SEDMA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 24.12.2009.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

SEDMA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

4. dan rada

24.12.2009

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:10 do 18:25

  • TAGOVI

  • Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja (2009)
  • Traženje obaveštenja ili objašnjenja u skladu sa Poslovnikom (24.12.2009)
  • Predlog zakona o vanrednim situacijama (pojedinosti) (2009)
  • Predlog zakona o zaštiti od požara (pojedinosti) (2009)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o BIA (pojedinosti) (2009)
  • Predlog zakona o izmenama Krivičnog zakonika (pojedinosti) (2009)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o parničkom postupku (pojedinosti) (2009)
  • Predlog zakona o upravnim sporovima (pojedinosti) (2009)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o prekršajima (pojedinosti) (2009)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama (pojedinosti) (2009)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Iskorišćeno je minut i 20 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
    Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Aleksandar Martinović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, gospođo Malović, moram da konstatujem nešto što su već konstatovali mnogi koji se bave pravnim sistemom Republike Srbije, a to je da se neki temeljni zakoni, kao što je Zakon o parničnom postupku, menjaju jednom dinamikom koja je nedopustiva. Ne možete da nađete gotovo nijednu državu u Evropi, dobro uređenu, razvijenu, demokratsku, a da se suštinski zakoni za jedan pravni sistem menjaju ovakvom dinamikom kao što se menjaju u Republici Srbiji.
    Vi ste rekli kada ste obrazlagali predlog ovog zakona da Ministarstvo pravde radi na izradi potpuno novog zakona o parničnom postupku koji će biti usklađen sa evropskim standardima. Kada se to prevede na jezik običnog čoveka, onda to znači da ovaj zakon nije usklađen sa evropskim standardima ili nije usklađen u dovoljnoj meri.
    Da vas podsetim, 2004. godine, kada je donošen postojeći Zakon o parničnom postupku, jedan od vaših prethodnika koji je bio na funkciji ministra pravde, tvrdio je sasvim suprotno – ne, zakon je dobar, zakon je u potpunosti usklađen sa evropskim standardima. Sada čovek mora jednostavno samom sebi da postavlja pitanje ko je u pravu.
    Kako koji ministar dođe, on kaže – ja ću predložiti zakon koji je u skladu sa evropskim standardima, a godinu – dve ili četiri godine pre njega, neki njegov prethodnik je tvrdio to isto. Koliko tih zakona o parničnom postupku mi treba da donesemo, pa da se konačno usklade sa evropskim standardima?
    Mislim da nema ni jedne države u Evropi koja ovako često menja zakon o parničnom postupku, krivični zakonik, zakon o krivičnom postupku. Danas ćemo da raspravljamo o novom zakonu o Predlogu zakona o upravnim sporovima. Zakon se donese pre dve godine i vi kažete – znate, ali donet je još 2007. godine, znate, donet je još 2004. godine.
    U Engleskoj imate propise koji važe od 13. veka i nikome ne pada na pamet da te propise menja. Zašto? Zato ošto se propisi studiozno pripremaju.
    U svakoj evropskoj zemlji, pre nego što predlog zakona uđe u skupštinsku proceduru, ovakav predlog zakona kao što je, između ostalog, Zakon o parničnom postupku, kao što je Krivični zakon, o kome smo danas raspravljali, kao što je Zakonik o krivičnom postupku, kao što je Zakon o upravnim sporovima, pa se prethodno konsultuju ljudi koji su stručni za tu oblast, iz reda profesora pravnih fakulteta, iz reda sudija, iz reda tužilaca, iz reda advokata, pa se onda sa takvim jednim projektom ulazi u skupštinsku proceduru.
    Kod nas se zakoni menjaju navrat-nanos. Uvek nam kažete – konsultovali smo stručnjake, prođe godinu ili dve – znate, ima praznina, slab je zakon, nije usklađen sa evropskim standardima, hajde da ga menjamo. Zakon o parničnom postupku, Krivični zakonik, Zakonik o krivičnom postupku, to su zakoni kojima se direktno ulazi u polje ljudskih prava i sloboda, ne možete se sa tim igrati.
    Svake godine – hajde da menjamo Krivični zakonik, hajde da menjamo ZKP, hajde da menjamo Zakon o parničnom postupku. U to se ulazi prilično avanturistički, bez dovoljno priprema, bez dovoljnog sagledavanja šta će izmene tog zakona da proizvedu.
    Hajde sad, verujemo vam, ovaj zakon ne valja ništa, nije usklađen sa evropskim standardima, vi pripremate novi. Verujem vam i SRS vam veruje. Hajde onda sutra ili za godinu dana, kada donesete novi zakon o parničnom postupku, hajde onda svi zajedno da računamo rokove dokle će zakon takav u tom tekstu u kojem je izglasan u Narodnoj skupštini da važi.
    Što se tiče ovog konkretnog amandmana, zaista nije bilo razloga, gospođo Malović, da ga ne prihvatite. Šta je suština amandmana? Ako stranka traži da se sudija izuzme ili da se izuzmu sve sudije u jednom sudu, zašto onda nije logično da toj stranci date pravo da ona predloži koji neki drugi stvarno nadležno sud treba da rešava tu sudsku stvar? Stranka ima samo pravo, po našem amandmanu, da to predloži. Da li će njen predlog da bude prihvaćen ili ne, to ne zavisi od stranke, to zavisi od onoga ko o predlogu rešava.
    Dakle, izuzeće sudije, pogotovo izuzeće celog suda je tesno povezano sa predlogom stranke da ona predloži koji je to stvarno nadležni sud koji po njenom mišljenju treba da rešava spor. Mislim da ste ovaj amandman apsolutno trebali da prihvatite.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Iskorišćeno je minut i 20 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
    Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond. Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond. Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na član 23. amandman je podneo Odbor za pravosuđe i upravu, na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima ministarka pravde Snežana Malović.
    ...
    Socijaldemokratska stranka

