Trideset sekundi od vremena poslaničke grupe.
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Reč ima gospodin Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, čim se nečeg uhvati Mlađan Dinkić ono mora da ne valja, suši se, vene, sve najgore.
Da li je trebalo menjati Zakon o stečaju? Naravno da jeste. Da li nam je dug proces izlaska iz stečaja? Naravno da jeste. Mi smo očekivali u Predlogu zakona, pre nego što smo ga mogli i imali priliku da pročitamo, da će tu biti data neka dobra rešenja za prevazilaženje tih problema.
Međutim, od toga nema ništa. Koliko su poslanici stranke G17 plus zainteresovani da slušaju i prate ovu problematiku, pokazuje onaj red tamo gde nema nijednog. Gospođo Matić, kada je bio šef vaše stranke, bili su svi tu. Kada ste vi, nema nikog. Svaka čast potpredsedniku Skupštine, eto, on je tu, bar vas on hrabri i bodri.
No, da mi malo pričamo o amandmanu koji je SRS podnela na član 24. ovog predloga zakona. Član 24. u delu ovog zakona govori o organima za sprovođenje stečaja, i tu su stečajni sudija, stečajni upravnik, skupština poverilaca i odbor poverilaca.
Skupština i odbor poverilaca su najčešće ojađeni i ožalošćeni, koji treba da dođu do određenih sredstava po osnovnu raznoraznih potraživanja od stečajnog dužnika, ali stečajni sudija i stečajni upravnik su veoma važne dve karike i od njihove savesnosti i od njihove stručnosti zavisi kako i na koji način će ovaj proces biti završen.
Mi smo imali nameru da popravimo ovaj zakon koliko je to moguće, te član 24. reguliše obnavljanje i oduzimanje licence. Ovaj član ima svoj 9. stav na koji smo mi intervenisali na taj način što smo predložili da se briše.
Da bi bilo jasno o čemu se radi moram da pročitam stav 9. Predloga zakona.
Stečajnom upravniku kome je oduzeta licenca ili kome je zahtev za obnavljanje licence odbijen iz razloga propisanih u stavu 4. ovog zakona, a odbija se iz razloga kada je stečajni upravnik u slučaju kontrole ili već na neki način se sazna, nesavesno obavlja svoj posao da se izda nova licenca u roku od pet godina od dana konačnosti rešenja oduzimanja licence, odnosno rešenja o odbijanju zahteva za obnavljanje licence.
On je mogao nesavesno da obavlja posao, mogao je da bude nestručan, mogao je da radi šta hoće. Kad istekne pet godina, mogao je čak da bude i osuđivan, kad istekne pet godina on ponovo može da obnovi svoju licencu i ponovo može da hara, najčešće društvenom imovinom Srbije.
Mi ne tvrdimo da među stečajnim upravnicima nema izuzetno stručnih, poštenih, pametnih i dobrih ljudi. Da li ih je manje ili više, nemamo pojma.
Uglavnom dižemo svoj glas protiv onih koji nestručno i nesavesno i nepošteno obavljaju svoj posao.
Dovoljno je pomenuti stečajnog upravnika Moldovana, kojeg je kolega Petar Jojić vrlo često ovde pominjao i koji je široj javnosti, pogotovo stečajnim upravnicima i stečajnim sudijama, poznat i onda je sve tu jasno, ali kad kažemo - ne treba, ovaj nije dostojan da mu se obnovi licenca, onda Vlada kaže ovako - amandman se ne prihvata iz razloga što je privremena zabrana obavljanja delatnosti kroz uskraćivanje izdavanja licence neophodna zaštitna mera za eliminaciju stečajnih upravnika koji obavljaju svoju dužnost nezakonito.
Mi samo predlažemo da oni koji obavljaju svoju dužnost nezakonito nikad više ne mogu to da čine. Čime se jača stručnost, profesionalnost profesije? Mi istrajavamo tu do kraja, a Vlada zamućuje da nemamo pojma šta to ona kaže.
U obrazloženju predloženog amandmana nisu navedeni razlozi koji upućuju na osnovanost i opravdanost rešenja navedenog u tekstu amandmana. Na ovaj način se sprečavaju mogućnosti zloupotrebe koje su uočene u praksi.
