Narodni poslaniče, podsećam vas da smo u obavezi da poštujemo član 103. stav 1. i da govorimo o dnevnom redu.  Narodni poslanik Srđan Milivojević je član poslaničke grupe koja ima još 47 minuta i 40 sekundi na raspolaganju, i to vreme poslaničke grupe, i za tu poslaničku grupu kao i za svaku drugu je na raspolaganju poslanicima da je koriste po njihovoj volji…
(Dragan Todorović, sa mesta: Kakve to veze ima sa replikom?)
Molim vas da ne dobacujete.
… da koriste po njihovoj volji poštujući dnevni red. Vaša je obaveza kao podnosioca amandmana da govorite o predmetu amandmana. Ako ćemo zajedno poštovati član 103. stav 1, onda izvolite, imate reč.

Da se vratim onda na amandman. Šta je to specifično u zapošljavanju što mora da ima Vojvodina, a nema ostatak Srbije? Zašto se zapošljavanje koje je do sada bilo rešeno na nacionalnom nivou ovako cepa?  
Nisu li to temelji iz 1984. godine, od onog zakona i onih amandmana gde je autonomaštvo procvetalo, nisu li sad samo počistili korove i na tim temeljima prave novu državu? Zašto se, ako već nije tako, onda ne napravi regionalna služba Srema, regionalna služba Bačke, regionalna služba Banata? Zašto se ne pravi regionalna, odnosno gradske službe, pa da idemo dalje, seoske službe, pa služba za zapošljavanje sokaka nekog u tom selu?
Dame i gospodo narodni poslanici, ovim zakonom se krši devet članova Ustava Srbije: čl. 1, 2, 4, 8, 9, 179, 182, 183. i član 185. Pošto mi je ostalo vrlo malo vremena, da vas podsetim, ovim se država Srbija svodi na dve nove države i ono što je ostatak. Zahvaljujući mentorima sa zapada vi ćete to uraditi, jer vi ne vodite politiku nego dobijate zadatke od političkih roditelja sa zapada.

 Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 67. i član 67. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vladan Jeremić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je samo prvi u nizu amandmana koji sam u ime poslaničke grupe SRS podneo, a koji u stvari suštinski samo potvrđuju sva naša zameranja koja imamo na ovakav predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine. Mogli ste u svim dosadašnjim diskusijama poslanika SRS da čujete argumentovano o čemu se zapravo ovde radi.
Iskoristiću ovu priliku samo da zarad javnosti podsetim da Ustav Republike Srbije jasno predviđa da autonomne pokrajine u skladu sa zakonom uređuju pitanja od pokrajinskog značaja u tačno navedenim oblastima društvenog života. Predlog zakona o kome raspravljamo predviđa da AP Vojvodina ima nadležnosti, odnosno da obavlja poslove i u onim oblastima društvenog života u kojima praktično ne može da ima izvorne nadležnosti.
Primera radi, to je oblast regionalnog razvoja, izgradnje objekata, nauke i tehnološkog razvoja, zapošljavanja, privrede i privatizacije, rudarstva i energetike, lokalne samouprave, službene upotrebe jezika i pisma, pravosudnog ispita, državnog stručnog ispita, sudskih tumača, eksproprijacije, zaštite intelektualne svojine itd.
Jasno je da bi protivustavne bile sve odredbe zakona koje uređuju izvorne nadležnosti pokrajine u oblastima društvenog života koje nisu navedene u Ustavu. Ustav je jasno predvideo da pokrajine, u oblastima društvenog života u kojima mogu da imaju izvorne nadležnosti, uređuju upravo ta pitanja od pokrajinskog značaja. Predlogom zakona, ovakvim kakav jeste, kao pitanja od pokrajinskog značaja se određuju pitanja koja apsolutno nisu takvog karaktera.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 67. član 67. amandman je podnela grupa od 19 narodnih poslanika poslaničke grupe Demokratska Stranka Srbije - Vojislav Koštunica. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov i podnaslov iznad člana 68. i član 68. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vladan Jeremić.

Upravo ovaj član Predloga zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine se i odnosi na ove oblasti koje sam malopre pomenuo, kao oblasti društvenog života gde Ustav Republike Srbije apsolutno predviđa da li su to, a pokazalo se da nisu, pitanja koja bi trebalo da se regulišu na ovaj način. To je oblast rudarstva, a potom i energetike, to je još jedan set amandmana koji se tiču ove oblasti.
Ovakvim predlogom zakona je mnogo anomalija načinjeno, štaviše kao nadležnost AP Vojvodine se određuju pitanja i poslovi koji ni u kom slučaju ne mogu da budu povereni Pokrajini, jer ih Ustav kao isključivu nadležnost rezerviše za republički nivo vlasti. Zakon o državnoj upravi zabranjuje njihovo poveravanje drugim nivoima organizovanja vlasti.
Reč je dakle o nadležnosti vođenja politike u različitim oblastima, a Predlog zakona suprotno Ustavu i zakonu, opredeljuje nadležnosti Vojvodine u oblasti i energetske politike, koja je i obuhvaćena ovim članom na koji je podnet amandman, a takođe to smo mogli i da vidimo i do sada, i u oblasti agrarne politike, politike u oblasti ravnopravnosti polova itd.
Ustav Republike Srbije predviđa da Republika može AP zakonom da poveri pojedina pitanja iz svoje nadležnosti, ali je tu prilično eksplicitan. Predviđa se da se pokrajini mogu poveriti samo pojedina pitanja, time je praktično onemogućeno poveravanje svih vrsta poslova državne uprave.
Suprotno ovome, Predlog zakona predviđa da organi AP Vojvodine, što kao izvorne, što kao poverene poslove u pojedinim oblastima, treba da obavljaju zapravo sve vrste poslova državne uprave i na taj način pokrajinski organi uprave zapravo poprimaju karakteristike organa državne uprave.

