Pet minuta i 10 sekundi od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Reč ima gospodin Milorad Buha.

Članom 14. Predloga zakona o stečaju predviđeno je da se stečajni postupak ne sprovodi prema Republici Srbiji i AP, jedinicama lokalne samouprave i fondovima ili organizacijama obaveznog PIO i socijalnog i zdravstvenog osiguranja, pravnim licima, znači ovo je bitno, odnosno pravnim licima čiji je osnivač Republika Srbije, AP ili jedinica lokalne samouprave, a koja se isključivo ili pretežno finansiraju kroz ustupljene javne prihode ili iz republičkog budžeta, odnosno iz budžeta AP, jedinice lokalne samouprave.
Predlog koji je stigao kroz ovaj amandman je - da se ovo "ili pretežno" briše. Zašto? Zbog toga što zakonska formulacija mora da bude jasna. Šta znači pretežno? Koliko je to procenata i koliki je to nominalni iznos - nepotpuno je i nejasno? Sada da čujete šta Vlada kaže na ovaj amandman, odnosno u odgovoru na moj amandman kaže sledeće - amandman se ne prihvata budući da je termin "pretežno" dovoljna smernica za odlučivanje sudova, u konkretnom slučaju. Dovoljna je smernica, a ocena pretežno budžetskog finansiranja, ostavljena je sudu da o njoj odluči, u svakom konkretnom slučaju. Znači, sud može kako hoće, pretežno, pa sad sud neka odlučuje. Dalje kaže - svako preciznije propisivanje bi bilo necelishodno i prenormiranje.
Ovo je stvarno glupo. Ovo je glupo, bez obzira na sve, odnosno ne znam ko je pisao, ali potpis je od strane Vlade. Ovo je baš, slažete se predsedavajući, ovo je "prenormiranje". Mislim da je dalje obrazloženje suvišno. Začuđuju ovakvi odgovori Vlade, ali s obzirom ko tamo radi i ko piše ove odgovore, ne začuđuje ništa.

Na član 14. amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da.) Ima reč gospođa Jorgovanka Tabaković.

Dva minuta koja pripadaju uz amandman. Znači, stečajni postupak je predviđen - za one za koje država proceni da treba nad njima, na primer, po sili zakona otvoriti postupak, za one za koje pretpostavi da neće moći da izmire obaveze, koji su krivicom drugih došli u to stanje nelikvidnosti, kod kojih ne znamo kojim kriterijumom proceni da su im veće obaveze nego imovina.
Stečaj se ne može ipak izvršavati, to mora doslovce da se naglasi - nad javnim agencijama, centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti, i onima koji se isključivo ili pretežno finansiraju kroz usluge na javne prihode.
Da li vi mislite da je zaista u redu, svim mogućim i nemogućim zakonima, sredstvima zaštite, visokim zidovima neuvida onoga što ovakve organizacije rade, zaštititi ih od stečaja - a zašto? Da li te institucije treba da pokažu da rade u korist državne uprave, odnosno građana zbog kojih postoje - da imaju kvalitetne i jeftine usluge, transparentno poslovanje i način rada ili treba da rade ono što njima odgovara, onima koji su ih osnovali, onima koji sa njima posluju, da ih zaštitite iako država nad njima nema nikakvu kontrolu?
Ima eventualno jednog ili dva člana upravnog odbora, koji ne podnose izveštaje. Ove agencije stupaju u kupoprodajne i ugovorne odnose sa raznim drugim privrednim društvima. Znači, takođe mogu nekome da nanesu štetu i da taj neki poverilac zatraži nad njima izvršenje stečaja, ali ih vi štitite. Kojim razlogom i čime one to zaslužuju?
Koji to posao od interesa i kvalitetno obavljaju, ako su na spisku onih koji zarađuju od građana milijardu i 300 miliona evra, čineći monopolske usluge koje im je država prepustila, a nad kojima država nema uvid? Ovo je vrhunac onoga što se zove - misliti samo o sebi, o sebičnosti države, koja može da se ponaša ovako - zato što stečaj nad državom još nigde nije sproveden.

Pedeset je sekundi od vremena poslaničke grupe.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 19. amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.

