Iskorišćeno je dva minuta i 30 sekundi od vremena Poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč?
Ako ne, na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, na član 6, amandman je podneo Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Veoma kratko, član 6, na koji je Odbor podneo amandman, govori o podacima o broju zaposlenih i angažovanih lica i o potrebi da ti podaci budu javni.
Odbor je predložio da javnosti treba da budu dostupni i podaci o osnovu za njihove isplaćene plate, dodatke i naknade, što je dobro, ali nije dobro to da ovaj zakon uopšte predviđa nekakva angažovana lica, odnosno, ono o čemu sam govorila malopre, da će ovaj zakon, s jedne strane, otpustiti radnike, a s druge strane će doći neki novi, koji su podobni sadašnjem režimu.
Evo, samo ću radi javnosti da prevedem šta znače brojke iz ovog zakona. Kaže nam Vlada da trenutno u državnoj administraciji ima 30.624 zaposlenih. Ovaj zakon predviđa da taj broj bude 28.400, znači, otkaze će dobiti 2.224 ljudi iz državne administracije.
Član 3. Predloga zakona dozvoljava da se na određeno vreme, ugovorom o delu, povremenim ili privremenim poslovima itd., angažuje do 10% ljudi, novih ljudi, što znači da će taj broj biti 2.840. Otkaz će dobiti 2.224, ali će zato biti zaposleno novih 2.840. To znači da kada ovaj zakon stupi na snagu, kada se bude primenjivao, dame i gospodo, građani Srbije, u državnoj administraciji biće 616 ljudi više zaposlenih nego danas. Hvala.

Jedan minut i 55 sekundi iskorišćeno je od vremena Poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 6, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Zoran Šami, Jovan Palalić, Miloš Aligrudić, Arsen Đurić, Aleksandar Pejčić i Milica Vojić-Marković.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić-Marković.

Hvala.       
Gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, u članu 6, stavu 1, DSS je, nakon reči: „zaposlenih“, izbrisala reč: „i angažovanih“. U stavu 2, umesto tačke, stavlja se zapeta i dodaju reči: „da ih redovno ažuriraju, a sve u roku od 30 dana od dana donošenja akta o sistematizaciji radnih mesta u skladu sa Zakonom o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji“. Posle stava 3, dodali smo novi stav 4, koji glasi: „Organi državne uprave, javne agencije i organizacije iz stava 3. ovog člana dužni su da osnuju registar iz stava 3. ovog člana u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu Zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji“.
Zašto smo izbrisali ovo „angažovanih“? Ja bih, da je gospodin koji je napisao ovaj zakon tu, pitala, da li su nekada pogledali zakone koji važe u ovoj zemlji? Da li su u tim zakonima pronašli termin ''angažovani''? Takav termin u zakonima ne postoji. Sva lica koja su angažovana, moraju se smatrati i zaposlenim. Zbog toga nam se čini da ovo „angažovanih“ treba brisati i zbog toga nam je jasno zbog čega je ovde stavljeno. Stavljeno je kako bi se, nakon što se otpuste ljudi u državnoj administraciji, primili neki novi ljudi. Naravno, kriterijum je partijski da oni budu dodatno angažovani.
Drugo, u stavovima 2. i 3, vi, gospodo, izostavljate rokove. Ne znam da li je vama poznato da morate da napišete rokove u zakonima? Zbog toga smo ovo što ste vi izostavili i dodali u članu 2. i 3. Ovo samo u ovom članu 6, koji je potpuno u koliziji sa članom 3. ovog istog zakona, pogledajte ga, pa onda počnite da nam se smejete. Član 6. i član 3. su potpuno u koliziji. To je primer prave pravničke aljkavosti i vi taj primer prave pravničke aljkavosti demonstrirate kad god nam dostavite neki zakon, jer su ti zakoni u suprotnosti jedan s drugim, u suprotnosti s Ustavom, u suprotnosti su članovi jedan s drugim.
Dajte to nekom pravniku da pogleda, pa onda da komentarišemo. Hvala vam.

Da li još neko želi reč?
