Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo pre otprilike godinu dana, nekako u ovo vreme, imali raspravu o setu pravosudnih zakona, čiji puni efekat treba očekivati za neku godinu.        Date su i opšte ocene stanja u pravosuđu.
Čini mi se da ne postoji poslanička grupa koja je rekla da je stanje u našem pravosuđu zadovoljavajuće. Tu ocenu deli i SPO, i zbog opšteg stanja, i zbog onoga što se nas tiče direktno, kao stranke.
Evo, ovih dana će biti, verovatno, završno suđenje u krajnjoj instanci za zločin na Ibarskoj magistrali, zločin državnog terorizma, za koji evo deset godina postoje jasni, nedvosmisleni dokazi da je država zloupotrebila svoje ljudske i tehničke resurse da bi došla glave glavnim političkim protivnicima u to vreme.
Ako u jednom predmetu od takve važnosti, ne samo za javnost Srbije, rekao bih, i šire, pored obilja dokaza, imamo tako jedan spor i neefikasan rad našeg pravosudnog sistema, onda se zaista postavlja pitanje – šta će običan građanin očekivati, u kom roku može i na koji način da ostvari svoje pravo.
SPO je prošle godine podržao izmene i donošenje novih zakona iz seta zakona o pravosuđu, kao što će u danu za glasanje glasati za izmene i dopune nekoliko zakona koji su u ovoj tački dnevnog reda i za donošenje novog zakona, vrlo dobrog zakona o Pravosudnoj akademiji. Ja sam s posebnom pažnjom slušao sve prethodne govornike, sve kritike iznete na rešenja koja sadrži predloženi zakon o Pravosudnoj akademiji.
Čini mi se da su se svi složili u jednom bitnom – da je položaj i uloga sudije jedan od najvažnijih državnih poslova, da stabilnost pravosudnog sistema bitno utiče na stabilnost društva i društvenih odnosa i da je, samim tim, u današnjoj Srbiji vrlo složeno i teško biti sudija. To jeste čast, ali je, s druge strane, i velika odgovornost. Čule su se kritike – zbog čega se ljudima koji su možda imali sve desetke na pravnom fakultetu, položili uredno pravosudni ispit, sada traže neka dopunska znanja, dopunska dokazivanja itd.?
Reći ću vam na jednom drugom primeru – ako je neki lekar, pre 20 ili 30 godina, specijalizirao iz bilo koje oblasti medicine i ako se u međuvremenu nije stručno usavršavao, obučavao, ako nije pratio razvoj modernih sistema za dijagnostikovanje, proizvodnju novih lekova, nove terapije, da li taj lekar u današnjim okolnostima, bez stalnog usavršavanja i napredovanja, može biti dobar lekar? Sigurno da ne može. Tako je isto i sa sudijama. Svi mi koji smo studirali pravni fakultet i položili pravosudni ispit bili smo u mladosti zaneseni i mislili da ćemo tokom studija i posle toga, u praksi, moći da uđemo u sve grane prava i da ćemo biti specijalisti iz svih oblasti, ali, pravosudni ispit je, po mom skromnom mišljenju, kao i specijalizacija opšte medicine.
Tada imate dovoljno znanja, imate dovoljnu osnovu da budete dobar pravnik, da budete dobar sudija, da budete dobar tužilac, ali pravo je vrlo široka oblast, i domaće i međunarodno pravo, i različite grane prava, tako da dobar sudija i dobar tužilac može biti neko ko se bavi jednom oblašću prava dominantno, ko se stalno obučava i usavršava.
Dosadašnji sistem obuke i usavršavanja nosilaca pravosudnih funkcija se svodio na seminare i kolegijume.
Uvek su te delegacije koje su pohađale seminare bile, po pravilu, miljenici predsednika sudova koji su određivali sastav sudija koji će ići na seminare, tako da ni sve sudije nisu mogle da idu na seminare. Kolegijumi su održavani, ali kolegijumi nemaju taj značaj, pa ni sami seminari, jer neko može otići na seminar, može slušati predavanja, može nešto zapamtiti, ali ne mora ništa ni zapamtiti.
Krenuo bih od onoga što je dobro u ovom zakonu. Zakon predviđa obuku budućih sudskih pripravnika i tužilačkih pripravnika. Mi smo do sada imali praksu da se prima veliki broj pripravnika i u sud i u tužilaštvo.