Gospodine Novakoviću, počeli ste brzo da čitate ove amandmane kao da ste išli na obuku kod predsednice Skupštine, ne još tako brzo, ali teško vas je stići.
Član 19. predviđa status službenog lica i pogledajte kakva se zaštita stečajnim upravnicima ovde omogućava, ali tako uvijeno, pa se ne kaže – imaju imunitet, nego se kaže – imaju status službenog lica u smislu odredaba Krivičnog zakonika kojim se reguliše položaj službenog lica. Najmanje što jedan zakonski propis mora da zadovolji, to je da bude jasan i precizan. Zašto u ovom zakonu postoji ovlašćena organizacija koja će se baviti stečajnim upravnicima, a znamo da po zakonu postoji agencija za licenciranje stečajnih upravnika? Zašto idete u takvu nepreciznost? Da li imate nameru nešto da naknadno menjate, pa tu organizaciju nazivate ovlašćenom organizacijom?
Da li se stidite što oni koji su u ovoj zemlji proizveli najviše gneva i uzimali po više stotina hiljada nagrade za štetu koju su učinili, sprovodeći stečajne postupke ili izvršavajući naloge onih zbog kojih su tu bili dovedeni i samo odabrani, da im pružate zaštitu koju imaju službena lica u smislu imuniteta? Kažete – rade odgovoran posao i često su izloženi napadima onih nad kojima treba da sprovode odluke, pa ih još štitite time što oni te odluke sprovode kao po nalogu suda.
Ne zaslužuju stečajni upravnici status koji im ovde dodeljujete i zaista mislim da je ova odredba potpuno suvišna u članu 19. i da je obavezno brisati, jer ako su proizveli odijum javnosti svojim apetitima i pohlepom, šta je ovo drugo, nego zaštita od osude onih koji bi s pravom stavili primedbu da ovi i ovakvi ljudi ne treba da budu zaštićeni imunitetom?

Od vremena poslaničke grupe 20 sekundi.
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 20. amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.

Član 20. je izuzetno interesantan po svom poslednjem stavu, gde uvodi u ovaj zakon i inače u naš pravni sistem ministra nadležnog za poslove stečaja. Verujte da sam imala nevericu da se neko usudio da na ovakav način uđe u nadležnost Ministarstva za pravosuđe.
Šta je stečaj kao postupak? Da li on potpada pod sudsku nadležnost?
Da li se nad njim primenjuju odredbe parničnog postupka ili je za gospodina Dinkića i vas koji ste pisali za njega ovaj zakon najbitnije to da se stečaj sprovodi nad privrednim društvima i pravnim licima iz oblasti privrede, pa ste nadležnost ministra za stečaj stavili kao onoga ko se bavi poslovima ekonomije i regionalnog razvoja?
Zaista je neverovatno da preplitanje tri odvojene grane vlasti u kojem izvršna vlast pokušava da stavi pod svoju kontrolu i zakonodavnu vlast i sudsku vlast, sada poprima razmere takve da čak i u okviru izvršnog organa, odnosno vlade, ministar nadležan za poslove regionalnog razvoja i privrede zalazi u nadležnost ministra pravosuđa koji bi se morao, po prirodi stvari, baviti ovim poslom.
Znam da ima mnogo slučajeva gde imate problem kako odrediti nadležnost, s obzirom na to šta je preovlađujuća karakteristika za određivanje nadležnosti. Postoji problem određivanja načina carinjenja robe u zavisnosti od toga koliko se u određenu robu ugradi domaćeg ili stranog materijala.
Da li je ovde preovlađujuće to što se nad nekim preduzećem otvara stečaj, kao pravni postupak, ili to što su privredna društva u oblasti privrede?
Ili je preovlađujuće bilo to što će gospodin ministar navedenim metodom slučajnog odabira, koji je ovde samo naznačen kao nova metoda, birati ljude koji će se pitati o životu i smrti zaposlenih i o postojanju ili ukidanju privrednih društava?
Mislim da vaš zakon u priličnoj meri diskredituje u smislu pravnog postupka, u smislu zasnovanosti ovog zakona na pravnom sistemu Republike Srbije, baš ovaj član i on jeste na neki način dokaz vaše poslušnosti i stavljanja te poslušnosti u službu čoveka, a ne stavljanja vaše profesionalnosti u službu zakona koji treba da služi građanima. Vas kao jednog od autora, zaista mislim da ovaj član zakona ne preporučuje za dalje pisanje, ni ovakvih ni bilo kojih zakona.