Na član 6, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Vesna Pešić, Zoran Ostojić, Nebojša Ranđelović i Kenan Hajdarević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Judita Popović.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, kao prvo, htela bih da istaknem činjenicu da je aprila ove godine LDP podneo jedan predlog zakona o ministarstvima, kojim je predloženo da se prepolovi broj ministarstava; umesto 26, da bude ukupno 13  ministarstava. To bi značilo značajniju uštedu u pogledu republičke administracije, uštedu državne uprave. Javna potrošnja bi se znatnije smanjila ukoliko bi Vlada krenula od sebe, ukoliko bi smanjila broj ministarstava.
To je bio naš predlog, jer smo smatrali da ćemo pre ili kasnije doći u ovu situaciju u kojoj se trenutno nalazimo, da moramo priznati da je javna potrošnja velika, da nam je republička administracija preglomazna i da su troškovi toliko veliki da ova država to više ne može da podnese.
Htela bih da vas podsetim na činjenicu da je Srbija faktički preuzela kompletnu administraciju nekih ranijih država koje su prethodile Srbiji, Srbije i Crne Gore, Savezne Republike Jugoslavije, odnosno SFRJ. Ta administracija je bila primerena veličini svih tih država koje su prethodile današnjoj Republici Srbiji, tako da zbog toga imamo situaciju da nam se ministri obraćaju na taj način da, recimo, Ministarstvo prosvete smatra da ima manjak broja zaposlenih, jer je sistematizacijom predviđen 501 zaposlen, a ima 360 i nešto zaposlenih. Smatra da ne podleže ovoj racionalizaciji koja je predložena zakonom o racionalizaciji republičke administracije.
Na isti način razmišlja i Ministarstvo za NIP. I ono smatra da je zaposlilo samo jednu trećinu od potrebnog broja administratora itd. Jedino se Ministarstvo poljoprivrede držalo preporuke da ne zapošljava nove radnike, odnosno da konstantno smanjuje taj broj i to se već pokazalo u nekoj uštedi od dve milijarde dinara.
Ako razmišljamo na način da je zaista potrebno da se uvede racionalizacija, možemo da podržimo predlog predlagača zakona da se smanji broj. Međutim, kod ovog smanjenja broja, postavlja se pitanje – koji su to kriterijumi koji će se primenjivati da bi se postigao efekat racionalizacije? Da li su to kriterijumi u pogledu korisnosti radnih mesta, predviđeni za državnu administraciju? Da li su to kriterijumi u vezi sa stručnosti tih radnika, službenika koji rade na tim poslovima? Da li su to oni najbitniji kriterijumi, ili mi u te kriterijume ubrajamo još ponešto?
Nažalost, dosadašnja iskustva nam govore da možemo očekivati velike kontroverze i velike probleme u sprovođenju ovog zakona, ukoliko bude usvojeni. Iz tog razloga, moja poslanička grupa je podnela određene amandmane na ovaj član 6, gde predlažemo da se napravi transparentnost u pogledu podataka o broju zaposlenih i angažovanih lica, tako što bi se ti podaci prezentirali preko Interneta, pa predlažemo da ta prezentacija bude najmanje jednom u toku meseca, da se, ujedno, na Internetu prezentira i visina plata tih zaposlenih, da se ova procedura iz člana 6. učini potpuno transparentnom i javnom.
Šta se dešava s našim amandmanima? Jednostavno se ne usvajaju. Ne usvajaju se s obrazloženjem da to ne bi bilo racionalno i ne bi bilo nikakvog efekta.
Međutim, efekat bi bio taj da bismo dobili javnost, dobili bismo transparentnost, i to bi rezultiralo demokratskom kontrolom broja zaposlenih. Dakle, jedna kontinuirana kontrola, koja bi predviđala čestu mesečnu kontrolu, a to bi opet rezultiralo time da se postavi pitanje odgovornosti svih onih koji ne poštuju zabranu zapošljavanja, odnosno da se drže obaveze da se racionalno ophode prema javnoj potrošnji i uopšte prema budžetu koji ih finansira.