Verujte, recimo, u Sudu u Kragujevcu imaju sobu koju zovu pripravnička soba, pa tu pre podne možete da vidite 30-40 mladih ljudi koji žele nešto da nauče, ali su oni u velikoj meri prepušteni sami sebi i idu od odeljenja do odeljenja; mogu više da vide tehnički kako se organizuje rad pravosuđa, da prate proces, ali oni nemaju ni mentora, ni predavača, nemaju nekog ko će pre nego što se zaposle u sudu ili u tužilaštvu kao pripravnici da proveri njihovu sklonost, veštinu i sposobnost da, možda, sutra budu dobre sudije ili dobri tužioci.
Mnogi odrade taj pripravnički staž da bi se kasnije bavili nekom drugom oblašću prava, a potrebna je ta forma, i izađu često bez ikakvih bitnih znanja, a onda formalno imaju dokument da su odradili pripravnički staž u sudu ili tužilaštvu.
Mislim da se donošenjem ovog zakona to eliminiše. Kao što ima profesora koji imaju odlična znanja, ali nemaju veštinu da to znanje prenesu na svoje učenike, tako ima i odličnih pravnika, koji su dobri teoretičari, ali u praksi se teško snalaze, posebno u procesu koji je dosta složen, kada imate, po pravilu, dve suprotstavljene strane, bez obzira na to da li su u pitanju građanski ili krivični postupak, ili neki drugi postupak, kada to što su praktično naučili, teoretski naučili, u praksi ne umeju na dovoljno dobar način da primene.
Zbog toga mislim da je potrebno, naravno, pored tih opštih znanja na ispitu Pravosudne akademije, da se više povede računa i o strukturi ličnosti koja će sutra biti nosilac pravosudnih funkcija, jer, ne zaboravimo, sudija je ogledalo države, ne samo sudija, nego i svi državni službenici. Ako odete u bilo koju zemlju i vidite da državni službenik radi profesionalno svoj posao, da ga radi odgovorno, da ima korektan odnos prema strankama, znajte da je i država tako ustrojena.
Prema tome, ovo je dobar početak da počnemo da vraćamo značaj i ulogu koju su nekad sudije imale u našem pravnom sistemu, a mi iz SPO volimo da se pozovemo na dobru stranu naše tradicije, na naše zakonodavstvo koje je bilo moderno, evropsko, na suđenja i procese u kojima je i kralj znao da izgubi proces od običnog građanina. U današnjoj Srbiji je to nezamislivo.
Drugo, mnoge sudije i mnogi tužioci nemaju predstavu o tome s kojim će se sve problemima u praski sresti, od raznoraznih vrsta veštačenja, na primer.
Recimo, uzmimo tužioca, ili istražnog sudiju, koji mora da poznaje osnove kako da izvrši dobro uviđaj, koji je osnova za prikupljanje dokaza za proces koji sledi, koje dokaze da izvede, kojim redosledom da izvede dokaze, koje veštačenje da odredi, šta da pita sudskog veštaka. Potrebno je mnogo opšteg znanja iz kriminologije, iz patologije, iz balistike, iz sudske medicine itd., tako da mislim da će ova obuka, pošto će biti predavača s velikim iskustvom i predavača koji nisu samo tužioci ili sudije, pretpostavljam, i sudski veštaci, koji će moći da sudijama, na osnovu velikog iskustva, ukažu šta je to najbitnije da sudija uradi u jednom procesu, koje dokaze da izvede, na šta da posebno obrati pažnju itd.
Mislim da je to što postoji obaveznost stalne obuke, stalnog napredovanja, stalnog usavršavanja, dokaz da se država u ovom delu uozbiljila, da očekuje i od nosilaca pravosudnih funkcija da se uozbilje, da im država omogućuje stalno napredovanje i stručno usavršavanje i da će sutra, s puno razloga i osnova, tražiti i njihovu odgovornost za nekvalitetno vršenje svoje profesije.
Zbog toga, mislim da je ovaj zakon zaista izvanredan. Mislim da su sve kritike, pre svega, obojene politički, da ne ulaze u suštinu problema, da nosioci pravosudnih funkcija nemaju čega da se plaše zbog toga što će im država omogućiti da se o državnom trošku stalno usavršavaju.
Da li znate šta bi dali lekari koji imaju privatnu ordinaciju, koliko bi bili oduševljeni kada bi im država omogućila stalno stručno usavršavanje i stalnu obuku o državnom trošku?
