Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović, koji želi reč. Izvolite.

Gospođo Đukić-Dejanović, dame i gospodo narodni poslanici, pre par dana smo u načelnoj jedinstvenoj raspravi govorili o setu zakona vezanih za naučnoistraživačku delatnost, inovacionu delatnost i SANU. Poslanička grupa SRS iznela je svoje načelne stavove, koje ćemo danas pokušati da konkretizujemo amandmanima. Kao što ćete videti, podneli smo relativno veliki broj amandmana, ali je Vlada, po staroj dobroj praksi, te amandmane odbila, a mi ćemo pokušati da objasnimo zašto smatramo da ih je trebalo prihvatiti.
Prvi amandman koji sam podneo je na član 3, na stavove 5. i 6. On se odnosi na Nacionalni savet za naučni i tehnološki razvoj. Naime, ovaj savet je po staroj verziji zakona utvrđivao šta je program od posebnog interesa za Republiku Srbiju, a ministar je posle to verifikovao. U novoj verziji se predlaže da ministar praktično samostalno odlučuje šta su ti programi, uz prethodno pribavljeno mišljenje ovog saveta.
Amandmani se podnose da bi se nešto popravilo, ali ovde je očito da je nova verzija zakona mnogo lošija nego stara. Smatramo da mišljenje ništa ne obavezuje ministra, nego da je mnogo bolje da ostane onako kako je bilo u prvobitnoj verziji.
Ovim se samo ministru daju odrešene ruke za trošenje para namenjenih za naučnoistraživačku delatnost. To je verovatno vezano za onih 200 miliona evra koji su stigli u Srbiju, onog kredita koji sada negde treba utrošiti. Sigurno je da ministar i Ministarstvo žele da to rade sami, a ne uz mišljenje Nacionalnog saveta, koji sigurno treba da ostane onako kako je definisan u prethodnoj verziji zakona.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Šami.
Reč ima narodni poslanik Zoran Šami.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo poslanici, u ime DSS podneo sam amandman na član 5. Odmah da kažem, gospođo predsedavajuća, sve preko dva minuta biće vreme ovlašćenog predstavnika.
Naime, amandman je vrlo jednostavan – mi tražimo da se član 5. briše. Moram da priznam da vrlo retko pišem amandmane kojima se neki član zakona briše, ali delim uverenje koje je malopre izrekao moj kolega, da je u postojećem zakonu tekst odgovarajućeg člana starog zakona bio bolje formulisan nego što se predlaže.
Naime, u tekstu koji smo dobili član 5. predloga izmena i dopuna se bavi zapravo članom 13. postojećeg zakona, gde se na jedan drugačiji način govori o tome kako se formira Nacionalni savet. Duboko smo uvereni da je formulacija člana 13. postojećeg zakona bolja i iz tog razloga smo predložili ovu izmenu.
Dozvolite mi da ovome dodam generalno još nešto. Naime, ovo nije jedini član koji smo mi tražili da se briše, odnosno vrati na prethodni tekst zakona. Mislim da je postojeći zakon pristojan, ne kažem da se zakoni ne mogu uvek popravljati, uvek se može nešto pametnije napisati, ali mi se, naprosto, cela ideja koja se provlači kroz ove izmene i dopune zakona ne dopada i mislim da nije dobra. Generalno, pojačava se uticaj ministra, odnosno Ministarstva.
Ovo, u krajnjoj liniji, nema nikakve veze ni s postojećim ministrom, ni s postojećim sastavom Ministarstava. Biće sutra neki drugi, a preksutra neki treći. Naprosto, mislimo da naučnim institutima i uopšte ustanovama koje se na bilo koji način bave naukom treba dati odgovarajuću slobodu delovanja i ne dovoditi ih u toliku zavisnost od aktuelne vlasti.
S druge strane, mislim da se ovim predloženim izmenama smanjuju ingerencije Nacionalnog saveta (to će se videti kroz neke dalje tačke ovih izmena), a što nije dobro i svode se, moram da priznam, na nešto što u tom obliku nisam siguran da onda uopšte treba da postoji.
Dakle, DSS ima suštinske primedbe na ovaj zakon. Sada smo prešli s terena nekih jezičkih formulacija, koje su, naravno, bile nužne da se isprave, ali nisu ključne, a bojim se da veliki broj ključnih amandmana koje je DSS podneo Vlada, nažalost, nije prihvatila. Moram da kažem da se to nama čini vrlo lošim. Hvala.

Reč ima ministar Božidar Đelić.

