Zahvaljujem, gospodine Periću.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Momo Čolaković. Izvolite, gospodine Čolakoviću.

Poštovani potpredsedniče, gospođo ministre, predstavnici Vlade, uvaženi narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe PUPS-a, podneo sam amandman na član 10, iz dva razloga. Prvi je da se izbegne subjektivizam u ocenjivanju radnika prilikom procene od strane rukovodilaca službe. Drugi je da se ispoštuju socijalni partneri u vezi s pravima i obavezama radnika.
U vezi s ovim prvim pitanjem, mislim da bi bilo jako dobro da je bilo sluha od strane predlagača zakona da prihvati predlog sindikata, koji sam u obliku amandmana predložio, da se na ocenu rukovodioca, kada je u pitanju radnik, može staviti prigovor i da se u vezi s tim uvede pravo zaštitnika radnika, odnosno sindikata da može dati svoje mišljenje.
U vezi s drugim pitanjem, mislim da ne može samo jedno ministarstvo biti određeno za uvažavanje partnerskih, odnosno odnosa između Vlade, sindikata i poslodavaca.
Naime, u načelnoj raspravi, gospodin Ljajić, ministar rada i socijalne politike, obećao je da će se svi amandmani koji su vezani za ovo pitanje posebno razmotriti i da će se uvažiti neki predlozi amandmana koje su podneli narodni poslanici u vezi s ovim zakonom. Mislim da i ostala ministarstva to treba da uvaže i imaju u vidu. Partnerski odnos između sindikata, Vlade i poslodavca mora da se neguje i unapređuje i to su neke evropske vrednosti o kojima stalno govorimo.
Zbog toga mi je nejasno zbog čega nisu bili razgovori između sindikata i predlagača zakona i, drugo, zašto se ne uvažavaju sindikati kao socijalni partneri? Mislim da se ovo odnosi na ona ministarstva i one predlagače koji su ovo pripremali.
Drugo, govoriću o tome kada bude i sledeća tačka dnevnog reda, odnosno zakon o smanjivanju administracije u lokalnoj samoupravi, moraju se uvažavati partnerski odnosi i mišljenja zaštitnika radnika, odnosno sindikata, ne samo jednog, nego svih koji su dobili to pravo da reprezentativno predstavljaju radnike.
Zbog toga je Poslanička grupa PUPS-a, u čije ime podnosim amandman, nezadovoljna stavom da se ovaj amandman ne prihvati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Čolakoviću. Molim vas, recite mi da li je ovaj minut i 40 sekundi van vremena za obrazlaganje amandmana od Poslaničke grupe ili od vašeg vremena?
Od vašeg. Hvala lepo.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 10, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Zoran Šami, Jovan Palalić i Milica Vojić-Marković.

Hvala.
Gospođo ministar, gospodo poslanici, u članu 10. stav 1. se vrlo jasno vidi razlika između predlagača zakona i onoga što su poslanici DSS-a tražili u ovom zakonu.
Član 10. kaže: ''Rukovodioci organa državne uprave, javnih agencija i organizacija za obavezno socijalno osiguranje i druga ovlašćena lica u tim organima, odnosno organizacijama, u skladu sa zakonom, dužni su da izvrše proveru kvaliteta rada zaposlenih u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona''. Dakle, planirate da to rade rukovodioci organa državne uprave. Oni vrše proveru kvaliteta rada zaposlenih.
Poslanici DSS-a smatraju, i time menjaju vaš član 10. stav 1, da su rukovodioci organa državne uprave, javnih agencija i organizacija za obavezno socijalno osiguranje i druga ovlašćena lica u tim organima, odnosno organizacijama, u skladu sa zakonom, dužni da obrazuju komisiju za proveru kvaliteta rada zaposlenih u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu zakona. Članovi komisije obavezno moraju da budu predstavnici relevantnih sindikata.
To je nešto što je govorio prethodni govornik, gospodin Čolaković. To isto smatramo i mi. Vama partneri u ovom poslu, u određivanju kvaliteta, moraju da budu zaposleni, odnosno članovi relevantnih sindikata, jer samo komisija može biti objektivna.
Kažete da niste prihvatili amandman zato što se ne može uskraćivati pravo da rukovodioci neposredno odlučuju o kvalitetu rada onih za čiji rad su odgovorni. Naravno, ali je bilo prirodno da naprave komisiju u kojoj mogu da budu i oni. Ovako, ako oni budu odlučivali o tome ko ne radi, ko ne radi dovoljno kvalitetno, nećete otpustiti one koji ne rade, nećete otpustiti ni one koji ne rade kvalitetno, otpustićete one koji misle svojom glavom i nisu u vašoj političkoj opciji. Ono što vam mi nudimo, to je kriterijum, gospodo, i podela odgovornosti, jer u sindikatima imate partnere, a nemate suparnike. Hvala.