Srpski pokret obnove, kao desna strana liste ZES-a, očekuje da će pun efekat posle usvajanja ovog zakona nastati za neku godinu, posle sprovedenih obuka i posle prvih rezultata rada u našem pravosuđu, za koji očekujemo da će biti bolji nego što je sada. Zbog toga će poslanici SPO-a, u danu za glasanje, glasati za ovaj zakon. Hvala.

Pre nego što nastavimo rad, dozvolite da vas obavestim da deo današnje sednice prate predstavnici dece iz opština Bečej, Kragujevac, Pirot, Kraljevo i Prokuplje, uključeni u program "Škola bez nasilja".
Oni su danas u poseti Domu Narodne skupštine, u okviru obeležavanja Nedelje UN-a. Iz Pirota su nam stigli Sandra Jeremenković, Kristijan Asković, Aleksandar Mijalković, Jovana Georgijevski, Miloš Dinčić i Marija Dimitrijević; iz Prokuplja su nam gosti Aleksandra Đorđević, Slađana Milosavljević, Dragoljub Radosavljević, Marko Pantić, Jasmina Baktjarević, Fatima Đorđević; iz Kragujevca su tu Luka Jovanović, Nataša Gajić, Janko Atanacković, Neda Ćeirović, Borivoje Milićević, Aleksandra Mitrović; iz Kraljeva, Tijana Đurišić, Nevena Ponorac, Marko Ljajić, Ana Jasnić, Aleksandar Arizanović, Višnja Bešević, Anamarija Jovanović; iz Bečeja, Dunja Šormaz, Đorđe Ilčešin, Helena Rodić, Atila Benaček, Gejza Serda i Ivica Ileš.
Pozdravljam organizatore iz UNICEF-a, kao i goste iz UNDP-a. Dobrodošli nam u Narodnu skupštinu!
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković, posle nje reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović.

Želela bih da iskoristim ovu priliku, nećete mi zameriti, da svima onima koji slave današnju slavu Svetu Petku čestitam, da je provedu u miru i zdravlju, posebno članovima SNS-a, jer je to naša stranačka slava.
Govoriti o zakonu o Pravosudnoj akademiji a slušati šta govore predstavnici vlasti i opozicije, za građane predstavlja dilemu da li smo dobili isti predlog zakona, ili je predlagač dostavio jedan materijal poslanicima pozicije, a drugi poslanicima opozicije.
Uveravam građane da smo dobili jedan te isti materijal na razmatranje i da je ocena koju ću i ja, između ostalog, izneti, kao i neke kolege iz opozicije, da je ovo još jedan pokušaj derogiranja treće grane vlasti, sudske, koja se želi direktno staviti pod kontrolu izvršne vlasti.
Izvršna vlast je to već učinila sa zakonodavnom vlašću, gde se Skupština u velikoj meri ponaša kao organ uprave Vlade u njenom sastavu, i to po tome ko može biti predlagač, čiji se ovde interes i ugled brani, kada se o nečemu može raspravljati. O tome govori i 57 tačaka na dnevnom redu ovog zasedanja.
Ono što mene posebno brine je da je, verovatno, tim pravnika pravio ovaj zakon, pisao ga, a da je već u samom nazivu, upotrebljavajući reči "Pravosudna akademija", pokazao građanima da pokušava da jednom, rekli biste vi, pravno simulovanom radnjom, osnuje još jednu agenciju, koju lažno pokušava da nazove akademijom.
Odlično znate da je termin "akademija" u uobičajenoj upotrebi za ustanove koje se bave umetnostima, pa i za vojne visokoškolske ustanove, međutim, termin "akademija" je neprihvatljiv za jedan ovakav organ, koji se obukom, a ne visokim obrazovanjem.
Gospođo ministar, verovatno znate da član 17. stav 2. Zakona o privrednim društvima kaže da poslovno ime privrednog društva ne može da bude zamenljivo s poslovnim imenom drugom privrednog društva, ni da izazove zabunu o privrednom društvu ili o njegovoj delatnosti. Ponavljam, akademijom se može nazivati neko ko se uobičajeno bavi obrazovanjem, što u ovoj situaciji nije slučaj.