    Snežana Malović

    Zahvaljujem. Vrlo ću kratko.
    U ime Ministarstva pravde i Vlade Republike Srbije prihvatam ovaj amandman.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Konstatujem da je predstavnica predlagača u toku rasprave prihvatila amandman, a Narodna skupština će se u danu za glasanje izjašnjavati.
    Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić.
    ...

    Mirko Munjić

    Srpska radikalna stranka
    Podneo sam amandman na član 31, tražeći da se član 31. briše. Podsećam samo da se u članu 31. kaže da se u članu 263. stav 3. reč „mogućno“ zamenjuje rečima „moguće ili je otežano“.
    Gospođo ministre, voleo bih da ako ste u prilici da pogledate član 263. Poslednji stav ovog člana kaže – ako u toku postupka stranka umre ili ponovno saslušanje stranke nije moguće iz drugih razloga, sud će pročitati zapisnik sa iskazom te stranke. Vi ste napisali u predlogu ovog člana da je moguće ili otežano.
    Pazite, ovde postoje dve sporne reči. Prva reč je – moguće ili mogućno. Druga je nova koja je dodata, a to je - otežano. Trebalo bi ovde da odredite konačno, da li je pravilnije reći – mogućno ili moguć. Ako je moguće, kao što ste vi predložili, zašto onda to niste uradili i u stav 1. ovog člana?
    Pogledajte stav 1. ovog istog člana, gde kaže – sud može odlučiti da se sasluša samo jedna stranka, ako se uverio da stranka, odnosno lice koje se ima saslušati za stranku, nisu poznate spoljne činjenice, ili ako saslušanje te stranke nije mogućno. Zašto ovu reč – mogućno, niste i u prvom stavu zamenili sa rečju – moguće?
    Sledeća reč koja je po meni sporna je reč – otežano. Ukoliko u toku postupka ponovno saslušanje stranke otežano, šta se smatra pod ovom rečju – otežano? Da li je stranka možda u inostranstvu ili je stranka u bekstvu, nedostupna državnim organima ili je nešto treće, četvrto u pitanju, zaista se iz ove odredbe ne može videti.
    Znate, ukoliko ostane ovako kako ste vi predložili, ovo pretpostavlja strahovitu mogućnost za ekstenzivno tumačenje i mogućnost zloupotreba. Zloupotrebe u smislu da se stranka neće odazvati pozivu, odnosno nemoguće ju je naći itd. Postojaće brojni razlozi da se primeni upravo ovaj deo odredbe koji se odnosi na ovaj sam pojam otežano. Zato smatram da je trebalo prihvatiti ovaj moj amandman.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Iskorišćeno je 50 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
    Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Momir Marković.
    ...

