U članu 25. u stavu 2. Predloga zakona propisano je da održavanje unutrašnjih gasnih instalacija može da vrši pravno lice, preduzetnik, odnosno sam kupac ukoliko ima odgovarajući uređaj i opremu i najmanje tri zaposlena lica koja ispunjavaju uslove iz člana 15. stav 3. ovog zakona.
Članom 25. Predloga zakona u stavu 2. reguliše se održavanje unutrašnjih gasnih instalacija, pa se kaže da to održavanje vrši pravno lice, preduzetnik ili sam kupac, ukoliko ispunjava određene uslove; dakle, ako ima odgovarajući uređaj, odgovarajuću opremu i ako ima tri najmanje zaposlena lica koji ispunjavaju uslove iz člana 15. stav 3. ovog zakona.
Tražili smo da se ovde uključi i stav 2. U stavu 3. se govori o poslovima rukovođenja naftovodom, dok stav 2. govori o poslovima tehničkog rukovođenja pogonom ili delovima cevovodnog sistema. Tražili smo da ovo zaposleno lice, prema stavu 2, ima završen sedmi stepen stručne spreme, da bude inženjer. Pošto ova lica rade na održavanju unutrašnjih gasnih instalacija, smatramo da će to održavanje biti mnogo kvalitetnije ukoliko se ovde uključi i lice iz stava 2. člana 15. Predloga zakona, diplomirani inženjer.

Hvala, gospodine Munjiću.
Na član 27. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Da li neko želi reč? (Da.)

Član 27. kaže da ministar propisuje uslove i način izbora, ugradnje, ispitivanja i puštanje u rad trošila. Mislimo da uslovi ugradnje, ispitivanje i puštanje u rad trošila moraju biti definisani posebnim pravilnikom i da to treba da radi ministarstvo jer je ministarstvo organ državne uprave, kako je regulisano članom 136. Zato smo predložili brisanje ovog člana 27.
Vlada amandman nije prihvatila zato što materijalni propis (Predlog ovog zakona) mora sadržati pravni osnov za donošenje podzakonskog akta, a Zakonom o energetici nisu regulisana trošila.
Nismo rekli da ovaj zakon ne treba da, kao materijalni propis, sadrži pravni osnov za donošenje podzakonskog akta, već smo rekli da podzakonske akte treba da donese Ministarstvo i da moraju biti u skaldu sa Zakonom o energetici i u skladu sa ovim zakonom.
Vrlo su interesantna ova vladina obrazloženja. U svim, ovo je već treći amandman o kojem govorim, svaki put vladino obrazloženje samo je potvrda da je amandmansko rešenje bolje od predloženog. Jedino mi nije jasno zašto se na kraju ipak ne prihvati. Hvala.

Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković. Reč ima gospodin Marković.

Ovaj član je kontradiktoran Zakonu o energetici i Uredbi o isporuci prirodnog gasa, jer je tamo jasno definisana obaveza provere dokumentacije o ispravnosti unutrašnjih gasnih instalacija.
Unutrašnja gasna instalacija je vlasništvo korisnika. Ako se radi o unutrašnjoj gasnoj instalaciji u preduzeću, pogonu, onda je vlasnik pogona i vlasnik unutrašnje gasne instalacije. Maločas sam obrazlažući onaj amandman koji ste već usvojili rekao dokle dopiru obaveze transportera, distributera, a gde je dalje obaveza kupca.
Kod puštanja u rad unutrašnjih gasnih instalacija mora da se dobije upotrebna i građevinska dozvola. Da bi se upotrebna i građevinska dozvola dobile, moraju da se završe sve prethodne radnje, koje podrazumevaju i ispitivanje unutrašnje gasne instalacije. Upotrebna i građevinska dozvola su poslednji dokumenti na osnovu kojih se može pustiti u rad.
Predvideli ste da energetski subjekt (to može da bude distributer, transporter, to ne mora uvek da bude distributer, ni izvođač radova) proverava dokumentaciju. Proveru dokumentacije vrši izvođač radova kod izgradnje unutrašnje gasne instalacije; proveru dokumentacije vrši onaj ko će dati upotrebnu dozvolu; energetski subjekat, koji je u krajnjoj liniji distributer, koji kupuje gas od transportera i dalje prodaje širokoj potrošnji preko unutrašnjih gasnih instalacija, ne mora da kontroliše ovo.
U svakom slučaju, kontrola ispravnosti je obavezujuća i za onoga ko je izgradio unutrašnju gasnu instalaciju i za samog vlasnika gasne instalacije.

Na član 34. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Babić, Zoran Antić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Božidar Delić, Zoran Mašić, Mileta Poskurica i Saša Maksimović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Mirko Munjić.