Umesto da Zakon o javnim agencijama, koji je vrlo aktuelan, dovedete u sklad s Ustavom i da dovedete u isti pravni položaj regulatorna tela, javne agencije i organe uprave u sastavu, koji su osnovani po tom zakonu, jer imaju različito i finansiranje i način ponašanja u pravnom prometu, vi za ovu nazovivisokoobrazovnu ustanovu koja se bavi obukom, derogirajući Ustav, Zakon o sudijama i mnoge ostale zakone, u prelaznim i završnim odredbama, priznajete da će se na nju odnositi svi propisi i pravila koji su vezani za javne agencije.
U članu 2. kažete da će ta akademija pokušati da obezbedi profesionalno, nezavisno, nepristrasno, efikasno obavljanje sudijske i tužilačke funkcije, između ostalog. Takve ocene dovode javnost i sve ostale u sumnju da bez ove ustanove sudstvo i tužilaštvo ne mogu da ispune te osnovne uslove. Međutim, prava namera sadržana je u prelaznim i završnim odredbama, gde je, u stvari, ova akademija pravni sledbenik Pravosudnog centra za obuku i stručno obučavanje, a na celokupnu strukturu, unutrašnje uređenje i poslove koje će obavljati Akademija primenjivaće se odredbe zakona kojim se uređuje rad javnih agencija.
Kažem da je taj zakon vrlo sporan i biće predmet našeg razmatranja, a morao bi da bude predmet vašeg interesovanja, u vezi s radom mnogih ustanova, organa koje su po ovom zakonu osnovani, ili po drugim posebnim zakonima, a rade u skladu s ovim zakonom.
Suštinski rečeno, Vlada želi da konstituiše agenciju za pravosuđe. To je pravo ime ustanove koju osnivate ovim zakonom. Tom agencijom za pravosuđe ćete dirigovati, ispitivati i tražiti podobne partijske sudije. Onda će te partijske sudije da budu imenovane u sudske organe i na taj način ćete, navodno, obezbediti nezavisnost, nepristrasnost i efikasno obavljanje sudskih poslova.
Ponavljam, narod ovo razume kao prikrivenu radnju, a u pravničkom smislu, to je simulacija obuke, u stvari je stvaranje sudstva koje će biti pod direktnim uplivom i vlašću izvršne vlasti, a jedan od dokaza za to je sam položaj ministra i sekretara Ministarstva, koji kao član Upravnog odbora čak prima i dopunsku naknadu od 30% za učešće u ovom organu upravljanja.
Gospođo Malović, Ustavni sud je doneo odluku kojom sudija ne može biti član RIK-a. Nespojivost dve funkcije je u ovom slučaju još vidljivije neustavna i predstavlja ne samo sukob interesa, nego pod direktnu kontrolu izvršne vlasti, odnosno ministra, stavljate jednu granu koja mora da radi, da se usavršava.
Kad se već pozivate na onu preporuku, odnosno deklaraciju Evropske unije, gde je navedeno da to mora da bude ustanova koja je nezavisna od Vlade i od ministarstva, zaista nije korektno što se u donošenju ovog zakona uopšte pozivate na tu preporuku.
Primera radi, ta deklaracija, kako je vi nazivate, insistira da obuka bude prepuštena, hrvatski prevod koristimo jer jedino njega ima za tu deklaraciju, samim sudijama, ili telu nezavisnom od zakonodavne i izvršne vlasti, a, pre svega, nezavisnom od ministarstva nadležnog za pravosuđe. Ono što vam deklaracija zabranjuje vi, u stvari, radite, a usput se pozivate na nju. Ova deklaracija insistira na dobrovoljnosti obuke i aktivnom učešću sudija, a ni na koji način ne povezuje obuku sa napredovanjem u službi, dok vi uvodite, posredno ili neposredno, opštu obaveznost obuke i stavljate učesnike u položaj potpuno pasivnih slušalaca predavanja.
Želim da naglasim da se malo više čudim vašim koalicionim partnerima nego vama, gde se svojevremeno, dok je SPS bio na vlasti, Društvo sudija bavilo jednim takvim poslom i edukovanjem, jer za edukacijom uvek postoji potreba, ali ne uz troškove koji, po proceni ljudi koji se u ovu oblast razumeju, iznose blizu 20 miliona evra. Toliko će to koštati, s putovanjima u inostranstvo, s organizovanjem ovih službi, s radom sudija koji tri godine mogu da budu izabrani a da ne rade sudijski posao, nego da se bave obukom i svim ostalim propratnim troškovima. Stvorićete tolike troškove, izvršiti direktan uticaj na sudstvo. Edukacija u ovoj zemlji, koja ne počinje od momenta kada novi ministar dođe na čelo Ministarstva, obavljala se na jeftiniji i primenljiviji način, primereno našim ekonomskim mogućnostima i situaciji u zemlji.