Na član 10, amandman je podneo narodni poslanik Đuro Perić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 10, amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević.
Reč ima gospodin Petronijević.

Poštovani predsedavajući, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 10, koji sam podneo u ime Poslaničke grupe SPS – JS-a, povući ću i obrazložiću zašto ga povlačim.
Povlačim ga iz dva razloga. Prvi, zato što smo podnošenjem ovog amandmana želeli, inače, to je amandman sindikata, da ono na čemu stalno insistiramo, a to je socijalni dijalog između poslodavaca, sindikata i Vlade, bude stalna kategorija. I kada je bilo priče u načelu, podržavajući ovaj zakon, tražili smo da se socijalni dijalog između Vlade i sindikata nastavi, sve do konačnog rešenja, do konačnog usvajanja zakona.
Zašto smo to predložili? Karakteristika ovog zakona je da se, kada se utvrđuje višak zaposlenih, to čini na dva načina, član 10. kao rezultat ocene državnih službenika, odnosno utvrđivanja rezultata kada su u pitanju nameštenici, te po tom osnovu jedan broj ostaje kao višak.
Postoji tu jedna razlika. Kada su u pitanju nameštenici, prilikom razmatranja da li zaposleni ispunjava rezultate, ostvaruje rezultate, da li to radi dobro ili ne, ako to ne radi dobro, onda dobija otkaz po članu 179. tačka 1) Zakona o radu. U tom slučaju, kako kažu, u skladu sa zakonom, data je mogućnost da, kada poslodavac upozori na tog radnika, dužan je da pribavi mišljenje sindikata u vezi s tim.
Amandman je imao nameru da se na sličan način to uradi i kada su u pitanju državni službenici, opet iz dva razloga. Prvo, smatramo da ocenjivanje državnih službenika ima za cilj stalno unapređivanje kvaliteta rada, i to nije nešto što se čini samo sada, ima smisla da se uvek utvrđuju rezultati rada državnih službenika, da se afirmišu oni koji dobro rade, a otpuštaju, da upotrebim taj izraz, oni koji ne rade dobro, pa se stvara prostor za neke druge koji će bolje da rade. To je suština ocenjivanja rezultata državnih službenika.
Imajući u vidu da je, konkretno, u ovom slučaju, i to jedan od načina za smanjivanje administracije, imajući u vidu potrebu da ova vlada, u šta verujem, želi da na najbolji i najpošteniji način obavi ovaj posao, trebalo je obezbediti i neku zaštitnu klauzulu da neće doći do bilo kakvih zloupotreba. U tom smislu, zakon bi izgubio smisao.
Zbog čega povlačim amandman? Opet iz dva razloga. Prvi je zato što verujem u ovo obrazloženje koje je dato, smisleno obrazloženje, i nemam tu dilemu. S druge strane, i dalje insistiram da taj socijalni dijalog socijalnih partnera, u ovom slučaju, Vlade i sindikata, mora da bude prisutan uvek i do kraja, i mislim, nisam sujetan čovek, da je amandman gospodina Mome Čolakovića još sveobuhvatniji. Ako postoji volja da se u daljem toku socijalnog dijaloga između Vlade i sindikata da i ta zaštitna klauzula, da neće biti zloupotrebe, ne očekujem zloupotrebu, ne verujem da će Vlada to činiti, ali bi nam bilo bitno da pošaljemo poruku da smo se i na ovaj način zaštitili da tih zloupotreba neće biti.
Prema tome, amandman gospodina Mome Čolakovića je kompletniji i kvalitetniji, a ja nisam sujetan, pa iz tih razloga, uz uvažavanje obrazloženja koje sam dobio, da će se primeniti sistemski zakon u vezi s tim, povlačim ovaj amandman.

