Dobro, neka bude i pravo na repliku, premda sam mislio da je ovde povređen Poslovnik. Ako ste mi dali pravo na repliku, što se nisam ni nadao, pravo da vam kažem, iskoristiću ga.
Gospođo Kalanović, neverbalna komunikacija uvek postoji i desi se da, dok govorim, napravim neku mimiku, da tom mimikom pratim svoje verbalno izlaganje na određeni način. Neko je malo jači u tome, neko slabije odreaguje, neko voli da se iščuđava, nasmeje i podigne obrve dok sluša nekoga ko priča, sve je to na mestu. Ali, vaša koleginica, koja sedi s vaše leve strane, to radi neprekidno. Unapred joj se izvinjavam ukoliko je u pitanju neki zdravstveni problem, ukoliko je u pitanju neki facijalni grč ili nešto slično što ne može da kontroliše, ili tik. Ako je u pitanju namera, to je onda skandalozno, ja sam o tome govorio.
Vaš osmeh trenutno mogu da razumem, on ne spada u kategoriju onog osmeha na koji sam vam skretao pažnju maločas. To je u redu, jer ovaj vid komunikacije trenutno može imati nekog opravdanja, ali kakvog opravdanja ima smejati se na činjenice o kojima govorimo koje imaju veze s Predlogom zakona?
A te priče šta ima po lokalnoj samoupravi, šta nema po lokalnoj samoupravi, manite se toga. Tu DSS ne možete previše naći, a oni koji danas uglavnom drže lokalnu samoupravu u Srbiji, to je G17 plus, sa svojim koalicionim partnerom, većinskim, naravno, DS-om.
Uzmite, poređenja radi, Vladu Vojislava Koštunice, ne onu prvu u kojoj ste vi bili s nama, kada ste držali neke ekonomske resore, nego ovu prethodnu, u kojoj je bila i DS, gde je, recimo, u ministarstvu gospodina Markovića bilo zaposleno 86 ljudi, a sada ih ima 114, od onog trenutka kada je ta vlada prestala da postoji do danas. Prema tome, manite se vi toga, tih vaših objašnjenja koja ničemu ne vode.