Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč - Zakonodavnog odbora, gospodin Vlatko Ratković? (Ne)
Narodni poslanik Vjerica Radeta, koja je izdvojila mišljenje na sednici Zakonodavnog odbora, prilikom razmatranja navedenih predloga? Izvolite, gospođo Radeta.

Dame i gospodo, ova dva zakona trebalo bi da budu tema ljudi iz struke i u SRS poslanici lekari svakako će sa medicinskog aspekta govoriti o ovim predlozima.
Ali, ovaj zakon o zabrani pušenja, kolokvijalno rečeno, mislim da može da se posmatra i sa aspekta ljudskih prava. Rigorozno je i preterano ovo što je predviđeno u ovom zakonu i ako ovako bude i usvojeno, imaće i te kako loše posledice u mnogim segmentima našeg društva. Ono što je činjenica, nažalost, u državi Srbiji ima mnogo problema i mnogo većih zala od samog duvana. Naravno da mi jesmo za zaštitu zdravlja stanovništva u svakom pogledu, pa i za zaštitu od duvanskog dima, ali je interesantno da svaki dan u crnim hronikama možemo da pročitamo šta uradi neko u alkoholisanom stanju. Vi ništa ne preduzimate. Maloletnici ulaze u kafane, maloletnici kupuju alkohol, državni organi ništa ne preduzimaju.
Svaki dan i na svakom ćošku niče po nova kladionica. To je klasična kocka, od koje država ima koristi. Svako ko prođe pored bilo koje kladionice može da vidi kako maloletnici ulaze u te kladionice. Nema inspekcije, nema države, to vas ne interesuje.
Imamo najveći problem, ne samo u Srbiji nego verovatno i u svetu, a to je problem narkomanije. Osim što pričate o borbi protiv narkomanije, ništa kao država konkretno niste uradili. Niste u stanju da isterate drogu iz školskih dvorišta, a kamoli sa nekog drugog mesta.
Pre nekih mesec, mesec i po dana, u jednom dnevnom listu pročitali smo, odnosno mogli smo da pročitamo, intervju, na primer, Aleksandra Vučića koji kaže – kada oni dođu, ne daj bože, na vlast, da će se potruditi da se smanji cena droge na ulicama u Beogradu i ako to ne uradi za šest meseci, povući će se sa vlasti. Niste ni kao ministar, niti bilo ko, javno reagovali na takvu izjavu.
Dakle, na ovaj zakon bi sa stanovišta SRS mogla da se primeni ona poslovica – Selo gori, a baba se češlja. Mnogo je više problema, gospodine ministre, u ovom društvu nego što su izmene ovog zakona, a osim toga mi ovaj zakon o zabrani pušenja imamo. Šta ste uradili? Gde ste ga primenili? Naravno, neprimenjiv je, a takav će biti i ovaj o kojem se danas raspravlja i koji ćete verovatno usvojiti.
Kažete – ispunjavate nekakve uslove Evropske unije. Juče gospođa pomoćnik u vašem ministarstvu na Zakonodavnom odboru kaže da će EU 2012. godine doneti nekakve preporuke i kriterijume koje vi danas kao vidoviti ugrađujete u zakon. Kome se vi dodvoravate i zbog čega?
Ono što je takođe vrlo interesantno i što treba da znaju svi narodni poslanici, a i građani Srbije, za ova dva zakona, ministre, nemate saglasnost Odbora za zdravlje. Da predsednik parlamenta ispravno tumači Poslovnik, mi danas ne bismo ni mogli raspravljati o ovim predlozima.
Da li znate, dragi građani, zbog čega Odbor za zdravlje nije dao nikakvo mišljenje, ni pozitivno ni negativno, o ova dva predloga? Zato što je predsednik tog odbora dr Paja Momčilov, srpski radikal, zato što je u danu kada se raspravljalo o ovim predlozima postojao kvorum i nakon rasprave je bilo očigledno da će Odbor imati većinu da da negativno mišljenje na ove vaše predloge. Onda su poslanici vladajuće većine napustili Odbor, da bi Odbor ostao bez kvoruma i da ne bi mogao da da mišljenje.
To je odnos vladajuće većine, ne samo prema ovim vašim zakonima, ministre, nego uopšte prema problemima u državi Srbiji. Kad vas neko pita zašto vam nema poslanika u sali, kažete – rade po odborima. Naravno, opstruišu rad odbora i to je ono što nije dobro za parlamentarni rad u ovoj državi.
Što se tiče stručnog dela i obrazloženja zašto poslanici SRS neće glasati za ovaj zakon, o tome će vam vrlo iscrpno i detaljno, kao i svaki put, gospodine ministre, stručnije od vas govoriti lekari SRS.

