Da li još neko od narodnih poslanika želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Snežana Stojanović-Plavšić.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Želim da postavim pitanje Vladi Srbije. Da li postoje i kakvi su efekti Programa za posebno zapošljavanje žena, odnosno Programa za podsticanje zapošljavanja žena? Dakle, kakvi su finansijski efekti tih programa i kakvi su njihovi benefiti?
Takođe, u svetlu ove teme, želim da pohvalim inicijativu potpredsednika Vlade Mlađana Dinkića i preliminarno prihvatanje od strane MMF-a da se starosna granica za odlazak u penziju za žene ne pomera i ne izjednačava s onom koju će imati muškarci.
Zašto sve ovo govorim? Zbog toga što je činjenica da položaj žena i muškaraca na tržištu rada nije jednak, a afirmativne mere za uspostavljanje jednakog položaja, svakako, ne predstavljaju diskriminaciju i nešto što ugrožava rodnu ravnopravnost.
Želim da podsetim da je stopa nezaposlenosti žena dvostruko veća od stope nezaposlenosti muškaraca, da je među zaposlenima 44% žena, a među nezaposlenima 53% žena, a da je razlika u platama između žena i muškaraca 16%.
Znači, muškarcima su plate veće za 16% nego plate žena, što jasno ukazuje na neravnopravan položaj žena i muškaraca na tržištu rada i uopšte u oblasti zapošljavanja.
Zašto je sve ovo važno? Zato što su žene u različitom položaju, pre svega, zbog toga što se brinu o porodici i zbog toga što je konflikt uloga, znači, posla i karijere, s jedne strane, i porodice, s druge strane, mnogo izraženiji kada su žene u pitanju i to je nešto što svako društvo mora da uvažava.
Naime, podaci pokazuju da je među onima koji iz porodičnih razloga napuštaju posao 80% žena. Isto tako, nakon razvoda, među onima kojima se poveravaju deca na samostalno roditeljsko staranje 80% je žena. Znači, 80% žena nakon razvoda brine o deci.
Potpuno je jasno da onda one ne mogu biti u istom položaju kada je u pitanju zapošljavanje i njihov doprinos na radu. Takođe, među onima kojima je jedini rad onaj koji se obavlja u domaćinstvu, 98% je žena.
Dakle, potpuno je jasno da su žene u položaju da imaju veliki konflikt između brige o porodici i posvećivanja karijeri i zato je neophodno primeniti afirmativne mere na zapošljavanje žena i koncipirati posebne programe za to zapošljavanje.
Takođe, žene su u znatno manjoj meri u mogućnosti da se samozapošljavaju, pre svega, zbog toga što nemaju imovinu u vlasništvu, jer se svega 30% imovine vodi kao vlasništvo žena, što ih značajno onemogućava da dobiju neki kredit ili pokrenu samostalni posao.
Zbog toga, još jednom želim da naglasim, u ime brojnih žena koje pitaju – da li postoje posebni načini da se one zaposle?
Pre svega, ovde želim da istaknem da žene u starosnom dobu preko 45 godina čine veliki broj nezaposlenih žena. Na tržištu rada u Srbiji nalazi se 28.500 žena između 50-55 godina. To su one žene koje su veoma teško zapošljiva kategorija.
Zbog toga je veoma važno ne produžavati vremensku razliku, vremensku granicu za penzije i omogućiti ovim ženama, naročito onima koje su ostale bez posla, da dočekaju penziju. U njihovo ime, zaista, ovu inicijativu podržavam.

Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da iskoristi svoje pravo na traženje obaveštenja i objašnjenja na osnovu člana 235.  Poslovnika Narodne skupštine?
Ako ima još neko, molim vas da se registrujete u elektronski sistem za glasanje.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo rad.
Obaveštenje o odsutnosti narodnih poslanika. Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Nikola Lazić, Zoran Bortić, Laslo Varga i Aleksandra Janković.
Obaveštenje o pozvanima na sednicu. Obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pozvala da sednici, pored predstavnika predlagača Snežane Malović, ministra pravde, prisustvuju i Slobodan Homen, državni sekretar, i Jovan Ćosić, načelnik i Ministarstvu pravde.
Prelazimo na tačke 1-6. dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O UREĐENjU SUDOVA, O DOPUNI ZAKONA O SUDIJAMA, O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOM TUŽILAŠTVU, ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U POSTUPKU ZA RATNE ZLOČINE, ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA ZA BORBU PROTIV VISOKOTEHNOLOŠKOG KRIMINALA I O PREDLOGU ZAKONA O PRAVOSUDNOJ AKADEMIJI (nastavak zajedničkog načelnog pretresa)
Molim službu da obavesti predstavnike Vlade da prelazimo na deo sednice koji podrazumeva njihovo učešće, za razliku od dela sednice o postavljanju, odnosno traženju obaveštenja i objašnjenja na osnovu člana 25.
