Iskorišćeno je minut i 40 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović. Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović.

Dame i gospodo, SRS je podneo amandman na član 6 – da se briše. Obrazloženje: SRS smatra da je rešenje u postojećem zakonu bolje i da ovlašćenja Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj ne treba smanjivati.
Zamolio bih ministra, već sam nekoliko puta postavio pitanje, da mi odgovori kako mi treba da iskoristimo svetsku ekonomsku krizu da bi nam bilo bolje i da bismo više zaradili. Molim vas, ministre, po završetku moje diskusije da mi odgovorite na ovo pitanje.
Dame i gospodo, čuli ste izlaganje gospodina Šamija o Nacionalnom savetu. Samo ću se nadovezati na njegovu diskusiju.
Vi rekoste da neće doći do politizacije u Nacionalnom savetu. Gospodo, pa to je i dosad bilo. Pogledajte, vi ste bili ministar za finansije, kako i na koji način se izdvajalo finansiranje za nauku. Deset evra po glavi stanovnika Srbije izdvajanje je za nauku. A pogledajte ostale zemlje, u okruženju ili razvijene zemlje, gde se kreće od 150 do 300 evra.
Devalvirali ste rad naučnih stručnjaka. A kada se nešto pozitivno desi, kada dođe do uspeha naših naučnika, dame i gospodo, vi umete mnogo da se kitite tim njihovim uspehom i da ih dovodite promotivno na te vaše velike manifestacije i skupove, da ih prikazujete kao ljude koji su verni vašoj političkoj ideologiji.
Dame i gospodo, ovo što vi želite da se danas u Srbiji desi, a to je, da ga tako nazovemo, naučni preporod Srbije, nećete to moći učiniti. Jer, dobro znate, ono što se sruši, treba mu vremena da se podigne. I ove nacionalne savete, koje ste politizirali, sada hoćete da stavite pod vašu kapu. Razumem da Ministarstvo treba da učestvuje, ali ne da ima tolike ingerencije u odnosu na stari Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti, one ingerencije što je imao Nacionalni savet.
Smatram da ovim predloženim zakonom ili, da ga tako nazovem, dodatkom prethodnom zakonu, niste ništa doprineli. Verovatno bi moja politička opcija i prihvatila ovaj član, da ste vi doprineli nekakvom poboljšanju u sistemu nauke. Ne, vi samo hoćete na neki način da tu instituciju društveno-politički stavite pod svoje ingerencije.
Zbog čega se ne zapitate, i ako pogledate kolika je danas prisutnost između određenih naučnih delatnosti i između društvenih nauka i tehnoloških nauka, koliki je taj disparitet ili koji je taj odnos? Videćete, poražavajući. Danas na društvenim, političkim studijama imate prebukirani broj studenata, a na tehničkim fakultetima ih nemate. Zbog čega? Zato što ste privredu uništili i sve smo stavili u sistem politizacije i shvatili su mladi ljudi da će jedino baveći se društvenim naukama doći do realizacije svog životnog puta.
Kao što vi rekoste, mali Tesla. Verovatno ne idete glavnom ulicom pa da vidite onog koji svira saksofon. To je jedan mladi čovek koji je dobio američku stipendiju, ali mu treba novca da bi nastavio dalje. Eno ga s kutijom, svira i traži od prolaznika da mu ubace. On ne može da dođe da koristi sve te benefite zato što se bavi time, čestito i pošteno, i nema tatu ni tajkuna ni velikog privrednika ni nekog uspešnog političara u vašoj vlasti da mogu deca da mu studiraju van ove zemlje.
To je taj problem. Pogledajte da li se ijedan sin bilo kojeg političara, biznismena bavi naukom. Ne, oni plaćaju ko će da se bavi, isto kao na Zapadu. Ako pogledate, danas u SAD samo oni koji su završili fakultete dobijaju posao, a oni s nižom stručnom spremom ne mogu da nađu zaposlenje. To je taj proces koji smo sigurno zaboravili. Zaboravili smo određene ljudske vrednosti, da može ponekad da bude pametan i onaj koji čuva ovce u planini ali nije imao mogućnosti da se dalje školuje, a ne samo onaj koji je imao ko i na koji način da ga finansira. Hvala vam.

Iskorišćeno je četiri minuta i 15 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima ministar Božidar Đelić.

