Kao ovlašćeni predstavnik više nemate vreme. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Izvolite, gospodine Buha.

Samo ću nekoliko rečenica, da završim oko Ćuprije. Ovo preduzeće zaslužuje pažnju, ne zato što je bio štrajk tamo nego zbog toga što je to primer kako država ne sme da radi ovako kako je radila u ovom slučaju i u 500 i nešto slučajeva. Sada nam ostaje pravna dilema - šta će tu Vlada učiniti što se tiče ovog preduzeća?
Naime, radi se o društvenom preduzeću. Po slovu zakona, to preduzeće bi trebalo likvidirati. Kolega Petrović, kao član upravnog odbora i narodni poslanik, mora da zna, to smo i ukazali na Odboru za industriju i zaključili smo da nema likvidacije. Ne smemo dovesti u poziciju to preduzeće, koje je zdravo, koje je bonitetno, koje je likvidno, da sutra bude likvidirano.
Naime, članom 14a Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, sva preduzeća koja nisu prodata do 31. decembra 2008. godine i sva ona preduzeća za koja nije zakazana prodaja, da li aukcijska ili tenderska, odlaze u likvidaciju. U ovoj situaciji, država mora da nađe rešenje. Zašto takvo preduzeće nije prodato? To je osnovna dilema, a zna se šta iza svega toga sledi.
Što se tiče člana 11. stav 2. tačka 1) Predloga zakona, predložio sam da se reč "trajnija" briše. Članom 11. su predviđeni stečajni razlozi, imamo ih ukupno četiri. Prvi među njima je trajnija nesposobnost plaćanja. Ovo što je ovde navedeno je nepotpuno. I do sada je ova odredba izazivala ogromne probleme i nadalje je zadržana ova pravna formulacija.
Naime, trajnija nesposobnost plaćanja postoji, kaže: "ako stečajni dužnik: 1) ne može da odgovori svojim novčanim obaveza u roku od 45 dana od dana dospelosti; 2) potpuno obustavi sva plaćanja u neprekidnom trajanju od 30 dana".
Ovako postavljeno zakonsko pravilo stvoriće uslove da svako preduzeće u državi bude pod paskom stečajnog postupka i stečaja. Malo koje preduzeće danas u Srbiji ima mogućnosti da svoje novčane obaveze izmiruje u roku od 45 dana i da nema neprekidnog trajanja od 30 dana.
Ne možemo ovako. U uslovima nelikvidnosti, nesolventnosti preduzeća, u uslovima nemogućnosti dobijanja adekvatnih kreditnih linija, u uslovima blokada od strane države, privredni subjekti su blokirani i nema mogućnosti da se iščupaju bez adekvatne pomoći države, a pomoći države nema.
Ovako postavljene zakonska formulacija stvoriće preduslove, proizvoljne mogućnosti poverilaca koji žele da oštete nekog dužnika zbog toga što im nije izmirio određene obaveze. S druge strane, ono što je do sada radilo stečajno veće sutra će raditi stečajni sudija, a o upravnicima nećemo govoriti zato što je milion situacija u kojima su zloupotrebljavali zakon, a ovo im je zgodna prilika da kroz ovakvu pravnu normativu oni ostvare ono što su činili i do sada.

Minut i 50 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Gospodine Grujiću, u sistemu ste. Da li hoćete vaš amandman ili želite sada reč? (Mladen Grujić, sa mesta: Želim reč.)
Izvolite, imate reč. Gospodin Mladen Grujić.