Vlada kao da je podnosila amandman umesto SRS. Mi smo uočili zloupotrebe u praksi i vrlo često stečajnim upravnicima se daje mogućnost da odlučuju o veoma velikoj vrednosti, o velikoj imovini i samo hoćemo da zaštitimo tu imovinu od nesavesnih upravnika.
Gospođo Matić, da li sam vas ubedio da prihvatite ovaj amandman?

Četiri minuta i 40 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Na član 25. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta, koja ima reč. Izvolite, gospođo Radeta.

Član 25. govori o imeniku stečajnih upravnika i stav 4, čije sam brisanje predložila, kaže - u imenik aktivnih stečajnih upravnika ne može biti upisano lice koje je u radnom odnosu, osim ako je zaposleno kod preduzetnika ili ortačkog, odnosno komandnog društva. Gospodo iz Vlade Republike Srbije, moram da vas obavestim da je ovo suprotno Ustavu Republike Srbije, da je ovo gaženje osnovnih ljudskih prava koje predviđa naš Ustav Republike Srbije. Radni odnos je jedinstven i ima isti pravni karakter, bez obzira da li je zasnovan u državnim  organima, u privredi, kod preduzetnika ili bilo kojoj drugoj instituciji. Prosto je neverovatno da vam je palo na pamet da ovakav stav ugradite u član 25. Kolega Novakoviću, s ovim kao pravnik morate da složite.
Kad pročitate obrazloženje zašto nije prihvaćen ovaj amandman, onda ste se zabrinuli da živite u državi u kojoj uopšte ne postoji pravni poredak. Istina je da je Srbija nažalost daleko od pravne države, ali nekakav pravni poredak ipak imamo, ali ovo obrazloženje potvrđuje da ga nemamo, jer kaže - amandman se ne prihvata jer Predlogom zakona je predviđeno da stečajni upravnik vrši dužnost kao preduzetnik ili kao član ortačkog društva, odnosno komplementar komandnog društva, čime je profesiji stečajnog upravnika omogućen odgovarajući pravni status. Kako može Zakon o stečaju da nekome utvrđuje pravni status u smislu profesije, kao što je to bilo u onom malopre amandmanu?
Dalje kažete - imajući u vidu specifičnost stečajnog postupka i potrebu potpune posvećenosti stečajnog upravnika predmetima koji su mu dodeljeni, kao da ne postoji potreba potpune posvećenosti predmeta i kod sudija i kod zaposlenih u državnoj upravi i kod tužilaca i kod ljudi zaposlenih u drugim agencija, u državnim organima.
Ko god je na svom poslu zadužen nekim predmetom, valjda se od njega očekuje da bude potpuno posvećen rešavanju tog predmeta, kao što je zaposleni u nekoj opštinskoj upravi obavezan da bude potpuno posvećen predmetu gde treba da izda građevinsku dozvolu. Ne vidim zašto je drugačije potrebno da bude potpuno posvećen stečajni upravnik rešavanju svog predmeta. Kaže - isključena je mogućnost, zbog te potpune posvećenosti, isključena je mogućnost da stečajni upravnik bude u radnom odnosu, osim ako je radni odnos zasnovao kod preduzetnika ili u društvu koje se bavi sprovođenjem stečajnih postupaka, što je potpuno logično itd. Veću besmislicu odavno nisam videla ovako crno na belo napisano. Sada, naravno, ovo sve nas vraća na priču o Stevanu Moldovanu, o ovoj četvorici, o ovim stečajnim upravnicima, da li je jedan, da li je više njih. Očekujemo da će gospodin Dragan Todorović dobiti odgovor na pitanje koje je u svojoj malopređašnjoj raspravi postavio - koliko je to stečajnih upravnika koji su za 334 miliona godišnje vodili stečaj nad one jedine četiri državne banke, koje ste potpuno nezakonito stavili u stečaj?
Šta je ovde suština? To je javna tajna u svakom gradu u Srbiji da su stečajni upravnici ljudi iz stranke G17 plus i da je to jedna kasta koja uzima velike pare i koja vodi stečajne postupke, kako je rekao Mlađan Dinkić ovde pre neki dan, kada je u načelnoj raspravi govorio, da je ovaj postojeći zakon toliko loš, da su stečajni postupci vođeni toliko loše, da to mora pod hitno da se menja.