Nastavljamo po prijavama za reč, u načelnom pretresu.
Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević.
Narodni poslanik Dragan Todorović želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Gospođo Čomić, pre člana 88, ide član 87. Čuo sam da ste obavestili službu da pozove predstavnike Vlade, ali bio bi red da mi te predstavnike sačekamo. Mislim da je to osnovni red i da bismo na taj način poštovali i Poslovnik. Mislim da je trebalo da predstavnici Vlade sede već na početku sednice, između ostalog, bilo je i pitanja koja su upućena, koja su važna za predstavnike Vlade koji danas sede u Skupštini Republike Srbije.
Vi koji se trudite da poštujete Poslovnik, mislim da ne bi trebalo ovom prilikom da ga kršite. Neće vam to oduzeti mnogo vremena na putu ka Evropi. Mislim da će, čak, doprineti da brže idete u Evropu, jer ćete neposredno pokazati da poštujete ono što ste sami doneli, odnosno propise.
Poslovnik Skupštine Republike Srbije je propis po kome ova skupština treba da radi. Mislim da ste vi najpozvaniji da ga štitite i vi to u velikoj meri i radite. Ne mogu da kažem da smo uvek zadovoljni načinom na koji to radite, zato što vam je ovaj poslovnik omogućio da slobodno procenjujete i da donosite odluku na osnovu svog mišljenja, ali, ovde su stvari vrlo precizne, jasne i mislim da bi vi to trebalo da uradite, da bismo mi kasnije, kada pogrešite, na neki način poštovali to što grešite, jer kažemo, nepristrasni ste, ponašate se prema svima isto.
Ovako, imam utisak da smo mi poslanici tu da vi isterujete strogoću, a kada je u pitanju neko drugi, onda to ne radite. Samo sam hteo da, zbog tog utiska, poštujemo Poslovnik.

Pre nego što sam vam dala reč, dala sam obaveštenje Narodnoj skupštini da imam informaciju da su na sednici Zakonodavnog odbora predstavnici Vlade i zato sam rekla da ih pozovu. Predstavnici Vlade će doći da zauzmu svoja mesta i da pažljivo slušaju narodne poslanike, a s njima i ministarka pravde Snežana Malović, s tim što će se ona, po jučerašnjim informacijama, u sali za sednice Narodne skupštine naći između 11.15 i 11.30 časova.
Molim vas da ne dobacujete. Slažem se s narodnim poslanikom Draganom Todorović da Poslovnik treba poštovati, i treba da ga poštujemo svi. Ja poštujem Poslovnik, pošto sam obavestila Narodnu skupštinu da su predstavnici Vlade na sednici Zakonodavnog odbora, i biće ovde.
Narodni poslanik Dragan Todorović dobacuje, a neposredno pre toga me je optužio za eventualnu pristrasnost. Sada dajete dokaz drugim poslanicima da sam pristrasna kada je vaše ponašanje u pitanju, jer dopuštam da kršite Poslovnik i dobacujete s mesta, što nije slučaj. Razumem da je ovo u interesu rasprave.
Prelazimo na raspravu u načelu. Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević.
Drugi put, o Poslovniku. Izvolite, reč ima Dragan Todorović.

Član 87, gospođo Čomić. Ne treba da ga čitam, jer sam siguran da ga vi odlično znate, kao što sam siguran da sve članove odlično znate.
U čemu je ovde problem? Način kako primenjujete i prilike kada primenjujete su različiti. Siguran sam da ste vi mene razumeli i nemam dilemu o tom pitanju, ali vaše objašnjenje nije ni na koji način odgovarajuće, gospođo Čomić. Vi imate jasno, precizno, pred sobom Poslovnik. To što ste vi nas obavestili gde se nalaze predstavnici Vlade je potpuno periferno za ovaj problem. Oni mogu da budu gde god hoće. Možda idu sad s predsednikom Turske, možda su u protokolu, i to je stvarno važan njihov zadatak, ali to nema nikakve veze s primenom Poslovnika i vi to dobro znate.
Trebalo je da se zakaže Zakonodavni odbor mnogo ranije, da se sve završi. Znate da sednica počinje u 10 sati. Jednostavno, upozoravam vas da ne možete da predviđate kako će se tok sednice odvijati. Mi smo mogli odmah u 10 sati da pređemo na dnevni red. Možda će biti dana kada nijedan šef poslaničke grupe neće imati nijedno pitanje. Ne možete vi da pretpostavljate. Možda i možete, ali ne možete na bazi pretpostavke da se ponašate.