Da li narodni poslanici Radica Jocić, Momir Marković i Slađan Mijaljević, koji su izdvojili mišljenje na sednici Odbora za evropske integracije, prilikom razmatranja, žele reč? (Da) Gospodin Momir Marković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnem o ovom zakonu, pitaću ministra zdravlja, juče ili prekjuče sam pročitao u novinama njegovu izjavu da će on, Ministarstvo, ali čitajte on, ostatak vakcina koji je uvezen protiv svinjskog gripa, pokloniti onima koji su siromašniji od nas, pa pitam ministra…
(Predsednik: Molim vas, institut postavljanja pitanja nije danas. Držite se dnevnog reda.)
U sklopu ovog zakona ipak ću pitati ministra ko ga je ovlastio da imovinom građana Srbije na taj način raspolaže i da li se slučajno Mišković odrekao ona dva evra po dozi?
(Predsednik: Gospodine Markoviću, upozoravam vas da se držite dnevnog reda.)
Pretpostavljam da se nije odrekao, ali da ne bismo gospodina Miškovića uvredili, jer je on sponzor mnogih ovih stranaka, vratiću se na temu, pa da pitam nešto drugo ministra, ako dozvoljavate.
Zašto se pozitivna lista lekova menja na svaka dva, odnosno tri meseca? To je u sastavu diskusije o ovom zakonu, ne morate me prekidati. Zašto se sa te pozitivne liste skidaju proizvođači iz Srbije, a usput ubacuju proizvođači "Krka", "Pliva", "Alkaloid" itd? Pretpostavio sam, gospodine Todoroviću, da je to zbog provizije, ali moram da pitam.
Činjenica je da se svaka dva-tri meseca menja pozitivna lista, ali i činjenica je da je cena lekova na svakoj novoj pozitivnoj listi daleko veća, pogotovo lekova koji nisu u onom pozitivnom delu, odnosno u delu za koji država plaća.
Ima još jedna stvar koja je vezana za zdravstvo, a nije ovim zakonom dovoljno definisana, a to je strašno opterećenje ordinirajućih lekara. Danas lekar mora da primi 35-40 pacijenata, ne što pregleda pacijente, nego onaj drugi deo koji ste mu natovarili, a vezan je za čistu administraciju, šifre i sve ostalo. On sedam minuta po pacijentu treba da provede upravo pišući papirologiju i ostaje mu par minuta da pregleda pacijenta.
Međutim, nešto što je mnogo opasnije i mnogo gore po građane Srbije, a ovim zakonom nije definisano, a trebalo bi, to su ograničenja u listi lekova. Recimo, vi imate bolesnice koje su operisane od raka dojke. Posle one primarne terapije citostaticima i svim ostalim lekovima, ona pet godina mora da pije lek koji se zove "nolvadeks", a vi ste je ograničili da na svaka dva meseca mora da ode kod ordinirajućeg lekara da ponovo dobije recept da bi za sledeća dva meseca dobila taj lek.
Ako nije slučajno njen ordinirajući lekar tu, nego ga neko menja, onda može samo mesec dana. Ima još jedna stvar, taj "nolvadeks", pored toga što je izuzetan lek, ima mnogo pratećih pojava koje se javljaju kod pacijenata, nekad i vrlo teških.
Postoji lek, i vi to znate, koji se zove, ako sam dobro prepisao, "femara" koji ima mnogo manje nuspojava od tog leka, ali je nažalost skuplji, košta negde mesečna doza oko deset hiljada. Taj lek se ne prepisuje pacijentima.
Na Odboru za evropske integracije vaša zamenica ili pomoćnica je rekla da je Ministarstvo uštedelo 800 miliona dinara za godinu dana, ako sam dobro razumeo. Na taj način ste uštedeli što ste primorali građane, bolesne građane, da se na ovaj drugi način snabdevaju, dakle, da kupuju lekove i onda je ministarstvo uštedelo.
Ima još jedna stvar, gospodine ministre, na koju bih morao da vam skrenem pažnju. Radi se o lekovima za šećernu bolest, dakle dijabetes, i tu su ogromna ograničenja, onaj humani insulin, koji se daje koliko se razumem pomoću onih penkala takozvanih, ne može se dobiti osim ako je akutni dijabetes ili ako dve godine prima ovaj klasičan insulin. Dovodite ljude koji su trajno bolesni u situaciju da moraju, i pored svog siromašnog budžeta, završavam samo još jednu rečenicu. (Predsednik: Vreme.) i još jedna stvar samo, još jedna rečenica, molim vas.
(Predsednik: Ne može, stvarno, može rečenica, ali stvarno...)
Izvinite za ove dve sekunde, molim vas.

Narodni poslanik Slađan Mijaljević ima reč. Izvolite.

Poštovana predsednice, izdvojio sam mišljenje na Odboru za evropske integracije povodom ova dva zakona, dakle, Predloga zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskog dima i Predloga zakona  o lekovima i medicinskim sredstvima.
Ovi zakoni, po meni, doživeće sudbinu svojih prethodnika, odnosno neće u potpunosti biti sprovedeni ili će samo selektivno biti sprovedeni. Mi fabrikujemo zakone kao da radimo na normu. Radimo otprilike u dve i po smene. Doneli smo na hiljade zakona, a koliko ih je zaista zaživelo, to je veliko pitanje, a to vam zameraju i ovi vaši mentori sa zapada, naročito iz EU.
Dakle, doneti zakoni se ne sprovode ili se ne sprovode u potpunosti. Zaista izražavam ozbiljnu skepsu da će i ovi zakoni zaživeti, naročito Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu. Možda samo u nekom delu kada neko pokrene neku kampanju protiv duvanskog dima, a da bi zarad ličnog bogatstva ili bogaćenja vodio tu kampanju, možda u tom jednom delu te kampanje proradi svest nekog pušača, pa nas poštedi izloženosti duvanskom dimu na zaista bezbroj mesta, prostora, zatvorenih i otvorenih u ovoj našoj državi.
Izražavam skepsu i zbog toga, evo recimo, pogledajte samo državne institucije, tamo gde ste vi najjači, otkako otvorite vrata neke državne institucije zapahne vas duvanski dim i dok ne izađete napolje vi ste stalno obavijeni duvanskim dimom.
Nekad ste makar mogli da izađete napolje, pa da ga ne osetite, a danas ne možete ni kroz park da prođete, a da vas ne zapahne duvanski dim.
Čini mi se da je ovo već treći predlog zakona ili treći zakon koji se na ovu temu zaštite od duvanskog dima donosi u zemlji Srbiji, ali ništa do sada nije urađeno i neće biti. Donećete zakon, imaćete pokriće na papiru, dobićete neku pohvalu iz EU, ali u stvarnom životu biće – džaba ste krečili.
Daleko od toga da sam protiv ovog zakona, ali ne verujem da imate želju i snagu da ga sprovedete u delo. Otežavajuća je okolnost, s jedne strane, imate predsednika stranke, potpredsednika Vlade, koji polaže kamene temeljce, otvara fabrike po Vojvodini, po Srbiji, za preradu duvana i pravljenje cigareta, a vi sada treba da radite protiv njega i da nas štitite od duvanskog dima.
Mislim da represije koje ćete sprovoditi nad određenim licima i ljudima koji imaju neke lokale ili neke firme biće mnogo više nad njima, tom nekom privatnom sektoru, nego u samim državnim institucijama.
Ako uspete, može da se dođe i do toga da doživite neuspeh ili negativnu ocenu od samih ljudi u Vladi, a ako uspete mnogi ljudi u Srbiji mogu da budu zahvalni. Međutim, i ovo će biti mrtvo slovo na papiru. Vama treba samo nešto što vam donosi određene poene, populističke poene i pohvalu od strane EU, a duvanski dim će nas i dalje okruživati.

Narodni poslanik Radica Jocić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za evropske integracije izdvojila sam mišljenje o oba ova predloga zakona i htela bih da izrazim svoje nezadovoljstvo što na Odboru za evropske integracije, koliko sam sada ovde čula i na Odboru za zdravlje, predloge zakona nije obrazlagao ministar, što nije uobičajena praksa, već neko iz njegovog ministarstva.       
To u nekom smislu i postaje jasno kada se ima u vidu da posle afere sa vakcinama protiv gripa A­­­­1­H­1 ni stanovništvo nema više poverenja ni u ministra, ni u Ministarstvo, a kamoli da smatra da će neki od ovih zakona biti primenjeni onako kako treba.

Gospođo Jocić, obrazlažete izdvojeno mišljenje u odnosu na stav Odbora.

Da. SRS, što se tiče Predloga zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, podnela je preko 30 amandmana i svakome ko se bavi ovim poslom jasno je da se ovim zakonom želelo da se zaštite nepušači, ali i da se zadovolje pušači.
Prava pušača ovim zakonom nisu ukinuta, već su samo ograničena, ali i iz prethodnih izlaganja smo čuli da će ovim predlogom zakona, kada bude usvojen, najviše biti pogođen ugostiteljski sektor, koji se u poslednje vreme u našoj zemlji tretira kao izvozni brend.
Zbog nemogućnosti velikog broja ovih lokala da podele svoje objekte na deo za nepušače i za pušače, mnogi vlasnici opredeliće se da se u njihovim objektima i dalje može da puši, što znači da efekta ovog zakona u takvim objektima verovatno uopšte neće biti, jer oni očekuju, ako budu drastično primenili ovakav zakon, da pad prometa bude i preko 85%.
Druga zamerka na ovaj predlog zakona je i ta što se Kancelarija za prevenciju pušenja, kao i Komisija za prevenciju upotrebe duvana u ovom predlogu zakona ponavljaju, iako one već postoje, što na republičkom, što na nižem nivou, što je poznati manir vladajuće većine da uvećava broj radnih mesta raspoloživih za partijske poslušnike.
Kao profesor biologije htela bih da ovom prilikom apelujem na ministra zdravlja da, koliko god može, pojača saradnju sa Ministarstvom prosvete vezano za prevenciju pušenja u višim razredima osnovnih škola, jer među 33% pušača, kako je ministar naveo u uvodnom izlaganju u Srbiji, najveći broj počinje svoj pušački staž baš u višim razredima osnovne i srednje škole.