Vlada će podzakonskim aktima, do kraja ove godine, da utvrdi broj zaposlenih koji su potrebni za 26 ministarstava. Dakle, Vlada će biti ta koja će dati poslednju reč u vezi s ovim zakonom o kom danas raspravljamo. Teško je poverovati da će Vlada, koja je toliko netransparentna u svojim odlukama, da odluči da krene od sebe u vezi s racionalizacijom, pogotovo što je već mogla da učini određene korake s tim u vezi, zato što su sve te agencije koje rade poslove u okviru Vlade, svi ti fondovi, svi ti zavodi itd., podložni kontroli Vlade. Podložni su da Vlada kaže mišljenje, da ocenjuje rad tih agencija, recimo, i ukoliko te agencije ne zadovoljavaju određene kriterijume u pogledu stručnosti, u pogledu zakonitosti svog rada, trebalo bi da one, odnosno vodeći ljudi tih agencija i odgovaraju. U krajnjoj konsekvenci, i da izgube posao koji rade, ukoliko ga ne rade odgovorno, stručno i po zakonu.
Recimo, imamo slučaj da je američka agencija za osiguranje privatnih ulaganja u inostranstvu suspendovala dalje osiguranje svih investicija u Srbiju. Zašto? To je direktna posledica Agencije za privatizaciju i odbijanje vlasti, između ostalog, i tih agencija u Beogradu, da postupe prema pravnosnažnoj odluci Međunarodnog arbitražnog suda. Dakle, pod znakom je pitanja međudržavni Sporazum o podsticanju investicija iz 2001. godine, koji je zaključen između SAD i Srbije.
Ako pođemo od pretpostavke da je ova agencija za privatizaciju prenebregla neke konkretne i određene obaveze i da je time, eventualno, napravila veliku štetu, prouzrokovala posledice koje će biti negativne po Srbiju, postavlja se pitanje – zašto se niko iz te agencije nije pozvao na odgovornost? Eto mogućnosti, recimo, izvršnog organa, Vlade, da racionalizaciju republičke administracije radi i po tom osnovnom kriterijumu odgovornosti i stručnosti rada u toj agenciji.
Kada pođemo od činjenice da je od 2001. godine došlo do bitnijeg smanjenja zaposlenih u Srbiji, recimo, u prerađivačkoj industriji – 248.000, u poljoprivredi – 35.000 itd., dakle, uglavnom se radi o nekoj prerađivačkoj industriji, možemo uočiti da je do povećanja zaposlenosti došlo u prosveti, oko 13.000, u državnoj upravi i u komunalnim uslugama, otprilike, od po 5.500 zaposlenih. Dakle, očigledno je da je javni sektor taj koji zapošljava, a u sektoru koji se bavi neposrednom proizvodnjom, koji se bavi proizvodnjom koju mora sam da finansira, dolazi do manjka zaposlenih. Iz tog razloga imamo konstantno povećanje javne potrošnje i konstantno povećanje zaposlenih u javnom sektoru.
Kada pogledamo da i sada, kada se raspravlja o smanjenju broja republičke administracije, o manje zaposlenih u javnom sektoru, postoje određeni izuzeci koji se odnose na policiju i Vojsku, a i na one koji imaju pet godina do penzije, faktički, mi opet kola lomima na onima koji su najaktivniji, koji se nalaze u situaciji da mogu najviše da rade i najviše da pruže.
Mislim da nije najracionalnije da smanjujemo samo broj zaposlenih, ukoliko to smanjenje ne bude pratilo i nešto drugo, pored te kvantitativne ocene, ako pri tom ne vodimo računa o tome da li ćemo, time što ćemo otpustiti određen broj radnika, dobiti i veće troškove, zbog toga što ćemo imati zastoj u radu tog javnog sektora, odnosno u republičkoj administraciji. Mnogo je tu činjenica koje moraju da se uzmu u obzir da bi se dobio krajnji željeni efekat, a to je racionalizacija i ušteda.
