Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.  
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 105 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 87 narodnih poslanika, te da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži objašnjenje ili obaveštenje u skladu sa članom 235. Poslovnika?
Reč ima gospodin Zoran Babić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, imam pitanje za ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospodina Markovića i ujedno pitanje za ministra unutrašnjih poslova gospodina Ivicu Dačića.
Privatno preduzeće „Šumadija put“ d.o.o iz Ripnja bavi se poslovima niskogradnje. Direktor i vlasnik tog preduzeća Miodrag Bata Ivanović 9. novembra 2009. godine uputio je molbu Savetu MZ Ripanj da mu odobri asfaltiranje, bez ikakve nadoknade, totalno besplatno, 13 lokalnih putnih pravaca u MZ Ripanj.
Ta molba je zavedena pod brojem 205/09 11. novembra 2009. godine. Savet MZ Ripanj dana 12. novembra 2009. godine donosi jednoglasnu odluku, odobrava i daje saglasnost preduzeću „Šumadija put“ d.o.o. iz Ripnja da o svom trošku izvrši asfaltiranje 13 putnih pravaca u Ripnju.
Ta odluka je donesena jednoglasno glasovima članova Saveta MZ Ripanj, od kojih su Zoran Živanović, Dobrosav Milanović, Slavoljub Isailović i Momir Kalajdžić iz DSS-a, Vladan Drobnjak iz DS-a, Radoslav Matić iz Pokreta snaga Srbije i Milan Živojinović iz SPS-a.
Sve ove do sada iznete činjenice zaslužuju svaku pohvalu zbog pokazivanja brige za svoje mesto, svoju opštinu, svoje komšije i sugrađane.
Radovi na asfaltiranju predmetnih ulica su počeli 14. novembra 2009. godine, da bi komplikacije i pritisci krenuli istoga dana.
Naime, posedujem i priložiću uz ova pitanja izjavu gospodina Miodraga Bate Milanovića, koji je vlasnik preduzeća „Šumadija put“, koji kaže: „Dana 14. novembra 2009. godine u Ripnju gospodin Bjelić me je nazvao i podsetio da nisam kvalifikovan za radove u gradu Beogradu mimo tendera i da ne smem da radim. Rekao sam mu da firme 'Ceraprom' i 'Unogradnja' mogu da rade za pare, a ja ne mogu besplatno za moje selo. Rekao mi je da sam diskvalifikovan za radove u gradu, na šta sam mu ja odgovorio da do sada nisam imao posla od kada ste vi na vlasti. Dodao je telefon gospodinu Đilasu, gradonačelniku Beograda, koji mi je bez predstavljanja opsovao majku, nazvao me lopovom i pretio hapšenjem, pri čemu mu ni ja nisam ostao dužan. To se dešavalo u 12.45 časova, pred brojnim svedocima, a poziv je bio sa broja 063390390“. Posedujemo i izjave svedoka koji će potvrditi pretnje gospodina Bjelića i gospodina Dragana Đilasa.
Međutim, tu se trauma nastavlja. Posedujem i izjavu gospodina Zorana Živanovića...
Gospođo predsedniče, verujem da našim kolegama iz DS ovo nije zanimljivo i verovatno je da sve ovo već znaju, ali vas molim, ako možete, da ih umirite i da mi ovih nekoliko sekundi ne uračunate u vreme.
Posedujem i izjavu predsednika Saveta MZ Ripanj gospodina Zorana Živanovića, u kojoj se kaže sledeće: „Mesna zajednica Ripanj je dobila donacije od firme 'Šumadija put' da odradi nekoliko ulica u Ripnju, među njima i pijacu i centar. U 12.45 časova zvali su me jer je gradonačelnik Beograda Dragan Đilas obustavio radove na pijaci. Došao sam i kulturno sam se predstavio i pitao gospodina Đilasa u čemu je problem. On nas je pitao ko izvodi radove i za šta, na šta sam mu odgovorio da je to pijaca MZ Ripanj i da to izvodi pomenuta firma. Sledeće pitanje je bilo ko to plaća, na šta sam odgovorio da je u pitanju donacija.
