Zahvaljujem, narodni poslaniče. Iskorišćeno je vreme poslaničke grupe.
Na član 64. amandman je podnela grupa od 19 narodnih poslanika poslaničke grupe DSS-Vojislav Koštunica. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Zoran Šami.

Dame i gospodo poslanici, podneli smo amandman na član 64. koji se bavi naukom i tehnološkim razvojem i prosto predložili da se umesto ovih devet tačaka, koje se ovde navode kao poslovi koje će obavljati AP Vojvodina, zadrže samo četiri, i to tačke 2, 6, 7. i 8. Dodali smo i jednu neophodnu rečenicu, da se svi povereni poslovi iz ovog člana tretiraju kao povereni poslovi, što ovde inače u tački ne piše, pa postoji sumnja da su to izvorni poslovi.
Zašto smo ovo podneli? Ako išta u ljudskoj delatnosti ne priznaje granice, to su nauka i tehnologija.
Doduše, države su prinuđene da prave svoje državne strategije u razvoju nauke i tehnologije, iz dva razloga. S jedne strane, ima nekih poslova koji su za neku državu posebno važni, a s druge strane, nažalost, ima nekih poslova za koje nema para, pa ne mogu da se obavljaju. Recimo, teško je da Srbija može da gradi ciklotron i da se bavi unutar Srbije nekom vrhunskom fizikom, može samo kao deo neke svetske ekipe.
Zato deluje pomalo čudno da se recimo u tački 4. kaže: „utvrđuje i finansira program u oblasti nauke i tehnološkog razvoja pokrajinskog značaja“. Ako mi neko uspe da objasni kakva je to matematika – od pokrajinskog značaja ili neka druga nauka, ili, recimo, bavljenje srpskim jezikom, to bi bilo dosta interesantno čuti.
Što se tiče akademije nauka, samo jednu rečenicu. Znate, svojevremeno je postojala jedna organizacija u Njujorku, pre nekih 20 godina, koja se zvala Akademija nauka, i svako ko pošalje 200 dolara dobija sertifikat da je član te akademije.

Dva minuta, zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 64. amandman su u istovetnom tekstu podneli grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo i zajedno narodni poslanici Zlata Đerić, Srđan Spasojević i Radoslav Mojsilović. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić.

Ovo je najeklatantniji primer kršenja Ustava u postupku donošenja ovog predloga zakona. Moram podsetiti i vas, narodne poslanike, a i građane Srbije, da je članom 97. Ustava Republike Srbije jasno određeno da isključiva nadležnost u oblasti nauke i tehnološkog razvoja pripada Republici Srbiji. Samim tim, nije imalo nikakvog osnova da se na pokrajinske organe prenosi ovoliki broj značajnih nadležnosti u oblasti nauke i naučno-istraživačkog rada.
Jednostavno, ovim članom se želi ozakoniti nešto što je već ustanovljeno, a to je, pre svega, osnivanje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti. Ona je osnovana još 2003. godine i upravo mi amandmanom želimo da se tačka 9, gde se navodi da je neophodno obezbediti u budžetu Vojvodine finansijska sredstva za rad Vojvođanske akademije.
Smatramo da je to nešto što je i protivustavno i protivzakonito, pre svega protiv Zakona o naučno-istraživačkoj delatnosti Republike Srbije. Jer, ako nema novčanih sredstava, onda nema ni akademije.
Sa žaljenjem možemo konstatovati da predlagač, znači Vlada Republike Srbije, nije uzela apsolutno u obzir ni mišljenje Srpske akademije nauka i umetnosti, ni mišljenje drugih uglednih naučno-istraživačkih radnika iz Republike Srbije, niti ste vi ovde u postupku rasprave oko ovog predloga zakona apsolutno uzeli u obzir mišljenje predstavnika opozicije da treba da se izvrše korekcije u ovom članu.
Mi ostajemo na stanovištu da treba brisati ovu tačku 9.

Dva minuta je prošlo, zahvaljujem.
Da li još neko želi reč?
Na naslov i podnaslov iznad člana 65. i član 65. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Uvaženi građani Srbije, vama se obraćam, pošto Vladu, koliko vidite, to ne interesuje. Oni su stavili u digitron, utvrdili da imaju 126, predstavnika Vlade nema, vladajuću koaliciju takođe to ne zanima, jer su oni dobili svoje mišljenje i po ovom zakonu i po statutu od političkih roditelja iz inostranstva, vas obaveštavam da se na teritoriji Srbije u ovih poslednjih 10-ak dana stvara još jedna nova država.
Za razliku od one prethodne, od onog nedonoščeta koje su stvorili krvavim kolopletom sa 72 dana bombardovanja i koja se zove Kosovo i koja je još uvek na sisi kriminala ili Zapada, ovde pokušavaju vlasti i vlastodršci iz Srbije i vlada u senci, sa Zapada, da stvore novu državu na teritoriji Srbije.
Konkretno, član 65. se odnosi na službu za zapošljavanje.
Pitam tvorce ovog zakona – šta je to što je specifično u Vojvodini, pa Služba za zapošljavanje u Vojvodini mora da bude drugačija od zapošljavanja u celoj Srbiji? Zašto se, pored Nacionalne službe za zapošljavanje, stvara i pokrajinska služba za zapošljavanje? Da li je onome ko nema posla u Subotici, u Zrenjaninu i onome dole u Vranju, sasvim svejedno, on posao nema.
Kako ćete to ovim zakonom regulisati nov pristup sistemu zapošljavanja? Da li je ovo još jedan način otimanja dela državnosti i stvaranja te nove države? Da vas podsetim građani Srbije, samo su očistili temelje koje su…(isključen mikrofon).

 Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ovde smo čuli nekoliko interesantnih teza kada je reč o ovom amandmanu, koje su direktno suprotne činjeničnom stanju.
To je sklonost da se u Srbiji otvora jedna tema i da se ona odmah pretvori u prvorazredno pitanje, sudbinsko pitanje za građane ove zemlje, koje ponovo služi da podeli građane Srbije na patriote i izdajnike. Pokazuje da određene političke stranke nisu napravile odlučujući iskorak ka vremenu koje dolazi i, što je mnogo gore, nisu izvukle pouke iz prošlosti u kojoj još uvek žive.
Moram da napomenem nekoliko stvari. Ovde smo čuli jednu reakciju po uslovnom refleksu, gde se apriori nešto što ne odgovara zacrtanim stereotipima, prihvata kao mišljenje izdajnika, kao mišljenje separatista, kao mišljenje secesionista. Reakcija po uslovnom refleksu je prihvatljiva reakcija, ali imamo prava mi koji smo na nišanu politike uslovnih refleksa da na ovakve teze odgovaramo na isti način.
Mislim da mi kao trezveni političari, kao razumni političari moramo uporište za odbranu naših političkih stavova, ali i za odbacivanje ovih amandmana, da pronađemo u volji građana koji su izašli na referendum i izjasnili se za novi Ustav, a njih je 3.500.000 bilo na tom referendumu.
Stoga, kada govorimo o uslovnim refleksima, znam da se centar za uslovne reflekse nalazi u malom mozgu, ali čovek ako hoće da bude uspešan i političar, čovek mora da koristi veliki mozak. Veliki mozak kaže da služi za racionalno promišljanje, za trezveno promišljanje. Uostalom, u velikom mozgu se nalazi i centar za pamćenje.
Sad moram da pitam građane Srbije, kad čujemo ovakvu rečenicu od ljudi koji su direktno odgovorni za situaciju u južnoj srpskoj pokrajini svojom politikom, da mi nešto prodajemo, rasprodajemo, moram zaista da ih pitam – da li vi koji ste Visoke Dečane pretvorili u parking za NATO tenkove sada na ovakav način branite Krušedol i Sremske Karlovce?
Da li vi nama prebacujete ovde da mi kroz Ustav Republike Srbije, koji sprovodimo, u stvari sprovodimo neku izdajničku politiku? Mislim da su vaše teze vrlo opasne, vrlo pogrešne, da nisu utemeljene u realnoj politici, da vi vodite politiku sejanja zla i mržnje.
Ja to razumem, ljudi koji vode takvu politiku imaju to prava da rade, jer ima li boljeg mesta za žetvu takve politike od žitnice Vojvodine, od žitnice Srbije, ali moram da vam kažem sledeće. Uporište za našu politiku nalazi se isključivo u većinskoj volji građana Srbije koji su izašli na referendum za novi Ustav i dali nam mandat da sprovedemo ovaj zakon, a njih je bilo 3.521.724.
Ovde nije reč ni o kakvom separatizmu, ni o kakvoj pogrešnoj politici, ovde je reč o sprovođenju Ustava ove zemlje. Mislim da je Ustav Republike Srbije obavezujući jednako za nas koliko i za vas.

Iskorišćeno je tri minuta i 22 sekunde od vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Momir Marković želi da govori o povredi Poslovnika.
(Momir Marković, sa mesta: Ne, replika.)
Nemate prava na repliku, možete da govorite o povredi Poslovnika.
Narodni poslanik Dragan Todorović želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.
(Dragan Todorović, sa mesta: Neću povredu Poslovnika, javljam se za repliku.)
Nemate prava na repliku, možete da govorite o povredi Poslovnika.
Narodni poslanik Vlatko Ratković podneo je amandman sa ispravkom kojim je predložio izmenu naziva odeljka 17. i da se posle člana 65. doda novi član 65a.
Odbor za Ustavna pitanja je prihvatio amandman, a Vlada nije.
Da li želite reč? (Ne.) Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Na član 66. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, nemam potrebe da odgovaram onima koje je policija jurila kao lokatora po Kruševcu i onima koji su organizovali pobune vojnika na Kosovu. Ispod časti mi je da njima odgovaram na ovakve uvrede koje su pokušali da plasiraju, a vas gospođo podsećam da je na moj amandman sve ovo izrekao.