Hvala, gospodine Pejčiću.       
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 11, amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 11, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Zoran Šami, Jovan Palalić, Miloš Aligrudić, Arsen Đurić, Aleksandar Pejčić i Milica Vojić-Marković. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 11, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Čedomir Jovanović, Zoran Ostojić, Vesna Pešić, Nebojša Ranđelović i Kenan Hajdarević. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima gospođa Vesna Pešić. Izvolite.

Podneli smo amandman na ovaj član 11. i pročitaću kako on treba da glasi, a kako je Vlada predložila zakonom.
Mi, u stvari, insistiramo da se u postupku utvrđivanja statusa neraspoređenog državnog službenika, zatim, utvrđivanja da ne postoji nijedno radno mesto na koje nameštenik može biti premešten, odnosno raspoređen, i utvrđivanja da za radom zaposlenog prestaje potreba u javnoj agenciji ili organizaciji za obavezno socijalno osiguranje, u obzir uzimaju isključivo rezultati rada.
Predlogom ovog zakona se kaže, samo da pomenem ovu poslednju rečenicu – uzimaju se u obzir rezultati rada i imovno stanje.
Vidite, tražili smo da se iz ovoga člana izbaci "i imovno stanje", ne zato što mislimo da nije važno, kada se raspravlja o ovakvim stvarima, imati u vidu neko socijalno stanje, imovno stanje službenika koji ostaju bez posla, nego zato što ovo imovno stanje unosi jedan veoma neodređen kriterijum. Da li se uzima porodično stanje, da li se uzima muževljevo stanje, ženino stanje? Da li se uzima nekakva pokretna ili nepokretna imovina? Jednostavno, to nije dovoljno jasno. Može veoma lako da dođe do toga da se neko neodređeno imovno stanje uzme kao glavni kriterijum, a da se rezultati rada, koji su najvažniji, potpuno ponište, time što će se pokriti nekakvim imovnim stanjem. Znači, bez obrazlaganja ovog imovnog stanja, šta se pod tim uopšte porazumeva, poništava se i može se poništiti kriterijum "rezultati rada".
Sigurno da je za nas, za ovakvo teško odlučivanje, najvažnije da se uzmu u obzir rezultati rada. Navešću vam različite primere gde neko može da poseduje imovinu koja je potpuno mrtva. Na primer, ja sam naslednica, među mnogim naslednicima, neke kuće u Novom Sadu, u kojoj niko ne živi, koja je u zaštićenom, ambijentalnom delu, gde ne može ništa, niti može da se proda. To će na kraju da pripadne gradu Novom Sadu, niko ništa od te imovine nema, a može da mi se uzme u obzir da imam imovinu i da je to nekakvo imovno stanje.
Imate niz mogućnosti te mrtve imovine, koja može da se iskoristi u ovakvim slučajevima i da se otpusti radnik pod firmom imovine, a da se poništi kriterijum ''rezultati rada''. Pogotovo što znamo i imamo već te informacije u raznim službama, recimo, u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, da se isključivo šalju na listu ljudi koji nisu članovi G17 plus, a do velikog broja tih službenika došlo je tako što su te službe nakrcali i punili Vladimir Ilić i drugi vaši saradnici, znači, po partijskoj liniji.

Gospođo Pešić, zahvaljujem. Vreme je odavno isteklo.

Mogla sam da iskoristim i vreme Poslaničke grupe.

Sve je isteklo, i vreme Poslaničke grupe, i vašeg amandmana.

Dobro. U svakom slučaju, mislim da se ovom relativizacijom samo doprinelo da se osnaži partijski kriterijum otpuštanja službenika s radnog mesta.

Molim vas da ne dobacujete, gospodine Krasiću. To nije ni fer, ni lepo.
Na član 11, amandman je podnela poslanik Gordana Rajkov. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima gospođa Gordana Rajkov.

Poštovani gospodine potpredsedniče, gospođo ministar, članovi Vlade, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, amandman koji sam podnela na član 11. i koji je trebalo da osigura da jedna od stvari koje će se uzeti u obzir u određivanju broja zaposlenih, osim rezultata rada i imovinskog stanja, bude i pripadnost nekoj od posebno zaštićenih kategorija, kao što su, recimo, samohrani roditelji, trudnice, zaposlene žene koje su trudne ili na porodiljskom odsustvu, osobe s invaliditetom i drugi, imao je svrhu da osigura da ove kategorije, koje su već posebnim propisima uvedene u taj režim, budu i dalje zaštićene, odnosno da se ovi činioci uzmu u obzir.
Budući da je na Odboru za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku razmatrano ovo pitanje i da je Odbor formulisao novi amandman, koji bi trebalo da ovaj član pojasni i osigura da će postojati primena opštih propisa o radu, u načinu i obimu koji se tim propisima predviđaju, ovaj amandman povlačim i glasala sam za amandman Odbora. Hvala.