Gospodin Đilas je počeo da mi j... mater i da me naziva lopovom pred svim građanima. Takođe je pretio da će nas uhapsiti, na šta sam odgovorio da zbog takvih stvari nisam bio hapšen ni u doba Slobodana Miloševića. Ponovo je usledila psovka od strane gospodina Đilasa, kako će meni i gospodinu Aleksandru Vučiću j..... mater lopovsku. Nazvavši me lopovom, rekao je da kupujemo glasove građana Ripnja, na šta sam odgovorio da oni to isto rade.“
(Predsednik: Vreme.)
Završiću sa jednom rečenicom upućenom gospodinu Milanu Markoviću – dokle će se tolerisati bahatost Dragana Đilasa i korišćenje svih mogućih stvari u predizbornoj kampanji? Ujedno, i gospodinu Ivici Dačiću – da li Dragan Đilas hapsi po Srbiji, da li može on da... (Isključen mikrofon.)

Gospodine Babiću, molim da i vi i svi ostali poslanici koristite primerene termine i asocijacije koje mogu proisteći iz vaših kazivanja u ovom parlamentu, a radi ugleda doma, najvišeg zakonodavnog doma i tela naše države.
Gospodin Dragan Todorović ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, apelujem na vas da uložite vaš autoritet i da pitanja koja postavljamo ne budu samo isprazni posao poslanika, nego da stvarno vršite funkciju predsednika Skupštine i da učinite sve da se pre svega dobiju odgovori na već postavljena pitanja.
Ima godinu i nešto kako postavljam pitanje vezano za imovinu Saveza komunista Jugoslavije, Socijalističkog saveza radnog naroda, Socijalističke omladine itd. zato što je Zakonom o finansiranju stranaka ta imovina stavljena na raspolaganje i na korišćenje političkim strankama, u iznosu od 50%. Takođe, podsećam vas, gospođo predsedniče, da je prema tom zakonu ništavno svako uknjiženje imovine koju sam napred naveo. Evo, već više od godinu dana nema odgovora.
Plašim se, gospođo Dejanović, da ovi „žuti“ možda nisu zaposeli svu tu imovinu i koriste je, a da oni koji po zakonu imaju pravo, to su ostale parlamentarne stranke, ne mogu da koriste tu imovinu.
Znam da ima oko 300 objekata koji potpadaju pod ovaj zakon, pa smo mi iz SRS morali polako da započnemo da prikupljamo dokumenta, odnosno informacije o tome u čijim je rukama ta imovina. Ali, mislim da bi Direkcija za imovinu Srbije morala napokon da odgovori i da dostavi Srpskoj radikalnoj stranci, taksativno navedeno, podatke o kompletnoj imovini kojom su raspolagale ove institucije i da se, u skladu sa zakonom, omogući parlamentarnim strankama da se ova imovina koristi. Izražavam bojazan da postoji mogućnost da se u međuvremenu ta imovina otuđuje od onih koji je trenutno koriste, pa bih vas stvarno molio da napokon dobijem tu informaciju.
Drugo pitanje bih postavio Vladi Republike Srbije, odnosno predsedniku Vlade, a radi se o „Luci Beograd“. Ovo više zbog građana Beograda, zato što je ovo pitanje razmatrano u Skupštini grada Beograda, ali se učinilo sve kako bi se stvar zataškala, kako građani Beograda ne bi imali pravu informaciju. Radi se o prenameni zemljišta „Luke Beograd“, promeni urbanističkog plana. Sada smo došli u situaciju da sve ono što je tvrdila Srpska radikalna stranka, da će „Luka Beograd“ biti iskorišćena da bi se najmanje dvoje ljudi i verovatno još jedna grupa oko njih enormno obogatili...
Samo da vas podsetim da je „Luka Beograd“ privatizovana po Zakonu o svojinskoj transformaciji, da je 13. septembra 2005. godine Komisija za hartije od vrednosti odobrila ponudu investitora po ceni od 800 dinara po akciji i da je investitor došao u posed 93,52% akcija. U pitanju su Mišković i Milan Beko. Znate da je „Luka“ kupljena otprilike za 50 miliona evra. Međutim, na sajmu nekretnina u Kanu 10. i 12. marta Dragan Đilas je predstavio projekat „Grad na vodi“, na prostoru „Luke Beograd“. Znači, već unapred se planiralo šta će se uraditi – izgradiće se dva i po miliona kvadrata stambenog prostora. Ako uzmete samo da je jedan kvadrat u Beogradu 2.000 evra, to je pet milijardi evra.