Što se tiče Saveta, ovo je jedna od onih odredaba koje moraju obezbediti prelazak s retorike na delovanje. Decenijama se priča o manjku veza između nauke i privrede. O tome je već bilo priče jutros. Veoma je teško shvatiti da stalno govorimo o potrebi da se bolje povežu nauka i privreda, a da u Savetu za razvoj nauke i tehnologije, kao što je bio slučaj do sada, privreda ima samo jednog predstavnika od ukupno 15 članova tog saveta.
Jedino što se ovde predlaže je, ako već govorimo o vezi između nauke i privrede, da ona bude vidljivija i realnija u samom savetu. To je što se tiče same kompozicije Saveta. Naravno, očuvane su one odredbe od kojih se očekuje reprezentativnost, tj. da se obezbedi u samom startu da ne bude predstavljena jedna disciplina, a ne i druga, tako da će se paziti da Savet bude reprezentativan što se tiče same nauke.
O stvarima ne treba samo govoriti, nego ih treba ponekad i uraditi. Ako već govorimo o tome da je potrebno da naši najtalentovaniji ostanu u zemlji, sigurno je dobro da tu budu predstavljeni ne samo Privredna komora Srbije, nego i Savet inostranih investitora, da s njima direktno razgovaramo o mogućnostima da se formiraju razvojni centri tih firmi u našoj zemlji, da nađemo zajednički jezik, a ne da te iste firme koje za sada nisu dovoljno konsultovane, s kojima se ne raspravlja, ne dogovara, odvode naše najbolje stručnjake jednog po jednog.
To je zapravo cilj. Nije cilj da se smanji učešće nauke, nego da se u mnogo većoj meri uspostavi dijalog o kojem se pričalo, a sada je vreme da se i u tom savetu obezbedi.
Što se tiče uloge Saveta, ovi predlozi u smislu ingerencija su zapravo u mnogo čemu priznavanje onoga što je bila realnost samog funkcionisanja prethodnog saziva Saveta i ono što je moguće uraditi kada je neko član jednog takvog saveta. Svi članovi Saveta će nastaviti da imaju svoju profesionalnu aktivnost i dalje. To je normalno. Mogu da mu posvete vreme tako što će da nastave da budu aktivno angažovani na stalnim profesionalnim angažmanima. Nije bilo moguće ni očekivati od jednog takvog saveta da donosi odluke koje moraju biti sankcionisane jednom demokratskom podrškom, a to jeste emanacija ove skupštine kroz Vladu.
Čini mi se da i ovaj savet, i to smo uradili kroz diskusiju s trenutnim savetom, raščlanili smo šta je ono što je stvarno moguće uraditi kada je neko član jednog takvog tela. Otvoreno kažem, čini mi se da su poslednjih godina formirana određena tela kojima su data prevelika ovlašćenja naspram onoga što su realne mogućnosti u smislu vremena i angažovanja. I nije dobro da s jedne strane imamo savete koji imaju ingerencije ministarstava, a da cela odgovornost nastavlja i te kako da bude na samim ministarstvima. Ingerencija treba da prati odgovornost. Odgovornost mora da bude praćena ingerencijom. Svaki put kada dođe do nesklada između odgovornosti i ingerencija, dolazi do problema.
Ni na koji način nije smanjen uticaj Saveta. Vraćamo se na izvorni smisao reči savet. Savet je tu da savetuje. Upravni organi su tu da upravljaju. Svaki put kada se mešaju te kategorije, dolazi do problema. Savet će, ako pogledamo i njegov sastav i ono što je predloženo u ovim izmenama i dopunama zakona o njegovim ingerencijama, biti vrhunsko telo koje će informisati celu našu naciju o dostignućima, ali i o problemima u sprovođenju Nacionalne strategije nauke i tehnološkog razvoja. Davaće mišljenja na apsolutno sve ključne akte koje namerava da usvoji ministarstvo, tj. Vlada.
U Savetu će se, naravno, imajući u vidu ko su predlagači, naći izuzetno cenjene osobe, ljudi od integriteta, s kojima niko neće moći da manipuliše, kao što ni s trenutnim članovima Saveta, koji su dobro odradili posao, nije mogao da manipuliše. I u tom smislu očekujemo od jednog ovakvog saveta veoma aktivno učešće u skladu s onim što mogu ljudi koji se angažuju na taj način da urade i da nema te nelagode između velikih ingerencija i nemogućnosti da se one izvrše, s jedne strane, a s druge strane ogromne odgovornosti bez ingerencija.
U tom smislu, čini mi se da je ovo mnogo pošteniji način da se otvoreno formuliše ono što jedan ovakav savet Vlade može i mora da uradi. Savet će i te kako imati veliki uticaj, ali, isto tako, očekujemo od njega da, u skladu s nacionalnim prioritetima, obezbedi da se dijalog između nauke i privrede dešava tamo gde mu je mesto, a to je, pre svega, u tom savetu.
Isto tako, nikome ne pada na pamet da država sad pokušava da politizuje nauku. Pogledajte prethodnih godinu i po dana ove vlade, ovog ministarstva. Mi nismo nijednog direktora, kako bi naš narod rekao, smenili. Dolazilo je do određenih promena tamo gde su se one prirodno dešavale. Isti je slučaj u upravnim odborima.
I u prethodnoj javnoj raspravi je, kada se donosio ovaj zakon koji se sada menja, i samo ministarstvo predlagalo da upravni odbori budu po kompoziciji koja se ovde predlaže. To je bio predlog samog ministarstva u to vreme. Ne znam zašto se odlučilo da se ide u jednu neprirodnu pat poziciju, da se u samoj strukturi upravnog odbora na neki način formira neka iluzija da u tim upravnim odborima treba da dođe, zato što smo pola-pola, do diskusije i nekog odmeravanja snaga kome nema mesta između onih koje imenuje Vlada, tj. država, i onih koji dolaze iz redova zaposlenih.
Videće se u samoj primeni da se tu ništa drastično neće desiti, ali da malo ponovo usklađujemo i vraćamo se, čini mi se, na nešto što je zdrav razum. Hvala puno.

Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić, posle njega narodni poslanik Zoran Šami.

Koristiću vreme poslaničke grupe, s obzirom da smo iz tehničkih razloga zakasnili da naše amandmane na vreme predamo. Dozvolite mi, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, da se uključim u ovu raspravu o ovom amandmanu.
Mislim da je predlog koji je dao gospodin Šami bolje rešenje nego ovaj koji se predlaže u izmenama ovog zakona. Upravo, imam primedbu na broj članova koje u Nacionalni savet treba da da privreda, a s primarnim obrazloženjem da će se kroz te članove pomoći efikasnija primena i operacionalizacija rezultata naučnoistraživačkog rada u smislu uključenja u sam proces privrede i razvoja privrede.
Ministre, prošli put ste rekli da je ukupan broj rezultata naučnoistraživačkog rada koji se ostvari u smislu određenih patenata i nečega što je primenljivo u privredi dosta mali, da se kreće negde oko desetak. Nisam zapamtio da li godišnje ili kroz određeni ciklus istraživanja koji traje od tri do pet godina, ali je to, u svakom slučaju, mali broj da bi se eventualno kroz ovakav način Nacionalni savet sam uključio u smislu primene tih rezultata u privredi.
Jer, ako ostane ovakvo rešenje, od 17 članova Nacionalnog saveta pet članova će biti nenaučnih radnika i ne znam kako ćete, kojim sistemom i kojom tehnologijom obezbediti da bude zastupljeno svih šest oblasti nauke ako u Nacionalnom savetu po novom rešenju budu tri predstavnika naučnoistraživačkih ustanova, dakle instituta, i tri predstavnika fakulteta. Morate onda ciljano tih šest ljudi iz instituta i fakulteta podeliti tako da pokriju ovih šest naučnih oblasti koje su definisane kao ključne u razvoju naučnoistraživačke delatnosti.
Mislim da nije dobro to rešenje i pogotovo obrazloženje da kroz ovakav predlog neće doći do politizacije. Predlažete da tri predstavnika budu iz Privredne komore. Privrednu komoru Srbije drže partijski ljudi, oni se biraju po partijskoj liniji i, ako kadriranje i predlaganje u Nacionalni savet bude s tog nivoa, opet će se apsolutno gledati stranačka pripadnosti tih ljudi, a ne njihov doprinos u privrednom razvoju. Jer, ne znam kojim kriterijumom ćete vi kroz ovaj zakon, a to i ne definišete, utvrditi ko je istaknuti privrednik i ko će u tom smislu predstavljati privredu u nacionalnom savetu za nauku.
Da ste barem naveli dva-tri elementa ovde, što mora obavezivati predlagača, i poverovao bih. Ovako, kako ste predložili, apsolutno se daje mogućnost da isključivo po nekoj stranačkoj pripadnosti neko bude predstavnik privrede kroz Privrednu komoru ili kroz predstavnike inostranih investitora. Možda je prilika još jedanput da razmislite i da ipak prihvatite predlog profesora Šamija da ostane staro rešenje, kad već nije bilo nekih drugih predloga da se smanji broj predstavnika privrede u ovom nacionalnom savetu za naučnoistraživački rad. Zahvaljujem.

Iskorišćeno je četiri minuta i 45 sekundi vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Šami.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Mogu da se složim s gospodinom Đelićem da sa parola treba da pređemo na dela. Međutim, evo o čemu se radi. Vi predlažete, kao predstavnike privrede, tri člana koje će da bira Privredna komora Srbije i dva člana iz reda inostranih investitora.
Što se tiče Privredne komore Srbije, jako mi je žao, možda ne bi trebalo da bude tako, ali bi nju prethodno valjalo transformisati. Privredna komora Srbije kakva je danas, i dalje kao što je bila i juče i prekjuče i pre deset ili petnaest ili trideset godina, u suštini je samo prosta produžena ruka vlasti. S druge strane, inostrani investitori, gospodine Đeliću, nisu organizovani, koliko znam, u neku posebnu formalnu organizaciju, pa će i oni, takođe, bojim se, biti birani kao produžena ruka vlasti.
Prema tome, vama izmena glasi ovako – od 17 članova, pet članova će da odredi aktuelna vlast, što mislim da nije dobro, bez obzira ko je na vlasti, a 12 će da dođu iz reda naučnoistraživačkih instituta. Dakle, moja konstatacija da se radi o stavljanju nauke pod direktnu kontrolu aktuelne vlasti, bojim se, nažalost, da je tačna.