Želim da konkretizujem, na primer, član 5. stav 1, gde kažete da će Akademija da organizuje početnu i stalnu obuku sudija i tužilaca, ali da će sprovoditi i obuku predavača i mentora. Pri tom, program rada će utvrđivati Programski savet, prema članu 21, a prema članu 22, tu obuku će vršiti obučeni stručnjaci iz reda sudija, tužilaca i drugih profesija.
Uopšte ne navodite koje su to druge profesije. Morala da bih da budem maliciozna i postavim pitanje, ne želim da uvredim ni sudije, ni bilo koga koga ste ovde zamislili, ali je neprimereno ostaviti tako važan posao nekoj drugoj profesiji, možda, koja će se uključiti u ovo. Prevedeno na narodni jezik, vlast će ih obučavati. Ako vlast bude smatrala potrebnim, a oni moraju tako da odluče, sudije i tužioci, mi ćemo dobiti, navodno, nezavisno sudstvo. Kažete da će biti, članom 22. stav 5, oslobođeni sudijske funkcije u periodu od tri godine, i to sa mogućnošću produženja na još tri godine.
Gospođo ministre, da li je red da imamo vrsnog sudiju, stručnjaka u Kasacionom, Apelacionom, Privredno-apelacionom ili nekom drugom sudu, ili da imamo predavače i mentore kojima će naredbodavac da bude Vlada, a oni će obezbeđivati ''buduće nezavisne, stručne sudije i sudstvo''?
Sada, kada se vrši reizbor sudija, kada je stvorena opšta klima neizvesnosti oko toga koliko će ljudi biti zaposleno u sudovima, koji kriterijumi odlučuju za njihov izbor, umesto da otvorite perspektivu da oni stručni i dokazani nađu svoje mesto u poslu, vi nanovo pokrećete stvar, proveravajući osnovna znanja, tako da postaju suvišni pravni fakulteti, magistarske studije, doktorske studije, pravosudni ispiti i sve ono što se zove tradicija u obrazovanju pravnika u ovoj državi.
Vrlo je diskutabilno da li te organizacije i instituti, mislim na fakultet i studije ovog tipa, uopšte treba da postoje, ili će ova akademija, koja se zove akademija a nije ustanova koja se bavi visokim obrazovanjem, već obukom, moći da ih zameni, ili će u jednom trenutku neko proceniti da je državni pravni fakultet nešto što mnogo košta, pa hajde da ga ukinemo, imamo Pravosudnu akademiju.
Ovaj zakon je toliko rogobatan da je po kvalitetu izrade lošiji od Zakona o javnom informisanju. Kada uzmete čl. 40. i 45, sa nekih 13 stavki koje objašnjavaju nadležnosti, postupke, mi kao Poslanički klub NS-a nismo imali drugo rešenje već da pišemo – član se briše, ali su naša objašnjenja na strani ili dve strane formata A4, u kojima navodimo neustavnost ovakvog načina obuke i izbora sudija i derogiranje jedne čitave grane vlasti koja se ovim zakonom pokušava učiniti.
Umesto da podzakonskim aktima, pravilnicima i naredbama unutar sudova u Srbiji vršite kontinuiranu obuku, onako kako su to radili vrsni pravnici, na čija se imena danas pozivate i koji su još uvek aktivni na neki način u pravosuđu, vi pribegavate rušenju svega što je bilo pre vas i građenju nečega gde ne da ne možemo da prepoznamo korist, nego se direktno utiče na kršenje svega onoga što se zovu osnovni pravni akti na kojima se zasniva pravni sistem jedne države.
Za ovaj zakon, jednostavno, ne da ne možemo da glasamo, nego tražimo od vas da ga povučete i da stanje reizbora sudija i to stanje nesigurnosti, neupućenosti javnosti i onih koji su zainteresovani za ovu oblast, a nisu imali prilike da vam iznesu svoje mišljenje, ne koristite na način da donesete zakon koji ni u Makedoniji nije dao rezultate, pa ne može ni u ovoj državi dati rezultate, ovako kako je zamišljen, jer osnovna definicija podele vlasti je – zakonodavna, izvršna i sudska, u kojoj samo ova sudska, jednim delom, nije stavljena pod kontrolu, jednim delom već jeste, izvršne vlasti.