    Momir Marković

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, prvo jedna konstatacija. Dobro je da naše zakone usaglašavamo sa evropskim standardima, a ne sa nekim drugim, jer da usaglašavamo sa nekim drugim standardima, mnogi naši ministri i visoki funkcioneri ne bi mogli da izvade ličnu kartu i pasoš, jer za to treba otisak prsta. Recimo, po šerijatskom zakonu, ko ukrade jednom, odseče mu se ruka, mnogi bi ostali bez ruku i bez nogu.
    Nego, da nastavimo o ovom amandmanu. Podneo sam amandman u ime SRS na član 32. i tražim da se član 32. briše. Najveći problem predstavljaju izmene i dopune koje su često u koliziji sa osnovnim zakonom koji se menja i dopunjuje i tako, taj zakon postaje neprimenjiv. Često su norme koje se menjaju mnogo bolje, norme koje se predlažu za menjanje, mnogo bolje od normi koje vi predlažete i onda bi trebalo zadržati stare norme.
    Upravo je takav i član 32. On se odnosi na član 266. stav 1. osnovnog zakona. Član 266. ću pročitati. Glasi – u pozivu na ročište u kome će se izvoditi dokaz saslušanjem stranaka, naznačiće se da stranka koja ne dođe na ročište može biti saslušana u odsustvu druge stranke. Osnovno načelo je da u saslušanju stranaka bude prisutna i druga stranka. Odsustvo stranke može da bude opravdano. Recimo, bolest, saobraćaj, sprečenost nekim neodložnim poslom. Ovaj krmeći grip koji sada vlada Srbijom, a vidim u Holandiji su već izmislili i kozji, pa će onda doći riblji, pa pseći, pa mačeći, i sve dok ne pokupujemo preko „Jugohemije“, naravno preko Miškovića, sve vakcine koje oni proizvode, biće mogućnosti za opravdano odsustvovanje zbog bolesti.
    Drugo, neopravdano odsustvo se i danas ne toleriše u sudovima, nego postoji i kazna novčana. Postoji mogućnost privođenja stranke na ročište, tako da je mogućnost da se obezbedi prisustvo i druge stranke u velikoj meri starim zakonom predviđena.
    S druge strane, neprihvatljivo je da se saslušava jedna strana u postupku, a da druga ne bude tu, iz prostog razloga što je postupajući sudija tek tada u situaciji kada ima obe strane da slušajući njihove izjave utvrdi činjenice, utvrdi stvarnu istinu i na osnovu toga donese presudu. Valjanu presudu, presudu koju sutra neće obarati.
    S druge strane, kada pogledate kada je jedna stranka tu prisutna, druga nije, sutradan će ova, na sledećem ročištu će ova, pola ročišta ili možda celo ročište iskoristiti da dokazuje neistinitost tvrdnji u izjavi stranke koja je prethodno saslušana.
    Zbog toga, smatram da je neprihvatljivo da ne budu obe stranke prisutne na ročištu i zbog toga tražim da se član 32. u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku briše.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Iskorišćeno je minut i 30 sekundi vremena poslaničke grupe.
    Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Petar Jojić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče predloga norme  u predloženom zakonu za izmene i dopune Zakona o parničnom postupku, u članu 33. smatramo da je dato preveliko ovlašćenje stručnim saradnicima, odnosno sudskim pomoćnicima.
    Naime, sudski pomoćnik pre završnog ispita pred sudom koji ga bira i postavlja, ni u kom slučaju ne bi trebalo, po našem mišljenju da ima ta ovlašćenja koje ima sudija.
