Pedeset sekundi iskorišćenog vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Radović, Jovan Palalić i Miroslav Petković.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković.

Gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo Malović, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa DSS u načelnoj raspravi je iznela stav da je Srbiji potrebna Pravosudna akademija, da je Srbiji potreban ovaj zakon, ali smo izneli niz primedaba i zamerki na tekst predloženog zakona.
Zadovoljan sam time što je Vlada usvojila nekih 11 amandmana. Mislim da je bilo prostora da se usvoji mnogo više amandmana koje su poslanici opozicije podneli na predloženi tekst zakona upravo u nameri da poprave ovaj tekst. Ovaj tekst ima 61 član, a 102 amandmana, znači, dvostruko više amandmana je podneto na Predlog ovog zakona.
Smatram da je bilo neophodno da Vlada prihvati amandman Demokratske stranke Srbije, koji smo podneli kada se radi o određivanju lica koja mogu biti mentori i predavači.
Naime, u članu 19. Predlog zakona stoji da mentori mogu biti samo sudije i zamenici javnih tužilaca. Mi smo, naravno, uvažili činjenicu da nosioci pravosudnih funkcija moraju biti mentori, ali smo želeli da u taj krug uključimo i predstavnike advokata, upravo zbog toga što su to ljudi sa ogromnim znanjem i iskustvom.
Voleo bih da čujem od vas, ako imate taj podatak, koliko bivših sudija, predsednika sudova se sada nalazi u advokaturi, ljudi koji su praktično dvadeset, trideset godina proveli u sudovima? Mislim da ih ne treba isključiti iz ovog procesa. Mislim da im to što će biti povremeni predavači ne daje dovoljno prostora da zaista edukuju ljude koji treba da prođu kroz Pravosudnu akademiju.
Još jedan primer: kada govorimo o advokaturi, vi ste svesni činjenice da Državno veće tužilaca nije kompletirano, da na sednici Skupštine nije prošao predlog Advokatske komore, naime, nije dobio podršku DS-a kandidat Advokatske komore Srbije. Ne znam zašto je to tako učinjeno, nas za mesec i po dana očekuje funkcionisanje novog sistema pravosuđa u Srbiji. Da li to znači da Državno veće tužilaca neće raditi u kompletnom sastavu?
Nemojte zameriti, normalno je da poslanici od vas očekuju određene odgovore, vi ste član Visokog saveta sudstva. Mi ne možemo gatati da li su urednici ili državni sekretar pravilno preneli neke izjave. Često se dešavalo da vaš državni sekretar gospodin Homen daje različite izjave.
Podsetiću vas samo na onu situaciju sa gospodinom Ćirićem, državnim sekretarom Ministarstva ekonomije, kada bukvalno nismo znali šta se dešava, odnosno sudije nisu znale šta se dešava u pojedinim radnim sporovima. Zbog toga su izrečene i određene sankcije, ali ja ne vidim da su oni bilo šta korigovali u svom ponašanju u odnosu prema medijima. Kada se daju izjave tog tipa, one moraju biti vrlo jasne i precizne, jer se tu radi o sudbini stotina ljudi u ovoj zemlji.
Podsećam vas, takođe, da Visoki savet sudstva nije u kompletnom sastavu. Naime, kandidat pravnih fakulteta uopšte nije došao na glasanje, ovde nije bio predložen na sednici da se o njemu narodni poslanici izjašnjavaju. To znači da će taj broj od 2.252 sudije i 600 tužilaca u Srbiji biti smanjen za nekih 400; prema podacima koje ste objavili, 1.863 lica treba da bude izabrano za sudije tokom ovog reizbora. Neće biti obavljeno u kompletnom sastavu Visokog saveta sudstva. Svakako da to nije bila želja pre godinu dana, kada smo usvajali zakon o Visokom savetu sudstva.
Kada se taj broj smanji na ovih 1.800 sudija, na jednog sudiju dolazi 1.285 predmeta. U Beogradu je taj podatak još, da kažemo, značajniji, gori, veći, jer će po jednom sudiji doći 1.700 predmeta. Mislim da nema pravosudne akademije koja će moći da spremi nosioce pravosudnih funkcija da se bore sa tolikim brojem predmeta.
Sve ovo ističemo u nameri da još jednom razmotrite i prihvatite neke amandmane koje smo podneli. Naravno, obrazlagaćemo još neke amandmane u toku sednice. Smatramo da su pre svega usmereni ka tome da se popravi tekst zakona i da se omogući nosiocima pravosudnih funkcija da kvalitetno obavljaju svoj posao.
