Retko može da se primeti da nešto toliko može da bude besmisleno kao član 13. Evo, da publika shvati o čemu se radi, to je, otprilike, član gde je napisano da će sudija za prekršaje da kazni ministra zato što do 31. 12. ove godine nije doneo pravilnik o sistematizaciji u skladu s brojem koji mu propiše Vlada. To je napisano i, naravno, građani se smeju, prvo, zato što se zakon ne primenjuje na ministre, a rukovodilac organa državne uprave je niko drugi nego ministar, onaj koji donosi pravilnik o sistematizaciji radnih mesta.
Ovo nije jedina besmislenost u ovom zakonu. Ovaj zakon je kompletno besmislen, iz jednog prostog razloga što je neko osmislio varijantu kako da se kupi ovo vreme, da Vlada podeli s Parlamentom nešto što je u isključivoj nadležnosti Vlade. Organizacija posla državne uprave je nešto što je, po Ustavu, definisano kao izvršilačka funkcija, nešto što pripada izvršenju zakona, izvršenju propisa i to je u isključivoj nadležnosti Vlade i ministarstava.
Oni su osmislili način da nas ubace u ovu priču, da podelimo neku odgovornost, da se napravi što veća konfuzija, a očigledno je da su oni koji su radili ovo malo koristili nešto što je naše prebogato iskustvo, ako ne ovo za proteklih 15-20 godina, onda nešto što je bilo pre 30 godina, kada smo imali poprilično dobro uređenu državnu upravu i regulisan status državnih službenika. Ili, ako već toliko streme ka Evropi, onda su mogli da koriste, recimo, francuska i italijanska iskustva.
U Francuskoj i Italiji se obično kaže za državne službenike da su gospoda. Zašto? Zato što nisu pogođeni bilo kakvim ekonomskim promenama ili problemima u dotičnim državama. Zašto država štiti svoje službenike? Upravo zbog profesionalizma. Vrlo je komplikovana procedura da dođu do državne službe, ali kada dođu do državne službe, onda su u Italiji ''sinjore'', a kada su u Francuskoj, onda su već posle nekoliko godina od zapošljavanja nosioci posebnih titula i lenti i san je gotovo svakog intelektualca, profesionalca u Francuskoj da bude državni službenik, bio on učitelj, vaspitačica ili neko ko radi u nekom od vrlo važnih ministarstava.
Naravno, u tim državama se menja ministar i, eventualno, pomoćnici, ali državni službenici se ne menjaju. Najviši državni službenik je, recimo, generalni sekretar Senata. On je 30 i nešto godina državni službenik. Menjaju se vlasti, on se ne menja. Ko prima u radni odnos državne službenike? Apsolutno nepristrasna, profesionalna komisija, oslobođena bilo kakvog političkog uticaja.
Znate, to je sad problem Srbije. Kada žaba vidi gde se konji potkivaju, i ona bi vrlo rado da digne nogu, pa da dobije potkovicu, da bi ličila na konja, ali ne može. Zato je ovo nakaradan zakon, smešan zakon, zakon koji ništa ne rešava, a i sam naziv zakona je besmislen. To je kao zakon o imaginarnom broju.
Prvi put, kažem vam, na bazi nekog mog velikog iskustva, vidim da postoji zakon u čijem naslovu stoji broj, maksimalan broj. Čemu to? To je čista izvršilačka funkcija, nešto što je moralo da se uredi na potpuno drugačiji način, pre svega, uredbama, podzakonskim aktima. Vi sada imate Uredbu o organizaciji državne uprave.
Da vam samo skrenem pažnju na još jednu stvar. U tom prepisivanju, ili bogatstvu ideja kako da se skrati broj državnih službenika, zaboravili ste jednu stvar, da na sve akte o sistematizaciji radnih mesta u ministarstvima saglasnost daje Vlada. U ovom članu 13. vi ste propisali poseban prekršaj i radnju izvršenja prekršaja, gde bi onaj protiv koga bi se vodio prekršajni postupak morao da odgovara i zbog toga što neko pre njega nije izvršio neki posao, što je potpuno apsurdno.
Da vam skrenem pažnju, u pravnom sistemu Srbije je tek pre nekoliko godina, pre jedno sedam-osam godina, uvedena mogućnost da po osnovu službene dužnosti i vršenja posla u okviru državnog organa službenik može prekršajno da odgovara, ali na mnogo nižem nivou, na nivou državnog službenika, a vi ste ovde propisali da prekršajno odgovara za ministarske poslove – ministar. Krajnje besmisleno.
Koja je svrha ovog predloga zakona, to nikome živom neće biti jasno. Bilo bi bolje da ovaj zakon lepo povučete i da se potrudite da ne postoji u istoriji trag o njemu. Ako ste baš zapeli, moram da vam kažem, pa, može i da se donese ovaj zakon. Kada ste počeli da srljate, da propadate, propadnite. Državni službenici koji dobro rade svoj posao se ne sekiraju. Zašto se ne sekiraju? Ne zbog toga što će, eventualno, da ostanu, već zato što znaju da će vam, ako njih izbacite, ostati neznalice i podobni ljudi u službi, a onda ćete videti kako ćete da naplatite poreze, kako ćete da naplatite bilo koje druge obaveze koje su prihod države.