To će se, pre svega, izvršnoj vlasti obiti o glavu, trenutno, kroz gubitak vlasti, ali ono što nas više brine, jeste što će zbog ovog trenutka trpeti država, kao ozbiljna država, jer ako dobije na ovakvim principima sudije koje treba da sprovode Zakon o stečaju, Zakon o obligacionim odnosima, ne da ne možemo biti poželjno mesto za ulaganja, nego ćemo biti poželjno mesto za zaobilaženje.
Ja vas, na kraju, još jednom molim da povučete ovaj zakon, jer sam uverena da, kao izuzetno inteligentna žena, pravnik, niste smeli sebi da dozvolite da vam oni koji su u sprezi moćnih ljudi, trenutno, u advokaturi, u ovoj zakonodavnoj vlasti i stranci koja tvori koaliciju, podmeću ovakav zakon, gde se pod jednu stranačku kapu pokušava staviti cela država i sve tri grane vlasti.

Od vremena Poslaničke grupe, iskorišćeno je 16 minuta i 15 sekundi.
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović, a posle njega, narodni poslanik Jovan Palalić.

Poštovana potpredsednice Čomić, poštovani narodni poslanici, poštovana ministarka pravde, hoću na početku da zahvalim Ministarstvu pravde što je održalo obećanje koje je dato prilikom donošenja seta pravosudnih zakona, krajem 2008. godine, kada ste obećali da će u 2009. godini pred Skupštinu doći zakon o Pravosudnoj akademiji, koji upotpunjuje zakonski deo reforme pravosuđa.
Reforma pravosuđa je otpočela i reforma pravosuđa traje kroz proces izbora sudija i nadamo se da će taj proces biti uspešno završen, tako da sudovi, potpuno reformisani, mogu da počnu rad od 1. januara 2010. godine.
Mi smo krajem 2008. godine doneli Zakon o sudijama, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o Visokom savetu sudstva, Zakon o Državnom veću tužilaca i ovim zakonima smo utvrdili pravo sudija i pravo tužilaca da se obučavaju, da se stručno usavršavaju. Sada, donošenjem zakona o Pravosudnoj akademiji, praktično to uvodimo i u praksu.
Zakon o Pravosudnoj akademiji podrazumeva početnu obuku i stalnu obuku sudija i tužilaca. Važno je da se naglasi da će od sada obuka, pohađanje obuke i sticanje stručnog znanja i veština, biti jedan od glavnih kriterijuma za napredovanje u sudijskom poslu i jedan od glavnih kriterijuma za izbor sudija. Suština ovog zakona je da dosledno sprovodimo princip depolitizacije i nezavisnosti sudstva.
Moram da kažem da sve ono što je rekla moja prethodnica, Jorgovanka Tabaković, prosto, nije tačno. Ovaj zakon ne da ne dovodi sudije i sudstvo pod kapu neke političke stranke, nego, ponavljam još jednom, uspostavlja potpunu depolitizaciju sudstva.
Ustavom Republike Srbije, Zakonom o sudijama i Zakonom o VSS-u, uveli smo da se sudije na stalnu sudijsku funkciju biraju od strane VSS-a, a ne od Skupštine Srbije, kako je to do sada bio slučaj.
Skupština Srbije, koja jeste i politički organ, u kome sede predsednici političkih stranaka, do sada je birala službu sudije, i to više nije slučaj. Dakle, sudije se biraju od strane VSS-a, u kome sedi većina sudija, dakle, ljudi koji su stručni za taj posao. Sada idemo korak dalje i utvrđujemo kao jedini kriterijum za izbor, prvi izbor…

Narodni poslaniče, izvinite što vas prekidam. To mi je obaveza na osnovu Poslovnika.
Molim narodne poslanike da ne dobacuju i da ne ometaju govornika.
Danas, u toku sednice, zajedno smo se založili za striktnu primenu Poslovnika, te vas sada upozoravam da to važi za sve nas koji smo trenutno na sednici, i za one koji će doći na sednicu. Izvinite, poslaniče, još jedanput. Nastavite.