Mi bismo voleli da možemo da vam verujemo, i vama i državnom sekretaru i ljudima iz Visokog saveta sudstva, da će zaista ti kriterijumi koji su predviđeni biti ispoštovani, da će se tako birati sudije u Srbiji. O tome ćemo imati priliku da se izjasnimo kada prođe taj reizbor, kada razmotrimo sve ove dopise koji stižu, verujte, svakodnevno iz različitih sredina, iz raznih gradova u Srbiji.
Potpuno je normalno da su ljudi zabrinuti i da dostavljaju određene podatke o tome što se dešava u pojedinim sudovima, kako se, kako oni kažu, montiraju određeni rezultati.
Povedite računa prilikom izbora sudija koji treba da se sprovede u narednih mesec dana. Ukoliko sudije koje budu izabrane budu samo ćutale, a budu svesne činjenice da je bilo nekih nepravilnosti, onda je činjenica da su stranke tu birale. Kada stranka bira, onda morate da ćutite i da trpite, ne smete da se pobunite protiv toga. Svakako da će biti par stotina nezadovoljnih, verovatno veliki deo njih i opravdano.
Dozvolićete mi, uručiću vam jedan dopis koji sam dobio iz Trgovinskog suda u Čačku, koji je potpisalo 26 zaposlenih, koji se odnosi pre svega na ovaj privremeni pravilnik koji ste doneli u oktobru mesecu, gde, samo navodim primer, sa 22 zaposlena na 13 sistematizovanih radnih mesta ovaj sud treba da funkcioniše.
Grad Čačak se jedva izborio da dobije Trgovinski sud. Vi znate da smo mi pripadali Kraljevu i da je to bilo samo odeljenje. Mislim da ovim ljudima koji kvalitetno i čestito rade svoj posao treba omogućiti da ga obavljaju na pravi način. Verujte, sa tri zaposlena u pisarnici, sa pet sudija, od kojih je jedan predsednik suda, ne možete odraditi 2.500 predmeta, koliko je stiglo u ovom trenutku u Trgovinski sud u Čačku. Prema novom pravilniku, predviđena su tri sudijska pomoćnika. Ako realno hoćemo da posmatramo stvari, siguran sam da ste svesni činjenice da je to nemoguće uraditi na kvalitetan način.
Još jednom apelujem na vas da u narednih mesec i po dana ne dovedete i sebe i sve ljude koji su članovi Visokog saveta sudstva u situaciju da u jednom trenutku dođete u ovu salu i da ne smete da nas pogledate u oči zato što ćemo vam dokazivati da izbor sudija nije obavljen na zakonom predviđen način.
Molim vas da vam ovaj predmet kasnije predam, da pogledate samo jedan mali primer (verujte da ih ima na stotine u poslaničkom klubu DSS), sve u želji da zaista pomognemo nosiocima pravosudnih funkcija i da pomognemo građanima koji se tim sudovima obraćaju da ostvare svoje pravo i pravdu. Hvala vam najlepše.

Iskorišćeno je pet minuta i dvadeset sekundi od vremena poslaničke grupe.
Poštovani narodni poslanici, primenjujući član 27. i član 88. stav 2, samo želim da vas obavestim: zahvaljujući pažljivom čitanju potpredsednice Judite Popović, ustanovljeno je da izveštaj Odbora za kulturu i informisanje koji vam je upravo podeljen sadrži tehničku grešku. Zahvaljujem se potpredsednici Juditi Popović. Biće urađena ispravka, pa će vam biti podeljen. Oni koji su već imali izveštaj treba da znaju da je greška uočena. Izvinjavam se ako ste bili dovedeni u zabludu čitanjem.
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podnela grupa od dvadeset narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podnela grupa od dvadeset narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Podneli smo amandman na član 22. koji govori o sredstvima i uslovima za rad akademije. Član 22, onako kako je u Predlogu zakona definisan, kaže da se sredstva za rad akademije obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije, što je nesporno, ali i iz donacija, poklona, prihoda od izdavanja publikacija i realizacije projekata i drugih izvora, u skladu sa zakonom.
Našim rešenjem smo predvideli da se sredstva za rad ustanove obezbeđuju isključivo iz budžeta Republike Srbije. Razloga za to ima više. Kao prvo, ono što se zove nezavisnost sudstva zaista se obezbeđuje preciznim finansiranjem samo iz budžeta. Jer, uvek onaj ko vas plaća direktno ili indirektno može da usmerava vaš rad.