Hvala i vama, gospođo Rajkov.
Na osnovu člana 142. stav 5, na član 11. amandman je podneo Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja.
Da li neko želi reč?
Reč ima gospodin Petronijević Milisav.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podrška amandmanu Odbora za rad i socijalnu politiku i obrazloženje zašto podržavam taj amandman biće razlog da odustanem od svog amandmana, koji je naredni, ali ipak želim da obrazložim o čemu se radi.
Mi smo u načelu podržali ovaj predlog zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji. Podržali smo ga, polazeći od toga da je to samo jedan korak, jedan deo sveukupne nužne reforme javne uprave, koja ima za cilj da obezbedi efikasnu, kvalitetnu, racionalnu, jeftinu upravu, koja će raditi u interesu građana i privrede, zasnovanu na detaljnoj analizi, organizovanosti rada svih organa i organizacija, od ministarstava do agencija, svih propisa koji postoje, i da ne nabrajam dalje, jer sve to utiče na broj zaposlenih u administraciji, dakle, samo kao deo, a ne kao puko otpuštanje ljudi, već kao deo sveukupne reforme.
Samo tako i prihvatamo, nažalost, da to kao posledicu ima i veći broj ljudi nego što je potrebno. Kada već dođemo do toga da postoji jedan broj ljudi koji je višak u odnosu na celokupan posao, smatramo da je veoma važno taj posao odraditi na najbolji mogući način, pošteno i socijalno pravedno do kraja, jasno, pred građanima Srbije.
Imamo čitav niz kriterijuma, redosleda poteza, koje smo iznosili kada je bila u pitanju načelna rasprava. Smatramo da prvi, da ne kažem osnovni, koji mora biti prisutan kada se određuje da li će biti toliko, ili već koliko radnih mesta, mora biti kriterijum – opšta korisnost tog radnog mesta. To je prvi kriterijum koji treba da određuje koja radna mesta postoje, da li to radno mesto treba da postoji, da li obavlja poslove u interesu građana, u interesu privrede.
Drugi kriterijum jeste da li ga obavlja stručno, da li ga stručno lice obavlja, na efikasan, najbolji način. To su rezultati rada. Znamo mi, u pitanju je sistem državne uprave, veoma važan, i veoma je važno da se obezbedi kvalitetan kadar za obavljanje tih poslova. Naravno, tako nešto treba učiniti na neke druge načine, a ne samo kroz ovo.
Ono na čemu smo insistirali, i to je bio predmet našeg amandmana, to je da kada su ispunjeni i prvi i drugi kriterijum, mora da dođe do izražaja treći kriterijum, a to je zaštita posebno ugroženih kategorija. To je, inače, obaveza koja proističe iz opšteg propisa – Zakona o radu, gde su precizno utvrđene kategorije zaposlenih koje uživaju posebnu zaštitu, posebno osetljive kategorije zaposlenih, s jedne strane, kako bismo sprečili eventualne zloupotrebe.
Smatramo da to mora da bude nužan kriterijum i u tom smislu smo predložili amandman koji je nabrojao sve kategorije za koje smatramo da moraju da uživaju zaštitu prilikom obavljanja tog posla.
Imajući u vidu da je na sednici Odbora za rad i socijalnu politiku usvojen amandman koji obuhvata sve ono što smo predložili kroz naš amandman, kao i ono što je uvažena koleginica Gordana Rajkov predložila, koji je ovde podeljen, koji obuhvata sve to, povlačim moj a podržavam amandman Odbora za rad i socijalnu politiku.
Samo kratko, o čemu se radi. Koristiću vreme koje imam kao ovlašćeni predstavnik. Bilo je predviđeno zakonom da se vodi računa o rezultatima rada i imovnom stanju. Uz naš predlog i predlog uvažene Gordane Rajkov da se zaštite posebne kategorije, Vlada je u obrazloženju rekla, između ostalog, da se zaštita posebnih kategorija zaposlenih u organima državne uprave obezbeđuje primenom opštih propisa o radu, na način i u obimu koji su utvrđeni tim propisima.
Odbor je stao na stanovište, upravo, oslanjajući se na to, da dopuni amandman sledećim – da se, vodeći računa o rezultatima rada i imovnom stanju, dodaju i reči: „u skladu s primenom opštih propisa o radu i na način i u obimu koji su utvrđeni tim propisima“.
Mislimo da je to najpoštenije. Oni su već navedeni u tim propisima. Smatramo da predlagač treba da stavi to u zakon. Odbor je na sednici, kada je razmatrao to pitanje, mislim, jednoglasno, nisam siguran, usvojio taj amandman. Predlaže Skupštini da ga usvoji i dajem punu podršku tom amandmanu, a upravo iz tih razloga povlačim svoj. Hvala.