Ali, naravno, nije rekao šta će se desiti, kakve će posledice imati ti stečajni upravnici koji su po lošem zakonu, kako kaže Dinkić, loše vodili stečajne postupke i šta će se desiti sa svim tim ljudima koji su ostali bez posla, koji su danas među onih 700 hiljada, koji su ispod egzistencijalne granice, ispod granice normalnog života, a ima ih, nažalost, i mnogo više.
Da li će neko njima da nadoknadi to što su oni, zato što su bili u firmama koje su zbog stečaja uništene?
Zbog stečaja, opet ponavljam, kako je rekao Dinkić, zato što je bio loš Zakon o stečaju i zato što su ti stečajni upravnici loše vodili svoji posao, a ja ponavljam, dakle, ono što priča cela Srbija, gde god da odete, u koje god mesto odete, koji god stečaj da je u pitanju, kažu - u stečaju učestvuju i stečajni postupak vode ovi iz G17 plus.
Već postoji vic u Srbiji, pretpostavljam da ste primetili jednu simpatičnu reklamu na televiziji za jedan margarin, naravno, neću da mu pominjem ime, jer nemam pravo odavde ništa da reklamiram, kažu, postoji vic u Srbiji šta je stranka G17 plus? Kažu - margarin. Zašto? U sve se meša.

Četiri minuta i 15 sekundi iskorišćeno je od vremena poslaničke grupe.
Na član 26. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Reč ima gospođa Radeta.

 Član 26. govori o stručnom nadzoru. Mi smo tražili da ovlašćena organizacija u postupku stručnog nadzora može da izrekne određene mere stečajnim upravnicima. Između ostalih, to je ovlašćena organizacija koja može da izrkne opomenu, pa javnu opomenu, pa novčanu kaznu, pa oduzimanje licence.
Jedino normalno i jedino što bi bilo primenljivo jeste da se izrekne novčana kazna ili da se oduzme licenca, odnosno bilo bi najbolje i jedno i drugo, jer ako neko ovaj posao nije dobro radio, onda naravno mora da plati i novčanu kaznu i mora da mu se oduzme licenca. Ali ne, ovde postoji mogućnost izricanja javne opomene. Naravno da smo mi tražili da se to briše, jer po samom karakteru, javna opomena nema nikakvog efekta koji bi postigla neka sankcija, a valjda treba da postoji i sankcija, ako neko ovaj veoma odgovoran posao ne radi kako treba, ne radi u skladu sa zakonom, pa još, ne daj Bože, zloupotrebljava.
Imali smo mi i slučajeva, znate da su funkcioneri dobijali javne opomene zato što su u sukobu interesa i ne vidimo da se iko potresao zbog toga, nego su i dalje bili u sukobu interesa, nego su i dalje srljali u sukob interesa, pa su uzimali još neke funkcije, itd. Dakle, javna opomena je zaista nešto što je ravno dečijoj igri. Mi i dalje mislimo da je neophodno da se to briše, iako vi iz Vlade, gospođo Matić, kažete da se amandman ne prihvata iz razloga što je u suprotnosti sa ciljem koji se želi postići donošenjem ovog zakona.
Valjda je cilj ovog zakona da se stečajni postupak radi u skladu sa zakonom, da se radi u najboljoj veri, u najboljem interesu, pre svega onih koji su zaposleni u tim privrednim društvima nad kojima se stečaj sprovodi.
Ne vidim koji je to cilj koji bi bio u suprotnosti, odnosno koji je to cilj koji se želi postići tako što će se nekome ko loše radi svoj posao izreći javna opomena.
Nije ovo bilo kakav posao. Loše obavljen stečajni postupak podrazumeva da će mnogo ljudi ostati bez posla, da će mnogo privrednih društava ostati bez imovine, da će mnogi poverioci morati možda i sami da idu u stečaj zato što neće da se naplate iz stečajne mase.
Dakle, ovo je suviše ozbiljno, suviše široko da bi neko mogao samo da dobije javnu opomenu, da mu se kaže - no, no, nikad više da nisi uništio neko novo privredno društvo, nikad više da nisi ukrao toliko para, ali evo, daćemo ti još šansu, javno si opomenut.
