DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 20.11.2009.

15. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

15. dan rada

20.11.2009

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:10 do 19:05

  • TAGOVI

  • Druga sednica Drugog redovnog zasedanja (2009)
  • Predlog zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji (pojedinosti) (2009)
  • Predlog zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji (pojedinosti) (2009)
  • Predlog zakona o regulisanju odnosa Republike Srbije i zajmoprimaca ili garanata za preuzete obaveze po zajmovima Međunarodne banke za obnovu i razvoj (pojedinosti) (2009)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Tri minuta i 20 sekundi je iskorišćeno od vremena Poslaničke grupe i iskorišćeno je ukupno vreme koje je na raspolaganju predsedniku Poslaničke grupe.
    Reč ima ministar Žarko Obradović.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Žarko Obradović

    Gospodine Iliću, hvala na informaciji vezanoj za tu inicijativu, ali nisam mogao da razumem dobro da li je problem u sadržaju pisma – da se deca zloupotrebljavaju u političke svrhe, ili je problem u inicijativi?
    Ovo govorim iz razloga što i vi, verovatno, kao i ja, dobro znate da lokalna samouprava ima pravo da pokreće različite vrste inicijativa koje se odnose na način trošenja sredstava vezano za funkcionisanje obrazovanja. Ovo govorim iz razloga što se malo zna, trebalo bi da lokalne samouprave širom Srbije izdvajaju značajna sredstva za razvoj lokalne samouprave, a učešće lokalnih samouprava u izdvajanju za obrazovanje iznosi 0,9% BDP.
    Inicijativa SO Voždovac, odnosno gradske opštine Voždovac po tom pitanju ne bi trebalo da bude problem. Da li će ili neće biti, na koji način će biti ta inicijativa konkretizovana, videćemo u danima i mesecima koji su pred nama.
    Inače, moram reći da nije nepoznato, kada su sve vrste izbora, da se sve strukture, i lokalne i republičke, angažuju, verovatno i vi, kao ministar, prethodni, i ja kao sadašnji, ili ovaj budući, i to je nešto što zakon ne zabranjuje. Zakon se ponaša tako u tim aktivnostima. Postoji Zakon o sprečavanju sukoba interesa i drugi zakoni koji regulišu ponašanje ministara i lokalnih samouprava.
    Pogledaću ovo pismo. Ako bude bilo kakvog osnova za sumnju da se deca zloupotrebljavaju, kao ministar ću reagovati. Čisto da znate.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Na član 4, amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
    Da li neko želi reč? (Da)
    Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Zoran Antić