    Što se tiče pripreme sistemskih zakona, mislim da je u kratkom vremenskom periodu bilo previše zahteva za izmene i dopune. Molim vas, gospođo ministre, najavili ste da se priprema nov zakon o parničnom postupku. On je već urađen. Sada se postavlja pitanje, ako ste uradili nov zakon o parničnom postupku, zašto se išlo široko na izmene i dopune? Slažem se da je trebalo intervenisati u onim odredbama zakona o parničnom postupku u kojima treba da se izvrši usaglašavanje primene Zakona o parničnom postupku, u skladu sa Ustavom i u skladu sa ostalim normama.
    Međutim, nije potrebno zadirati u širinu, jer je 50 članova u kojima se interveniše. Moglo je da se ide na usklađivanje sa zakonom i usklađivanje sa Ustavom. Pristalica sam da se uradi jedan sistemski zakon, da u njemu učestvuju, pre svega, stručnjaci i ljudi iz prakse. Pre svega, profesori pravnog fakulteta da ga rade, da ga rade i advokati.
    Moram reći, gospođo ministre, vi ste sigurno bili u prilici da se upoznate da u Nemačkoj pravosudni sistem čine, pre svega, sudije, tužioci i advokati. Čini mi se da se advokatura malo angažuje na izradi sistemskih zakona. Kažem vam, u Engleskoj je advokatura izvor odabira sudija i tužilaca.
    Čuli ste malopre prof. mr Aleksndra Martinovića koji je ukazao da se interveniše u sistemskim zakonima vrlo često i da dolazi do izmena i dopuna.
    Konsultovao sam jedan broj advokata među kojima je, opet moram da napomenem, Besarić Jovo, ugledni advokat stručan koji, u svakom slučaju, on i još drugi advokati stručni koji se bave ovom granom prava, mogu svakako ministarstvu pomoći da dođemo do jednog kvalitetnog sistemskog zakona o parničnom postupku.
    Opet molim da imate u vidu da vam advokatura, sa svojim iskustvom i sa svojom stručnošću, a Republika Srbija ima 7000 advokata, Beograd ima 3.500 advokata, iz advokature možete mnogo štošta dobiti što je, pre svega, logično, što je u skladu sa sudskom praksom i dugogodišnjim iskustvom.
    Nama naša domaća iskustva za naše prilike su najprijemčivija da ih u prvom planu treba primenjivati. Mi možemo ponešto kupiti i iz anglosaksonskog prava i iz kontinentalnog prava, ali samo ono što može eventualno da koristi, ali u pretežnom delu i u većini norme treba koristiti i iz našeg običaja, iz našeg domaćeg prava i stečene sudske prakse koja nije da se zanemari, jer i nemački stručnjaci su vam rekli da Srbija ima velike stručnjake u oblasti prava i da se oni umnogome ne razlikuju od stručnjaka i sudija i advokata u drugim zemljama EU.
    Zbog toga apelujem ponovo, angažujte što više advokaturu i stručne ljude sa pravnih fakulteta, naravno i suda i iz instanci od osnovnog suda, Višeg apelacionog i Vrhovnog kasacionog, kao i tužilaštava. U tom slučaju, ako imate 10-15 dobrih stručnjaka koji vam mogu pomoći da izradite predlog, vi ćete taj predlog ponuditi zakonodavnom telu tj. Narodnoj skupštini, a Narodna skupština je ta koja će usvojiti i kao zakonodavac odgovara pred državom i pred narodom, da li je zakonodavac doneo dobre zakone ili mi se samo služimo time da li smo doneli broj zakona.
    Slažem se da treba usklađivati sa međunarodnim pravom i naše zakone, ali one koje smo ratifikovali. Međutim, prihvatati nešto kao hibrid iz neke druge zemlje koje neće biti moguće da se primeni u našoj sudskoj praksi apsolutno od toga treba bežati. Za to sam da vi doživite, gospođo ministre, veliku podršku narodnih poslanika u Narodnoj skupštini, ali to ćete doživeti i od pozicije i od opozicije samo ukoliko budete izašli sa jako dobrim predlozima koji će biti, pre svega, lako primenjivi u praksi i koji će biti u funkciji građana da ostvare svoja prava.