Jedno obaveštenje – u međuvremenu je poslanička grupa LDP-a ovlastila narodnu poslanicu, potpredsednicu Skupštine Juditu Popović, za ovlašćenog predstavnika.
Na član 10, amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Podneli smo amandman na član 10, koji tretira pravo radnika, ako se to može nazvati pravom, pre bih rekla nepravo, da kada ga ocene kao državnog službenika nedovoljnom ocenom i uruče mu rešenje, to se rešenje može smatrati konačnim i protiv njega se može pokrenuti upravni spor. Mi smo tražili da se ta odrednica o konačnosti ocene, jer je to, u stvari, rešenje o otkazu, briše.
Vladina odbrana da nije uskraćena pravna zaštita nekome ko dobija otkaz, time što mu se omogućava da vodi upravni spor, prosto je smešna kada pročitate obrazloženje.
Da čitam ono što piše, ili da prevodim na srpski, ili i jedno i drugo? Kaže se – nije primerena primena sistemskih rešenja u pogledu pravne zaštite državnih službenika, s obzirom na broj rešenja koji će biti donet i očekivani broj postupaka za zaštitu prava po osnovu tih rešenja. Sad ide prevod – s obzirom na to da se nama žuri i da znamo koliko ćemo ljudi otpustiti, odnosno dati im ocenu jedan, uzimajući u obzir rokove za odlučivanje, pošto primena pravnih instituta predugo traje, a Vladi se žuri, onda nije moguće, kaže Vlada, pred drugostepenim organom obezbediti okončanje postupka u propisanim rokovima. Zato je, saglasno ustavnim odredbama, umesto prava na žalbu, obezbeđena tužba u upravnom sporu, a time i kontrola zakonitosti upravnog akta.
Znači, Vlada tačno zna koliko će ljudi da dobije jedinice, odnosno rešenja o otkazu. Ona nema vremena da čeka da oni imaju pravo žalbe i da vode redovne postupke, nego kaže – ne uskraćujemo im pravo, izvolite, idite na upravni spor, ali vi za nas više niste na platnom spisku Vlade.
Kakva je to štednja na račun prava ljudi? Kakva je ovo štednja Vlade na račun pravne procedure, kad znamo da upravni sporovi traju predugo i da za to vreme čovek mora da jede, da plaća komunalije, da školuje decu? Čak i da dobije taj predugi spor, čak i da ga dočeka, šta će u međuvremenu da radi? Vi znate da ovi upravni postupci uopšte ne tretiraju suštinu stvari, već, bukvalno, neke proceduralne propuste.
Uopšte nije važno što vi ovo nazivate zakonom, ovo zakon nije. Vi ste nama, čak, za mesec dana, od dana dostavljanja zakona do obrazloženja, napisali šta je to kriterijum za ovih 28.400 ljudi. U obrazloženju zakona niste, rekli ste – taj broj i tačka. Svi zameramo da nema kriterijuma, ali ste nam sada, u odgovoru na jedan amandman, posle mesec dana rekli da taj broj od 28.400 jeste odnos između obima i frekventnosti vršenja poslova iz delokruga. Gospodin Dinkić je u jednom intervjuu rekao – pozvao sam moje pomoćnike i rekli su mi da su se očigledno uverili da svi zaposleni nemaju dovoljno posla. Ovde kažete – nije dobar odnos do sada bio, utvrđujemo novi, između obima i frenkventnosti vršenja poslova iz delokruga.
Ovo je uvredljivo. Za mene je strašno da izlazite ovde s nečim što je, u stvari, uredba, što ste inače radili uredbama, kao što uredbama delite novac, subvencije i sve što ste radili, ali ste izašli da podelite odgovornost s ovom skupštinom za nešto što uopšte nema ustanovljene kriterijume; sistematizacije će se tek doneti, kazne postoje ko ne objavi na Internet prezentaciji koliko ljudi radi, a ne piše ni koje su to agencije, koji su organi na koje se odnosi itd.
Gospođo Kalanović, neću vama da se obraćam, hoću da zamolim građane da se zamisle ko je autor onog broja od 8.000 zaposlenih, ili 28.000, ili 30.000, i ko to večito istura političku vlast ispred, a u stvari radi kako njemu i njima odgovara? Taj drugi je ešalon državne administracije.
Da li mi je dozvoljeno, predsedavajući, da pitam da li pored gospođe Kalanović sedi Vesna Kovač? Da li je to Vesna Kovač, sekretar Ministarstva industrije svojevremeno, 1998. i 1999. godine, kad smo bili u Vladi? Ne, niste, ali ste bili ministar finansija, možda, koji je potpisao ugovor s Evropskom bankom za obnovu i razvoj kada je Direktorat za kontrolu leta, odnosno Agencija dobila 45 miliona kredita. Niste ni ta Vesna Kovač? Da li je to samo koincidencija? Niste ni ta.
Izvesni ljudi, poput sekretara Ministarstva finansija, Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, juče – Ministarstva industrije, sticajem okolnosti se zovu isto Vesna Kovač, gospodinu Miši Beku su 1999. godine registrovali ulog u firmu „Dalija“ na osnovu papira na kom on kaže – obećavam da ću da uložim dva miliona za popravku krova u firmi „Dalija“.
Podneta tužba Jorgovanke Tabaković, ministra za ekonomsku i vlasničku transformaciju, i ministra industrije Luke Mitrovića, poništena namera o ulaganju koju je Kljajević svojevremeno upisao u Privrednom sudu, Trgovinskom kasnije, kao stvarni ulog.
To nije radio ministar, to radi druga ekipa ljudi, koja menja ministre onako kako se smenjuju vlade, koja pravi ovakve zakone, rugajući se građanima, nižim zaposlenim, rugajući se vlasti. To radi ekipa ljudi koja sedi u agencijama i koju ovde štitite, koji su van uvida javnosti, s ogromnim privilegijama, platama koje dobijaju na račun poslova koje im da Vlada i ova skupština i zaista nije u redu da sa Skupštinom delite odgovornost. Ne ministri, nego oni koji im pripremaju ovakve zakone, a površnost ministara, Sekretarijata za zakonodavstvo, očigledna je kroz neustavne zakone koje dobijamo, ponavljam, Zakon o eksproprijaciji, Zakon o Pravosudnoj akademiji, koji, takođe, nije ustavan u mnogim odredbama.
Iako su ministri stručni za određene resore i poslove, ljudi koje oni biraju i koji rade moraju da znaju pojedinačne zakone u prste, a ne da ih dovode u Skupštinu da nam se, zajedno, podsmevaju građani Srbije, koliko se ovo radi površno i neodgovorno, o čija će se leđa obiti ovakav zakon, kojima uručujete dokumenat, ocena 1 – idi svojoj deci i reci da ne radiš.
Koliko godina već Vlada ima obavezu da ocenjuje dva puta godišnje, da jednom godišnje upozna s ocenom zaposlenog? Otkud sada da za mesec dana ocena treba da odluči o nečijoj sudbini? Ko je to dozvolio? I da li je to jedini način štednje, ili ovaj i ovakav direktorat, koji je sada pominjao i gospodin Ilić, koji je od Agencije, odnosno od JAT-a, dobio ogromno zemljište za gradnju objekta po kreditu koji pominjem i koji je slučajno vaša imenjakinja potpisala 2005. godine, u februaru, dok je bila državna zajednica Srbije i Crne Gore? Ko garantuje za taj kredit od 45 miliona Evropske banke za obnovu i razvoj i 35 miliona Evropske investicione banke, da neko privatno gradi, troši, zarađuje, i da se ne kontroliše, a da država bude garant?
Te saradnike menjajte i takve otpuštajte ovim zakonom, a ne ljude kojima ćete ovako nehumano, nestručno i površno davati otkaze i ostavljati ih bez sredstava za život.

