Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Vašoj poslaničkoj grupi ostalo je 27 minuta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Đukić-Dejanović kad budete odlučili da podignete dignitet, autoritet i sve ono što je pozitivno, ovog visokog doma, u SRS imaćete velikog partnera za to, kako to voli da kaže ministar Šutanovac. Mi smo to i do sada pokazivali i prisustvom u sali kada se vode rasprave, i uzimanjem učešća po temama koje su na dnevnom redu.
Zbog čega sam morao vama sada da skrenem pažnju? Nedopustivo je, pre svega, da od 14 zakona koji bi mogli da se svrstaju u pet grupa, koje međusobno nemaju ništa zajedničko, vodi zajednička i objedinjena rasprava.
Verujem da je gospodin Šutanovac, po temama koje su bile po tački pre ove, respektabilno mogao da govori. Možemo da se ne slažemo sa njegovom politikom i politikom njegove političke stranke, ali on je bio pravi predstavnik po temama koje su na dnevnom redu.
A sada, ako ništa drugo, a ono baš zbog onoga što ste mogli da čujete od gospodina Krasića, od gospođice Nataše Jovanović i Vjerice Radete o ovoj temi, ovde je trebalo da bude prisutan i ministar unutrašnjih poslova, ministar pravde, ministar inostranih poslova, ne samo zbog tema koje su na dnevnom redu sada, nego i zbog onoga o čemu su oni, a naravno i ja, želim da govorim, pa da se pokaže – ili je nekome mesto u zatvoru ili mi treba da snosimo političku odgovornost za iznetu javnu reč.
Gospodine Šutanovac, pošto ste već prisutni, moram da vam kažem da u nekom narednom periodu ili u perspektivi vi možda možete da postanete i dobar srpski radikal. Ne morate, ali pokušaću da vam kažem na osnovu čega to zaključujem.
Vi se zalažete prevashodno za ulazak Srbije u EU. Ne želite to ni na jedan grub i ratni način. Mi želimo da jednog dana živimo u velikoj Srbiji, takođe ni na jedan grub, ratni i bilo koji drugi način. Kako to možemo postići, kako možemo da podstaknemo želju kod onih od kojih mi želimo da budu u velikoj Srbiji?
Pre svega, tako što ćemo danas da čuvamo svoju državu na vrlo odgovoran državnički, pa i politički način, i da stvorimo dobre uslove za život svih onih koji žive u ovoj i ovakvoj, i sada ovolikoj, a nama dragoj Srbiji. Vi znate dobro granice, zato sam i rekao da na neki način možete i da konkurišete za novog i mladog člana SRS, ali možete ostati tamo gde jeste, možda će biti interesantnija politička scena u Srbiji.
Gospođo Đukić-Dejanović, kad bi oni za koje neki vaši koalicioni partneri kažu da su im prijatelji, a mi ne smatramo da su neprijatelji, ali smatramo da su u istorijskom periodu koji nije daleko bili nekorektni prema srpskom narodu, kada bi znali o prvih nekoliko tema o kojima razgovaramo, odnosno zakonskih predloga, radi se o viznoj liberalizaciji, ko nam predstavlja u ime Vlade te zakone, a ne predstavlja niko, ostala bi jedna mrlja na ovoj raspravi, iako ćete vi ovo većinom od 126 da prihvatite i usvojite, ali od 126 glasova u Narodnoj skupštini često građani Srbije nemaju ništa.
Šta ima zajedničko sa zakonima s kojima Vlada želi da sprovede viznu liberalizaciju, ugovori koje treba da ratifikujemo sa Crnom Gorom, Predlog zakona o potvrđivanju konvencije Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja? Jedan od kolega je rekao da je to tekovina evropske vrednosti. Mi srpski radikali tvrdimo da je to tekovina srpske vrednosti. Kad kažem srpske vrednosti, mislim na sve građane koji žive u Srbiji.