Prema tome, ponovo vas pozivam da poštujemo Poslovnik i da predstavnik Vlade sedi u Skupštini. Mislim da bi to rešilo sve ove probleme koje trenutno imamo, a vas ne bi stavljalo u nezgodan položaj, jer zbog ovakvog načina rada ćemo se stvarno učvrstiti u uverenju da postoje poslanici drugog reda, poslanici prvog reda, a mislim da vama nije to interes.

Bez obzira na to što nema kršenja člana 87, jer se tok sednice može odvijati i s obaveštenjem da će u određeno vreme predstavnici Vlade biti prisutni u sali, želeći da dokažem da sam sklona vrlo čvrstom i striktnom poštovanju odredaba Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu i rad nastavljamo u 11.20 časova.
(Posle pauze – 11.30.)

 Poštovani dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad posle pauze. Reč ima narodi poslanik Srđan Spasojević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred nama je zajednički načelni pretres o pravosudnim tačkama, o šest tačaka koje imamo na dnevnom redu, ali centralno pitanje zajedničkog pretresa jeste Predlog zakona o Pravosudnoj akademiji. S tim u vezi su i drugi predlozi zakona, koji su u duhu Predloga zakona o Pravosudnoj akademiji, tako da ću se ja posebno osvrnuti na ovaj predlog zakona.
Nova Srbija će, kada je u pitanju zakon o Pravosudnoj akademiji, i kroz načelnu raspravu i kroz amandmane pokušati da neke stvari popravi. Naravno, ostaje velika nedoumica odakle uopšte ovaj zakon na dnevnom redu, odakle je ovaj zakon o Pravosudnoj akademiji prepisan, jer ima puno nelogičnosti koje potpuno odudaraju od trenutne svakodnevice u pravnom sistemu Srbije.
Kada pogledamo ovaj zakon, pre svega, član 3, odmah imamo jednu takvu nelogičnost i situaciju koja nije u duhu prethodnih zakona koja smo donosili kada je reč o uređenju sudova. Naime, u članu 3. se kaže – sedište Akademije je u Beogradu.
Smatram da je ovo startno centralizovanje veoma loše za rad buduće pravosudne akademije i, po mom mišljenju, Akademija treba da ima organizacione jedinice u sedištima apelacionih sudova, u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, naravno, i Beogradu, iz razloga, pre svega, ekonomičnosti i celishodnosti. Jer, potpuno je neprihvatljivo da će budući polaznici Pravosudne akademije morati da dolaze svi u Beograd, što izuzetno poskupljuje jedno dopunsko školovanje. Neprihvatljivo je da neko iz Dimitrovgrada, Sombora, Subotice, Negotina, dolazi u Beograd na ovu dopunsku obuku, a imamo prenos nadležnosti na apelacione sudove i potpuno je logično da u tim sredinama ovi kandidati završavaju obuku. To se sve može otkloniti formiranjem organizacionih jedinica u sedištima apelacionih sudova.
U vezi sa članom 5, kao i moji prethodnici, izražavam veliko nezadovoljstvo, s obzirom na to da se sprovodi prijemni ispit za početnu obuku. Da ne bih ponavljao ono što su moje kolege juče u više navrata rekle, reći ću samo da je Nova Srbija, kroz ceo zakon, gde se god pominje prijemni ispit, podnela amandmane da se briše ovakav predlog.
Ono što posebno čini zakon nejasnim i što smeta, jeste član 7, gde je u pitanju Upravni odbor i njegova velika ovlašćenja. Po mišljenju Nove Srbije, nikako ne može da se dopusti da tri člana imenuje Vlada i tri Savet sudstva, s obzirom na brojnost sudija. Ovde najmanje treba da bude četiri ili pet članova, a kada se radi o tužiocima, tu treba da budu dva člana Upravnog odbora.
Dakle, pet da bude kada je u pitanju Visoki savet sudstva, jedan treba da bude iz redova zaposlenih. Ono što posebno bode oči jeste da tri člana imenuje Vlada Republike Srbije. Po mišljenju Nove Srbije, tu je dovoljan samo jedan član, s obzirom na to da se radi o izvršnoj vlasti i da u okviru Pravosudne akademija Vlada, kao nosioc izvršne vlasti, ne treba toliko da se petlja u budući kadar sudija, jer sudije moraju da bude nezavisne, pa nema nikakvog razloga da oni u ovolikom broju budu prisutni.
Ovde ima još jedan detalj, predlog je u zakonu da državni sekretar u ministarstvu bude jedan član.
Po mišljenju Nove Srbije, ovde treba da bude, umesto državnog sekretara, pomoćnik ministra, jer se nadamo da će doći trenutak kada će se ispoštovati konkurs da pomoćnici ministra budu ti koji će biti predsednici Vlade, iz prostog razloga što je državni sekretar trenutna funkcija, cirkularna; odlaskom ministra, odlazi i državni sekretar, tako da je mnogo bolje da bude pomoćnik ministra.
