To je praktično nastavak prethodnog amandmana i nastavak ovoga o čemu je govorila koleginica.
U članu 10. stav 4. reči „ovlašćeno lice“ zamenjuju se rečima „rukovodioca organa javne vlasti“. Naime, ovim predlogom zakona bilo je predviđeno da je lice koje je zaposleno, odnosno koje obavlja određene poslove u organu javne vlasti dužno da u okviru svojih radnih zadataka, odnosno ovlašćenja, obavesti ovlašćeno lice o podacima koji bi mogli da budu određeni kao tajni.
Opet se, znači, nagomilava broj ljudi i zapošljavaju se oni... Verovatno je to po onom nepotističkom principu, veoma prisutnom u raznim ministarstvima, ima tu još ćerki, tetaka, sestara, kumova, tako da je potrebno da se pojave nekakva nova ovlašćena lica. Ali, pošto se zaista nalazimo u krizi, smatram da kada već imamo lice koje je zaposleno u određenom organu javne vlasti, treba mu prosto dati ovlašćenja, a ono dalje odgovara rukovodiocu organa javne vlasti.
Znači, zaista moramo da budemo manje licemerni prema građanima Srije, jer ako se, recimo, predviđa otpuštanje 600 novinara iz niškog regiona u Javnom servisu, hajde da razmišljamo o tome zašto bi se sada ovde zapošljavalo 600 nekih novih ljudi, koji odgovaraju namerama ove vlasti.

Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Milica Vojić-Marković, Miloš Aligrudić i Miroslav Petković.
Gospođa Donka Banović želi reč.

Koristiću vreme grupe jer nisam potpisnik amandmana.
U članu 11. se govori o tome kako se donosi odluka o određivanju stepena tajnosti podataka. Naravno, ta odluka se donosi na osnovu procene iz člana 10. ovog zakona. Takođe je predviđeno da se vrši obeležavanje dokumenta oznakom tajnosti, što je takođe predviđeno ovim zakonom. Dalje se kaže da se o određivanju stepena tajnosti podataka donosi pismena odluka i da ta odluka mora da sadrži obrazloženje zbog čega se smatra da na taj određeni dokument ili podatak treba staviti određeni stepen tajnosti.
Međutim, ono što je predlagač propustio da ovde napiše i kaže u zakonu, to je da i ta odluka, koja naravno sadrži i obrazloženje zbog čega je predviđena tajnost, mora da nosi oznaku tajnosti. Dakle, ako ovo ostane ovako, ta odluka i čitavo obrazloženje nisu tajna, iako podatak na koji se odluka odnosi, odnosno stavlja oznaka tajnosti, jeste tajna, tako da je ovo potpuno nesinhronizovano.

Zahvaljujem. Na član 13. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Gospodin Saša Maksimović želi reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podnela Poslanička grupa SNS glasi – U članu 13. briše se stav 2. Predloga zakona, koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana, podatak se smatra tajnim ako je dokument u kome je sadržan podatak označen samo stepenom tajnosti“. Naravno, stav 3. postaje stav 2. ovog člana.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, sa obrazloženjem da se u određenim slučajevima kao izuzetak može prihvatiti da određeni dokument sadrži samo oznaku stepena tajnosti, ali ne i ostale elemente koji su predviđeni stavom 1. člana 13. Predloga zakona i da će se, u stvari, ovakva situacija urediti donošenjem podzakonskog akta.
Iako ovaj predlog zakona jasno definiše da se svaki dokument koji sadrži tajne podatke mora označiti oznakom stepena tajnosti, načinom prestanka tajnosti, podacima o ovlašćenom licu i podacima o organu javne vlasti, vi dopuštate sebi da ignorišete ovaj član, dakle, član 13. i to stavom 2, kojim član 13. potpuno gubi svoju upotrebljivost i smisao. Da bi postojala upotrebna vrednost ovog člana, predlažem da prihvatite amandman Srpske napredne stranke. Hvala.

Na član 13. amandman su zajedno podneli  narodni poslanici Jovan Palalić, Milica Vojić-Marković, Miloš Aligrudić i Miroslav Petković.
Gospodin Jovan Palalić želi reč. Izvolite.