Hvala. Sada uvodimo, kada je u pitanju izbor sudije na sudijsku dužnost, koja traje tri godine, kao isključivi kriterijum – znanje, ono što do sada nije bio slučaj, što sigurno nije bio slučaj u vreme kada je ministar u Vladi bila naša koleginica Jorgovanka Tabaković. Dakle, svaki građanin koji je položio pravosudni ispit, koji želi da radi u pravosuđu, moraće da polaže prijemni ispit i, ako položi taj prijemni ispit, da uđe u obuku u okviru Pravosudne akademije.
U zavisnosti od toga kako bude pohađao tu obuku, biće izabran u zvanje sudije. Dakle, ukoliko imamo dva kandidata, koja su oba pohađala obuku, biće izabran onaj koji je imao bolje ocene tokom obuke i na samom položenom ispitu.
Dakle, ono što se uvodi ovim zakonom, to je da se više u sudove neće primati, i u tužilaštva, ljudi preko veze, i neće se primati oni koji su sinovi i ćerke znamenitih i poznatih ljudi; dakle, potpuna depolitizacija sudstva.
Ovim zakonom se razrađuju i načela postavljena u pravosudnim zakonima, u kojima je uvedeno pravo na stalnu obuku, rekao bih, i obaveza na stalnu obuku, jer od toga da li su sudije pohađale obuku zavisiće da li će biti izabrani u neki viši sud, odnosno da li će napredovati u karijeri. Takođe, ovim zakonom je predviđena i obuka sudske uprave, sudskih pomoćnika i sudske administracije.
Smatram da se sada prigovor koji smo imali prilike da čujemo od strane sudske administracije u potpunosti odbacuje – prigovor da oni nisu imali prilike da se obučavaju, pa zato sudska administracija ne radi dobro. Dakle, sada će svi imati obavezu da se obučavaju i, u zavisnosti od znanja i obuke, napredovaće u karijeri.
Kada je u pitanju položaj pripravnika, među sudske pripravnike će moći da budu primljeni samo oni koji su položili test i koji su imali dobre ocene. Zakon je predvideo da ukupnu ocenu čini 40% uspeha s osnovnih studija, a 60% ocena s prijemnog ispita koji organizuje Akademija.
Dakle, zakon o Pravosudnoj akademiji zaokružuje temelje postavljene usvajanjem seta pravosudnih zakona koji smo doneli prošle godine.
Pokazuje vrlo jasno opredeljenje za dalje unapređenje pravosuđa. duboko verujem da ćemo uz korenitu reformu pravosuđa koju smo započeli, uz proces izbora sudija, koji je u toku, i osnivanjem Pravosudne akademije povratiti poverenje građana u pravosuđe i u vladavinu prava. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jorgovanka Tabaković – pravo na repliku.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Evo, da se građani uvere ko od nas govori istinu – ja ih upućujem na sajt Narodne skupštine, da u odeljku – Zakoni u proceduri, otvore zakon o Pravosudnoj akademiji, s obrazloženjima, i pročitaju da li se i u kojoj meri Predlogom zakona o Pravosudnoj akademiji reguliše na nov način obuka sudija, način izbora, korisnici tog obučavanja, njihova prava itd.
Kada je reč o tome kada je, ko i koliko učestvovao u Vladi, meni je to prosto neozbiljna konstatacija, gospodine Konstantinoviću, jer na argumente koje iznosim i članove zakona koje pominjem vi pokušavate meni, koja sam od marta 1998. do oktobra 2000. godine bila u Vladi i vodila resor Ministarstva za ekonomsku i vlasničku transformaciju, pripišete propuste koji bi, ako ih ima, trebalo da budu pripisani vašem aktuelnom koalicionom partneru.
U vreme 1993. godine, kada je, na primer, preko 100 dobrih sudija napustilo pravosuđe, a ušli neki novi i nedovoljno obučeni, kada smo imali, sećaju se oni koji su upućeni u tu materiju, priličan problem u funkcionisanju sudstva, te 1993. godine stranka kojoj sam pripadala je bila osnovana tek dve godine i nije učestvovala u vlasti.
Znači, braneći ovaj zakon, koristite argumente, članove i rešenja iz samog zakona, a ne upućujte bilo koju vrstu, pogotovo neargumentovanih, primedaba na ličnost.

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić, a posle njega narodna poslanica Nataša Vučković.