    Napred Srbijo
    Dame i gospodo narodni poslanici, na ovaj zakon smo podneli nekih šest amandmana, ali mislim da je jako važno da kažemo da se, što se tiče SNS-a, na ovakav način ne rešava višak zaposlenih u državnoj adminsitraciji.
    Ovaj zakon pokazuje da živimo u jednom nenormalnom društvu, da imamo Vladu koja je neodgovorna. Vlada je dala sebi za pravo da određuje koliko službenika, koliko izvršilaca je potrebno da bi se obavio neki posao u državnim institucijama, u državnoj upravi. To je, pre svega, posao ljudi koji se profesionalno bave organizacijom rada. Imamo FON, imamo ljude koji su spremni i stručni da analiziraju rad državnih institucija, državnih agencija, koji mogu da daju predloge za racionalizaciju, koji mogu da daju najadekvatniju sistematizaciju, na osnovu najnovijih dostignuća kada je u pitanju tehnologija, pre svega, kada su u pitanju informaciona i komunikaciona tehnologija, da se uključe u rad Ministarstva i u rad svih institucija, da na osnovu toga dobijamo smanjenje troškova i smanjenje broja zaposlenih.
    To je neki normalan put kojim bi trebalo da se ide, a ne da se prvo odredi broj službenika, nekih 28.400, koliko je već dato. Očigledno je da se radi o političkom dogovoru između političkih stranaka. Očigledno je da danas u Srbiji može tako da se radi, zato što se vlast vrši radi same vlasti, radi privilegija, a ne zato što se ima namera da se sprovede neki politički program, neke reforme, zato što nema ni neke srednjoročne vizije države, društva, naših državnih institucija u nekoj bliskoj budućnosti.
    Znači, vlast danas u Srbiji omogućava pojedincima ne samo privilegije, već i materijalnu korist, ali omogućava i političkim strankama da, kroz zapošljavanje, kroz jedan broj radnih mesta koja obezbeđuju za svoju političku stranku, dobiju određeni broj glasova, da kroz vlast omoguće finansiranje političkih stranaka, da kroz vršenje vlasti sačuvaju privilegije koje su već stečene.
    Mi danas, nažalost, imamo jednu partijsku državu i u takvoj partijskoj državi imamo tranzicionu birokratiju, koja je sama sebi dovoljna. Baš u takvom društvu, u takvom okruženju, moguće je i donositi ovakve zakone, koji su sasvim neprihvatljivi za jedno normalno društvo, za jedno društvo kakvom teži Srpska napredna stranka.
    Imamo, očigledno, veliku intelektualnu korupciju u našem društvu, činjenicu da naša elita ne radi na razvoju tržišne ekonomije, na tome da dođemo do društva u kome će vladati pravo, ne radi na tome da razvijamo državne institucije, da se i sama direktno angažuje u privredi i da, eventualno, omogući da naša privreda profunkcioniše, već se naša elita bavi rentama, pokušava da iskoristi ovo vreme tranzicije u kome se nalazimo da obezbedi, eventualno, procenat za sebe, za svoje političke stranke.
    Zakon koji imamo pred sobom je, očigledno, kao što rekoh, dogovor političkih stranaka o broju potrebnih zaposlenih, odnosno raspodeli koju su oni napravili unutar same koalicije, unutar same Vlade. On je, uz to, i rezultat pritiska MMF-a, koji uvek insistira na smanjenju javnih rashoda, na smanjenju javne potrošnje, ne zato što brine o našoj privredi, ne zato što brine o našoj ekonomiji, već zato što se plaši da neće država moći da vraća anuitete koji prispevaju, kredite kojih ima i te kako puno u ovoj državi.
    Za SNS je kompletan zakon neprihvatljiv, kao što rekoh, zato što se ne definiše javna potrošnja, zato što se ne ustanovljava nikakav princip u smislu visine javne potrošnje u odnosu na bruto domaći proizvod, niti se određuje koliko investicija iz bruto domaćeg proizvoda mora da se angažuje u samoj privredi, da bismo, eventualno, došli do novih radnih mesta, da bismo našu privredu mogli da pokrenemo. Ne vezuje se ni za javnu potrošnju, ne vezuje se, samim tim, ni za broj radnih mesta i troškove koje ona imaju, niti za inflaciju, niti za bilo koji drugi ekonomski parametar, već se paušalno, odoka, razrezuje koliko je zaposlenih potrebno u državnoj administraciji političkim strankama.
    Mislim da je za SNS izuzetno bitno da najzad dođe do reforme odnosa između države i privrede i između države i pojedinaca, da ovaj debalans koji postoji u potrošnji i proizvodnji najzad krene da se rešava. Ovim i ovakvim zakonom, bez sumnje, do toga neće doći. Ovaj i ovakav zakon pokazuje najbolje kakav je karakter ove vlasti i suštinu samih odnosa političkih stranaka unutar te koalicije. On je neprihvatljiv i svi pritisci koji se provlače kroz ovaj zakon na pojedine institucije, u smislu da će biti onemogućen transfer pojedinih sredstava, isplaćivanje plata, pokazuju da ova vlada nema nikakvu viziju, nikakvu želju da izvrši bilo kakve reforme, već se po inerciji nastavlja jedna politika koja je u ovih deset godina koje su iza nas pokazala da je neuspešna i da ne vodi ka boljem životu građana Srbije. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Iskorišćeno je četiri minuta i 45 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne)
    Na član 4, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Zoran Šami, Jovan Palalić, Miloš Aligrudić, Arsen Đurić, Aleksandar Pejčić i Milica Vojić-Marković.
    Da li neko želi reč? (Da)
    Reč ima narodna poslanica Milica Vojić-Marković.
    ...

