Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Đukić-Dejanović kad budete odlučili da podignete dignitet, autoritet i sve ono što je pozitivno, ovog visokog doma, u SRS imaćete velikog partnera za to, kako to voli da kaže ministar Šutanovac. Mi smo to i do sada pokazivali i prisustvom u sali kada se vode rasprave, i uzimanjem učešća po temama koje su na dnevnom redu.
Zbog čega sam morao vama sada da skrenem pažnju? Nedopustivo je, pre svega, da od 14 zakona koji bi mogli da se svrstaju u pet grupa, koje međusobno nemaju ništa zajedničko, vodi zajednička i objedinjena rasprava.
Verujem da je gospodin Šutanovac, po temama koje su bile po tački pre ove, respektabilno mogao da govori. Možemo da se ne slažemo sa njegovom politikom i politikom njegove političke stranke, ali on je bio pravi predstavnik po temama koje su na dnevnom redu.
A sada, ako ništa drugo, a ono baš zbog onoga što ste mogli da čujete od gospodina Krasića, od gospođice Nataše Jovanović i Vjerice Radete o ovoj temi, ovde je trebalo da bude prisutan i ministar unutrašnjih poslova, ministar pravde, ministar inostranih poslova, ne samo zbog tema koje su na dnevnom redu sada, nego i zbog onoga o čemu su oni, a naravno i ja, želim da govorim, pa da se pokaže – ili je nekome mesto u zatvoru ili mi treba da snosimo političku odgovornost za iznetu javnu reč.
Gospodine Šutanovac, pošto ste već prisutni, moram da vam kažem da u nekom narednom periodu ili u perspektivi vi možda možete da postanete i dobar srpski radikal. Ne morate, ali pokušaću da vam kažem na osnovu čega to zaključujem.
Vi se zalažete prevashodno za ulazak Srbije u EU. Ne želite to ni na jedan grub i ratni način. Mi želimo da jednog dana živimo u velikoj Srbiji, takođe ni na jedan grub, ratni i bilo koji drugi način. Kako to možemo postići, kako možemo da podstaknemo želju kod onih od kojih mi želimo da budu u velikoj Srbiji?
Pre svega, tako što ćemo danas da čuvamo svoju državu na vrlo odgovoran državnički, pa i politički način, i da stvorimo dobre uslove za život svih onih koji žive u ovoj i ovakvoj, i sada ovolikoj, a nama dragoj Srbiji. Vi znate dobro granice, zato sam i rekao da na neki način možete i da konkurišete za novog i mladog člana SRS, ali možete ostati tamo gde jeste, možda će biti interesantnija politička scena u Srbiji.
Gospođo Đukić-Dejanović, kad bi oni za koje neki vaši koalicioni partneri kažu da su im prijatelji, a mi ne smatramo da su neprijatelji, ali smatramo da su u istorijskom periodu koji nije daleko bili nekorektni prema srpskom narodu, kada bi znali o prvih nekoliko tema o kojima razgovaramo, odnosno zakonskih predloga, radi se o viznoj liberalizaciji, ko nam predstavlja u ime Vlade te zakone, a ne predstavlja niko, ostala bi jedna mrlja na ovoj raspravi, iako ćete vi ovo većinom od 126 da prihvatite i usvojite, ali od 126 glasova u Narodnoj skupštini često građani Srbije nemaju ništa.
Šta ima zajedničko sa zakonima s kojima Vlada želi da sprovede viznu liberalizaciju, ugovori koje treba da ratifikujemo sa Crnom Gorom, Predlog zakona o potvrđivanju konvencije Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja? Jedan od kolega je rekao da je to tekovina evropske vrednosti. Mi srpski radikali tvrdimo da je to tekovina srpske vrednosti. Kad kažem srpske vrednosti, mislim na sve građane koji žive u Srbiji.
To je uvek tako bilo i moram da kažem da se mogu s punim osećanjem odgovornosti pridružiti koleginici Miljević, a u prvom momentu, u najblažu ruku, ono što može pravosuđe Republike Srbije da uradi, to je da primenjuje zakone, odnosno da izriče one sankcije koje su predviđene i propisane našim krivičnim zakonima, a svakako da bi trebalo pristupiti izmenama i dopunama određenih odredaba Krivičnog zakona, jer mi imamo sada jednu disperziju krivičnih normi koje tretiraju ovo pitanje zaštite, pre svega omladine, od seksualnog zlostavljanja, ali ministri ne stižu dovoljno da pripreme ove zakonske predloge.
Zbog čega? Zato što malo-malo u nekoj lokalnoj samoupravi sprovode se vanredni izbori, a onda svi ministri potrče u ta mesta. Gospodo ministri, radite svoj posao, ostavite sprovođenje lokalnih izbora onim ljudima koji se nalaze tamo.
Dolazim iz jednog malog mesta gde su na vlasti DS i SPS, doduše, SPS ne pun mandat ovog saziva, gde nije bio nijedan ili je možda bio jedan ministar. Kada bi se tamo sprovodili vanredni lokalni izbori, onda bi svi došli. Učinite nešto, kao odgovorni ljudi, bez raspisivanja izbora, u vreme vašeg mandata, a čini mi se da vi to nećete da uradite.