To je uvek tako bilo i moram da kažem da se mogu s punim osećanjem odgovornosti pridružiti koleginici Miljević, a u prvom momentu, u najblažu ruku, ono što može pravosuđe Republike Srbije da uradi, to je da primenjuje zakone, odnosno da izriče one sankcije koje su predviđene i propisane našim krivičnim zakonima, a svakako da bi trebalo pristupiti izmenama i dopunama određenih odredaba Krivičnog zakona, jer mi imamo sada jednu disperziju krivičnih normi koje tretiraju ovo pitanje zaštite, pre svega omladine, od seksualnog zlostavljanja, ali ministri ne stižu dovoljno da pripreme ove zakonske predloge.
Zbog čega? Zato što malo-malo u nekoj lokalnoj samoupravi sprovode se vanredni izbori, a onda svi ministri potrče u ta mesta. Gospodo ministri, radite svoj posao, ostavite sprovođenje lokalnih izbora onim ljudima koji se nalaze tamo.
Dolazim iz jednog malog mesta gde su na vlasti DS i SPS, doduše, SPS ne pun mandat ovog saziva, gde nije bio nijedan ili je možda bio jedan ministar. Kada bi se tamo sprovodili vanredni lokalni izbori, onda bi svi došli. Učinite nešto, kao odgovorni ljudi, bez raspisivanja izbora, u vreme vašeg mandata, a čini mi se da vi to nećete da uradite.
Jedan od potpredsednika Vlade gospodin Đelić izjavi – neulazak Srbije u EU košta nas na godišnjem nivou između dve i tri milijarde. Ko su nama sad ministri? Gospođo Đukić-Dejanović, složićete se, kada smo vi i mi bili u vlasti da su ministri bili privredno i na drugi način dokazani ljudi. Sada imamo ministre, možda ne svi, one ljude koji ne znamo gde i šta su uradili. Šta sad pokušavaju?
Pokušavaju da pričaju građanima Republike Srbije kako je lepo ući u EU i koristiti pare iz pretpristupnih sredstava, ali su ovi iz LDP već počeli da vas kritikuju, jer kažu vi bi samo da uzmete pare, a i vi i mi ne ispunjavao one obaveze, mislim na vas, vladajuću koaliciju i LDP, koje bi bili dužni da sprovedete da bi moglo da se govori o EU.
Nešto što je bilo neophodno da se sprovede u državi Srbiji, to je privatizacija, pala je mrlja. Verovatno manji broj privatizovanih privrednih subjekata je sproveden na dobar i zakonit način, a mnogo veći, neuporedivo veći, od privatizacije na ovakav način sproveden je uz sve moguće zloupotrebe, od zloupotrebe položaja i određenih ministara i ljudi na vlasti, pa do konačno kršenja zakona koji je regulisao tu oblast.
Dozvolili ste pojedinim, evo reći ću, tajkunima, da pokupuju 30, 50, ne znam koliko firmi. Kada neko nešto nije stvarao, on ne može da ima ni pravi osećaj te vrednosti i spreman je zarad jedne, možda koju je, mislim na čoveka koji je kupio određenu firmu, zarad jedne koju je on stvarao da uništi drugih 30, 50, možda više ili manje, potpuno svejedno i relevantna stvar, da bi oprao novac iz tih firmi, da bi njemu bilo lepo. Šta građani Srbije od toga imaju? Naravno da nemaju ništa.
Meni su interesantna tri predloga zakona. To su Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Crne Gore o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Crne Gore o izručenju i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Crne Gore o međusobnom izvršenju sudskih odluka u krivičnim stvarima.
Ovih zakonskih predloga, da je vlast u državi Srbiji, mislim na vlast od 2000. godine naovamo, bila odgovorna, možda ne bi ni bilo. U Crnoj Gori je postojala velika želja režima Mila Đukanovića da razbije najpre SRJ, a potom zajednicu Srbija i Crna Gora, za šta je bio podržavan u najvećoj mogućoj meri i od vlasti u Beogradu.