Gospođo Tabaković, samo da vas pitam, ovo vreme od ...?
(Jorgovanka Tabaković: Od vremena ovlašćenog predstavnika Poslaničke grupe.)
Od ovlašćenog predstavnika. U tom slučaju, iskoristili ste vreme ovlašćenog predstavnika. Zahvaljujem.
Na član 10, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Arsen Đurić, Aleksandar Pejčić i Miloš Aligrudić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima gospodin Aleksandar Pejčić.

Hvala, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministar, vidite koja je prednost ministra u odnosu na poslanike, može da popije kafu kada god to želi. Mi tu čast i privilegiju nemamo.
Činjenica je da će u republičkoj administraciji ostati negde oko 28.400 radnika, što predviđa ovaj zakon, a da će oko 2.800 radnika izgubiti posao. Podsetiću vas, gospođo ministre, da je 2005. godine urađena prva racionalizacija, kada ste bili i vi u toj vladi. To je prva vlada Vojislava Koštunice. Tada je na principu dobrovoljnosti otišlo preko 2.900 radnika. Ukupno je otišlo 3.165.
U ovom zakonu o kome danas pričamo, tog principa dobrovoljnosti nema. Naime, Vlada se odlučila da se obračuna sa svojim političkim neistomišljenicima, a ovaj zakon jeste pogodno tlo za tako nešto, na taj način što će se uvesti vanredno ocenjivanje.
O jednom amandmanu koji je Poslanička grupa podnela na član 10. govorila je gospođa Milica Vojić-Marković, a ja ću govoriti o članu 10. st. 4. i 4a, o zaštiti radnika od strane socijalno odgovorne Vlade. Predvideli smo da nakon dobijanja ocene, u roku od sedam dana službenik ili radnik ima pravo da se žali toj komisiji. Rekli smo da je najbolje da u toj komisiji budu i predstavnici sindikata, pa tek tada, posle iscrpljivanja tih stvari, može da se povede upravni spor.
Mislimo da je ovaj amandman izuzetno kvalitetan i dobar i da bi se s tim složili i socijalni partneri, sa kojima niste obavili razgovor o ovom zakonu. Takođe smo rekli da je dobro da se ovaj zakon povuče iz procedure i da ponovo prođe određenu javnu raspravu, gde bi svi relevantni faktori bili zadovoljeni. Zahvaljujem.