Poštovani predsedavajući, gospođo ministar, kada je ministar Dinkić govorio o ovom zakonu u Skupštini pre par nedelja uveravao nas je o dobrim i korisnim rešenjima koja se nalaze pred nama u ovom zakonu.
Stvarno sam bio spreman da poverujem u njegove tvrdnje. Moguće je da sam naivan ili dobronameran ili stvarno želim da verujem da smo napokon imali jedan predlog zakona koji je u interesu svih građana.
Mi iz Nove Srbije smo dostavili 15-ak amandmana sa željom da mu pomognemo u toj nameri, u opštem interesu. Od tih 15 amandmana prihvaćen je samo jedan, a strašno je što ste odbili naš predlog o uvođenju novog člana u predlog, kojim se tretira odgovornost Agencije za privatizaciju, centra za stečaj.
Obrazloženje koje ste nam dali da odbijate naš amandman je sledeće - amandman se ne prihvata iz razloga što se u predlogu zakona ne pominje Agencija za privatizaciju, centar za stečaj.
U tome i jeste problem što se ne pominje u Zakonu o stečaju Agencije za privatizaciju, centar za stečaj. Dozvolite mi, ko ne zna, da objasnim značaj centra za stečaj kojim se tretiraju sva društvena preduzeća koja ispunjavaju uslove za stečaj. Ova materija je potpuno siva zona, ne tretira se u Zakonu o stečaju. Niko sa sigurnošću ne može da kaže koliko preduzeća je pod njihovom ingerencijom, ne zato što se to ne zna, već zato što je do tog podatka vrlo teško doći.
Dozvolite mi da vam objasnim, kada neko privatno preduzeće ispunjava uslove za stečaj, blokirano je, nije solventno, postoji procedura koja postoji u prethodnom zakonu o stečaju, u važećem i biće jasno i u ovom novom. Društvena preduzeća kada su blokirana ispunjavaju uslove za stečaj, ingerenciju nad njima ne preuzima sud, nego Agencija za privatizaciju, centar za stečaj, i onda počinje jedno amorfno stanje stvari, ništa se ne shvata, ne razume, nedefinisano je, niko ništa ne sme da pita, sve je pod nekakvim velom tajne.
Oni ne završavaju stečaje, niko ih ne kontroliše. Kad kažem - niko ih ne kontroliše, milim na prave državne organe, ne na paradržavne strukture kojih imamo. Moramo da definišemo ovo stanje stvari.
Vaše objašnjenje je da nema potrebe da se definiše zato što centar za stečaj služi samo u ovom kratkom periodu vremena, dok traje privatizacija, a privatizacija traje već iks godina, a kako nam ide trajaće još najmanje ovoliko.
Imamo društvena preduzeća koja ispunjavaju uslove za stečaj i ona nisu pod ingerencijom suda, što je zabrinjavajuće, nego Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj. To je loš presedan i loša praksa. Ako smo propisali šta su pravila za privatna preduzeća, onda isto treba da važi i za društvena, jer koliko se razumem u to, imovina društvena i privatna je izjednačena.
Ovo je samo još jedan od primera kako ova vlada nije reagovala na amandmane koje je dostavila opozicija. Opozicija nije ove amandmane pisala, govorim o našoj stranci, a imam utisak da je i kod drugih takav slučaj, ne zato što nismo imali šta da radimo, nego u iskrenoj nameri da poboljšamo zakon, čije je pravilno korišćenje neophodno u Srbiji.

 Četiri minuta i 10 sekundi od vremena ovlašćenog…

Izvinite, nisam čuo.

Od vremena ovlašćenog predstavnika ili od vremena poslaničke grupe?

Ovlašćenog predstavnika.

Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Reč ima gospodin Jeremić.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je već duži vremenski period ukazivala na neophodnost izmena Zakona o stečaju. Želja nam je bila da ukažemo na sve one brojne nedostatke u praksi, odnosno da pokušamo da primoramo vlast da novim zakonskim rešenjem obrati pažnju na otklanjanje svih onih činilaca koji su izazivali procesno pravne nedoumice, kako za status poverilaca, tako i za status stečajnog dužnika ili stečajne mase.
Naše očekivanje je bilo da će ovim predlogom zakona o stečaju biti omogućeno to da se u jednoj dovoljnoj, adekvatnoj meri omogući regulisanje reorganizacije i da se na taj način uvećaju šanse za oporavak dužnika.
Međutim, ako se pažljivo pročita Predlog zakona o stečaju, jasno je da se on suštinski i u principu ne razlikuje od onoga koji je bio na snazi proteklih pet godina, i takođe, sam koncept kako je bio zamišljen ovaj predlog zakona je odrađen za državu u kojoj funkcioniše tržišna privreda, jasno je da Srbija nije u takvoj situaciji. Otuda i veliki broj amandmana koji je podnet na predlog zakona.
Ona neprijatna iskustva koja imamo u ovih proteklih nekoliko godina, vezano za razne zloupotrebe u kojima su oštećeni i država i zaposleni u preduzećima koja su likvidirana, činjenica da stečajni postupak traje najduže u regionu i u Evropi i činjenica da je očigledno to previše izgubljenog vremena u jednoj situaciji makroekonomske nestabilnosti, u kojoj se nalazi država Srbija, primorala nas je da u ime poslaničke grupe SRS podnesemo veći broj amandmana.
Ovaj koji je podnet na član 11. stav 2. tačka 2) odnosi se upravo na stečajne razloge, odnosno konkretno na stav koji se tiče preteće nesposobnosti zakona i kako je to predlagač objasnio, preteća nesposobnost plaćanja postoji ukoliko stečajni dužnik učini verovatnim da svoje već postojeće novčane obaveze neće moći da ispuni po dospeću.
Zatražili smo brisanje tačke 2) stava 2. člana 11. Predloga zakona o stečaju, jer je očigledno, to ste mogli da čujete iz ovog obrazloženja kako je Vlada, odnosno nadležno ministarstvo, podnosilac ovoga predloga zakona dalo da je zaista i u pravnom i u tom finansijskom smislu prilično nejasno, necelishodno i da u primeni može samo doprineti daljim problemima, a nikako rešavati ono u čemu se sastoji suština ovog predloga zakona, koji bi trebalo da reši ovu i te kako osetljivu materiju.