    Milica Vojić-Marković

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
    Hvala. Gospodina ministra nema da bih mu se obratila i vrlo mi je žao što su izašli, pa ne znamo kada će neko od njih doći, ali ono što hoću da kažem je da smo u članu 4, u st. 1. i 2, predvideli da se menjaju reči: "ovim zakonom", rečima: "zakonom o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji", kao i da se u st. 1. i 2. reči: "počev od 2010. godine", brišu, kao i zapete koje razdvajaju ove reči od ostalog dela teksta.
    Kada sam pročitala objašnjenje Vlade, vrlo sam se začudila pošto ono glasi – amandman se ne prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju za neprihvatanje amandmana pod rednim brojem 1 iz ovog mišljenja.
    Kakve veze ima ovaj amandman broj 4, koji smo mi podneli, s amandmanom broj 1? Nema nikakve. Ali, kada sam pogledala sve ostale naše amandmane, imamo potpuno tipsko obrazloženje Vlade za sve ono što smo napisali.
    To pokazuje veliku ozbiljnost, umalo da kažem gospodina Milana Markovića, ministra koji bi trebalo da bude resorni ministar za ovaj zakon, a koji, iz očiglednih razloga, dakle, zaista ga je sramota da predstavlja ovo što je ovde napisano, beži iz sale, nikada ga ovde nema, čak i kada predstavlja zakon. Onaj ko bi trebalo da predstavlja zakon, ministar Dinkić i njegovi saradnici, umreše od smeha. Ministar Dinkić nije došao. To pokazuje ozbiljnost onih koji su nam pričali u kampanji da će napraviti 200.000 novih radnih mesta, a prema analizama sindikata, od prvog meseca, od januara ove godine, do septembra, posao je izgubilo između 155.000 i 250.000 radnika.
    To je ista ona ozbiljnost onih koji su pričali da Vlada mora da štedi, da otpušta radnike, a istovremeno su zaposlili, od januara do septembra, 353 nova čoveka. To je ista ona ozbiljnost kojom su, bez ikakvih jasnih kriterijuma, bez priče o tome kako će se analiza vršiti, da li se vrši, na koji način će se izvršiti, jednom novom savremenom analitičkom metodom koja se zove ''odokativna metoda'', odredili da će broj zaposlenih u republičkoj administraciji biti 28.400, a svi ostali treba da pokušaju da razumeju na koji način je to određeno.
    Dakle, ne prihvatamo objašnjenja. Recite – DSS ne može da napiše amandman koji ćemo mi prihvatiti i to je onda jasno. Hvala vam.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Trideset sekundi je iskorišćeno od vremena Poslaničke grupe.
    Da li još neko želi reč? (Ne)
    Na član 5, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Zoran Šami, Jovan Palalić, Miloš Aligrudić, Arsen Đurić, Aleksandar Pejčić i Milica Vojić-Marković.
    Da li neko želi reč? (Da)
    Reč ima narodni poslanik Zoran Šami.
    ...