Evo kako vi „žuti“ pljačkate Srbiju i kako pljačkate građane Srbije. Dragan Đilas, „veliki brat“, omogućio je Miškoviću i Beku da se promenom urbanističkog plana omogući uzme pet milijardi evra za prostor na teritoriji „Luke“, koji će biti prodat. To je ono što radite otkako ste došli na vlast.
Tražim od Vlade Republike Srbije da preispita sve ove poslove vezane za „Luku Beograd“ i da učini sve kako bi se ova pljačka državne imovine sprečila.

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč u skladu sa članom 235? (Ne.)
Obaveštavam da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici: Mladen Grujić, Đuro Perić, Milica Radović i Miloš Radulović.
Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pored predstavnika predlagača Snežane Malović, ministra pravde, pozvala sam da sednici prisustvuju Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde i Jovan Ćosić, načelnik u Ministarstvu pravde.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O UREĐENjU SUDOVA (pojedinosti)
Gospođu ministra obavestila sam da treba da bude tu oko 10.30 časova računajući da ćemo koristiti intenzivnije član 235, tako da molim da dam nekoliko minuta pauze dok ona ne dođe... Možemo, ministarka je vrednija nego što smo procenjivali. Izvolite, gospođo Malović.
Prelazimo na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova.
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Vjerica Radeta i Gordana Pop-Lazić.
Primili ste izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospođa Radeta.

Dame i gospodo, gospođo Malović, član 2. Predloga ovog zakona odnosi se na član 20. osnovnog Zakona o uređenju sudova. Amandmanski smo intervenisali zato što mislimo zapravo da uopšte nije bilo potrebe da se ovaj zakon menja, s obzirom na to da je već u postojećem zakonu stajalo da se sudske radnje preduzimaju svakog radnog dana, a radnje koje ne trpe odlaganje i u dane kad sud ne radi. Ne znam zašto vam je bilo potrebno da pišete i „u vreme“, pošto već stoji „u dane kada sud ne radi“, to se valjda podrazumeva.
U drugom stavu ste rekli: „Sudskim poslovnikom se određuju sudske radnje koje se preduzimaju u vreme i u dane kad sud ne radi.“ Ovo je potpuno nepotrebno. Naprotiv, ova materija ne može da se ostavlja sudskom poslovniku na milost i nemilost, tako da kažem, već mora biti precizno regulisana zakonom. U obrazloženju ovog amandmana pomenula Zakonik o krivičnom postupku, koji to uređuje, i složićete se da to jeste tako. Ali, vi ste rekli da se amandman ne prihvata zato što postoje, ne samo u krivičnim stvarima, nego i u nekim drugim, radnje koje treba preduzimati i u vreme kada sud redovno ne radi.
Istina je da jedan od takvih postupaka, recimo, izborni postupak, ali to se ne ostavlja sudskom poslovniku, nego se to takođe reguliše zakonom koji reguliše izborni postupak, gde se kaže da sudovi postupaju u roku od 48 časova.
Dakle, jednostavno, i ovaj i ovi ostali zakoni o kojima danas govorimo (i govorili smo pre neki dan) u stvari su, rekla bih, reda radi, zato što pokušavate da, eto, nekom grupom zakona prikrijete trenutnu stvarnost u srpskom pravosuđu.
Opet ste, kao i pre nekoliko meseci, pustili državnog sekretara gospodina Homena da u medijima kaže da su sudije izabrane, da je već 500 sudija ostalo bez posla, a posle toga se oglašava portparol i kaže da to nije tačno. Nažalost, to je očigledno tačno, jer se ispostavilo da kada pošaljete gospodina Homena da se on obrati javnosti, onda je to nešto što se zaista desilo. I, molim vas da nam kažete kako gospodin Homen, koji nije član Visokog saveta sudstva, zna da su sudije izabrane, kako on zna da je 500 sudija ostalo bez posla?