I kod direktora Akademije postoje određene primedbe. U stavu 3. tačka 1. člana 13. stoji da ima VSS. Ovde treba da bude zakonski predlog da ima pravni fakultet i položen pravosudni ispit, jer se ostavlja mogućnost da direktori budu iz nekih drugih branši, a u tom miljeu pravnika i budućih sudija i direktor Akademije treba da bude čovek koji je najbliži ovoj struci.
Smatramo i da je sedam godina iskustva u struci nedovoljno; treba da bude devet godina radnog iskustva za jednu ovakvu odgovornu funkciju.
Primedbe su i na član 19, da mentori mogu biti samo sudije i zamenici javnih tužilaca. Mislim da ovde treba da postoji mogućnost da i advokati mogu da budu mentori, iz prostog razloga što je potpuno normalno da neko iz advokatskog ugla može da učestvuje u radu Akademije, jer i među advokatima ima veliki broj ljudi koji su bili nosioci pravosudnih funkcija dugi niz godina, pa je nelogično eliminisati ove ljude i ne dati im mogućnost da edukuju buduće pravosudne kadrove.
Kao što sam rekao, svi članovi od 29. pa do 34. treba da se brišu, jer se tiču prijemnog ispita za Pravosudnu akademiju. Da se nadovežem da je devalvirajuće da neko ko je završio pravni fakultet i položio pravosudni ispit odjednom mora da ide i na prijemni ispit; to je potpuno nelogično.
Još više je nelogično, gospođo ministre, da neko iz tog prijemnog ispita zasniva radni odnos. Smatram da to nije u duhu Zakona o radu i da je protivustavno, jer prijemni ispit polažete da biste zasnovali radni odnos. Svi polaznici te akademije koji budu primljeni će primati 70% plate, neto plate sudije, tako da tu postoji velika kontradiktornost.
Posebno ću istaći da ćemo ovim prijemnim ispitom za pripravnike, evo, vidite, prijemni ispit za Akademiju, praktično, u sudovima praviti neke mini fakultete; neki prijemni ispiti, mentori se provlače, oni nešto ocenjuju.
Pa, valjda, treba oni ljudi koji su nosioci pravosudnih funkcija da ocenjuju te ljude kako rade konkretno na predmetima! Nelogičan je i odnos 40% čini ukupna ocena sa studija, 40% čini ocena sa prijemnog ispita. Mislim da to treba izjednačiti na 50% –50%. Apsolutno se ne slažem ni u ovoj situaciji da treba da postoji prijemni ispit.
Ono što posebno, na kraju ovog zakona, iritira jeste situacija da ministar nadležan za pravosuđe, po pribavljenoj saglasnosti predsednika, u članu 59, Visokog saveta sudstva i predsednika Državnog veća tužilaca, postavlja vršioca dužnosti direktora Akademije, u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. ''Vršilac dužnosti direktora mora da ispunjava uslove za izbor direktora Akademije i vršilac dužnosti direktora obavlja funkciju direktora do izbora direktora Akademije u skladu s ovim zakonom".
Čemu služi vršilac dužnosti, da li se unapred, od tog vršioca dužnosti, profiliše kadar ko će voditi Akademiju? Ako tako nije, gospođo ministre, onda nema nikakve potrebe za ovim, onda treba raspisati konkurs i odmah postaviti direktora Akademije, koji će od početka voditi Akademiju, a ne da eksperimentišemo, pa da pravimo dvovlašće u jednom kratkom periodu.
Kao što je predviđeno u članu 61, ovaj zakon stupa na snagu 1. decembra 2009. godine. Mislim da ovu primenu treba odložiti. Mislim da još uvek nismo spremni na jednu ovakvu akademiju, koja će se dosta poklapati s nekim drugim funkcijama, jer se postavlja pitanje čemu onda Visoki savet, čemu Državno veće tužilaca, čemu onda pravosudni ispit i završen pravni fakultet, ako uvodimo jednu instituciju koja će se baviti svim ovim?
Jedna, još opaska, u članu 35 – početna obuka traje dve godine, a počinje 1. oktobra, i sastoji se od teorijskog i praktičnog dela u oblasti građanskog, krivičnog i prekršajnog prava.
Smatram da ovo nije dovoljno, ako već ostane ovako, da treba dodati i: "upravnog i trgovinskog prava". Smatram da je to očigledan previd onog koji je pravio zakon.
Još jednom ponavljam, Nova Srbija će u raspravi u pojedinostima, kada budemo govorili o amandmanima, bliže ukazivati na probleme koji su u ovom zakonu. Sigurno da ovakav predlog zakona ne možemo podržati. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz, posle njega narodna poslanica Jorgovanka Tabaković. Samo vas molim da se registrujete. Izvolite.