Zašto je to urađeno? Zato što je vlast bila kriminalizovana u nekom periodu ili je određen broj ljudi koji ima takvu prošlost i sadašnjost bio spreman i bio u bliskoj saradnji sa predstavnicima vlasti, te da bi im Crna Gora poslužila kao dobro mesto za sakrivanje posle izvršenih čak i krivičnih dela, od ubistva, možda i najvažnijih državnih funkcionera, pa nadalje.
Vi ne želite, moram da vam kažem da pored toga da smo ozbiljno čuvali tu zajednicu ne bi morali da donosimo ovakve zakone, ali sada kada usvojite te zakone, oni neće imati u praksi ozbiljniju primenu. Evo, vidite samo ovaj jedan zakon koji govori o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Crne Gore o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima.
Član 10: "Ako zamoljeni organ nije mogao da udovolji zamolnici, odmah će o tome obavestiti organ države molilje i vratiće dostavljena akta uz navođenje razloga zbog kojih nije mogao da postupi po zamolnici". Ovo je formalna priroda ovog zakona. Uvek može da se nađe razlog zbog čega neće da postupi i da to bude vraćeno.
Zatim, odbijanje pravne pomoći. Zamoljena država će odbiti da ukaže pravnu pomoć, ako nisu ispunjeni uslovi za pružanje pravne pomoći predviđeni ovim ugovorom. Zamoljena država može odbiti ukazivanje pravne pomoći ako smatra da bi udovoljavanje zamolnici ugrozilo njen suverenitet ili bezbednost ili bi bilo u suprotnosti sa njenim pravnim poretkom.
Uvek može da vam se pozove zamoljena država da postoji takav problem i ovde postoji još nekoliko zakonskih odredaba koje u suštini, odnosno u praksi neće značiti ništa.
Možda se ubrzano ne bi ni stavili u proceduru ovi zakonski predlozi da se nije pojavio jedan veliki problem, da se nije pojavio Darko Šarić, koji je počeo da preti, to su vaša kazivanja, vaša štampa piše o tome, i najvišim državnim organima. Kada se to pojavilo kao problem, hajde sada da se borimo protiv toga. Mislim da vi nemate spremnosti da se uhvatite u koštac sa tim problemima. To jesu jako ozbiljni problemi. Zašto? Zato što su kriminalci pomešani zajedno sa onima koji vrše vlast.
Vidite jednu situaciju kada je jednog četvrtka ovde bio premijer sa nekoliko ministara i kada je neko upitao za gospodina Darka Šarića, sećate li se onog – gospodin Legija, za gospodina Darka Šarića, premijer je rekao – on je dobio državljanstvo u vreme kada je Vojislav Koštunica bio premijer Vlade Republike Srbije. Onda se prosuo aplauz u onim poslaničkim grupama koje podržavaju Vladu Republike Srbije. Zbog čega? Zar je važno kada je dobio državljanstvo? Važno je u pokušaju, u nameri sve one koji misle na nelegalan način da steknu bogatstvo, odnosno da ugroze vitalne državne funkcije, da se suprotstavi njima i da na vreme budu uhapšeni, odnosno procesuirani, pa ako je kriv, neka odgovara za to, a ako nije kriv, to bi bilo dobro.
Niste spremni na tako nešto. U tome ne možemo da saučestvujemo sa vama i zato još jednom, gospođo Đukić-Dejanović, naveo sam više ozbiljnih razloga zbog čega bi morali posvetiti pažnju da svi zajedno, ali ne zbog nas, nego upravo zbog onih koji su nas ovde poslali, čije interese zastupamo, radimo ozbiljnije i ozbiljnije se posvetimo svim zakonskim predlozima koji su ovde.
Građani Srbije očekuju od nas da kažemo ono što nam oni govore u susretu sa njima i da iznesemo svoje stavove da oni vide šta mislimo o određenim političkim stvarima. Ne može vaša borba za ulazak u EU biti jedini prioritet ove vlade i rasprodaja još malo firmi koje su ostale, a da pri tom niko ne vodi računa o građanima Srbije, ni kako oni žive, ni kako i na koji način školuju svoju decu i kako i na koji način će da leče svoje stare i bolesne roditelje. Hvala.