Opominjali smo vi ovde javno i Bojana Krišta, opominjali smo mi ovde javno i Mlađana Dinkića, i za upad u Narodnu banku sa dugim oružjem, sa čarapom na glavi, opominjali smo ga za Nacionalnu štedionicu, opominjali smo ga za mnogo stvari koje je uradio. Da li smo postigli efekat?
Naravno, nismo. Dok ne sedne javni tužilac, ne presavije tabak i ne uradi svoj posao, džabe javne opomene ljudima koji su bez morala, jer da nisu ne bi se doveli u situaciju da moraju da im se izriču ni javne, ni tajne opomene.

Minut i 55 sekundi.
Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj amandman tiče se člana 26. koji u ovom predlogu zakona o stečaju uređuje oblast koja se tiče stručnog nadzora, odnosno mera koje ovlašćena organizacija u postupku stručnog nadzora izriče i mogli ste već i da čujete u prethodnom izlaganju koleginice Vjerice Radeta o tome koliko su na neki način apsurdne ove mere koje su na ovakav način predviđene, da li je reč o opomeni ili o javnoj opomeni.
Interesantno je i ovo obrazloženje koje je pristiglo od predlagača zakona, dakle, da se amandman ne prihvata iz razloga što je u suprotnosti sa ciljem koji se želi postići donošenjem ovog zakona, jer uvođenje više vrsta sankcija i izricanje odgovarajućih sankcija u odnosu na težinu propusta omogućava se sankcionisanjem i najmanjih propusta u obavljanju dužnosti stečajnog upravnika, čime se doprinosi razvoju profesije stečajnog upravnika. Čini mi se da je upravo ta profesija stečajnog upravnika i jedan od najznačajnijih problema u celoj ovoj stvari.
Primera radi samo, izneću neke od podataka koji se tiču broja stečajnih upravnika u zemljama u okruženju. Recimo, u Sloveniji na nekih 1.049 stečajnih postupaka ima 108 stečajnih upravnika, Hrvatska 4.000 stečajnih postupaka i 486 stečajnih upravnika, u BiH preko 500 stečajnih postupaka i 194 stečajna upravnika, u Makedoniji ima nekih 3.467 stečajnih postupaka i 202 stečajna upravnika.
Ono što je evidentno, problema u ovoj oblasti ima puno, a pogotovo ''zasluge'' za to snose upravo i stečajni upravnici i ono kako je regulisano zakonom do sada bilo, zato se i dešava ono o čemu su već kolege i pričale, primeri dugotrajnih stečajeva u Srbiji, a slučajeva je sijaset. Možda u svemu tome treba potražiti i neku vezu sa tim da su stečajni upravnici pre svega i dobro plaćeni za taj posao i naravno da im se i ne žuri mnogo.
Primer nekadašnjeg privrednog giganta "Beka", koji je na doboš otišao još 2003. godine i ne može da izađe dok se god ne reši pitanje vlasništva nad imovinom u Hrvatskoj i Sloveniji, odnosno dok se ne završe svi sporovi, jeste možda jedan od eklatantnih primera za celokupnu situaciju u ovoj oblasti.
Ono što je problem, da čak i donošenje ovih novih stečajnih propisa neće ubrzati već započete postupke, jer se, naravno, odnose samo za nove i to praktično znači da će i slučaj "Beka", kao i mnogih drugih preduzeća biti još uvek u magli, odnosno rešenje se neće nazirati, bar još neko dogledno vreme. Naravno, u svemu tome najviše ispaštaju radnici, zaposleni.
Primera ima puno. Ovog puta ću samo da pomenem Industriju obuće "Beograd" i spor koji se vodi. Naravno, ovih dana smo slušali i o problemu u "Zorki" u Šapcu, u "Janku Lisjaku", a evo tome da pridodamo samo Industriju obuće "Beograd", gde je još od 2003. godine, iako je postojao ugovor zaključen između pomenute firme i zaposlenih, a njih je nekoliko desetina u pitanju, dakle, ne poštuju se neke zakonske odredbe vezano za pre svega i isplatu zaostalih primanja i posledice koje su samo reperkusija onoga do čega je dovedena srpska privreda u najvećem broju slučajeva.

