Dame i gospodo poštovani narodni poslanici, pred vama se nalaze predlozi zakona za potvrđivanje bilateralnih sporazuma, dakle njih sedam, i to o ekonomskoj saradnji Republike Srbije sa dve zemlje, Republikom Turskom i Crnom Gorom, zatim o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja, takođe, sa dve zemlje, Crnom Gorom i Portugalijom, o saradnji u oblasti infrastrukture sa Turskom, o ekonomskoj i tehničkoj saradnji sa Kuvajtom i o saradnji u turizmu sa Kuvajtom.
Pored predloga zakona za potvrđivanje bilateralnih sporazuma, pred vama se nalazi i međunarodna konvencija o privremenom uvozu. Radi se o tzv. Istanbulskoj konvenciji i, konačno, šest predloga zakona o potvrđivanju ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Republike Srbije, s jedne strane, i Estonije, Irske, Katara, Libije, Malte i Češke Republike.
Dozvolićete mi da kažem par reči o sporazumima, pre svega o Sporazumu o ekonomskoj saradnji između vlada Republike Srbije i Crne Gore. Ne bih govorila ovde o tome da nam je Crna Gora relativno značajan partner i, drugo, sused, da sa Crnom Gorom imamo razmenu oko milijardu dolara, da postoje mnoga područja koja zaslužuju da se intenziviraju u razmeni, tako da osnovni elementi ovog sporazuma jesu prioritetne oblasti, kao i zadaci mešovite komisije.
Kao prioritetne oblasti utvrđene su veoma široke oblasti: industrija, poljoprivreda, šumarstvo, energetika, istraživanje i razvoj građevinske industrije, saobraćaj, zaštita životne sredine, turizam. Dakle, vrlo široko.
Slično je i sa Turskom. Definisan je veliki broj prioritetnih oblasti, ali ovu priliku bih iskoristila i podsetila vas na aktivnosti koje je Vlada Republike Srbije imala u odnosu na Tursku u 2009. godini. Ako se sećate, potpisan je Sporazum o slobodnoj trgovini, a primena ovog sporazuma počinje od 1. maja. Takođe, postoji saradnja u oblasti infrastrukturnih projekata, koja se u prvoj fazi odnosi na finansiranje magistralnih puteva u Raškoj oblasti. To su putevi Sjenica – Novi Pazar i Novi Pazar – Tutin.
Budžetom Republike Srbije za 2010. godinu planirano je za ove puteve 30 miliona dolara, kredit obezbeđuje "Eksim" banka Turske.
Kao što vam je poznato, međunarodni zakonski okvir za strana ulaganja predstavljaju međunarodni multilateralni sporazum i regionalni i bilateralni sporazumi. Oktobra 2007. godine Vlada je donela tipski nacrt bilateralnih sporazuma o podsticanju i zaštiti ulaganja Republike Srbije i ti tipski sporazumi imaju svoje standarde.
Standardi su pravičan i ravnopravan tretman, tretman najpovlašćenije nacije, zabrana primene diskriminatornih mera prema stranim ulagačima, pravo na pravičnu nadoknadu u slučaju izvršene eksproprijacije, pravo na naknadu gubitaka, pravo na slobodu transfera prihoda od ulaganja i pravo na međunarodnu arbitražu.
Republika Srbija je do sada usvojila 44 bilateralna sporazuma. Među njima sa svim bivšim jugoslovenskim republikama, sa svim susedima i uglavnom sa svim zemljama EU.
Podsećam vas takođe na bilateralni Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji sa Kuvajtom. Sa Kuvajtom smo do 1990. godine imali vrlo značajne ekonomske odnose. Saradnja se odigravala u oblasti investicija, odbrane, finansijsko-bankarskog sektora robne razmene. Nakon 1990. godine saradnja je utihnula. Ovo je bio način da se saradnja sa Kuvajtom vrati na onaj nivo koji je bio devedesetih godine.
Sledeća grupa zakona o kojoj bih takođe dala nekoliko rečenica jesu zakoni o potvrđivanju ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.
Kao što svi ovde znamo, jedan od osnovnih postulata dobrog poreskog sistema jeste da svaki dinar prihoda treba da bude oporezovan jedanput i samo jedanput.
Ukoliko više puta oporezujete jedan isti dinar prihoda, to govori o neefikasnom poreskom sistemu ili, slično tome, ukoliko je neki dinar ostao neoporezovan, to takođe govori o neefikasnom poreskom sistemu.
Naravno, u životu postoje slučajevi kada ste u mogućnosti da jedan isti dinar oporezujete dva ili tri puta, i to su sledeće situacije – princip rezidentnosti i princip izvora.
Princip rezidentnosti - svi rezidenti jedne zemlje se oporezuju na osnovu dohotka koji ostvare, bez obzira gde su taj dohodak ostvarili. Mogu da taj dohodak ostvare i u nekoj drugoj zemlji.
Princip izvora – sav dohodak koji se ostvari u jednoj zemlji je predmet oporezivanja, bez obzira ko ga je ostvario, rezident ili nerezident.
Kod kojih se poreskih oblika najčešće javlja ovaj problem? To je porez na dohodak, dobit, porez na imovinu. Upravo zbog toga, da bi se izbeglo dvostruko oporezivanje, odnosno poreski sistemi učinili efikasnim, postoje dva načina.
Jedan način jeste da unilateralno zemlja odluči da ne oporezuje dva puta i drugi način jesu bilateralni sporazumi.
Kada su u pitanju bilateralni sporazumi, ovi koji su pred vama danas na dnevnom redu, dakle, uglavnom se odnose na porez na dohodak i u jednom slučaju na porez na dobit. Podsetila bih vas da su prvi bilateralni sporazumi krenuli od 60-ih godina.
Mi smo imali prve bilateralne odnose o izbegavanju dvostrukog oporezivanja 1974. godine sa Francuskom, a postao je aktivan 1975. godine. Danas imamo 37 ratifikovanih u obe zemlje.
Znači, ugovori koji su u primeni, 12 potpisanih, a još neratifikovanih, 13 završenih pregovora i 10 pregovora je u toku. Negde ih je ukupno 70-ak. Uglavnom razvijene zemlje imaju oko sto ovakvih sporazuma. Hvala na pažnji, a sada vama dajem reč.