Narodni poslanik Gordana Milosavljević. Ostalo vam je još 13 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama 14 predloga zakona.
Govoriću o zakonu o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja.
U prvom članu ovog predloga zakona se navodi – potvrđuje se Konvencija Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja, sačinjena 25. oktobra 2007. godine. Danas je 2010. godina. Od 2007. godine niste uspeli da ovaj zakon potvrdite u ovoj skupštini.
Zbog toga poslanička grupa SRS smatra da je Vlada Srbije odgovorna za činjenicu da se seksualno zlostavljaju i iskorišćavaju deca zbog loše ekonomske i socijalne situacije u Srbiji. Zbog toga su mnoge i devojke, a i muškarci, primorani da se bave prostitucijom. Danas oko 200 miliona dece se koristi u seksualnoj industriji.
Za SRS silovanje i zlostavljanje dece, kao i zapostavljanje dece, jeste zločin koji mora biti kažnjen. Seksualni kriminal se vezuje za emocionalno labilne ili duševno obolele osobe. Seksualno zlostavljanje i iskorišćavanje dece obavljaju isključivo agresivne i impulsivne osobe.
Seksualno nasilje je jedan oblik antisocijalnog ponašanja, uz postojanje poremećene strukture moralnih vrednosti i karaktera. Amoralnost i niske socijalne norme, uz povišenu agresivnost, tipični su atributi osoba koje su sklone seksualnom iskorišćavanju i zlostavljanju dece.
Posledice ekonomske i društvene krize u kojoj se Srbija nalazi razaraju celo društvo, porodicu, a naročito decu. Loša ekonomska situacija predstavlja hroničan, iscrpljujući faktor koji dovodi do nasilja i do porasta seksualnog kriminala.
Spas od neizvesnosti u vreme krize, mlade osobe, kao što sam rekla i muškarci i devojke u uzrastu do 18 godina, nalaze u vrlo često amoralnim radnjama, kao što je prostitucija. Porodice, a posebno deca, koja spadaju u najsiromašniju kategoriju stanovništva u Srbiji, na rubu su egzistencije, pa ih mnogi zloupotrebljavaju, dajući im lažnu nadu o bogaćenju preko noći.
Loša ekonomska situacija oslabila je kupovnu moć roditelja, pa oni nisu u situaciji da svojoj deci obezbede raznovrsne sadržaje, pa se deca snalaze, nažalost, na razne nemoralne načine.
Danas je izražena nebriga vlasti o porodici, a posebno deci. Vlast usvaja zakone, potpisuje međunarodne deklaracije, ali to ne poštuje i ne sprovodi u delo. Ministar rada i socijalne politike, gospodin Rasim Ljajić, naveo je da je srpska porodica u krizi i da je 255.000 porodica u Srbiji siromašno.
Srpska radikalna stranka se zalaže za jačanje i opstanak porodice, posebno porodica sa decom koje su suočene sa siromaštvom. Vlada mora da ulaže napore za poboljšanje porodičnih uslova, jer je porodica najveći oslonac u životu mladih osoba.
Najugroženija kategorija stanovništva u Srbiji, to sam već rekla, jesu deca. Od oko dva miliona dece u Srbiji do 18 godina, jedna četvrtina, živi ispod linije siromaštva. Sva ova deca rastu bez podsticaja, bez adekvatnih zdravstvenih zaštitnih mera, sa smanjenim higijenskim navikama, bez kulturnih i sportskih sadržaja. Svako deseto dete je neuhranjeno.
Nebriga o deci i mladima i njihovim osnovnim razvojnim potrebama vodi samo u jednom smeru, ka stvaranju traumatizovanih odraslih osoba i potencijalne maloletnike delinkvencije, narkomanije i seksualnog kriminala.
Silovanje spada u najteže psihofizičke traume, koje ostavlja trajne promene u ličnosti deteta. Nad decom, pored silovanja, vrše se surova i monstruozna psihološka i fizička zlostavljanja, koja mogu da dovedu i do uništenja života dece, o čemu smo svakodnevni svedoci. To je neprihvatljivo i to treba promeniti što pre. Psihičko zlostavljanje ide od pretnji, zastrašivanja, ucenjivanja, ponižavanja, do brutalnih seksualnih iživljavanja.
Sve ovo o čemu sam govorila, seksualno iskorišćavanje, seksualno zlostavljanje, treba da bude opomena Vladi Republike Srbije i da se već jednom ovaj problem reši na adekvatan način, jer je procenat ovih kriminalnih dela u poslednjih deset godina povećan.
Plašimo se da će zakon o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja ostati isto mrtvo slovo na papiru, da u praksi neće zaživeti i da će, nažalost, deca i dalje biti zlostavljana.
Mislimo da nemate dovoljno hrabrosti da se suprotstavite ovom velikom problemu. Moramo ozbiljnije da se posvetimo svim zakonskim problemima koji su pred nama, jer građani Srbije to od nas i očekuju.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa, pitam da li želi reč neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? Želite po Poslovniku? Izvolite. Gospodin Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, dok ste vodili sednicu, pre nekih 40 minuta, mogu da kažem da je prekršen član 105. Poslovnika sa vaše strane i član 104. od strane govornika koji je tada govorio.
Mogu da primetim da je u tom govoru iznet niz neistina i izmišljotina, i to po onoj narodnoj – kada nema mačke, miševi kolo vode. Ovo što se dešavalo pre nekih pola sata, meni liči na onaj period zasedanja Skupštine od pre godinu do godinu i po dana, kada smo imali situaciju da vidimo jednu poslaničku grupu koja je svojim postupanjem narušavala ugled Skupštine.
Sada se iznose činjenice o tome da SNS izdržavaju tajkuni, da finansiraju gospodina Tomislava Nikolića, pa čak se ide i dotle da se članovi porodice gospodina Nikolića prozivaju u ovoj Skupštini Srbije.
Očigledno je da mnogima smeta popularnost SNS i to onim strankama koje se takmiče da pobede nevažeće listiće na svim izborima, pa spominju nekakve krave i ovce, koje su plemenite životinje, iako su životinje, a ako su u ljudskom obliku, to je nešto ružno, pa bih zamolio da se o tome više ne izjašnjavaju po tom pitanju.
Isto tako, očigledno je da im smeta i milion potpisa koje je SNS sakupila za raspisivanje prevremenih republičkih izbora. Očigledno je da to više nikada neće moći da urade. Izgleda mi da je cilj ovakvih nastupa da se onemogući SNS, koja jedina može da pobedi DS, da pobedi…