Dva minuta i od vremena poslaničke grupe.
Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine Periću.

Stečaj je kompleksna, teška, vrlo često i tužna materija i problematika, ali pristup kao da je volonterski, kao da je neozbiljno shvaćen.
Da vam kažem, gospođo Matić, ne uklapa mi se uz vaš lik ovo, vi ćete ostati upamćeni kao osoba koja je uspela da organizuje održavanje prve sednice elektronske Vlade i to je nešto što je dobro.
Uz vas ne ide zakon o stečaju. Kada se spominje stečaj, znači ruši se pokušaj obnavljanja na neki način. Mi tu imamo dve mogućnosti, da dođe do bankrotstva ili da se reorganizuje. Ali eto, šta ćete, zapalo vas to, pa ne vredi.
Mi smo hteli da budemo malo precizniji nego što je to predlagač zakona ovde predvideo, pa se govori o stručnom nadzoru u članu 26. Predloga zakona, stav 3, između ostalih, sankcija, mera kaznenih, kako hoćete, govorim narodski da bi svi razumeli, opomena, javna opomena, novčana kazna oduzimanja licence, naravno da smisla ima novčana kazna i oduzimanje licence, ima negde i opomena, javna opomena, ali ovamo se raspolaže sa velikom vrednošću.
Kad smo malopre objašnjavali amandman na član 24. zakona i kad smo rekli nema više povratka onih koji na nestručan ili na bilo koji drugi način kaljaju tu profesiju, nema davanja mogućnosti ponovo istim licima da se bave tim, mi smo imali nameru i da preventivno delujemo.
Znate, ako oni koji su stečajni upravnici, koji se pripremaju da to postanu, ako znaju da postoji mogućnost da izgube licencu i da će im biti uskraćena velika mogućnost zarade, oni su obično dobro nagrađeni, onda će oni voditi više računa o tome. A možda će i jednom da žrtvuju pauzu od pet godina ili najduže do pet godina, pa da steknu veliko enormno bogatstvo na osnovu jednog ili dva slučaja. Znate vi otprilike kako se to završava.
Mi predlažemo da se pored novčane kazne definiše koji je to iznos.
Nisam siguran kolege da je ovo najsrećnije rešenje . Mi smo predložili od sto hiljada do milion dinara. Možda je to moglo i manje i više, ali jednostavno ne može ostati samo sa novčanom kaznom.
E sad Vlada, kad navodi razloge zbog kojih ne želi da prihvati ovaj amandman, ona kaže - pa to će biti regulisano posebnim zakonom, novčane kazne, ali prvo, mora da se zna da postoji novčana kazna. Posebnim zakonom će možda biti regulisane sve te sankcije i sve mere.
Ovaj član 26. apsolutno je bio nepotreban i vrlo često se vezuje velika stručnost za stranku G 17 plus.
Ne mislim lično na gospodina Novakovića, taman posla, na gospođu Matić, da imaju bilo kakve veze s tim, ali kada imate dobre kadrove, kada su stečajni upravnici u najvećoj meri slučajeva, naravno da to nije uvek tako, vezani za stranku G 17 plus, zašto te vrlo izuzetno stručne kadrove ne pošaljete malo u „Viskozu“, u „Krušik“, „Milan Blagojević“, u „Prvi partizan“, ne smem da kažem u „Ravanicu“, jer će ustati Srđan Milivojević i reći ne dirajte mi Ravanicu, hajde da ne šalju tamo, tamo se dobro stoji, posluje.
A da pošaljete Bojana Krišta? Što ga niste poslali u „Viskozu“, pa da tamo boravi, pa da onda skinemo svi kapu da kažemo zaista imate stručnjake vi u Lutriju Srbije, na Aerodrom „Nikola Tesla“, sada ima jedan koji sebe smatra i naziva političkom elitom, sedi na dva mesta, neću da kažem koja, javno preduzeće, gubici se pokrivaju. Lako je to, može da vodi bilo ko.
Hajde da te stručne kadrove, one za koje kažemo da su nam najbolji, da te stranke imaju najbolje kadrove, hajde da ih pošaljemo tamo gde je malo teže, da ne ide Čović svagde gde je teško, da pošaljemo neke druge.