Član 23. i ovaj amandman koji sam podnela odnosi se na stav poslednji, deveti, koji kaže – da ministar bliže propisuje program i način polaganja stručnog ispita. Inače, član 23. ceo govori o licenci za obavljanje poslova stečajnog upravnika.
Naravno, amandman nije prihvaćen, još Vlada kaže da to nije prihvaćeno iz razloga da ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata može zakonom dati nadležni ministar. Kaže – što je učinjeno važećim Zakonom o stečajnom postupku. Kao da je važeći Zakon o stečajnom postupku Ustav Republike Srbije, pa on može da bude osnov. Uostalom, da je dobar ovaj zakon, ne bi bio menjan sa ovoliko članova.
Opet skrećem pažnju da član 136. stav 2. Ustava Republike Srbije kaže da poslovi državne uprave obavljaju ministarstva i drugi organi državne uprave određenim zakonom i naravno, to nikako ne može biti ministar kao starešina organa.
Ovaj stav 9. člana 23. kaže da ministar bliže propisuje program i način polaganja stručnog ispita, kao i način izdavanja i obnavljanja licenci. Imam ovde uputstvo za popunjavanje testa i test za polaganje ispita za stečajnog upravnika, za licenciranje, i to od strane Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.
Sada se pitam, i da je ovde ministar Dinkić, on bi znao odgovor, gospođa ministar verovatno ne zna, da li je ovaj test koji je dala Agencija za licenciranje stečajnih upravnika suprotan ovom zakonu, a kao pravnik vidim da jeste? Zašto se Mlađan Dinkić meša tamo gde mu nije mesto?
Samo nekoliko primera iz ovog testa ću da pročitam, a ostatak ću kad budemo govorili o stečajnim upravnicima, samo da bih javnosti pokazala koliko su ova pitanja besmislena i koliko ne znače ništa.
Šta znači to kojoj stranci neko pripada, odnosno predstavnici režimskih stranaka su isključivi stečajni upravnici. Mi to dobro znamo, to je javna tajna u Srbiji i to koliko stečajni upravnici zarađuju. Čuli ste malopre podatak od gospodina Todorovića, 334 miliona dinara za godinu dana za stečajne upravnike za četiri banke koje su neopravdano stavljene pod stečaj.
Stečajni upravnik je, sasvim sigurno, najunosnije zanimanje u Srbiji. Zna se da svaki grad ima po nekoliko bogom danih koji mogu da rade taj posao, a da bi mogli da ga rade, formalno su testirani. Sada ćete čuti samo nekoliko pitanja koja su, otprilike, kao ona iz viceva - da li voda može da se prenosi sa mesta na mesto u rešetu.
Recimo, pitanje: koji je sud nadležan da sprovodi stečajni postupak? Onda imate odgovor: opštinski, okružni, trgovinski, viši trgovinski. Prethodno se kaže da se test popunjava isključivo hemijskom olovkom, da ne sme da se drži mobilni telefon, računar i slično.
Prvo, kakve veze ima znanje stečajnog upravnika s time koji je sud nadležan da sprovodi stečajni postupak? To je prvo pitanje. Da li postoji neko ko je prošao pored pravnog fakulteta, a da ne zna da sve što je u vezi sa stečajem, svaki postupak može da bude vođen samo pred trgovinskim sudom.
Ili, recimo, pitanje: koji je sastav stečajnog veća? Kakve veze ima to sa stečajnim upravnikom? On će da podnese zahtev, a koji je sastav stečajnog veća, to regulišu neki propisi. Zamislite, građanin koji podnosi bilo kakvu privatnu tužbu, ne može da je podnese ako ne zna u kom sastavu veća sud će da odlučuje po toj tužbi. Ovo je zaista sačuvaj bože.
Ili, pitanje: rešenje o pokretanju stečaja ne sadrži: 1) postojanje stečajnog razloga, 2) ime, prezime i sedište stečajnog suda, 3) rok za prijavu potraživanja, 4) ime, prezime i sedište stečajnog poverioca. Kakve veze ima da li stečajni upravnik ovo zna ili ne zna? Ovo mora da zna sud i kad sud dobije zahtev za sprovođenje stečajnog postupka, ako eventualno nije zahtev u skladu sa propisom, onda će sud da upozori stečajnog upravnika, da mu da određeni rok i da mu kaže u kom smislu će da izvrši ispravak podneska.
Ili, biser pitanje:strani predstavnik može da se obrati trgovinskom sudu, a ovo je test iz 2008. godine, 1) preko Ministarstva pravde, 2) preko Ministarstva privrede, 3) preko Ministarstva inostranih poslova državne zajednice, 4) neposredno. Mislim da su svi ovi Mlađini toliko inteligentni da su zaokružili ovo pod 3) preko Ministarstva inostranih poslova državne zajednice koju je, pored ostalih DOS-ovaca, uništio i Mlađan Dinkić.