Članom 34. u stavu 1. predvideli ste da će se novčanom kaznom od 100.000 do tri miliona dinara kazniti za privredni prestup investitor koji ima svojstvo pravnog lica, pa ste nabrojali ovde situacije, dakle: ako ne obeleži trasu cevovoda; ako cevovodni sistem ne opremi sistemom za daljinski nadzor; ako električnu opremu i instalacije ne uradi po propisima; ako u toku izgradnje, a pre puštanja u rad cevovoda ne vrši njegovo ispitivanje; ako puštanje u rad cevovoda ne izvrši u skladu sa zakonom, tehničkim i drugim propisima.
Dakle, predvideli ste da u ovih pet slučajeva investitor odgovara za privredni prestup. Mi smo mišljenja da investitor radova samo investira radove. Dakle, zatvara finansijsku konstrukciju. Da li je tako? To ste i vi konstatovali u obrazloženju zašto ne prihvatate ovaj amandman. Može se desiti da investitor nije ujedno i izvođač radova i u tom slučaju smatramo da investitor apsolutno ne bi trebalo da odgovara za ovaj privredni prestup, ako ima svojstvo pravnog lica i ako su se ispunili ovi uslovi u ovih pet tačaka.
Dakle, može postojati mogućnost da je investitor video izvođača radova jedino u momentu zaključenja ugovora. Da li je tako? Jednostavno, izvođač radova je taj koji ima tehničku opremljenost, kadrove, stručno znanje itd. da uradi sve ovo iz ovih pet tačaka koje vi propisujete ovde. Prema tome, smatramo da bi ovde trebalo da odgovara isključivo izvođač radova, a ne investitor.
Prioritet treba da bude ono što struka propisuje, to je jasno, da bi od početka, obeležavanja trase cevovoda, pa do puštanja u rad cevovoda bilo sve adekvatno urađeno, po propisima, po struci. Onda je jasno ko tu mora da odgovara. Može se, kažem, desiti da investitor i ne vidi tu trasu. On će samo da potpiše ugovor sa ovim, on nije ujedno i izvođač radova i zašto bi on odgovarao?
Mislim da je ovo smisleno i da bi trebalo prihvatiti. Voleo bih da ministar objasni malo zbog čega bi odgovarao investitor, ako on samo investira, a ne izvodi radove? Hvala.

Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.

Reč ima gospodin Marković.

Ovde, gospodine ministre, dolazimo do onoga što sam na početku rekao. Rekao sam da ćemo jednim amandmanom i to pitanje pokušati da raspravimo. Radi se o daljinskom nadzoru i upravljanju cevovodnim sistemom.

Tačka 2) kaže – novčanom kaznom kazniće se investitor ako cevovodni sistem ne opremi sistemom za daljinski nadzor i upravljanje i sistemom veza, u cilju ostvarivanja bezbednog i nesmetanog prenosa informacija koje se odnose na njihovo korišćenje i održavanje itd.

Prvo, ukoliko se ovaj član 34. zakona sa svih ovih pet tačaka usvoji, onda možete odmah da pošaljete da se podnese krivična prijava protiv, recimo, Borisa Tadića i države Srbije, jer će država Srbija u jednom delu biti investitor. Vi ste napisali ovde – investitor će biti kažnjen, a organ u tom investitoru, u pravnom organu je predsednik Vlade, pa ćete Borisu Tadiću uzeti 100.000 iz džepa. Investitor ne mora nužno da bude taj koji će koristiti gasovod, održavati gasovod itd.

Poseban problem predstavlja upravo ova tačka 2). I do sada je postojao nadzor, ali upravljanje je, gospodine ministre, izuzetno skupo. Može magistralnim trasama; onog trenutka kad naiđete na prvo razdvajanje razvodnih gasovoda ili distributivnih mreža, onda ćete tu, na tom čvorištu morati da formirate nove centre.

Šta se podrazumeva pod upravljanjem? Dakle, da jednog trenutka iz jednog centra, recimo iz Beograda, možete pritiskom na dugme zatvoriti ventil u Horgošu ili u Paraćinu na ovom magistralnom gasovodu. Pneumatski ili energetski ventil, sasvim svejedno. Onog trenutka kad uđete u razvodni gasovod, koji se račva bukvalno poput drveta, vi ćete na svakom ćošku morati da postavite ventil, a na svakom čvorištu nov sistem za kontrolu, odnosno za upravljanje gasovodnim sistemom. Izuzetno skupa oprema. Italijanska firma „Eni“ je pokušala to da radi, pa se ispostavilo da je skupo.

Danas se nadzor nad gasovodnim sistemom vrši iz centara, tako da vi dobijate, recimo, u centru u Beogradu i temperaturu, i pritisak, i protok, i potrošnju, i količinu koja odlazi u bilo koji od razvodnih gasovoda sa magistralnog gasovoda, i sve ostalo. Dakle, ima opravdanja za magistralne gasovode, za razvodne gasovode nema; i suviše je skupa igračka da bismo opterećivali sutrašnje korisnike tim. Hvala.

Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Milan M. Nikolić.

Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Nikolić.