Vreme. Gospodine Arsiću, po mojoj proceni nema povrede Poslovnika, makar da koristim sada ponovo priliku da zamolim sve poslanike da vode računa o svojim nastupima i verbalizacijama, o dostojanstvu Skupštine, dostojanstvu svakog čoveka, svakog poslanika. Svi oni koji stave i znake navoda, a pominju poslanike i porodice, treba da imaju punu odgovornost za izrečeno i da nose tu odgovornost. Povrede Poslovnika zaista nema.

Da, u danu za glasanje ćemo se izjasniti da li sam povredila Poslovnik.

Po Poslovniku? Gospodine Martinoviću, počela sam da zaključujem sednicu, nisam konstatovala.

Zaključujem zajednički jedinstven pretres o predlozima zakona po tačkama od 31. do 44. dnevnog reda.

Gospodinu ministru Šutanovcu i njegovim saradnicima se zahvaljujem. Nastavljamo rad. Izvolite, gospodine Martinoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo, SRS ne može da prihvata lekcije o lepom vaspitanju od ljudi čiji šefovi psuju u Narodnoj skupštini, vređaju.
Što se tiče milion potpisa, da li su svih milion potpisa skupljeni na validan način, da li ima falsifikata, u to se ne upuštamo, ali nas baš briga za njihovu akciju sakupljanja potpisa, zato što nema nikakve suštinske razlike između DS i SNS. Ako mi nađete jednu tačku u programu ove dve partije gde je razlika, duboko ću vam se zahvaliti. Apsolutno je sve isto. Na kraju krajeva, videlo se na primeru deklaracije o Srebrenici.
Ljudi koji su ovde, odnosno u starom zdanju Narodne skupštine, širili plakate na kojima je pisalo "Bulevar Ratka Mladića", "Sigurna kuća za Ratka Mladića", "Ratko Mladić srpski heroj", posle dve ili tri godine su onako skrušeno rekli – da, treba sarađivati sa Haškim tribunalom. Ratko Mladić je zločinac. Desio se genocid u Srebrenici itd.
S druge strane, ovde pričamo o vrlo konkretnim stvarima, o stvarima kojima bi trebalo da se pozabavi javni tužilac, policija i sudovi. Ovde se radi o sprezi organizovanog kriminala i određene političke stranke, koja ne dobija dinara iz budžeta Republike Srbije, a ima najpompezniju kampanju na lokalnim izborima.
Njihov šef je nedavno izjavio da izbori u Srbiji nisu skup politički sport. Izvinite, jesu. Svako ko se malo razume u politiku, u izbore, zna da izbori i te kako mnogo koštaju.
SRS postavlja samo jedno suštinsko pitanje – odakle novac stranci koja se ne finansira iz budžeta Republike Srbije?
(Predsednik: Vreme.)
Neko je finansira. Ako je ne finansira država, finansira je mafija.