Hvala, gospođo predsedavajuća. Da ne bude zabune, da podsetim poštovane narodne poslanike, Nacionalni savet ima u ovom predloženom zakonu izuzetno bitne, rekao bih i ključne ingerencije, koje obezbeđuju ono što jeste nužno našoj nauci, a to je da ne dođe do politizacije, da ne dođe do uticaja određenih nenaučnih krugova na ono što će biti funkcionisanje tog ključnog segmenta našeg društva.
Na primer, po ovom zakonu Nacionalni savet će imati ovlašćenje da donosi podzakonske akte, i to akt o vrednovanju naučnoistraživačkog rada i postupku akreditacije instituta, integrisanih univerziteta, fakulteta i centara izuzetnih vrednosti. Drugim rečima, Savet će doneti akt, ne Ministarstvo, koji će obezbediti kako se vrednuje ono što je najvažnije, a to je naučni rad naših naučnih radnika. To neće doneti ministar, to neće doneti Vlada, to je ključna ingerencija Nacionalnog saveta.
Drugo, on će doneti i akt o kriterijumima i merilima za dodeljivanje, potvrđivanje i oduzimanje statusa centra izuzetnih vrednosti i drugih institucija. Drugim rečima, ako Savet donosi ključni akt o tome kako se vrednuje i po kojim kriterijumima ono što je suštinska baza za napredovanje unutar naše nauke, na nivou institucija će isto imati svoju ingerenciju oko tih odluka, oko mogućnosti da određena institucija bude akreditovana ili ne.
Ako pogledamo status ovog saveta, predloženo je da Savet nastavi to da radi kod ključnih odluka, da ima više predstavnika privrede, tako da taj dijalog koji mora da se uspostavi između nauke i privrede bude omogućen, a da istovremeno ima fokusiraniju ulogu i da članovi Saveta mogu nešto da urade a da istovremeno imaju profesionalne aktivnosti koje okupiraju njihovo puno vreme u njihovoj trenutnoj funkciji.
Ne želim, u ime Vlade, da se stvori neka iluzija, jer to u suštini nije istina, da se smanjuju ingerencije ovog saveta oko onih ključnih ingerencija koje ima oko vrednovanja naučnog rada i oko davanja dozvole za rad za one institucije koje treba da se pojave u naučnom prometu naše zemlje. I to je nešto što će se nastaviti. Savet će davati mišljenje na Strategiju koju će predložiti Vlada i Ministarstvo, i to će biti pisano mišljenje, i svake godine će Savet formalno Vladi dostavljati dokumenta. Naša javnost će biti informisana o tome kako se sprovodi Strategija i da li bi Vlada trebalo da donese neke korektivne akcije. Toliko s moje strane. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Vesna Pešić. Izvolite.

Htela bih da se pridružim ovoj kritici. Zaista se ima utisak da je Nacionalni savet nekako suviše zavisan od Ministarstva i da nema onu ulogu koju bi trebalo da ima. Recimo, u mnogim članovima je u prethodnom zakonu bilo "na predlog Nacionalnog saveta", a sada se pribavlja mišljenje i onda odlučuje ministar.
Moj je utisak da se Nacionalni savet, koji treba da bude vrhunska institucija, koji bi morao da ima rang kao Visoki savet sudstva, pretvara u nekakav debatni krug. Jeste da on, što je rekao ministar, dostavlja kriterijume naučnoistraživačkog rada, ali nekako se pokazuje tendencija, i to ne samo u ovom zakonu, nego i kada smo raspravljali o drugim zakonima, iz zdravstva, o veštačkoj oplodnji, svugde se daje poslednja reč ministru, da on odlučuje. Ta tendencija se vidi i u ovom zakonu o naučnoistraživačkom radu, da se sve veća ovlašćenja daju državi, umesto da Nacionalni savet ima glavnu ulogu.
Sad ću da ilustrujem. Može da se baci pogled na bilo koji član ovog zakona, može i na ovaj o kojem sada raspravljamo, član 6, gde se pokazuje to – daje prethodno mišljenje, a ranije je bilo – na predlog. Ovako se stiče utisak da ministar svaki put pribavi to mišljenje, ali ne mora da uzme u obzir to mišljenje. Znači, nije na predlog, nego na pribavljeno mišljenje. On je pribavio mišljenje Saveta, a kakva će odluka biti, biće odluka na ministru. Evo, recimo, da uzmemo stav 8. u članu 28. Reči "donosi Nacionalni savet na predlog matičnih naučnih odbora" zamenjuju se rečima "donosi ministar uz prethodno mišljenje Nacionalnog saveta". To je jedan primer.
Sad ću vam dati drugi primer. U prethodnom članu 3, koji ste prošli, samo da pokažem kako to sistematski ide, kaže se ovako: "Programe od opšteg interesa, osim Programa naučnoistraživačkog rada Srpske akademije nauka i umetnosti i Programa naučnoistraživačkog rada Matice srpske, donosi ministar nadležan za naučnoistraživačku delatnost (u daljem tekstu: ministar), uz prethodno pribavljeno mišljenje Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj, što je novina u odnosu na postojeće odredbe člana 10. Zakona kada je programe od opšteg interesa donosio ministar na predlog Nacionalnog saveta…'', a ovde se ide na pribavljeno mišljenje.
Gde god bacim pogled, vidim da imamo sada tu umesto predloga pribavljeno mišljenje i da donosi ministar. I u javnosti su se pojavile kritike da je ovaj zakon donet na brzinu, da se oseća centralizacija i politizacija, da tamo gde su mogli i ti određeni matični naučni odbori da daju predloge, ne, više ne daju, nego daje ministar. Pored toga, ne znam zašto se iz opšteg društvenog interesa ili nacionalnog interesa (ili kakva je već formulacija, nije bitno) izuzimaju Akademija nauka i Matica srpska. Znači, one su takve ustanove i tu nema pribavljanja nikakvog mišljenja, one su izvan ovoga sistema.
Videli smo pre neki dan kakav je intervju Čedomir Popov dao "Novostima". To šta je taj čovek sve izjavio je takav nacionalistički fundamentalizam da ja nemam reči. Te ustanove koje su kritikovane i u ranijem periodu da su doprinele ratovanju, širenju nacionalizma, mržnje itd. i da su fundamentalističke u tom pogledu, ne podležu ovoj kontroli ministra, one mogu i dalje da teraju tu svoju politiku, da prave izdanja i da se dalje bave u stvari politikom kako su se do sada bavile, a svi ostali projekti, gde spada i, gde sam i ja bila, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, gde smo relativno samostalno formirali projekte, mi moramo da budemo pod direktnom kontrolom ministra, dok se ove dve institucije lepo izuzimaju.
Znači, bilo gde da bacim pogled i bilo gde da pročitam nekakav tekst o tome, svugde je kritika ista, vrlo slično onome što je uradio i gospodin Šami.
Kad govori o sastavu Naučnog saveta, zaista se ne vidi koherencija rada toga tela. Prvo, čini mi se da je broj privrednika preveliki. Zašto su se toliki privrednici pojavili u tom naučnom savetu? Slažem se da treba u nekim tehnološkim naukama, ekonomskim naukama, pa i u sociologiji i društvenim naukama da postoji nekakva veza između privrede i nauke, to je sigurno jako dobro, ali zašto Privredna komora? Ko su ti ljudi iz Privredne komore koji treba da sede u Naučnom savetu? Njih ne vidim. Da li bi to bili neki doktori nauka koji su se tu našli, koji bi slučajno spajali i jedno i drugo?
Onda imate ovu ikebanu - treba da učestvuje dijaspora u Nacionalnom savetu. Ali, oni se nigde nisu složili, to je tačno. Kaže – jedan iz dijaspore. Jedan agronom iz Kanade, na primer, njega ćete da izaberete, a šta ćemo sa nekim fizičarem, na primer doktorom Maglićem sa Prinston univerziteta? To je sve dijaspora. Znači, kako se to bira, na koji način i koja oblast će tu da uđe, ostalo je potpuno nedefinisano. A, kao što vidim, nije ni važno, jer Nacionalni savet nije dobio onakvu ulogu kakvu mislim da treba da dobije, nego su i Akademija nauka i Matica srpska i ovi drugi ili samostalni ili su potpali pod vlast ministra.
Mislim da ovo nije dobro, a to je opšta tendencija u svim zakonima koje donosimo. I ovde suviše imamo politizacije, što ne bi trebalo da bude kada je reč o naučnoistraživačkom radu. Hvala.

Izvolite, gospodine ministre.

Mislim da treba da gledamo činjenice, gospođo Pešić. Činjenice su sledeće, poštovani narodni poslanici. Ovaj zakon je izglasan 2005. godine. Za pet godina ovakav nacionalni savet, a njemu se, i to želim odmah da kažem, nalaze naši eminentni stručnjaci, nije doneo strategiju, nije doneo nijedan predlog programa od opšteg interesa, nije doneo akt o finansiranju, nije doneo kriterijume za formiranje matičnih odbora. Nacionalni savet nije ništa od toga uradio.
Da li su krivi ljudi koji su u tom savetu? Apsolutno ne, nego se videlo tokom pet godina primene ovog zakona da se, u suštini, mora uskladiti uloga jednog ovakvog saveta s onim što treba da bude, kao što je slučaj svuda u svetu, uloga jednog saveta gde se nalaze ljudi koji imaju stalnu aktivnost u naučnoj zajednici, tj. u privredi, raspoloživo vreme, i ono što mora biti zdrav razum, a to je odgovornost i ingerencija.
Milo mi je što je gospođa Pešić podsetila da prvi put imamo predlog da se u ovom nacionalnom savetu nađe jedan naš naučnik iz dijaspore. To nije bio slučaj pre. Naravno da ćemo se truditi da to bude neko od velikog integriteta. Nije moguće da ta jedna osoba predstavlja nužno sve discipline, ali to nije ni ideja. A valjda je dobro da imamo unutar Saveta ono o čemu se stalno priča, a toliko se malo radilo, a to je dijalog između privrede i nauke, i da mnogo više spojimo našu maticu s našom naučnom dijasporom.
Ovo je samo usklađivanje s onim što je realnost i što je mogućnost. Prethodni zakon je dao preveliki zalogaj za ono što može uraditi jedan savet s takvim angažmanom. Jednostavno, to je realnost. Mi nismo ideološki pristupili ovome, nego smo samo konstatovali činjenicu, ono što je moguće da uradi jedna institucija ovog tipa i nešto što je upravni postupak.
Tako da ne stoje kritike u tome da se Nacionalnom savetu oduzima značajna ingerencija. Ne oduzima mu se ništa što je uspeo da uradi u pet godina. Ne treba govoriti teorijski, treba videti šta se stvarno dešava u životu i treba imati institucije koje su u stanju da u potpunosti ispune one zadatke koji su im dati. Uzgred, sigurno nije isto Savet ili to što je Vrhovni sud vrh u domenu pravosuđa, jer ovde se ne radi o dve grane vlasti, radi se o izvršnoj vlasti. Hvala puno.

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav  Petković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Šami, koji želi reč. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Prvo, interesantna je logika gospodina ministra. Pošto Savet proteklih pet godina nije radio kako treba, onda ubuduće ulogu Saveta treba da preuzme ministar. Gospođa Pešić i ja se politički verovatno jako razlikujemo, ali identično mislimo o ovome, iz prostog razloga što je potpuno jasno da se ovim izmenama i dopunama zakona ministru i Ministarstvu daju velike nadležnosti. Naprosto, možete ukinuti sve naučne institute i Nacionalni savet, pa neka se ministar sam bavi naukom. To je jedno.
Drugo, po pitanju malopređašnjeg amandmana gospodina Petkovića, potpuno mi je nejasno zašto ga niste prihvatili, jer je on, da tako kažem, trivijalan. Amandman kaže da se posle reči "Vladi" dodaju reči: "i nadležnom odboru Narodne skupštine". Radi o izveštaju Nacionalnog saveta. Ne vidim nijedan razlog da, osim Vladi, Nacionalni savet ne daje izveštaj i nadležnom odboru Narodne skupštine. Odborima Narodne skupštine izveštaje podnose i BIA i ne znam ko sve ne, Nacionalni savet za prosvetu podnosi izveštaj Odboru za prosvetu. Ne vidim zašto Nacionalni savet ne bi podnosio izveštaj nadležnom Odboru za nauku.
Što se tiče amandmana koji sam podneo na član 6, to je upravo ono što je malopre gospođa Pešić citirala. Kaže da Nacionalni savet, umesto da predlaže ministru, daje prethodno mišljenje. Da li vi razumete razliku u težini između prethodnog mišljenja i predlaganja? Kad nekome nešto predlažete, taj neko to može da prihvati, može i da odbije ali mora da obrazloži zašto to ne valja, a ovo je prethodno mišljenje koje je onako, mogu ja na hodniku da vam dam prethodno mišljenje, pa šta.
To je sledeći dokaz za tvrđenje šta ove izmene zakona u stvari znače. Znače potpunu politizaciju nauke i organizovane nauke, što valjda nikome nije cilj. Sutra će biti neka druga vlada, biće neke druge stranke, možda će biti i moja stranka. Isto tako ne bih ni svojoj stranci davao ovakve ingerencije u odnosu na jednu tako značajnu oblast kao što je nauka.
Bojim se da je ovo u mnogo čemu razgovor gluvih. Moram da priznam da ne vidim, bez obzira na sve političke razlike između političkih stranaka, bile one na vlasti ili u opoziciji, da je nauka oblast u kojoj možemo imati različite interese, kao političke stranke ili kao pojedinci. Ali, shvatite da je ovo što predlažete nešto što mene jako podseća, tamo 90-ih godina je donesen čuveni zakon o prosveti, kada je tadašnji ministar prosvete birao dekane fakulteta i sve živo je birao. Vi te ingerencije sada tražite za ministra nauke. Da, gospodine Đeliću, nažalost, da. Rekoh vašoj koleginici Dragutinović pre neki dan, možda su vaše namere dobre, ali "put u pakao popločan je dobrim namerama", kako reče Dante Aligijeri. Hvala.