Dokaz za to i principijelnost koju ova vlada ima, makar onaj deo ministara iz Demokratske stranke, izveden je kroz stav gospodina Šutanovca: kada smo mi imali primedbu zbog toga što naši vojnici koji su u sklopu norveškog kontingenta upućeni da se negde u mirovnoj misiji bore za mir i pravdu nemaju norvešku platu, iako su njihove vlasti htele da isplaćuju platu našim vojnicima jer su već pod njihovom zastavom, obrazloženje je bilo – bilo bi mi ispod časti, i to bi bilo sramota za državu, da te vojnike plaća neko drugi.
Zašto ovde nije sramota onog ko treba da odlučuje o pravdi i o potpuno preciznim pojedinačnim pravima da se oni finansiraju iz nekih donacija ili drugih izvora? Prosto, nije dosledno izveden u jednoj vladi princip šta znači nezavisnost i obaveza države da finansira svoje najvažnije organe.
Ono što mene posebno brine, ne kao sumnja, nego kao iskustvo, jeste ova vrsta izvora koji se zovu – prihodi od izdavanja publikacija, koji mogu biti i jesu neka vrsta sopstvenih prihoda. Treba li da podsetim koliko je sopstvenih prihoda nekontrolisano i van tokova novca ove vlade, bez mogućnosti da se uvedu u evidenciju, kontrolu i, što je najvažnije, u funkciju ove države i odbrane prava građana?
Znači, uvodimo sporne načine finansiranja zakonom. Posle se kao Vlada žalimo da ne možemo to da kontrolišemo. Ono što je najstrašnije, nedostajuća sredstva za finansiranje obezbeđujemo stavljanjem na papir potpisa na ugovore o kreditima koji nisu nimalo laki, već su vrlo dugoročni, u smislu obaveza koje proizvodimo.
Trenutak za reagovanje je upravo ovaj, kada ne smemo da dozvolimo tu vrstu finansiranja. Molim vas da ozbiljno razmislite o ovom još jednom.

Iskorišćeno vreme za ovlašćenog predstavnika je minut i trideset sekundi, kao zamenica predsednika poslaničke grupe.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Član 23. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić.

Član 23. reguliše pitanje obuke sudija i tužilaca. Gospođo ministre, posle dve-tri rečenice, koje takođe imaju veze sa ovom temom, osvrnuću se malo konkretnije na ovu obuku sudija i tužilaca, na ovo što je predmet ovog amandmana.
Pre toga, dozvolite mi jedno par malih digresija vezanih za opšte stanje u sudovima. U trenutku kada se već zna koliko i u kojim sudovima ima viška sudija, kada se već na neki način vrši „trijerisanje“ sudija, vrši se izbor sudija, iako se sve to radi pod nekim velom tajni, ništa nije, kako vi kažete, transparentno, ali će, pretpostavljam, to sve biti u vreme kada ste objavili da treba da dođe do izbora sudija.
Reći ću vam da, na primer, Okružni sud u Čačku od devet sudija, ima četiri viška. Opštinski sud u Čačku ima blizu 50% viška sudija. Opštinski sudovi, pričam o sudovima Moravičkog okruga, opštinski sudovi u Gornjem Milanovcu, Guči, Ivanjici imaju takođe višak sudija.
Gospođo ministre, da li vi znate da u pojedinim sudovima već provejavaju, u kuloarima doduše, izjave pojedinih sudija da bi možda ponudili i nekih 10.000-15.000 evra ako se izaberu, znate li za to? Znate li da pojedine sudije u nekim sudovima već naglas razmišljaju šta bi sve učinili ako budu izabrani?
Gospođo ministre, to su sudije iz onog drugog, trećeg ešalona. To su sudije drugog, trećeg poziva. Oni prvog poziva već znaju da će biti izabrani. Razgovarao sam sa nekoliko njih i vidim iz razgovora sa njima da oni već znaju da će biti izabrani. Znaju, ali, siguran sam, ne na osnovu svojih referenci vezanih za njihov dotadašnji rad, za potvrđivanje njihovih odluka itd., već za neke sasvim druge okolnosti koje nemaju veze sa ovim.
Što se tiče obuke sudija, tražili smo da obuka sudija i tužilaca bude organizovano obnavljanje i usavršavanje praktičnih i teorijskih znanja i veština potrebnih za nezavisno, stručno i efikasno vršenje njihove funkcije.
Što se tiče obnavljanja, siguran sam da se kod onoga ko je završio pravni fakultet i položio pravosudni ispit, ukoliko određeni broj godina nije u nekoj materiji ili je nedovoljno u toj materiji, to znanje polako pomalo gubi i potrebno je da to svoje znanje obnovi kroz ovo. Pored toga, treba da se usavrši u tim praktičnim i teorijskim znanjima potrebnim za obavljanje sudijske funkcije.