Amandman 13. u stvari tretira, i time se bavi naša poslanička grupa u ovom amandmanu, poziciju Vlade kada je u pitanju dokument koji sadrži tajne podatke i način na koji Vlada učestvuje u postupku označavanja tajnosti podataka.
Mi smo još u načelnoj raspravi rekli da je pozicija Vlade u ovom zakonu krajnje ambivalentna. S jedne strane, i to vidimo u članu 13, pa i u članu 14, šire se nadležnosti Vlade mimo svake mere. Prosto, daju se velika ovlašćenja, jer to što Vlada propisuje način i postupak označavanja tajnosti podataka jeste nešto što predstavlja velika ovlašćenja Vlade, pogotovo što sam zakon u dobroj meri čitav ovaj postupak reguliše.
S druge strane, kada je u pitanju odnos Vlade i Saveta za nacionalnu bezbednost imate sasvim suprotnu stvar. Po Zakonu o opštem upravnom postupku, o državnoj upravi i svim propisima koji regulišu poziciju državne uprave logično bi bilo da Vlada predlaže direktora Saveta, a ne – mi ovde imamo situaciju da direktor Saveta ne može biti izabran bez mišljenja Saveta za nacionalnu bezbednost.
S jedne strane imate širenje nadležnosti Vlade mimo svake mere, a s druge strane imate sužavanje nadležnosti Vlade. Logično je, po propisima Republike Srbije, da Vlada ima ovlašćenja da imenuje direktora Saveta, koji treba da bude njen deo.
Zato smo u ovom amandmanu predložili da se briše onaj deo koji daje ovlašćenja Vladi da propisuje način postupanja u označavanju tajnosti podataka, odnosno dokumenata, jer je u dobroj meri čitava ta procedura sadržana u ovom predlogu zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem. Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Dragan Stevanović želi reč.

