Dame i gospodo narodni poslanici, na ovaj zakon smo podneli nekih šest amandmana, ali mislim da je jako važno da kažemo da se, što se tiče SNS-a, na ovakav način ne rešava višak zaposlenih u državnoj adminsitraciji.
Ovaj zakon pokazuje da živimo u jednom nenormalnom društvu, da imamo Vladu koja je neodgovorna. Vlada je dala sebi za pravo da određuje koliko službenika, koliko izvršilaca je potrebno da bi se obavio neki posao u državnim institucijama, u državnoj upravi. To je, pre svega, posao ljudi koji se profesionalno bave organizacijom rada. Imamo FON, imamo ljude koji su spremni i stručni da analiziraju rad državnih institucija, državnih agencija, koji mogu da daju predloge za racionalizaciju, koji mogu da daju najadekvatniju sistematizaciju, na osnovu najnovijih dostignuća kada je u pitanju tehnologija, pre svega, kada su u pitanju informaciona i komunikaciona tehnologija, da se uključe u rad Ministarstva i u rad svih institucija, da na osnovu toga dobijamo smanjenje troškova i smanjenje broja zaposlenih.
To je neki normalan put kojim bi trebalo da se ide, a ne da se prvo odredi broj službenika, nekih 28.400, koliko je već dato. Očigledno je da se radi o političkom dogovoru između političkih stranaka. Očigledno je da danas u Srbiji može tako da se radi, zato što se vlast vrši radi same vlasti, radi privilegija, a ne zato što se ima namera da se sprovede neki politički program, neke reforme, zato što nema ni neke srednjoročne vizije države, društva, naših državnih institucija u nekoj bliskoj budućnosti.
Znači, vlast danas u Srbiji omogućava pojedincima ne samo privilegije, već i materijalnu korist, ali omogućava i političkim strankama da, kroz zapošljavanje, kroz jedan broj radnih mesta koja obezbeđuju za svoju političku stranku, dobiju određeni broj glasova, da kroz vlast omoguće finansiranje političkih stranaka, da kroz vršenje vlasti sačuvaju privilegije koje su već stečene.
Mi danas, nažalost, imamo jednu partijsku državu i u takvoj partijskoj državi imamo tranzicionu birokratiju, koja je sama sebi dovoljna. Baš u takvom društvu, u takvom okruženju, moguće je i donositi ovakve zakone, koji su sasvim neprihvatljivi za jedno normalno društvo, za jedno društvo kakvom teži Srpska napredna stranka.
Imamo, očigledno, veliku intelektualnu korupciju u našem društvu, činjenicu da naša elita ne radi na razvoju tržišne ekonomije, na tome da dođemo do društva u kome će vladati pravo, ne radi na tome da razvijamo državne institucije, da se i sama direktno angažuje u privredi i da, eventualno, omogući da naša privreda profunkcioniše, već se naša elita bavi rentama, pokušava da iskoristi ovo vreme tranzicije u kome se nalazimo da obezbedi, eventualno, procenat za sebe, za svoje političke stranke.
Zakon koji imamo pred sobom je, očigledno, kao što rekoh, dogovor političkih stranaka o broju potrebnih zaposlenih, odnosno raspodeli koju su oni napravili unutar same koalicije, unutar same Vlade. On je, uz to, i rezultat pritiska MMF-a, koji uvek insistira na smanjenju javnih rashoda, na smanjenju javne potrošnje, ne zato što brine o našoj privredi, ne zato što brine o našoj ekonomiji, već zato što se plaši da neće država moći da vraća anuitete koji prispevaju, kredite kojih ima i te kako puno u ovoj državi.
Za SNS je kompletan zakon neprihvatljiv, kao što rekoh, zato što se ne definiše javna potrošnja, zato što se ne ustanovljava nikakav princip u smislu visine javne potrošnje u odnosu na bruto domaći proizvod, niti se određuje koliko investicija iz bruto domaćeg proizvoda mora da se angažuje u samoj privredi, da bismo, eventualno, došli do novih radnih mesta, da bismo našu privredu mogli da pokrenemo. Ne vezuje se ni za javnu potrošnju, ne vezuje se, samim tim, ni za broj radnih mesta i troškove koje ona imaju, niti za inflaciju, niti za bilo koji drugi ekonomski parametar, već se paušalno, odoka, razrezuje koliko je zaposlenih potrebno u državnoj administraciji političkim strankama.
Mislim da je za SNS izuzetno bitno da najzad dođe do reforme odnosa između države i privrede i između države i pojedinaca, da ovaj debalans koji postoji u potrošnji i proizvodnji najzad krene da se rešava. Ovim i ovakvim zakonom, bez sumnje, do toga neće doći. Ovaj i ovakav zakon pokazuje najbolje kakav je karakter ove vlasti i suštinu samih odnosa političkih stranaka unutar te koalicije. On je neprihvatljiv i svi pritisci koji se provlače kroz ovaj zakon na pojedine institucije, u smislu da će biti onemogućen transfer pojedinih sredstava, isplaćivanje plata, pokazuju da ova vlada nema nikakvu viziju, nikakvu želju da izvrši bilo kakve reforme, već se po inerciji nastavlja jedna politika koja je u ovih deset godina koje su iza nas pokazala da je neuspešna i da ne vodi ka boljem životu građana Srbije. Hvala.