Vlada je rekla da je njena odredba preciznija. Nije obrazložila zbog čega je preciznija, nije obrazložila zbog čega ne prihvata da tu stoji obnavljanje ovih njihovih znanja i usavršavanje praktičnih i teorijskih znanja, ali neka ide da je Vlada to kazala što je kazala, da je njihova odluka preciznija. Međutim, postavljam pitanje – hoće li ova obuka koju ste vi predvideli sprečiti donošenje nezakonitih, naručenih odluka i, slušajte ovo, fiktivnih odluka?
Namerno kažem fiktivnih odluka, zbog nekih dešavanja o kojima ću vam sada reći. Dešava se da sudije donesu fiktivnu odluku, gospođo ministre, a da nisu održali sednicu. Sada ću vam kazati primer za ovo. O ovome ću vam dati i potrebnu dokumentaciju, ukoliko ste voljni da je pogledate.
U svojstvu ovlašćenog predstavnika SRS za izbor novog poslanika u SO Lučani, podneo sam predlog Izbornoj komisiji. Predsednik Izborne komisije, gospođo ministre, jeste sudija Opštinskog suda u Guči Jelena Ćurčić. Uz to sam podneo svu potrebnu dokumentaciju, odluku Okružnog suda da raniji, bivši odbornik više nije odbornik, da je izgubio status odbornika; zatim, pismenu saglasnost kandidata da prihvata mandat i moje ovlašćenje kao ovlašćenog lica podnosioca izborne liste.
Šta se desilo? Saznao sam da je Izborna komisija, čiji je predsednik ovaj sudija, donela odluku da se mandat dodeljuje licu koje ja nisam predložio kao ovlašćeni predstavnik. Predložio sam Milovana Obradovića. Dotična gospođa sudija donela je odluku da se mandat dodeljuje, evo kome – Verici Stanojević. Taj mandat, kaže, Izborna komisija opštine Lučani dodelila je kandidatu koga je odredio podnosilac izborne liste, ekonomskom tehničaru iz Lučana Verici Stanojević. Izborna komisija imenovanoj je izdala uverenje da je izabrana.
Gospođo ministre, ja sam u petak otišao kod gospođe sudije da joj predočim dokumentaciju (sa mojim ovlašćenjem da sam ovlašćeni predstavnik) na osnovu koje sam predložio novog kandidata ispred SRS. Kada sam joj predočio svu dokumentaciju, kao i obrazloženje Okružnog suda koje ću vam takođe pokazati, gde se kaže da sam jedini ovlašćeni predstavnik ispred SRS koji može to da uradi, kad sam joj predočio svu dokumentaciju, znate li šta mi je rekla, dva ili tri puta? Posle ovoga, ja mogu da se ubijem. Dva ili tri puta mi je sudija to ponovila. Sve to ne bi bilo ništa strašno u domenu materijalnog prava, jasno, dokazujući da li je to trebalo ovako ili onako, razumete, da mi sudija nije doslovce rekla – ja tu sednicu nisam ni održala.
Gospođo ministre, njoj je neko doneo, po njenim rečima, papir na kome je pisalo ko se bira za odbornika. Rekli su joj da je to validna odluka, da je to sve u redu i da ona treba samo da potpiše. Zamislite tu farsu! Ona je to potpisala. Ona mi je rekla da je istog dana potpisala još jednu takvu odluku. Tačno, bio je izbor još jednog odbornika. To je uradio sudija.
O kakvom pravosuđu pričamo? O kakvom moralu, o kakvom izboru sudija, kakve ćete sudije da birate, gospođo ministre? Hoćete li da birate sudije koji su ovako poslušni? Hoćete li da birate sudije koji donose odluke, a da nisu održali sednice? To je neviđeno u istoriji pravosuđa, ne samo našeg. Daću vam tu dokumentaciju posle.
Primer broj dva, dozvolite i to. Posle ove farse koja se desila, Okružni sud u Čačku, vrli sudija Milorad Janjićijević u svom obrazloženju navodi da je tačno da sam ja jedini zakoniti podnosilac dokumentacije Izbornoj komisiji, da sam jedino lice koje u svojstvu podnosioca izborne lice može da podnese zahtev za promenu odbornika. On to potvrđuje. Međutim, istovremeno kaže da odbija našu žalbu iz razloga što, kaže, Izbornoj komisiji nije podneta pismena saglasnost lica da prihvata mandat. Ona je podneta. Evo, tu u dokumentaciji stoji da je to podneto, piše – podneta pismena saglasnost kandidata, prihvata mandat, potpisala radnica iz opštine.
