanje, jer kada se dostavljaju sva ova dokumenta, mora se dostaviti, po našem mišljenju, i sledeće: da se doda stav za izgradnju objekata za koje je obavezna ili je utvrđena potreba procene uticaja na životnu sredinu.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se saglasnost nadležnog organa na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, a za izgradnju objekata za koje je utvrđeno da nije potrebna procena uticaja prilaže se odgovarajuće rešenje nadležnog organa izdatog u skladu sa posebnim zakonom.
Šta je priča? Ako već imamo posebne zakone, a imamo poseban zakon u oblasti zaštite životne sredine o proceni uticaja na životnu sredinu, smatramo da, shodno tom zakonu, uz zahtev za izdavanje dozvole treba da se priloži i taj dokaz.
Sada ću kao ovlašćeni predstavnik ove grupe izneti još u okviru vremena kojim raspolažemo nekoliko naših stavova kojima treba da podsetimo ovo ministarstvo, da se ne bih kasnije javljao na sve amandmane koji slede.
Želim još jednom da upozorim Ministarstvo da još jednom pregleda detaljno ono o čemu smo pričali kada je u pitanju rešenje za gradnju, gde se govori o tome, upozoravaju nas stručnjaci, da ne može da se gradi trafostanica 10/04 i 20/04 na osnovu idejnog projekta, već mora glavni projekat.
Upozoravaju nas stručnjaci da takođe ako se traži informacija za te trafostanice, čak i za pomoćne objekte, da se mora tražiti informacija i za bazne stanice mobilne telefonije, jer takođe uredbom koja bliže definiše u odnosu na zakon procenu uticaja na životnu sredinu, oni spadaju u nešto za šta je potrebno obavezno pribaviti saglasnost.
Još jednom da vas upozorim na član 154. i na član 157, i više se nećemo javljati, da bismo što racionalnije ovo vreme iskoristili do kraja, a takođe se odnosi na izgradnju, još jednom upozoravamo da pogledate amandmane koji se odnosi na član 154. i 157, koji govore da svi ravnopravno mogu da učestvuju na tenderu, pa i strana privredna društva, ali kod njih samo onda ako imaju lokalnog partnera ovde.
Na taj način štitimo domaće izvođače, domaća privredna društva, iz prostog razloga da ne dođemo u situaciju da strano privredno društvo dobije posao, a onda samo taj isti posao poveri podizvođaču našem, da naše firme ne budu podizvođači, već da budu lokalni partneri u tom poslu.
To je jedan set tih naših amandmana koje smo podneli i za koje smo smatrali da treba još jednom dodatno da objasnimo, da upozorimo i dalje se više nećemo javljati oko svih ovih ostalih amandmana.

Dva minuta i 40 sekundi od vremena na raspolaganju ovlašćenom predstavniku.
Na član 139. amandman je podneo narodni poslanik Mićo Rogović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da nastavim u duhu prethodnika, kolege Petronijevića, i da apelujem na predstavnike Ministarstva da još jednom obrate pažnju na navode amandmana na prethodni član koji je kolega Jorgovanka Tabaković iznela. Zaista se radi o vrlo bitnim stvarima.
Da ne bih trošio vreme poslaničke grupe, s obzirom da nas sutra čekaju još tri bitna zakona, hoću da iznesem malo nešto vezano za amandman SNS na član 139.
U moje ime i u ime kolege Igora Bečića hoću da kažem da je u članu 139, koji je inače vrlo bitan, a bavi se zahtevom za izdavanjem građevinskih dozvola, novina u tački 2), da se uz zahtev prilaže glavni projekat u tri primerka sa izveštajem o izvršenoj tehničkoj kontroli, u odnosu na ranije predlog idejnog projekta zaista dobra novina i sprečava zloupotrebe u celom postupku za izdavanje građevinske dozvole i kasnije ponašanje investitora s obzirom na ovu situaciju.
S obzirom na ovu situaciju, ali i ono što sam naveo, da se posle stava 5. dodaje novi stav i glasi: "Organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole obavezan je da u roku od 30 dana od dana prijema zahteva odgovori na postavljeni zahtev investitora za izdavanje građevinske dozvole", zaista je u duhu najbolje namere i radi sprečavanja dosadašnje loše prakse.
Vi me svojim odgovorom, da su propisima koji predviđaju opšti upravni postupak predviđeni rokovi od 30 do 60 dana za okončanje upravnog postupka, dovodite u situaciju da vas ponovo pitam - kako je moguće da se, na osnovu neprihvatanja ovoga i bez obzira na zakonsku proceduru u upravnom postupku, desi situacija kao, recimo, u opštini Zemun: na 21.600 podnetih zahteva odobreno je 6.300, odbijeno 1.100, a samo izdato 1.000 dozvola.
Ovim amandmanom, odnosno ispravkom skreće se pažnja da se ove stvari koje su se dešavale u ovom periodu ne dešavaju.
Apelujem da zaista, bez obzira na navod u komentaru, treba ovo dodati radi ozbiljnosti službenika, iako ste kasnijim članovima ovog zakona predvideli i kazne za službenike, koje su od 25.000 do 50.000. Zaista moramo u zakonu staviti decidno neke stvari da bi one bile ispoštovane.
Čim postoji mogućnost dešavaće se ovakve i mnogobrojne slične situacije u jedinicama lokalne samouprave.

Na član  139. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo su prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Narodni poslanik Igor Bečić podneo je amandman kojim je predložio dodavanje novog člana 139a. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Igor Bečić: