Sedamnaest minuta i dvadeset sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Vlada je prihvatila ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić, pa narodna poslanica Vjerica Radeta.

Podneo sam amandman na član 9. i tražio sam da se član 9. promeni i da glasi – U članu 148. stav 5. reči „u ostavljenom roku“ zamenjuju se rečima „u roku od osam dana“, a u stavu 7. broj „8“ zamenjuje se brojem „15“.
Članom 148. u stavu 5. predvideli ste termin – u ostavljenom roku. Smatrali smo da je ovo jako neprecizno i da je potrebno to ispraviti amandmanom, pa smo tražili da to bude – u roku od osam dana.
Naime, pravna sigurnost podrazumeva, pogotovo kada su zakonski predlozi u pitanju, da se određene situacije predvide što je moguće preciznije. Ta preciznost podrazumeva da se kada je god to moguće, a gotovo uvek je moguće, pogotovo u ovom slučaju, odredi tačan rok za izvršenje određenih radnji ili za određeno postupanje. To se najlakše i najbolje radi ukoliko se precizira rokovima. Upravo to i jeste smisao prvog dela našeg amandmana, gde smo tražili da taj rok umesto – u ostavljenom roku, bude – u roku od osam dana. To je što se tiče prvog dela ovog mog amandmana.
U drugom delu tražili smo da rok od sedam dana koji ste vi predvideli bude petnaest dana. Smatrali smo da je ovaj rok od petnaest dana primereniji.
Predlagač navodi tri osnovna razloga za donošenje izmena i dopuna ovog zakona. Prvi je, dakle, usaglašavanje sa drugim zakonima, drugi je otklanjanje kolizije pojedinih zakonskih odredaba i treći je definisanje rokova za postupanje Geodetskog zavoda.
Dakle, definisanje rokova predvideli ste kao jedan od prioritetnijih zadataka, odnosno razloga zbog kojih se i donosi ovaj zakon. Kada je tako, onda je to trebalo ispoštovati na pravi način, dakle, ne upotrebljavati termine „u ostavljenom roku“ itd., već jasno i precizno predvideti koji je to ostavljeni rok. Dakle, ništa se ne podrazumeva, treba tačno da odredite u kom je to roku, to je smisao našeg amandmana.
Još nešto da kažem o rokovima uopšte. Svi znamo da su rokovi jedna od najvažnijih pravnih kategorija, po sistemu – ko je prvi u vremenu, jači je i u pravu. Kada su u pitanju rokovi, kako u ovom delu, tako uopšte u legalizaciji, na koju se vi pozivate takođe u predlogu ovog zakona, smatramo da su rokovi vrlo važni i da tu postoje dve vrste rokova koje će u praksi, svaka ponaosob, dovesti do određenih pravnih posledica.
Prva vrsta rokova su oni rokovi koji su predviđeni za podnošenje dokumentacije. Kao što znamo, taj rok, koji je bio 11. 3. 2010. godine, kada je proces legalizacije u pitanju, prošao je. Radi se o roku koji je predviđen članom 194. Zakona o planiranju i izgradnji, koji predviđa da ako zainteresovana lica u ostavljenom roku ne podnesu potrebnu dokumentaciju, po njihovom zahtevu se neće postupati, zahtev će biti odbačen.
To su tzv. prekluzivni rokovi i normalno je da ovi rokovi ne dozvoljavaju povraćaj u pređašnje stanje. Kada su oni u pitanju, sve je jasno. Međutim, i prošli put sam napomenuo i sada kažem da će u stvari jedna druga vrsta rokova možda proizvesti nekakve druge pravne posledice, odnosno da će neka druga vrsta rokova biti na neki način problem u praksi, kada je u pitanju ovaj proces legalizacije bespravno izgrađenih objekata koji je u toku.
Radi se o samom postupku, o rokovima u postupku legalizacije, kada po nalogu organa koji vodi postupak mora da se u određenom roku (npr. 60 dana) dostavi određena dokumentacija. Desiće se situacija da je stranka pre toga podnela npr. tužbu radi utvrđenja. Normalno je da organ koji vodi postupak treba da prekine postupak, dok se ne reši to prethodno pitanje, odnosno dok se ne završi taj parnični postupak koji je u toku. Mislim da to tako i treba, i to se radi zaključkom. Time se omogućava stranci da do okončanja parničnog postupka odloži tu prekluzivnost roka.
Međutim, kao što se u životu dešavaju razne nepredviđene stvari, tako će verovatno i u ovim situacijama vezanim za rok doći do nekih nepredviđenih situacija koje mogu da budu malo komplikovanije. Pošto je legalizacija u toku time što je postupak za podnošenje prijava za legalizaciju već završen, verovatno će se u praksi desiti mnogo situacija koje ni predlagač zakona nije mogao da predvidi u ovom zakonu, niti u drugim zakonima koji su prethodili ovome, zbog toga što je zakon prevideo da predvidi jedan mehanizam kojim će moći tačno da utvrdi ko sprečava ili namerno opstruira postupak legalizacije.
To će biti osnovni problem, videćete u praksi, pogotovo ukoliko se desi da je stranka koja je podnela zahtev za legalizaciju npr. to zemljište kupila od suvlasnika; desiće se da ta parcela nije podeljena, da ima više suvlasnika. Može se desiti da neki od tih suvlasnika i nisu u Srbiji, ima i onih koji su u inostranstvu, pa se tu pravi čitavo malo zamešateljstvo.
Tako će postupak legalizacije, i pored najbolje namere koju ste možda imali, zaista poprimiti jedan tok koji niko nije hteo, biće jako dug i težak za stranke u postupku. Međutim, šta je tu je. Mislim da će ipak oni građani koji se podneli zahtev za legalizaciju uspeti da ostvare svoja prava koja su imali kada su podneli zahtev za legalizaciju.
Biće još mnogo drugih situacija u kojima će se dešavati razne nepredviđene stvari, međutim, smatram da će oni koji budu radili taj postupak znati da primene i ovaj zakon i druge zakonske propise vezane za legalizaciju na pravi način. Ukoliko to ne urade, normalno je da će stranka imati neke svoje principe, kada je u pitanju ova legalizacija, odnosno da će moći na drugi način da ostvari svoje pravo. Hvala.

Šest minuta i trideset sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta, pa narodni poslanik Milan Avramović, posle njega narodna poslanica Donka Banović.

Član 148, ovaj poslednji stav 7, kaže: „Protiv rešenja iz stava 6. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja imaocu prava na vodu.“
Ovo zaista ne razumem, da nije prihvaćeno, ako ste išli sa izmenama i dopunama Zakona zato što ste razumeli da rok osam dana mora da se zameni rokom od petnaest dana. Pogotovo mi nije jasno obrazloženje. Želim pre svega da prokomentarišem ovo obrazloženje, a nakon toga ću izneti i dodatne argumente, uverena da ćete ipak prihvatiti ovaj amandman.
Kažete da se ovaj amandman ne prihvata iz razloga što se rok za otklanjanje nedostataka u elaboratu utvrđuje u zavisnosti od prirode uočenih nedostataka, kao i složenosti i obima radova koje je eventualno neophodno ponovo izvršiti na terenu. Takođe, potrebno je uzeti u obzir vremenske i druge uslove.
Neću dalje da čitam, ovde ću da se zadržim jer je ovo zaista interesantno. Mnogo sam zakona u životu pročitala, ali nikada nisam videla da se rokovi za izvršenje neke radnje vezuju za činjenicu da li u periodu kada se ta radnja vrši pada sneg, da li pada kiša, da li je pretoplo. To je, gospodine Duliću, bez obzira na to što se radi o katastru nepokretnosti, zaista nemoguće.
Trebalo je, ili treba danas da prihvatite ovaj amandman, da se utvrdi optimalan rok. Naravno, u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku. Optimalan rok znači rok u kojem može određena radnja da se uradi, i kada pada kiša, i kada pada sneg itd. Naravno da će svako da se potrudi da taj posao uradi što pre, zato što je taj posao u interesu onoga ko je podneo zahtev u katastru za nepokretnosti.
Ili, da određujete rok, kaže – s obzirom na to da se utvrđuje u zavisnosti od prirode uočenih nedostataka i složenosti posla. To je takođe nešto što ne može da stoji u zakonu. U opštem upravnom postupku vi imate rok od 30 i od 60 dana. Vašim rečnikom rečeno, za jednostavne poslove rok je 30 dana. Za složene, gde se izvode dodatni dokazi, gde su u pitanju dvostepeni, dvostranački poslovi itd. rok je 60 dana. Trebalo je da se uklopite u te rokove. Zato to ne možemo da prihvatimo.
Sada ću da objasnim zašto ćete opet imati jednu neprihvatljivu pravnu normu. Neprihvatljivu i neprimenljivu, što je još gore. Član 148. je u direktnoj koliziji sa članom 183. istog ovog zakona. Kažete, i ne prihvatate amandman kolege Munjića, u stavu 5: „Kada se u postupku pregleda elaborata utvrde nedostaci, zapisnikom se nalaže geodetskoj organizaciji da u ostavljenom roku nedostatke otkloni.“
Ostavljeni rok je pojam koji zavisi od službenika koji trenutno obrađuju nečiji predmet. Može u istim okolnostima da nekom odredi rok od osam dana, nekom od 30 dana, bez obzira na to što pada kiša, što je isti vremenski period, isto godišnje doba u pitanju itd. Ne možete i ne smete da u zakonu imate nijednu normu koja je toliko široka da može zapravo da otvara mogućnost zloupotreba.
Ovim zapravo štitite ove... Kada smo govorili o ovom zakonu rekli smo vam da vi zapravo zakon donosite zbog ovih privatnih geodetskih organizacija. Ne možete na ovakav brutalan način da ih štitite.
U članu 183. govori se o novčanim kaznama i iznosima novčanih kazni koje će platiti geodetska organizacija ako ne uradi ovo ili ono itd. Između ostalog kažete – ako ne otkloni u određenom roku utvrđene nepravilnosti u postupku pregleda i prijema radova i u postupku vršenja nadzora. Džoker pitanje – koji je to rok? Koji ćete rok poštovati? U članu 148. govorite o nekom ostavljenom roku. Ovde predviđate neku kaznu ako se te nepravilnosti ne otklone u određenom roku. U oba ova člana smo amandmanima intervenisali kada smo govorili o osnovnom zakonu. Nažalost, niste nas slušali i opet nas ne slušati i opet ćete imati problema.
Koju ste vi uopšte kaznu predvideli za prekršaj za geodetsku organizaciju? Između ostalog kažete – kazniće se kaznom od 50.000 do 500.000 dinara ako ne obavesti Zavod o sprečenosti obavljanja poslova koja traje duže od jednog meseca, u roku od tri dana od dana nastanka razloga sprečenosti.
Intervenisali smo amandmanom kada smo govorili o osnovnom tekstu ovog zakona, zato što je ovo neodrživo. Opet će neka geodetska organizacija da propusti taj rok od tri dana. Neće obavestiti o nemogućnosti izvršenja ovog posla. Ili, čak, ako obavesti poslednjeg dana ovog roka od 30 dana, opet se, gospodo, postavlja pitanje – kada će završiti posao neko ko dobije rok od neke svoje opštine da u roku od 60 dana dostavi geodetski snimak svog objekta da bi izvršio legalizaciju?
Zaista morate da vodite računa o praktičnim stvarima, jer ćete imati velikih glavobolja. Ne brinem se ja što će vas boleti glava, nego se brinem što će glava boleti građane. Boleće glava građane koji će dobiti rešenje, odnosno zaključak opštine da u roku od 60 dana dopune dokumentaciju za legalizaciju. Oni će angažovati neku geodetsku organizaciju da uradi taj geodetski snimak. Ta geodetska organizacija će tridesetog dana obavestiti da je u nemogućnosti da izvrši taj posao. I, šta se dešava? Oni će angažovati drugu organizaciju, koja će opet neodgovorno, isto tridesetog dana da obavesti da to ne može da uradi. I šta? Taj objekat ide na rušenje, ili možda na ovaj dupli porez.
Gospodine Duliću, konsultujte se sa gospodom pored vas, verujte da ne pričam praznu priču. Uporedite ova dva člana, uporedite rokove iz ovog Zakona o planiranju i izgradnji, koji reguliše materiju legalizacije, i videćete da sam potpuno u pravu.
Nije mi namera da plašim građane Srbije ovim što pričam. Namera mi je da skrenem pažnju da i građani moraju da vode računa o tome zato što, nažalost, država ne želi da pokaže da hoće da vodi računa o tome.
Vaši zakoni su slovo na papiru, nažalost. To nije samo slučaj sa ovim zakonom. Hvalite se i hvali se i predsednik ovog parlamenta koliko se zakona donosi, kojom brzinom ta „fabrika“ zvana Narodna skupština radi. Nažalost, donose se zakoni reda radi.
Samo vam skrećemo pažnju da treba da donosite zakone u interesu građana. Valjda je suština da se donese zakon da bi ljudima bilo bolje, bar u onom segmentu na koji se taj zakon odnosi. Neverovatno je da već ovoliko godina pokušavamo da vas naučimo tome, ali nekako ne ide.
Evo, i ove izmene i dopune zakona biće u nekom izveštaju kao – doneli smo još jedan zakon. Ponavljam vam, kada smo govorili u načelnoj raspravi o osnovnom tekstu ovog zakona rekla sam vam, sećate se, gospodine Duliću – videćemo se za nekoliko meseci, moraćete da menjate ovaj zakon. Vi ste se nasmešili, klimnuli glavom ovako, da to neće biti tako.
Danas to isto radite, gospodine Duliću. Verujte, opet ćemo vrlo brzo menjati ovaj zakon. Ponavljam ono što sam rekla na početku: još jedanput ga dobro pregledajte, bolje i da ga menjamo, nego da građani imaju životnih problema zbog toga što će se ovde doneti neprimenljiv zakon i što donosite zakon sa ovako neusklađenim članovima, koji su i te kako povezani. Hvala.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je deset minuta i dvadeset sekundi.
Reč ima narodni poslanik Milan Avramović.

Gospodine ministre, nemojte mi zameriti ako vam bude uzeo malo pažnje, ali veoma je važno da shvatimo svi zajedno činjenicu koliko su rokovi važni. Iz vašeg izlaganja sam stekao utisak da vi stvarno imate volju i želju da uvedete neki red u građevinsku oblast, da li je u pitanju urbanizam, gradnja, planska dokumentacija, katastar, pa i ovaj zakon. Međutim, problemi na terenu govore sasvim drugačije. Da bi se red uveo, onako kako vi nagoveštavate, u sve one sfere koje sam naveo, mora se krenuti od same administracije i od ljudi koji su zaduženi da obavljaju izvršnu vlast ili da sprovode zakone koje mi ovde usvajamo.
Moram da vam dam primer glavnog grada Beograda – ponašanje gradske inspekcije i urbanističke inspekcije, ponašanje Ministarstva i omalovažavanje i vas i Ministarstva time što se niži pravni akti postavljaju u položaj iznad višeg i time ne poštuju nalozi čak ni Ministarstva, ni suda, pa čak ni drugostepenog organa u gradu Beogradu, Gradskog sekretarijata. Tako su neke opštine sebi dale za pravo da one ciljeve koje su imale zacrtane u svom mandatu do kraja svog mandata i ostvare, ne gledajući pri tom kakvu će štetu iza sebe ostaviti.
Hoću ovaj primer da vam iznesem, prvo, zato što se radi o opštini koja se nalazi u centru Beogradu, to je opština Savski venac, a drugo, zato što se u njoj nalaze kadrovi iz vaše stranke. Moja želja jeste da ovaj problem zajedno pokušamo da rešimo, da od njega ne pravimo politički slučaj i skupljamo, kako vi to volite da kažete, političke poene, nego da u okvirima zakona svi građani dobiju sva prava, jednaka prava, prema ovom zakonu koji smo usvojili, o planiranju i izgradnji, i prema ovom zakonu koji je danas na dnevnom redu.
Dakle, radi se konkretno o ekstra lokaciji koja se nalazi preko puta zgrade „Pinka“; to je blok jedan, centralni deo kružnog toka Dedinja, gde je kvadratura nenormalno skupa i za tom lokacijom tajkuni imaju poprilične potrebe. Ono što je činjenica jesu frapantni podaci koje posedujemo i mi, a ja sam spremio obimnu dokumentaciju da je dam vama, ministre. Ona je potkrepljena dokazima koje ću ovde izneti, samo da vih vam dokazao koliko su rokovi važni i koliko je bitno da postoji određen zakonski okvir za neki rok da bi se nečije mučenje prekinulo što pre i da bi se zakon, kakav-takav, sprovodio što bolje.
Iako se neki put možda i ne slažemo sa zakonom, mi smo u situaciji da zakon poštujemo jer je on donesen. Iako naši amandmani nisu usvojeni, mi zakon moramo da uvažavamo, čak i da teramo druge ljude da taj zakon poštuju i da se ljutimo na sud kada donesu presudu koja je u suprotnosti sa zakonom.
Evo primera: 2000. godine za taj blok 1 i blok 20/4, to je Topčidersko brdo, Zvezda, to je, dakle, zeleni pojas grada Beograda, na zahtev vlasnika postojećih objekata pokrenuta je inicijativa i plaćeno je da se izradi plan detaljne regulacije za te blokove. Taj plan detaljne regulacije 2000. godine je usvojen. On je usvojen tako što je prošao svu onu proceduru koja je u zakonskim okvirima bila tada na snazi. Ono što je loše jeste da taj regulacioni plan obuhvata objekte koji se u njemu nalaze.
Ako može samo malo pažnje, ministre, mnogo bi mi značilo. Neću ja dugo, ako nije problem, pošto smatram da vi imate toliki stepen tolerancije i demokratije da polemišete sa poslanicima i da dajete odgovore, i to je nešto što je dobro.
Imamo, dakle, regulacioni plan koji je usvojen 2000. godine. U okviru regulacionog plana postoje objekti koji se tu nalaze. Vlasnici tih objekata, poštujući zakonsku proceduru, podneli su zahtev za legalizaciju. Ni dan-danas ti objekti nisu legalizovani. Postoji i ustavna odluka koja kaže da je regulacioni plan za predmete, blokove, za koje ću vam ja dostaviti kompletno podatke, na snazi i da niži pravni akt ne može da menja odluku višeg.
Vaše ministarstvo je dalo više puta naloge opštini Savski venac da poštuje taj regulacioni plan i da završi proces legalizacije po predmetima za koje su oni podneli zahtev. Nažalost, vaše ministarstvo nije ispoštovala opština Savski venac. Vas, ministre, neće ispoštovati opština Savski venac zato što se radi o ekstra lokaciji. Kada imamo takav primer u praksi, da jedna centralna opština u Beogradu ne poštuje zakon, ne poštuje Ministarstvo, šta da očekujemo od opština širom Srbije, gde atraktivnih lokacija nema?
Dakle, sudske presude koje postoje u korist građana ova dva bloka koja sam naveo govore u prilog tome da su oni ispoštovali zakonsku normu. Ustavna odluka koja kaže da je regulacioni plan na snazi i da su objekti uklopljeni u isti takođe govori da je ispoštovana zakonska regulativa.
Ono što nije zakonski jeste to što opština Savski venac pokreće izradu novog regulacionog plana, u kojem su parametri objekata skroz drugačiji nego što su postojeći, i zbog toga ne da da se legalizuju objekti još od 2000. godine.
Gospodine ministre, danas je 2010. godina. Svaki dan ti građani strepe da li će doći bager ispred njihove kuće, radnje i da li će tu radnja da ostane. Znači, oni imaju ustavnu odluku u svoju korist, imaju sudsku odluku u svoju korist, imaju naloge vašeg ministarstva u svoju korist, a opština Savski venac i dalje radi to što radi. Angažovala je privatnu firmu „Korak M“, koja je uzela enormnu sumu novca za izradu arhitektonskog urbanističkog rešenja. To rešenje nema nikakve veze sa postojećim objektom. To rešenje treba da se plati jer je, kao, pobedilo na konkursu.
To što opština troši pare na takve stvari meni sada uopšte nije zanimljiva stavka, ali jeste to što parametri tog konkursa nisu ni blizu postojećeg stanja. To znači da je neko izbrisao te ljude tamo sa njihovim radnjama, ugostiteljskim objektima i kućama, i jednostavno zacrtao da tu ispadne nešto što nije uopšte predviđeno regulacionim planom.
Da bi se to legalizovalo, regulacioni plan je pokrenut na sednici Skupštine grada. Uvidevši ogromne propuste opštine Savski venac Skupština grada je to skinula sa dnevnog reda. Ali, bojimo se da će to biti ponovo na dnevnom redu jer postoji presuda suda koja je već poništila jednu odluku Skupštine grada. Dok se te odluke non-stop poništavaju, angažuju se advokati, nastaju troškovi, opština je čak uvela i jednu agenciju, „Stratedžik marketing“, koja je anketirala građane u tim blokovima da li oni žele da tu gde im je kuća bude tržni centar, pijaca ili ne znam ni ja šta.
Vi, ministre, kao i ja znate da se neke stvari mogu menjati samo ako su u pitanju opšti interesi grada, ako je u pitanju bolnica, vatrogasna stanica ili nešto što mora tu da bude, pa se zbog toga menjaju neke stvari. Ovako, da se menjaju objekti koji postoje od osamdesetih godina, koji ne mogu da se legalizuju deset godina zato što postoji samovolja jednog predsednika opštine, ili možda jednog predsednika grada ili Skupštine grada, nije ni važno...
Kršenje regulacionog plana je kršenje Ustava. Regulacioni plan je na snazi, može se menjati samo na način na koji je donesen. Ne može skupština grada da menja regulacioni plan nigde, to može da radi samo Ministarstvo. Skupština grada može da da saglasnost na pokretanje izrade plana ili da učestvuje finansijski u tome, ali da ga promeni ne može, pogotovo ne namenu objekta tek tako, ona je već predviđena zakonom i uokvirena u istom.
Dakle, molim vas, ministre, pošto ovde imam pet mišljenja vašeg ministarstva, u kojima se tvrdi da su ovi ljudi u zakonskim okvirima u kojima je proces legalizacije morao da bude završen do 2004. godine... Oni su se uklopili u sve moguće zakone u planiranju i izgradnji, pa i u ovaj zakon. Oni nemaju prava da ostvaruju mogućnost zakonskog okvira kao svi drugi. Oni su ostrvo u centru Beograda. Zašto? Zato što je u pitanju zelena površina. Zato što je u pitanju ekstra lokacija, centar Beograda – Dedinje, Topčidersko brdo, Senjak, zato što su u pitanju zelene površine u kojima se nalaze ogromni parkovi itd.
Mogu da razumem, ministre, da se na Topčiderskoj zvezdi krči šuma i da se napravi rezervoar za vodu, jer je voda neophodna, vode nema. To mogu da razumem, iako su se neki predstavnici vaše stranke tamo pravdali za tu seču šuma, a niko ih za to nije ni pitao, jer je to radila famozna gradska firma „Montera“ Dragana Kopčalića, zbog koga ljudi svakodnevno ispred Agencije za privatizaciju protestuju, štrajkuju i spremni su da idu do kraja.
Dakle, da ne bih širio priču, molim vas da ovu dokumentaciju koju ću vam dati shvatite ozbiljno, da ovaj problem pokušamo da rešimo zajedno, da ovi rokovi koji su predloženi ovim amandmanom imaju direktnu vezu s tim šta znači usvajati zakonski okvir roka, šta znači uopšte imati rok po kome moraju da postupaju.
Ako je sudska presuda za ćutanje administracije doneta četiri puta i ako postoji ustavna presuda, ne znam šta treba više da se uradi, koji pravni lek da se primeni u ovoj zemlji da bi građani tih objekata, bloka 1 kod „Pinka“ i bloka 20-4 na Topčiderskoj zvezdi, bili mirni, spavali mirno. Oni su tu uložili svoj život. Oni plaćaju takse, plaćaju komunalije, plaćaju porez, oni su uvodili infrastrukturu, oni nisu povredili nijedan zakon. Nisu oni krivi što su imali upotrebne dozvole, pa sad neće da ih legalizuju. Nisu oni krivi što su uložili u to; nisu imali ništa drugo; to im je objekat, tu žive, tu stanuju, tu rade.
Ne znam koja je uloga ovog zakona ako ga centralne opštine u Beogradu ne poštuju? Neko je nešto zacrtao, nekome se nešto dopalo i više ne važi. Kad se poseče park pa se napravi objekat, mogu da razumem, drvo ne ume da se žali, ljuljaške ne umeju da kukaju. Ali, kad hoćete da srušite legalnu kuću nekome kome zakon omogućava da tu živi ceo život, e, onda je tu nastao veliki problem.
Mislim da mi nismo sada u predizbornoj kampanji pa da dobijamo raznorazna obećanja dok izbori prođu, a posle toga problem ostaje na snazi. Mislim da je ovaj problem vezan usko za rok. Svi rokovi od deset godina su probijeni.
Najbitnija je stvar da se stekne ravnopravnost poštovanja zakona i u Beogradu, i u Novom Sadu, i u Subotici i Leskovcu. Ako hoćete da uvedete red u oblasti građevine, moramo poći od administracije, od onih ljudi koji to koče.
Vi ste dozvolili formiranje komisija (ne mislim vi lično ministre, nego Ministarstvo) u opštinama grada Beograda, koje treba da se bave time da li je neko ispunio uslove za legalizaciju ili ne. Onda su članovi Veća uglavnom bili članovi tih komisija i zloupotrebljavali to i zgrnuli enormno bogatstvo uslovljavajući ljude koji imaju zakonsko pravo za dodatnu papirologiju, koja je nepotrebna, da bi im omogućili da legalizuju. To vam je na Savskom vencu ono pozitivno mišljenje Komisije za legalizaciju, koje je imalo svoj cenovnik. To je žalosno, u centralnoj gradskoj opštini.
Mislim, pošto ste vi ministar, pošto su iz redova vaše stranke, da ćete taj problem rešiti. Ako hoćete da rešavate probleme u toj sferi, morate krenuti iz svoje kuće, pa onda izaći u dvorište. Ja vaše napore da to rešite podržavam. Sva dokumentacija biće vam na raspolaganju. Sve sugestije ili bilo koju odluku koju vi kao ministar donesete ti građani će ispoštovati, ali dajte da se reši pitanje tih ljudi koji deset godina pate i razmišljaju da li će ujutru ustati i videti bager ispred svoje kuće. Hvala.

Iskorišćeno je trinaest minuta i trideset sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Amandman kojim se posle člana 12. dodaje novi član 12a podneli su zajedno narodni poslanici Čedomir Jovanović, Judita Popović, Zoran Ostojić, Ivan Andrić i Kenan Hajdarević.
Ovaj amandman Vlada nije prihvatila.
Reč ima narodna poslanica Judita Popović.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi poslanici Liberalno-demokratske partije podneli smo ovaj amandman kojim predlažemo jedan potpuno novi član u predloženom zakonu, koji bi predvideo da se zakonom o glavnom gradu, odnosno drugim zakonom o lokalnoj samoupravi, odlučivanje u prvom stepenu, kao i vršenje operativnih poslova u prvom stepenu iz člana 1. ovog zakona, može poveriti pojedinim jedinicama lokalne samouprave ukoliko načela efikasnosti i celishodnosti to nalažu.
Kada smo predložili ovaj amandman imali smo u vidu činjenicu da je predloženi zakon u pretežnom delu tehničke prirode. Čak je i u obrazloženju zakona navedeno da su razlozi za donošenje usaglašavanje tog zakona sa drugim zakonima, otklanjanje kolizije pojedinih zakonskih odredaba i definisanje rokova za postupanje u Republičkom geodetskom zavodu.
Ne spominje se član 14. predloženog zakona. To je taj član zbog kojeg je ovaj zakon danas na dnevnom redu. To se, u stvari, odnosi na maksimalan broj zaposlenih u republičkoj administraciji, što je regulisano Zakonom o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji. Član 14. je u stvari obrazloženje zašto je Vlada morala usvojiti amandman poslanika LDP. Ovaj član ukazuje na činjenicu da Republički geodetski zavod nije u mogućnosti da se nosi sa teškoćama koje su nastale u ovom vremenu kada je usvojen Zakon o planiranju i izgradnji, kada je u toku integracija zemljišne knjige i katastra nepokretnosti, kada ima toliko puno posla, a smanjuje se broj izvršilaca u republičkoj administraciji. Prema tome, ne može da se postigne onaj cilj koji je proklamovan Zakonom o planiranju i izgradnji i Zakonom o utvrđivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji.
Trebalo bi da se razmisli i da se uradi nešto čime će se poboljšati efikasnost i celishodnost rada u administraciji, upravi, odnosno Republičkom geodetskom zavodu. Liberalno-demokratska partija je mišljenja da je potrebno da se uradi decentralizacija i u vršenju ovih poslova, odnosno da se dobar deo poslova poveri u nadležnost lokalnim samoupravama, odnosno gradu Beogradu, gradu Novom Sadu i slično.
Zašto to predlažemo? Kao što sam već navela, upravo vaš predlog zakona ukazuje na to da republička geodetska administracija nije u mogućnosti da sprovede sve one zadatke koji su predviđeni planom i radom Republičkog geodetskog zavoda.
Legalizacija, novi planovi, konverzija, pravo korišćenja, sve su to teškoće koje ne mogu da budu isključivo u nadležnosti jednog tako centralizovanog sistema, kao što je Republički geodetski zavod. Zbog toga je potrebno, radi celishodnosti i efikasnosti rada uprave, da se omogući da lokalne samouprave i gradovi u velikoj meri učestvuju u poverenim im poslovima od strane RGZ. To je, u stvari, onaj cilj zbog kojeg i predlažemo tu decentralizaciju, pre svega efikasnost i celishodnost. Taj cilj se može postići putem decentralizacije. Ta decentralizacija može da se uradi samo tako što će se uključiti, kao što sam već napomenula, grad Beograd, drugi gradovi, odnosno lokalne samouprave. Iz tih razloga je potrebno da se ovaj amandman usvoji.
Posebno bih napomenula da je, recimo, i redovan godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2009. godinu okarakterisao upravu u Republici Srbiji da je u velikoj meri okrenuta prema sebi a ne prema građanima i njihovim pravima i na zakonu zasnovanim interesima, a potrebna ravnoteža pomerena je na stranu administracije, kada su u pitanju prava građana. Kada se radi o obavezama, dakle, građani su ti koji nose teret obaveza, a administracija je ta koja upravlja pravima i odlučuje o interesima građana.
Čitamo u novinama da je 85% posla završeno, što se tiče objedinjavanja zemljišne knjige i katastra. Kako to, recimo, izgleda može da se uveri svaki građanin ako ode u Železničku ulicu u Novom Sadu gde se nalazi i filijala RGZ za Novi Sad, gde se građani okupljaju rano ujutru i čekaju i po šest sati da bi stigli na red, da bi obavili određene neophodne poslove u tom katastru. Isto se može reći i za Beograd i za bilo koji drugi grad u Srbiji, i za Zrenjanin, i za Suboticu, i za Vršac i za Negotin, dakle za sve mesta u kojima radi neka od filijala Republičkog geodetskog zavoda.
Prema tome, ako se već ovim zakonom priznaje da imamo problem u ograničavanju broja službenika republičke administracije, ako već priznajemo da je broj nedovoljan da bi se posao obavio efikasno, celishodno i racionalno, ne vidim razlog zašto jedan racionalni predlog Vlada ne usvaja. Taj predlog je, inače, što se tiče realizacije tog amandmana, skopčan sa malim problemima, ali može doneti velike rezultate.
Dakle, Liberalno-demokratska partija, kada god govori o racionalizaciji, kada god govori o decentralizaciji, uvek ima u vidu interese građana, a interesi građana su pre svega u tome da sva svoja prava ostvaruju na najkraći i najracionalniji mogući način, bez tih nepotrebnih problema sa kojima se svakodnevno susreću, i zbog legalizacije, i zbog prenošenja prava svojine i zbog konverzije prava korišćenja u pravo svojine.
Prema tome, još jednom bih predložila predstavnicima Vlade da dobro razmisle da li ćemo o ovom amandmanu da se izjašnjavamo pozitivno danas ili ćemo se uskoro ipak odlučiti za to da i lokalne samouprave uključimo u posao koji trenutno obavlja Republički geodetski zavod, a očigledno da nije u mogućnosti da ga u celosti realizuje.

Zahvaljujem. Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta, a posle nje narodni poslanik Dragan Stevanović.

Izgleda da sam, gospodine ministre, pogrešila što sam vas pohvalila na početku današnje rasprave, zato što niste uzeli učešća u ovoj raspravi. Nekim argumentima mi smo sa naše strane pokušali, ali nismo čuli vaše mišljenje o tome. Onda ćete na kraju rasprave, u lošem maniru vaših kolega, koji do sad nije bio i vaš, da komentarišete sve ono što su narodni poslanici rekli. Pošto mi imamo ovaj nakaradan poslovnik, nećemo moći ni da vam repliciramo, ni da kažemo nešto u svoju odbranu, ali dobro.
Dobro je da ovaj amandman gde su kolege iz LDP-a predložile da se doda još jedan član posle člana 12. Zakona o državnom premeru i katastru nije usvojen i nadam se da ni skupštinska većina neće da ga usvoji. Nisam se javila da bih se na bilo koji način suprotstavljala ili izazivala replike kolega koje su podnele ovaj amandman. Naravno, svako ima pravo da podnosi amandmane, da kroz amandmane i komentare zakona iznosi stavove svojih političkih partija. Mi smo zato tu i to je svakako pravo koje nikom ne osporavamo. Moram da komentarišem, bar zbog jedne reči u ovom amandmanu. Naravno, i zbog celog amandmana, jer je neprihvatljiv, apsolutno.
Dobro ste vi u vašem obrazloženju konstatovali da je ovo državni posao i da taj posao mora da se radi sa nivoa države. Naravno da postoje centri za katastre po lokalnim samoupravama. Naravno da sve ono što je tehnički deo poslova može da se uradi i u najmanjem mestu u Srbiji, negde brže, negde sporije. Prošli put sam vas pitala koliko imate katastara na lokalu koji nemaju ni distomat, kao jednu od osnovnih malo savremenijih sprava. Sigurna sam da toga ima i dalje, ali to svakako nije razlog da se prihvati ovakav amandman.
Ovaj amandman, u suštini, ne znači decentralizaciju. Ovaj amandman, kada bi se prihvatio, mogao bi biti veoma opasan. Ne želim da mislim da su kolege koji su podnosioci ovog amandmana imali loše namere, ali zamislite kako bi moglo da se tumači i ko bi zapravo uopšte tumačio ovaj član kada bi bio prihvaćen, kada se kaže: „Zakonom o glavnom gradu, odnosno drugim zakonom o lokalnoj samoupravi, odlučivanje u prvom stepenu, kao i vršenje operativnih poslova u prvom stepenu iz člana 1. ovog zakona, može se poveriti pojedinim jedinicama lokalne samouprave...“.
Meni je ovo „pojedinim“ zaista zaparalo i oči i uši. Kako mi možemo i kako bismo mogli u zakonu predvideti da neka ovlašćenja dajemo jednoj lokalnoj samoupravi, a da drugoj ne dajemo?! Koji bi to bili kriterijumi? Ko bi bio taj ko bi sebi dao tolika ovlašćenja i tolika prava da on kaže – u ovoj opštini to može tako, u ovoj opštini to ne može? Ovo je nešto što nikako ne sme...
Ovo govorim pre svega zbog poslanika koji će glasati pojedinačno o amandmanima, jer vidim da ste vi iz Vlade to razumeli, da vode računa da nikako ne sme da se glasa za ovakav amandman, jer bi ovakav amandman napravio haos, zloupotrebe. Ni Luka Beograd, ni „Ušće“, ne znam šta, ne bi bili ravni onom što bi moglo da se desi kada bismo imali ovakav član ovog zakona.
Želim još vrlo kratko da vas pitam, gospodine ministre, iako neću imati, kao što sam rekla, pravo da vam nakon toga repliciram. Koja vas je muka naterala da menjate član 198. ovog zakona? Kako bi javnost znala o čemu se radi, radi se o tome da ovaj član predviđa da će Zavod uskladiti pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta sa odredbama člana 197. ovog zakona do 30. septembra 2009. godine, a sa ostalim odredbama ovog zakona do 31. decembra 2009. godine. Naravno, jasno je da smo mi već uveliko u 2010. godini, ali nije jasno – a to sam pitala i kada smo govorili o ovom zakonu u načelnoj raspravi i ne znam da li ste dali odgovor na ovo pitanje, kao što sam već rekla, morala sam da izađem – zaista me zanima, kako ste to u vašoj službi tako nepromišljeno hteli da dajete otkaze ljudima u Republičkom geodetskom zavodu? Ne mislim na direktora, nego na ministra, naravno.
Kakve su posledice praktične, pre svega, na ove poslove i na ovaj podatak o kojem je govorila koleginica Judita Popović, koliko je urađeno posla oko objedinjavanja katastra i zemljišne knjige? To što piše u novinama poprilično je neuverljivo i nešto u šta teško može da se veruje.
Koliko je posledica imao onaj štrajk za koji je odgovorno Ministarstvo zato što ste hteli da vršite racionalizaciju zaposlenih u državnoj administraciji preko otpuštanja ljudi iz Republičkog geodetskog zavoda? Zašto o tome niste razmišljali na jedan ozbiljan način?
Opet moram da podsetim, radi javnosti, kada smo govorili o tom zakonu mi iz Srpske radikalne stranke smo skretali pažnju da, recimo, u tom zavodu ne može da se smanjuje broj zaposlenih. Naravno, da sada ne širim priču na tu temu, bili smo protiv donošenja tog zakona o smanjenju broja zaposlenih i na republičkom nivou i na nivoima lokalnih samouprava, ali ako ste već to hteli i ako to već hoćete, onda je moralo ozbiljno i objektivno da se sagleda gde to nije moguće. Ako ste znali da toliki posao sada preuzima (ili je već trebalo da preuzme) Republički geodetski zavod, morali ste da zajedno sa direktorom Zavoda vidite da li ima potrebe da se još neki ljudi iz struke zaposle u Republičkom geodetskom zavodu, da bi ovaj posao bio zaista brzo, kvalitetno urađen.
Ljudi iz struke takođe znaju, ovo nije posao koji se završi sada i gotovo. Jeste sada veliki deo posla u pitanju, dok se sve to ne objedini u Geodetskom zavodu, odnosno u državnom premeru i katastru, jeste to obiman posao, ali svaki podatak koji uđe u katastar je živi podatak, koji se veoma često menja. Menjaju se vlasnički odnosi, kupoprodaje, pokloni, nasleđivanja, dogradnja, proširivanje, promena namene parcele, da ne nabrajam šta su sve nadležnosti tog zavoda.
Ti poslovi neće biti završeni onda kada nas jednog dana obavesti Republički geodetski zavod – od danas, građani, izvolite svi u vaše katastre, tamo vam je sve vezano, tamo vam je lična karta vaše nepokretnosti. Od tog momenta intenzitet ovih poslova neće biti manji. To je potpuno normalno. Zato je bilo poprilično neozbiljno i neodgovorno dirati u Republički geodetski zavod, kada je u pitanju broj zaposlenih.
U načelnoj raspravi rekla sam da nije trebalo da se pohvalite time da primena ovog zakona neće podrazumevati i neke nove troškove. Znate, svi državni poslovi moraju da koštaju državu, odnosno građane Republike Srbije, ali postoje državni poslovi gde se građani Republike Srbije... Nikad nisam čula da su se ljutili što je neko zaposlen u nekom katastru, što prima nekakvu platu, koja, uzgred rečeno, i nije neka visoka plata, zato što građani znaju da je to mesto gde moraju bar jedanput u tri meseca, iz ovog ili iz onog razloga, da se obrate.
Dobro je da ste ovaj rok produžili, zapravo, morali ste, pošto je odavno istekao rok koji je predviđen zakonom, ali (shvatite ovo kako god hoćete, da ne kažem da je upozorenje) povedite računa, gospodine ministre, da se do kraja ove godine završi ovaj posao i to tako da imamo stručan i osposobljen Republički geodetski zavod. Hvala.