    Zoran Šami

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
    Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, opet nemam kome da se obratim iz Vlade. Mislio sam da ponovim deo onoga što sam pričao u petak, ali moraću, izgleda, da sačekam da se neko od ministara ponovo pojavi. Uzgred, budi rečeno, lično mislim da se gospođa Kovač jako ljupko smeška, tako da je molim da nastavi da se smeška. Nadam se jedino da i preostale poslove u Ministarstvu radi tako uspešno.
    Što se tiče ovog amandmana, u najkraćem, on je potpuno konzistentan. Evo i gospođe Kalanović. Zahvaljujem. Dakle, on je potpuno konzistentan s amandmanima DSS-a i, pošto je gospođa Kalanović došla, ponoviću deo onoga što sam kazao u petak.
    Dakle, ponoviću, ne mogu da smislim dovoljno dobru kvalifikaciju za ovaj zakon a da ostanem elementarno pristojan. DSS ne spori potrebu da se administracija, kako republička, tako i lokalna, organizuje efikasno i racionalno, ali to mora da se radi po određenoj normalnoj i logičnoj proceduri.
    Mi ne prihvatamo da neko izbaci broj od 28.400, ničim izazvan, i da to bude mera ovog zakona. Ne znam da li taj broj treba da bude manji, ne znam da li treba da bude veći i, izvinite, ne vidim nijedan razlog da to bilo ko zna.
    Čim ljupke dame završe s razgovorima, nastaviću.
    Ono što je Demokratska stranka Srbije predložila, to je da se utvrdi procedura kojom će da se obavi ovaj posao, procedura koja može da se uradi vrlo jednostavno i vrlo brzo.
    Svojevremeno sam za nedelju dana napravio sistematizaciju radnih mesta u ovoj skupštini, što gospođa Kalanović zna. Prema tome, nije to nikakva mudrost. Naprosto, svi državni subjekti treba da daju svoje predloge, Vlada to treba da razmotri i da po nekim jedinstvenim kriterijumima ustanovi koliko nam administracije treba, zatim da donese zakon o određivanju maksimalnog broja, ali zakon koji će biti posledica utvrđene logične procedure.
    Pri tom, dve stvari valja reći. Blanko pozivanje na praksu EU je potpuno neprimereno u ovom slučaju, i to iz više razloga. Navešću vam dva dijametralno suprotna. S jedne strane, EU je mnogo bogatija od nas, pa možda može da plati i veći broj službenika nego što možemo mi. Primera radi, u nemačkom Bundestagu, na jednog poslanika dolaze četiri zaposlena, što bi značilo da u Skupštini treba da radi hiljadu zaposlenih, a radi 249. Lično, ne mislim da treba da radi hiljadu, jer smo mi siromašniji od Nemačke.
    S druge strane, mnoge poslove u EU i njihovim administracijama, koje oni ne moraju da rade, mi moramo. Ako ništa drugo, oni ne moraju da imaju Kancelariju za pridruživanje EU. Ne moraju da usvajaju jedan od stotina, mislim, čak, i hiljada konvencija, koje je EU odradila tokom 90-tih godina, a mi to moramo. Prema tome, to su sve zajedno babe i žabe i ne može se to ni na koji način poistovetiti.
    Konačno, motiv, a to je da se uštede finansijska sredstva. Vrlo jednostavno se može matematika izvesti. Naš planirani budžetski deficit je 1,400.000.000 evra, tako kažu da će da bude. Uštede na ovih 3.000 zaposlenih godišnje je 12.000.000 evra, za njihove plate, pod pretpostavkom da imaju 30.000 dinara mesečno, a imaju manje.
    To su formalne uštede. Suštinskih ušteda nema, ni trenutno, ni trajno. Jer, za jedan deo njih država će imati dodatne troškove, na razne vrste socijalnih davanja. S druge strane, pojaviće se 12.000.000 manje u potrošnji, pa ako ništa drugo, država na te pare neće uzeti 18% PDV-a.
    Dakle, finansijskih efekata nema. Čak i da je svih 12 miliona, to je manje od jednog promila budžetskog deficita. O socijalnim i ostalim pitanjima neću sada da govorim, o tome sam govorio prošli put.
    Iz tog razloga je Demokratska stranka Srbije predložila da se i sam naslov ovog zakona menja i zatim, konzistentno kroz ceo zakon, da ovo bude zakon o postupku za utvrđivanje broja zaposlenih u državnoj administraciji, odnosno lokalnoj administraciji, kada je reč o onom drugom zakonu. To je jedina mogućnost, osim, naravno, najbolje mogućnosti koja postoji, a to je da se ovaj i ovakav zakon povuče iz procedure. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Od vremena ovlašćenog predstavnika je iskorišćeno četiri minuta i 30 sekundi. Zahvaljujem. Na raspolaganju, kao ovlašćenom predstavniku, ima još dva minuta i 30 sekundi.
    Da li još neko želi reč? (Ne)
    Na član 5, amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Markićević.
    Da li neko želi reč? (Ne)
    Na član 5, amandman je podnela narodna poslanica Zlata Đerić.
    Da li neko želi reč? (Da)
    Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić.
    ...
    Nova Srbija