Koristiću vreme poslaničke grupe. Dame i gospodo narodni poslanici, malopre je neko od kolega poslanika rekao da je namera Vlade da zakon bude ovakav kakav jeste – tanak, površan i nedorečen. Čini mi se da i činjenica da predstavnici Vlade, bar oni koji mogu da prihvate naše argumente, koliko god da su oni čvrsti i stabilni, ne sede danas ovde u raspravi sa nama govori da u principu Vladi zaista i nije stalo da se na ozbiljan način bavi ovom materijom. Srpska radikalna stranka je na te stvari ukazivala mnogo puta do sada. Tu nema mnogo volje da se to promeni.
Kada je reč o ovom zakonu, podneli smo amandman na član 14. On se odnosi na stepen tajnosti i sadržinu podataka. Naime, u stavu 3. Vlada, odnosno predlagač je predvideo da bliže kriterijume za određivanje stepena tajnosti „državna tajna“ i „strogo poverljivo“ određuje Vlada, uz prethodno pribavljeno mišljenja Saveta za nacionalnu bezbednost.
Amandmanom smo predvideli da Vlada bude u obavezi da pribavi i mišljenje nadležnog skupštinskog odbora. U načelnoj raspravi smo u principu našu priču fokusirali na to da je Vlada vrlo tendenciozno gde god je mogla da zaobiđe i izopšti iz ovog zakona parlamentarnu kontrolu to i napravila. To nije slučaj samo sa ovim zakonom; ceo koncept delovanja ove vlade i izvršne vlasti u Srbiji jeste da se izmakne, izvuče iz parlamentarne kontrole, odnosno Skupštine Republike Srbije.
Naravno, ovde nismo predvideli da Skupština definiše te kriterijume. Predvideli smo da, kao i Savet, Skupština da svoje mišljenje, odnosno nadležni odbor. Mišljenje, svako to zna, nije ni za koga obavezujuće, ali nije loše da i oni koji predstavljaju građane Republike Srbije indirektno imaju priliku ne toliko da nametnu svoj stav onima koji će definisati kriterijume, nego da Skupština preko nadležnog odbora ima priliku da se upozna sa namerama Vlade, jer se ovde radi o državnim tajnama i podacima koji imaju oznaku „strogo poverljivo“.
Podsetiću vas kako ovaj zakon definiše i za jedan i za drugi stepen tajnosti podataka, ukoliko se sa njima ne postupa na adekvatan način, da iz toga proizilazi činjenica da su štete ili neotklonjive ili teške po Republiku Srbiju.
Zato smatram da u celoj toj priči nije neprihvatljivo za Vladu da i nadležni skupštinski odbor da svoj sud ili svoje mišljenje o tome. Na kraju krajeva, i taj sud i to mišljenje biće opet izbor političke većine i volje političke većine, u tom odboru volja Vlade ne bi mogla da se dovede u pitanje, ali je za Vladu bio problem to što bi pre svega parlament, a onda i javnost indirektno mogla da se upozna sa, eventualno, nekim lošim ili neprimerenim namerama onih koji će donositi kriterijume.
Gospodo iz Vlade, vi ste u svom obrazloženju kojim odbijate ovaj amandman rekli da je Vlada nadležna da donosi podzakonske akte radi izvršavanja zakona. Što se tiče kontrole Narodne skupštine, ovo pitanje je uređeno članom 124. Ustava Republike Srbije prema kome je Vlada odgovorna Narodnoj skupštini za izvršavanje akata itd.
Moje pitanje za vas koji predstavljate Vladu je – da li je to tako? Činjenica jeste da Vlada šalje u ovu skupštinu zakone i Vlada dobija zakone od ove skupštine. Umesto da bude obavezna da te zakone primenjuje, ona se prva šegači sa tim zakonima, ona ih prva ne poštuje i ne rukovodi se njima.
Da sam u pravu pokazaću na jednom banalnom primeru, koji se odnosi upravo na jedan organ javne vlasti koji će primenjivati ovaj zakon i koji će direktno biti uključen u primenu ovog 14. člana, a to je BIA. Pokazaću koliko je taj republički organ spreman da se rukovodi zakonima, da ih poštuje i da ima obavezu i prema Vladi i prema Skupštini.
Ovde je jedan dokument koji je u Skupštinu poslat 8. jula. On predstavlja izveštaj budžetske inspekcije o finansijskom poslovanju organa koji su budžetski korisnici, odnosno koji troše budžetska sredstva. Od 65 institucija gde je sprovedena kontrola, među njima je svakako i Bezbednosno-informativna agencija, gde je budžetska inspekcija našla određene nepravilnosti, ovo je deo tih nepravilnosti, a sad ću ih pročitati.
Znači, ovo je izveštaj zvaničnog državnog organa: „Postupak javnih nabavki dobara i usluga i radova ne vrši se po postupku predviđenim Zakonom o javnim nabavkama i ostalim propisima koji regulišu javne nabavke. Nalozi za službena putovanja zavode se nakon obavljenog puta i ne sadrže sve bitne elementa naloga, a izveštaji o obavljenom putu se ne nalaze u prilogu, što je suprotno članu 8. Uredbe“, koju donosi Vlada, svakako, „o naknadama i drugim primanjima zaposlenih u državnim organima i izabranih, odnosno postavljenih lica u skladu sa članom 16. st. 1, 2. i 3. Uredbe Vlade Republike Srbije o budžetskom računovodstvu.
Agencija je zaključivala ugovore o delu za obavljanje poslova iz delatnosti Agencije koji su sistematizovani u Pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta BIA i po tom osnovu je isplatila 1.780.950 dinara, iz čega proizilazi da nije postupila saglasno odredbama člana 199. stava 1. Zakona o radu i člana 36. stav 3. Zakona o budžetskom sistemu. Evidentiranje poslovnih promena u poslovnim knjigama ne vrši se u skladu sa Uredbom o budžetskom računovodstvu.“
Sada mi treba da prihvatimo vaše obrazloženje ko je nadležan za primenu zakona, ko treba kome da podnosi račune i ko je dužan i obavezan da poštuje Ustav ove države. Ovo nažalost nije jedini republički organ koji nije poštovao zakone i uredbe koje donosi Vlada i ova Skupština, tu su i Ministarstvo nauke, Republička agencija za telekomunikacije, Republički zavod za razvoj, Ministarstvo omladine i sporta, Republički zavod za sport, Republička direkcija za robne rezerve, Republičko javno pravobranilaštvo, Republički fond PIO, Republički fond za razvoj Republike Srbije.
Sada mi treba da verujemo u kontrolnu funkciju ovog parlamenta, koja je pod dirigentskom palicom ove vladajuće većine, treba da verujemo u primenu zakona koje Vlada šalje u ovu skupštinu, a organi koji su u nadležnosti te iste vlade ih ne poštuju.
Zato smo smatrali ne toliko da republički, odnosno skupštinski Odbor za bezbednost treba da dobije priliku da nameće svoje političko mišljenje kada su u pitanju ovi kriterijumi, ali smo bili namerni (i biće nam čudno ako skupštinska većina to ne prihvati) da Skupština kao indirektni... Odnosno da javnost, ta civilna kontrola postupaka tretiranja ovih podataka treba da bude prisutna da bismo javnost upoznali (pre svega poslanike, a onda i javnost u ovoj državi) šta se dešava sa podacima koji imaju oznaku „državna tajna“ i „strogo poverljivo“.
Ponavljam, „državna tajna“ i „strogo poverljivo“ nisu stvari koji se tiču isključivo skupštinske većine, to su stvari koje se tiču i pozicije i opozicije, jer se odnose i na ustavni poredak ove države, na njen pravni poredak i svakako bezbednost. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Milica Vojić-Marković, Miloš Aligrudić i Miroslav Petković.
Gospodin Jovan Palalić.