Nema povrede Poslovnika i sve što ste izneli apsolutno se ne može podvesti pod argumentaciju da je povređen Poslovnik.

Da li želite da se parlament izjasni u danu za glasanje? (Ne.) Zahvaljujem. Nemate pravo na repliku.

Prelazimo na 45-58. tačku dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O POTVRĐIVANjU SPORAZUMA O EKONOMSKOJ I SARADNjI U OBLASTI INFRASTRUKTURNIH PROJEKATA SA TURSKOM, EKONOMSKOJ SARADNjI I PODSTICANjU I ZAŠTITI ULAGANjA SA CRNOM GOROM I PORTUGALOM, SA KUVAJTOM O EKONOMSKO-TEHNIČKOJ SARADNjI I TURIZMU, KONVENCIJE O PRIVREMENOM TURIZMU, SA MALTOM, ČEŠKOM, ESTONIJOM, IRSKOM, LIBIJOM I KATAROM O IZBEGAVANjU DVOSTRUKOG OPOREZIVANjA DOHOTKA I IMOVINE (zajednički jedinstveni pretres)

Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, povodom zajedničkog jedinstvenog pretresa o tačkama od 45. do 58. dnevnog reda, pored predstavnika predlagača dr Diane Dragutinović, ministra finansija i mr Mlađana Dinkića, potpredsednika Vlade i ministra ekonomije i regionalnog razvoja, pozvala da sednici prisustvuju i Vesna Arsić i Goran Petković, državni sekretari u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Vuk Đoković i Vesna Hreljac-Ivanović, pomoćnici ministra finansija, Jelena Marjanović i Renata Pindžo, pomoćnici ministra ekonomije i regionalnog razvoja, Ljiljana Milić, šef Odseka i Vera Janković, viši savetnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, mr Dejan Dabetić, viši savetnik u Ministarstvu finansija, Stanka Radan, Srđan Stević, Vojislav Vučković i Jasmina Roskić, iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona o potvrđivanju međunarodnih sporazuma pod tačkama 45. do 58. dnevnog reda, a pre prelaska na zajednički jedinstveni pretres, podsećam vas da je, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova i da se raspodeljuje na sledeći način: Poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslaničkoj grupi SRS - jedan sat, sedam minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa G17 Plus - 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS-Vojislav Koštunica - 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa "Napred Srbijo" - 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS-JS - 18 minuta; Poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS - šest minuta.

Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore jednom do pet minuta.

Molim poslaničke grupe, ako to već niste učinili, da podnesete prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Dragan Stevanović – SRS. Ostalih predloga nema.

Saglasno članu 152. stav 3, a shodno članu 142. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o ekonomskoj saradnji; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o saradnji u oblasti infrastrukturnih projekata, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o ekonomskoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Crne Gore o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Portugal o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Kuvajt; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Kuvajt o saradnji u oblasti turizma; Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o privremenom uvozu; Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Malte o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak; Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola između Vlade Republike Srbije i Vlade Češke Republike, uz Ugovor između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Češke Republike o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu; Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Estonije o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak; Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Irske o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak; Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Velike Socijalističke Narodne Libijske Arapske Džamahirije o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak; Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Katar o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak.

Određujem pauzu od 60 minuta. Dakle, u 18.20 časova nastavljamo rad.

Imam dve mogućnosti, ili da vam sada dam reč ili posle pauze. Dajem vam reč sada, u prenosu smo.

Želeći upravo da vas pitam, u vezi sa članom 100, mogućnošću da istog trenutka kada vi povredite Poslovnik, a po članu 85, upitam – da li je po sredi neka vanredna okolnost zbog koje čitav dan radimo, a ne možemo da dobijemo pauzu, po kojoj ne možemo ni da saznamo na kojoj se tački dnevnog reda nalazimo, s obzirom na brzinu kojom čitate? Zaista sam, zbog svog odsustva od nekih sat vremena, htela da pitam – da li su nastale neke vanredne okolnosti zbog kojih radimo ovakvom dinamikom danas? To je bilo moje pitanje, a u vezi sa vašom povredom Poslovnika zbog davanja pauze u toku onog vremena kada se u stvari završava uobičajeni dnevni rad.