Na član 23. amandman su zajedno  podneli narodni poslanici Dragan Šormaz, Miroslav Petković, Zoran Nikolić, Jovan Palalić i Miloš Aligrudić .
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Srbije se izgleda namerno trudila da u Predlogu zakona ubaci što više stranih reči, i to što više stranih besmislenih reči, koje u kontekstu Predloga zakona ne znače ništa.
Rekao sam u načelnoj raspravi, konsultujući čuveni „Leksikon stranih reči i izraza“ Milana Vujaklije, koji je u našoj literaturi neprevaziđen, na termin „proliferacija“ se koristi samo u dve nauke, u biologiji i u botanici. U biologiji znači da se ćelije množe deljenjem, a u botanici označava pojavu da pupoljci izbijaju na nekim delovima biljke gde to inače nije uobičajeno.
Ako to ima neke veze sa nelegalnim uvozom i distribucijom oružja, zamolio bih, poštovane predstavnike, Vlade da mi to malo detaljnije objasne. Naravno, nema nikakve veze. Dakle, Vlada je verovatno htela da kaže da VBA i VOA sprečavaju nelegalan uvoz i distribuciju naoružanja u Republiku Srbiju, odnosno kroz Republiku Srbiju. Sada se samo postavlja pitanje – zašto to tako nisu i napisali, nego upotrebljavaju termin „proliferacija“, koji u ovom kontekstu ne znači ama baš ništa i ceo Predlog zakona čini smešnim.
Ako mislite da ste pametniji kad upotrebite neku stranu reč koja nema mesto u kontekstu onoga što želite da kažete, onda se varate. Dakle, treba upotrebljavati srpske književne izraze gde god se to može. Tamo baš gde ne može, gde je uobičajeno da se koristi neki internacionalni izraz, to može da bude prihvatljivo. Ali, pored reči „uvoz“ i „distribucija“ koristiti termin – „proliferacija“, koji ima isključivo biološko-botaničko značenje, zaista je smešno. (Aplauz.)

Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Ljubiša Petković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ljubiša Petković.

Dame i gospodo narodni poslanici,  ono obrazloženje koje sam dao vezano za član 6. stav 4. tačka 2) potpuno je identično, jer je potpuno isti tekst u članu 25. tačka 8) samo što je razlika u tome što u tački 6) poslove i zadatke obavlja VBA, dok  u članu 25. poslove obavlja VOA.
Bilo bi suvišno da isti tekst obrazloženja dajem. Inače, potpuno bi bio isti, kao što je za jedan, tako i za drugi slučaj. Mi tražimo i zahtevamo da se brišu reči – „i objavljuje sopstvena izdanja“, kako se ne bi ugrozila bezbednost Republike Srbije, zaposlenih lica i stranih saradnika VBA. (Aplauz.)

Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Boris Aleksić.

Hvala, gospođo Čomić. Kao što ste rekli, amandman je na član 27. stav 2. Pročitaću taj stav: „Posebni postupci i mere iz stava 1. ovog člana preduzimaju se na osnovu naloga direktora VOA ili lica koje on ovlasti“. Mi smo predložili da se posle ove poslednje reči izbriše tačka, doda zapeta i navede – „uz prethodnu saglasnost Vlade“. Dakle, ovo je bitno i zbog civilne kontrole. Vi ste se zaklinjali u civilnu kontrolu, demokratsku kontrolu, funkcionisanje pravne države, vladavine prava itd.
Pošto ne mogu da vas ubedim pravničkom terminologijom, gospodine ministre, pokušaću da vas ubedim primerima iz prakse. Šta se dešavalo drugim službama bezbednosti kada su se zloupotrebljavala određena ovlašćenja? Pogledajte, 1956. godine, 18. aprila, u poseti Ujedinjenom Kraljevstvu bio je prvi čovek, šef Sovjetskog Saveza. Jedan od agenata engleske obaveštajne službe MI6, koji je poslužio kao uzor za stvaranje Džems Bonda, Lionel Baster Krab počeo je, na svoju roku ili po nečijem naređenju, da proverava, ispituje, vrši tajni nadzor nad brodom kojim je doputovao Hruščov. Pazite, on je ronio i ronio, ali nikada nije izronio. To je problem. Dakle, njegova porodica je tvrdila da je on imao naređenje za tako nešto, agenti MI6 su govorili da nije imao naređenje za tako nešto itd.
Da se ne bi to dešavalo kod nas, najbolje je da vi prihvatite ovaj amandman, da se Vlada uključi, da i ona nešto radi. Hvala. (Aplauz.)

Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić, koji je Vlada prihvatila.
Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo ovim amandmanom predvideli da, u članu 31. stav 5, podaci i informacije ako nisu iz nadležnosti službi bezbednosti VBA i VOA, dužna je da ih neodložno uništi u roku od 30 dana, s tim što smo mi predvideli ovim amandmanom da bude: „Pod uslovom da se radi o podacima i informacijama koje su u pisanoj formi“.
Mogu da prihvatim vaše obrazloženje što ste odbili amandman. Predvideli smo tu, činjenica je da podaci mogu da budu i u elektronskoj formi i u nekim drugim formama. Ono što ovde nije olakšavajuća okolnost i što objektivno može da se spočita Vladi i predlagaču, jeste stav 3, u kome opet kažete da će se pozivati na Zakon o tajnosti podataka, koji još nije došao pred poslanike srpskog Parlamenta.
Ono što je indikativno jeste činjenica zbog koje on ne dolazi, a to je da je iz nekih razloga došlo do sukoba između Poverenika za informacije od javnog značaja i Radne grupe koja je taj zakon pisala. U javnosti se stiče utisak da se tu vodi jedna ozbiljna debata oko krucijalnih problema u tom zakonu, a iza te debate i u senci te debate predlagač zakona je provukao mnogo toga što će objektivno, čak i da sa punim poverenjem gledamo na vas u ovakvoj Vladi, praviti problem i vama i svim onim činovnicima i službama koje će biti obaveze na sprovođenje i primenu ovog zakona. Hvala.

Na član 34. amandman je podnela narodna poslanica Jelena Budimirović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milan Avramović.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo predvideli da se menja član 34. stav 1. i da glasi: „VBA i VOA najmanje jednom godišnje, a na zahtev ovlašćenih subjekata i češće, dostavljaju iz svoje nadležnosti izveštaje, informacije i procene od značaja za odbranu predsedniku Republike, Vladi, nadležnom radnom  telu Narodne skupštine Republike Srbije i načelniku Generalštaba Vojske Srbije“.
Dakle, u cilju efikasnije zaštite odbrambeno-bezbednosnog sistema Republike Srbije, neophodno je predvideti obavezu VBA i VOA da svoje izveštaje dostavljaju i Vladi, kao i Odboru za odbranu i bezbednost Narodne skupštine. Sa druge strane, krajnje je neosnovano ministra odbrane tretirati izolovano od Vlade i davati mu neka ekskluzivna prava u odnosu na ostale članove Vlade.
Ako uzmemo u obzir i to da je i sam predsednik Vlade ujedno i zamenik predsednik Saveta za nacionalnu bezbednost, što je definisano Zakonom o osnovama uređenja sistema bezbednosti Republike Srbije, to apsolutno u startu i znači da je on po toj hijerarhiji nadređen i ministru odbrane, jer je ministar odbrane u tom savetu samo član.
Zbog svega toga, Odbor za odbranu i bezbednost je na neki način ovim predlogom zakona dezavuisan. Skupština je izbačena iz sistema informisanja o radu VBA i VOA.
Treba postaviti potanje – šta je sa analizama, studijima, zaključcima, očekivanoj i ispoljenoj neprijateljskoj delatnosti, budući da su to dokumenta pomoću kojih nadležni savet, organ može da donese odluku od najvažnijeg značaja za državu? Zbog svega toga treba uključiti u rad i skupštinski odbor i nadležno telo, tačnije Republičkog parlamenta, kako bi ti izveštaji mogli da se raspravljaju i na samom odboru. Hvala.