Ovaj sudija nas odbija zbog toga, gospođo ministre. Hajde, i to bi sad bilo predmet neke … da nije taj sudija propustio da pročita jedan član Zakona o lokalnim izborima koji kaže: „Od kandidata se pre potvrđivanja mandata pribavlja pismena saglasnost da prihvata mandat.“ Gospođo ministre, mandat potvrđuje skupština lokalne samouprave, skupština lokalne samouprave traži tu pismenu saglasnost, a ne Izborna komisija, kao što to tvrdi ovaj vrli sudija. Dakle, u ovoj fazi Izbornoj komisiji nije trebalo ovo pismeno.
Pogledajte kakve su sudije. Treba da ih obučavate, ali neke ne treba da izaberete, sigurno. Ovo su ti primeri, ima ih još. Hvala.

Devet minuta je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima ministarka pravde Snežana Malović.

Zahvaljujem se na vašoj diskusiji. Cilj reforme pravosuđa je obezbeđivanje nezavisnog, efikasnog, objektivnog i odgovornog pravosuđa, radi vraćanja poverenja građana u samo pravosuđe, jer samo tako ćemo obezbediti pravo na pravično suđenje i pravo na suđenje u razumnom roku.
Iz cele vaše diskusije sam stekla utisak da vi reformu pravosuđa podržavate. Moram da kažem da su mnoge činjenice koje ste izneli zabrinjavajuće, naročito jer ste rekli da je neko pokušao ili ima nameru da nudi novac određenim licima da bi bio izabran.
Ako je reč o sudijama, nevezano za to kakve rezultate rada imaju i kakve činjenice postoje o njihovoj dostojnosti, i vama i građanima Srbije želim da ukažem da je prema Krivičnom zakoniku sam pokušaj podmićivanja kažnjivo delo. Molim vas da, ukoliko imate takve podatke, na to ukažete javnom tužiocu. U krajnjem slučaju, to je obaveza svakog građanina Srbije, a naročito narodnog poslanika koji predstavlja građane Srbije. Još jednom vas molim i ukazujem, ukoliko imate takve podatke, da na to ukažete tužiocu, jer je to nešto što se goni po službenoj dužnosti.
Isto se odnosi i na drugi deo vaše diskusije, kada ste govorili o tome da su sudije donele, kako ste se izrazili, fiktivne odluke i da su te odluke bile, kako sam razumela, napisane od strane nekog drugog. Prema Krivičnom zakoniku, i to takođe predstavlja kažnjivo krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti i s tim u vezi vas molim i ukazujem da i o tome obavestite tužioca.

Narodni poslanik Mirko Munjić, pravo na repliku. Izvolite.

Gospođo ministre, u svakom slučaju, SRS podržava reforme u pravosuđu, ali reforme moraju biti zaista sveobuhvatne. Ne može se dozvoliti da u našem sistemu budu ovakve situacije. Naveo sam dva primera. Ima takvih primera još dosta.
Rekao sam vam da se ovo priča u kuloarima. To sam čuo u kuloarima dva-tri suda.
Što se tiče ovoga, evo, meni već stižu, dozvolite samo da vam kažem ovo, od strane ljudi koji su članovi i zamenici članova Izborne komisije kojima sam poslao dopis zbog toga što su doneli nezakonitu odluku, ako su je doneli, ako su učestvovali u njoj, da ću podneti krivične prijave, kao ovlašćeno lice, protiv njih...
Evo, stižu mi izjave tih ljudi, dozvolite samo jednu da vam pročitam: „Povodom vašeg dopisa kojim ste u svojstvu ovlašćenog lica SRS tražili moje izjašnjenje kao zamenika člana Izborne komisije SO Lučani, pod krivičnom i materijalnom odgovornošću izjavljujem da nisam učestvovao u donošenju odluke Izborne komisije SO Lučani kojom je mandat odbornika u SO dodeljen, po predlogu Obrenić Vukomana, Stanojević Verici.
Izjavljujem takođe da me niko na sednicu Izborne komisije gde je doneta takva odluka nije pozvao, niti me u pogledu takve odluke neko kontaktirao na drugi način, tako da u donošenju odluke Izborne komisije o dodeli mandata Stanojević Verici nisam učestvovao.“
Obavestiću vas ukoliko budem dobio još ovakvih izjava, pa ću vam na kraju kompletirati dokumentaciju. Zahvaljujem.