    Zlata Đerić

    Nova Srbija
    Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministar, podnela sam amandman na član 5, kojim predlažem da se u članu 5, posle stava 1, doda stav 2, koji glasi: „Organi državne uprave, javne agencije i organizacije za obavezno socijalno osiguranje najmanje dva puta godišnje podnose izveštaj nadležnom odboru Narodne skupštine Republike Srbije.“
    U obrazloženju za odbijanje ovog amandmana stoji da se on ne prihvata zbog toga što su, u skladu sa članom 6. Predloga zakona, podaci u vezi s njegovom primenom javni i što, s tim u vezi i po osnovu ustanovljene odgovornosti Vlade i ministra, Narodna skupština može, u skladu sa Zakonom o Vladi i Poslovnikom Narodne skupštine, vršiti kontrolu u vezi s primenom odredaba Predloga zakona i postupanjem republičke administracije i nadležnih organa.
    S obzirom na to da govorimo o dva zakona, odnosno tri zakona, koji su vrlo osetljivi, jer se tiču smanjenja broja zaposlenih, u ovom trenutku, o zakonu o republičkoj administraciji, a najvažniji zakon koji ova skupština donosi je zakon o budžetu, dok su sredstva koja su u budžetu vlasništvo građana Republike Srbije, mi možemo da ih raspoređujemo samo u skladu s njihovim poverenjem i njihovim očekivanjima. Zato je naša odgovornost velika.
    Ovo su svi oni zaposleni koji primaju platu direktno iz budžeta. Ono što zaista smeta u ovom zakonu i još u nekim drugim zakonima, na šta smo ukazivali pažnju, to je što Skupština treba da bude kontrolni organ, što u Skupštinu treba da pristižu izveštaji, što o njima treba da se raspravlja, a najviše o tim izveštajima koji se tiču utroška budžetskih sredstava.
    Drugo što smeta u ovom zakonu, moram da pročitam, to je obrazloženje na jedan drugi naš amandman, koji je odbijen i koji govori o selektivnosti ovog zakona. Kaže se – amandman se ne prihvata zbog toga što se u pogledu primene odredbe Predloga zakona na državne organe vrši ograničenje njihove primene samo na organe državne uprave. Znači, samo na neke na koje se primena zakona neće odnositi.
    Već smo čuli, koleginica Lidija Dimitrijević je pročitala neke cifre od kojih mi se zaista zavrtelo u glavi, a verujem i građanima Srbije kada su čuli. Međutim, ono što jeste problematično kod ovog zakona, po ovome kako ga donosimo, on bi trebao da bude već za mesec dana primenjen. On jeste iznuđen, posle konsultacija s MMF-om. I ranije je skretana pažnja na javnu potrošnju i briga oko sredstava koja se time troše. Međutim, zanimljivo je da mi u praksi već imamo taj zakon, i pre njegovog donošenja je primenjivan.
    Moram da iznesem jedan primer iz mog Zapadnobačkog okruga. Tamo su neka radna mesta još u septembru ukinuta, veterinarski instruktori su ostali neraspoređeni. U pitanju su, konkretno, tri čoveka u Zapadnobačkom okrugu. Zanimljivo je da su ostali neraspoređeni, s izuzetno lošom ocenom, oni veterinarski inspektori koji dokazano, argumentovano imaju potpuno ispunjenje svojih radnih obaveza. Imaju čak i neki prebačaj po očekivanim radnim zadacima, ali ukazivali su na nepravilnosti u radu rukovodioca, koji je tu partijski određen. Gle čuda, oni nemaju nikakvu partijsku knjižicu, ili bar nemaju odgovarajuću partijsku knjižicu, i već 15. septembra su njihova radna mesta ukinuta i oni su neraspoređeni.
    Biće veliki problem kada se takvi ljudi nađu na sudu. Biće veliki problem kada se, posle primene ovog zakona, mnogi ljudi nađu na sudu i kada sudske procese dobiju oni koji budu oštećeni. Tada će država imati dodatnih problema, finansijski problem, pre svega, s kojim ne znamo kako će da se izbori.
    Ono što ne možemo da podržimo u ovom zakonu, a što smo očekivali da će amandmanima da bude popravljeno, jeste nedovoljna kontrola nad izvršenjem ovog zakona i selektivnost koju on otvoreno nudi. Hvala.