Danas se samo priča o racionalizaciji, a ušteda je, nekako, u drugom planu. Ušteda je ta koja je, između ostalog, bila pitanje broj jedan u pregovorima naše vlade s MMF-om i u redu je da se radi na tome da se smanjuje izdatak države i da se smanjuje potrošnja iz budžeta. Međutim, ako ta ušteda bude išla na uštrb svega ostalog, dakle, stručnosti rada republičke administracije, korisnosti njihovog rada, a mi moramo da imamo republičku administraciju koja će da zadovolji, pre svega, interese građana, u tom slučaju, ta ušteda neće biti korisna, biće apsolutno bez tog efekta koji se u zakonskom predlogu i navodi kao obrazloženje za ovu racionalizaciju u republičkoj administraciji.

Od vremena Poslaničke grupe preostalo je 45 sekundi.
Da li još neko želi reč?
Narodna poslanica Vjerica Radeta.

Ovaj amandman koji su podnele kolege iz LDP-a je veoma sličan amandmanu koji je usvojio Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i zaista je interesantno zašto on nije prihvaćen, nego je Odbor pravio neki gotovo isti ili sličan. Suštinsko pitanje jeste – zašto je uopšte predviđeno angažovanje nekih novih lica kada zakon, to sam malopre rekla, predviđa 2.224 otkaza u republičkoj administraciji?
Pitanje za gospođu Kalanović, ne znam da li ste bili u prilici da pogledate jučarašnju „Politiku“. Tražim, radi javnosti, pre svega, u ime naše poslaničke grupe, da nam odgovorite šta se dešava i šta će se desiti s ovim ljudima koji se sada primaju na posao? Juče je u „Politici“ objavljen oglas za osam novozaposlenih u Ministarstvu rudarstva i energetike i troje u Ministarstvu finansija.
Kakvo je ovo licemerje, kakvo je ovo igranje i Narodnom skupštinom, i građanima Srbije, i ljudima koji su sada zaposleni u državnoj administraciji i koji strepe ko će od njih dobiti otkaz? Rasprava o zakonu je u toku, a juče je objavljen oglas za 11 novih radnika koji će biti primljeni u ova dva ministarstva. Hvala.

Iskorišćeno vreme Poslaničke grupe je minut i 30 sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 6, amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Markićević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 7, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Zoran Šami, Jovan Palalić, Miloš Aligrudić, Arsen Đurić, Aleksandar Pejčić i Milica Vojić-Marković.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Zoran Šami.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo poslanici, gospođo ministar, i ovaj amandman koji je podnela Poslanička grupa DSS-a je konzistentan s ukupnim predlozima DSS-a koji, još jednom ću da podsetim, idu za tim da se ovaj nesumnjivo važan posao obavi onako kako valja, tj. po nekoj logičnoj proceduri. Prvo, da se ovaj zakon pretvori u zakon o toj proceduri, dakle, o postupku za određivanje maksimalnog broja zaposlenih, i da se onda, s vrlo kratkim rokovima, što se može učiniti ako se hoće, osmisli koji je to optimalan broj zaposlenih u republičkoj administraciji, da li je to baš 28.400, da li je taj broj manji ili veći, i da se onda uz taj zakon predvidi procedura – ako nekog, eventualno, treba otpuštati, kako otpuštati, po kojim pravilima igre, posebno za one koji su pred penzijom itd.
Naravno da bi najbolja opcija bila da se ovaj, a i ovaj sledeći zakon, povuku iz procedure, jer bojim se da će ova vlada za sobom ostaviti mnogo posla nekoj narednoj vladi, da ispravlja zakone, odnosno gluposti koje je ova vlada u vidu zakona donela, a skupštinska većina usvojila. Podsetiću na Zakon o informisanju, pa onda ova dva zakona, a bilo ih je, nažalost, još.
DSS će obrazložiti još neke svoje amandmane u vezi s ovim zakonom, ali ovo više ponavljati neću. Dakle, ili prihvatite sve amandmane DSS-a, koji su konzistentni jedan s drugim, ili povucite zakon iz procedure; to je jedino pametno u ovoj situaciji. Hvala.