Iskorišćeno je minut i 20 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima gospodin Mihajlović.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, članovi od 19. do 34. Predloga zakona o stečaju odnose se na pravni položaj i status, ovlašćenja i delokrug rada stečajnog upravnika, koji je jedan od četiri relevantna organa u sprovođenju stečajnog postupka, a kako je praksa pokazala, često puta možda i najznačajnija karika u osetljivom lancu koga čine stečajni sudija, stečajni upravnik, skupština poverilaca i odbor poverilaca.
Razlog za ovu moju prethodnu tvrdnju je taj što je u okviru delokruga poslova, tj. ovlašćenja stečajnog upravnika navedeno čak nekih 20 različitih stavke koje su u njegovoj nadležnosti i on većinu od tih poslova obavlja potpuno samostalno, ima ovlašćenja da podiže kredite, da uzima zajam, odnosno da vrši nadzor nad domaćim i stranim fizičkim i pravnim licima koja su uključena u poslove stečaja. Da je mnogo, mnogo je.
Sama ta činjenica govori da nije svejedno ko će i pod kojim okolnostima biti postavljen na jednu ovako odgovornu i važnu funkciju, od koje često zavisi sudbina čitavog preduzeća, a samim tim i sudbina stotine i stotine radnika i njihovih članova porodica.
Stoga se moj amandman odnosi na član 21. spomenutog predloga zakona koji propisuje ograničenja u imenovanju stečajnog upravnika, pa je, između ostalog, ovim članom navedeno nekih devet slučajeva, odnosno devet razloga zbog kojih se određeno lice ne može imenovati za stečajnog upravnika.
Najvažniji od tih razloga bi bili: ako se trenutno lice nalazi u pritvoru ili se protiv njega vodi krivični postupak, ako je bračni drug, krvni ili tazbinski srodnik stečajnog sudije ili direktora stečajnog dužnika, ako je solidarni dužnik sa stečajnim dužnikom, pa ako je u poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka to lice bilo direktor član organa upravljanja ili nadzornog odbora preduzeća, ako je poverilac ili dužnik stečajnog dužnika i na kraju, ako je to lice preduzetnik koji se bavi nekom delatnošću koja je konkurentna sa delatnošću stečajnog dužnika.
Zato predlažem da se u članu 21. ispred postojeće tačke 1. doda nova tačka 1. koja bi glasila: „Ako je zaposleni u stečajnom dužniku“. Na taj način bi postojeće tačke od 1. do 9. postale tačke od 2. do 10.
Naime, šta je bio razlog za podnošenje amandmana u nabrajanju okolnosti pod kojima određeno lice ne može biti postavljeno za stečajnog upravnika, očito da je predlagač zaboravio da to ne može biti lice koje je već zaposleno u stečajnom dužniku, što bi samo po sebi bilo nedopustivo. Ako se ovaj amandman ne bi usvojio, onda ne bi bilo nikakvih smetnji sa pravne strane, da na mesto stečajnog upravnika bude imenovano lice koje je u njemu zaposleno.
Stoga, bilo bi mnogo bolje i pametnije da danas ovde raspravljamo o nekom zakonu koji bi se bavio oživljavanjem proizvodnje, nažalost, propalim srpskim preduzećima, ne da donosimo zakone koji će brže i efikasnije stavljati katanac na veliki broj državnih i društvenih firmi, koje očito pod jednom ovakvom neodgovornom vlašću, sve teže i teže mogu da opstanu na tržištu.
Na kraju bih želeo da izrazim žaljenje što ovde nije gospodin Mlađan Dinkić, koji je bio najavljen za današnju sednicu, jer bilo bi logično da mu postavimo svi pitanje – da li je i od koga on određen za stečajnog upravnika celokupne srpske privrede?