Dva minuta. Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 69. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Vladan Jeremić.

Nastaviću tamo gde sam stao i malopre. Predlog zakona koji je u skupštinskoj proceduri  apsolutno nelogično i nepotrebno menja pojedina važeća rešenja i u pogledu nadzora nad ustavnošću i zakonitošću pokrajinskih akata, i koncept nadzora hijerarhijske više centralne vlasti nad obavljanjem izvornih i poverenih poslova Pokrajine svodi na saradnju i usavršavanje kroz nekakve stalne i mešovite komisije.
Nije teško pretpostaviti da, s obzirom da ste obezbedili skupštinsku većinu, da kada bude usvojen ovakav predlog zakona, a potom i statut, da od nadzora, kao autoritativne aktivnosti centralne vlasti, neće ostati praktično ništa.
Predlog zakona preuzima rešenja koja su sadržana u Predlogu statuta, gde se određuje da se i u svojini AP Vojvodine stvari koje na osnovu zakona koriste organi AP Vojvodine i ustanove čiji je ona osnivač, takva odredba označila bi praktično nesmetanu otimačinu od Republike.
Mogli smo tokom dosadašnje diskusije kao možda najupečatljiviji primer da čujemo da i ovim predlogom zakona jeste predviđeno da AP Vojvodina osniva javno preduzeće za upravljanje nacionalnim parkom "Fruška gora" i da danom početka rada to preduzeće preuzima prava, obaveze, zaposlene i sredstva već postojećeg Javnog preduzeća Nacionalni fond "Fruška gora".
Ustav Republike u članu 178. stav 2. predviđa da AP može svojom odlukom da poveri jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadležnosti, ali Predlog zakona propisuje da Pokrajina u oblasti kulture, prosvete, javnog informisanja može da poveri poslove iz svoje nadležnosti u nadležnost nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Jasno je da bi eventualno zakonsko predviđanje takve mogućnost bilo potpuno neustavno.

Dva minuta. Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na podnaslov iznad člana 70. i član 70. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vladan Jeremić.

Jasno je koliko je nedorečenosti u mnogim oblastima u ovom predlogu zakona o utvrđivanju nadležnosti. Jasno je da se predviđa praktično da Vojvodina sarađuje sa odgovarajućim teritorijalnim zajednicama drugih država u okviru spoljne politike Republike Srbije, uz poštovanje teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka Republike Srbije, što je u skladu sa Ustavom, ali je propušteno da se uradi pitanje - šta se smatra odgovarajućom teritorijalnom zajednicom druge države sa kojom Vojvodina može da obavlja međuregionalnu saradnju? Kako će se obezbediti da međuregionalni sporazumi budu zaključeni u okviru spoljne politike Republike Srbije, uz poštovanje njenog teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka?
S tim u vezi, moraću da pomenem da je i Evropska komisija, sredinom juna ove godine u Briselu, donela Odluku o formiranju Dunavske evropske regije 2011. godine, koja bi trebalo da obuhvati i poveže regije koje se nalaze u slivu Dunava, čime bi se postepeno stvorio jedinstven geografski, privredni i kulturni prostor.
Inicijativa za stvaranje ove regije je potekla, bar zvanično, pre tri godine iz Novog Sada, što je prošle godine prilikom svog boravka u Briselu s ponosom istakao Bojan Pajtić.
U međuvremenu je realizacija ovog projekta prilično odmakla, a koliko se na njemu ozbiljno radi svedoči i Konferencija Predsedništva Saveta podunavskih regija i gradova. Na sednici održanoj u Beču je usvojena deklaracija o stavovima Saveta, o strategiji EU za podunavski prostor, koja predviđa dalje korake u stvaranju dunavskog evroregiona.
U radu predsedništva Saveta je učestvovao i predsednik Skupštine AP Vojvodine Šandor Egereši, koji je inače i zamenik predsednika Saveta podunavskih gradova i regija. Kako navodi "Dojče vele", Egereši je zajedno sa Peterom Langerom, direktorom Dunavskog biroa iz nemačkog grada Ulma, jedan od glavnih promotera ideje o dunavskoj integraciji. Da bi se ona ojačala, Egereši e nedavno u Beču predložio formiranje dunavskog parlamenta i dunavske medijske mreže.