Pitanje za vas, gospođo Malović – godinu dana ste ovde, od kada raspravljamo o vašoj tzv. reformi, tvrdili pred narodnim poslanicima i građanima Srbije da će reforma već od 1. januara pokazati svoje rezultate. Pre neki dan ste pomerili rok. Rekli ste da očekujete od marta normalno funkcionisanje sudova. Dakle, agonija koja traje već skoro godinu dana po vašoj najavi nastavlja se do marta, a mi vam tvrdimo, nažalost, i mnogo duže. Hvala.

Minut i pedeset sekundi je potrošeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč po članu 144. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O DOPUNI ZAKONA O SUDIJAMA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Sreto Perić i Mirko Munjić.
Primili ste izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, celim Predlogom zakona o dopuni Zakona o sudijama, sa oba člana, Vlada pokazuje jedan nestručan i nekorektan odnos prema građanima Srbije.
Gospođo ministre, gledate me – kako i na koji način nestručan. Pa, u toku prošle godine, da budem precizniji, krajem decembra meseca, usvojili smo Zakon o sudijama. U toku ove godine smo imali izmene i dopune ovog zakona; vi ste još tada znali da će u našem pravosudnom sistemu biti zakon o pravosudnoj akademiji i niste u članu 30. Zakona o sudijama mogli da predvidite onaj izuzetak od stava 1. Tu je precizno definisano da sudija ne može biti na funkciji u organima koji donose propise, u organima izvršne vlasti, javnim službama, organima pokrajinske autonomije i jedinicama lokalne samouprave. Sada izmenama i dopunama ovog zakona predlažete da sudije mogu biti članovi organa upravljanja u pravosudnoj akademiji.
Mi u SRS smatramo da sudije ne mogu biti članovi organa upravljanja u organima pravosudne akademije, te sam stoga predložio, u ime SRS, da se član 1. ovog predloga zakona briše i da se ne pravi nijedan izuzetak u odnosu na član 30. Zakona o sudijama. Zahvaljujem se.

Izvinite, narodni poslaniče, da li ste završili? Završili ste.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić.

Gospođo ministre, u decembru prošle godine, kada ste usvajali ove zakone iz oblasti pravosuđa, vi ste rekli da će ovi zakoni na neki način zaokružiti ovu oblast pravosuđa, tako što će se na jedan sveobuhvatan način rešiti sva pitanja koja su relevantna za ovu oblast. Svedoci smo da to nije tako, već samo posle godinu dana posle usvajanja ovih zakona.
To nam govori nešto, a to je da ni vi u vašem ministarstvu zakone ne donosite da bi oni trajali. Ne donosite ih da bi trajali, da bi na jedan sveobuhvatan način zaista rešavali sva relevantna pitanja, da bi svojim trajanjem kroz jedan duži vremenski period postavili jednu pravnu praksu tako da bi i oni koji zakone primenjuju i oni na koje se ti zakoni odnose imali pravnu sigurnost. Ali, šta je tu je, nije to samo u vašem ministarstvu, dešava se to i u ostalim ministarstvima.
Predložio sam da se član 2. briše, s obzirom na to da je to logična posledica amandmana koji smo podneli na član 1. Dakle, član 2. kaže da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja. Normalno, vi ste to odbili.
Sudija može biti na funkcijama u organima koji donose propise i organima izvršne vlasti, zatim, u javnim službama, kao i u službama, odnosno, ne može biti u ovim organima, kao i u službama i organizacijama autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Međutim, može biti u izbornim komisijama.
Ovde se kvalifikuju neke okolnosti, osobine, kao što su: stručnost, dakle, to su diplomirani pravnici sa položenim pravosudnim ispitom; to je njihovo svakodnevno učestvovanje u tumačenju zakonskih propisa i donošenju odluka; to je njihova navodna nepristrasnost i samostalnost jer se podrazumeva, i po Ustavu i po zakonu, da su oni samostalni u obavljanju svoje funkcije, a podrazumeva se i da su nepristrasni. Međutim, da li je sve to tako? Ja kažem da nije, a brojnim primerima iz prakse to ćemo i potvrditi u toku današnje rasprave. Hvala.