Jedan od potpredsednika Vlade gospodin Đelić izjavi – neulazak Srbije u EU košta nas na godišnjem nivou između dve i tri milijarde. Ko su nama sad ministri? Gospođo Đukić-Dejanović, složićete se, kada smo vi i mi bili u vlasti da su ministri bili privredno i na drugi način dokazani ljudi. Sada imamo ministre, možda ne svi, one ljude koji ne znamo gde i šta su uradili. Šta sad pokušavaju?
Pokušavaju da pričaju građanima Republike Srbije kako je lepo ući u EU i koristiti pare iz pretpristupnih sredstava, ali su ovi iz LDP već počeli da vas kritikuju, jer kažu vi bi samo da uzmete pare, a i vi i mi ne ispunjavao one obaveze, mislim na vas, vladajuću koaliciju i LDP, koje bi bili dužni da sprovedete da bi moglo da se govori o EU.
Nešto što je bilo neophodno da se sprovede u državi Srbiji, to je privatizacija, pala je mrlja. Verovatno manji broj privatizovanih privrednih subjekata je sproveden na dobar i zakonit način, a mnogo veći, neuporedivo veći, od privatizacije na ovakav način sproveden je uz sve moguće zloupotrebe, od zloupotrebe položaja i određenih ministara i ljudi na vlasti, pa do konačno kršenja zakona koji je regulisao tu oblast.
Dozvolili ste pojedinim, evo reći ću, tajkunima, da pokupuju 30, 50, ne znam koliko firmi. Kada neko nešto nije stvarao, on ne može da ima ni pravi osećaj te vrednosti i spreman je zarad jedne, možda koju je, mislim na čoveka koji je kupio određenu firmu, zarad jedne koju je on stvarao da uništi drugih 30, 50, možda više ili manje, potpuno svejedno i relevantna stvar, da bi oprao novac iz tih firmi, da bi njemu bilo lepo. Šta građani Srbije od toga imaju? Naravno da nemaju ništa.
Meni su interesantna tri predloga zakona. To su Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Crne Gore o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Crne Gore o izručenju i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Crne Gore o međusobnom izvršenju sudskih odluka u krivičnim stvarima.
Ovih zakonskih predloga, da je vlast u državi Srbiji, mislim na vlast od 2000. godine naovamo, bila odgovorna, možda ne bi ni bilo. U Crnoj Gori je postojala velika želja režima Mila Đukanovića da razbije najpre SRJ, a potom zajednicu Srbija i Crna Gora, za šta je bio podržavan u najvećoj mogućoj meri i od vlasti u Beogradu.
Zašto je to urađeno? Zato što je vlast bila kriminalizovana u nekom periodu ili je određen broj ljudi koji ima takvu prošlost i sadašnjost bio spreman i bio u bliskoj saradnji sa predstavnicima vlasti, te da bi im Crna Gora poslužila kao dobro mesto za sakrivanje posle izvršenih čak i krivičnih dela, od ubistva, možda i najvažnijih državnih funkcionera, pa nadalje.
Vi ne želite, moram da vam kažem da pored toga da smo ozbiljno čuvali tu zajednicu ne bi morali da donosimo ovakve zakone, ali sada kada usvojite te zakone, oni neće imati u praksi ozbiljniju primenu. Evo, vidite samo ovaj jedan zakon koji govori o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Crne Gore o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima.
Član 10: "Ako zamoljeni organ nije mogao da udovolji zamolnici, odmah će o tome obavestiti organ države molilje i vratiće dostavljena akta uz navođenje razloga zbog kojih nije mogao da postupi po zamolnici". Ovo je formalna priroda ovog zakona. Uvek može da se nađe razlog zbog čega neće da postupi i da to bude vraćeno.
Zatim, odbijanje pravne pomoći. Zamoljena država će odbiti da ukaže pravnu pomoć, ako nisu ispunjeni uslovi za pružanje pravne pomoći predviđeni ovim ugovorom. Zamoljena država može odbiti ukazivanje pravne pomoći ako smatra da bi udovoljavanje zamolnici ugrozilo njen suverenitet ili bezbednost ili bi bilo u suprotnosti sa njenim pravnim poretkom.
Uvek može da vam se pozove zamoljena država da postoji takav problem i ovde postoji još nekoliko zakonskih odredaba koje u suštini, odnosno u praksi neće značiti ništa.
Možda se ubrzano ne bi ni stavili u proceduru ovi zakonski predlozi da se nije pojavio jedan veliki problem, da se nije pojavio Darko Šarić, koji je počeo da preti, to su vaša kazivanja, vaša štampa piše o tome, i najvišim državnim organima. Kada se to pojavilo kao problem, hajde sada da se borimo protiv toga. Mislim da vi nemate spremnosti da se uhvatite u koštac sa tim problemima. To jesu jako ozbiljni problemi. Zašto? Zato što su kriminalci pomešani zajedno sa onima koji vrše vlast.
Vidite jednu situaciju kada je jednog četvrtka ovde bio premijer sa nekoliko ministara i kada je neko upitao za gospodina Darka Šarića, sećate li se onog – gospodin Legija, za gospodina Darka Šarića, premijer je rekao – on je dobio državljanstvo u vreme kada je Vojislav Koštunica bio premijer Vlade Republike Srbije. Onda se prosuo aplauz u onim poslaničkim grupama koje podržavaju Vladu Republike Srbije. Zbog čega? Zar je važno kada je dobio državljanstvo? Važno je u pokušaju, u nameri sve one koji misle na nelegalan način da steknu bogatstvo, odnosno da ugroze vitalne državne funkcije, da se suprotstavi njima i da na vreme budu uhapšeni, odnosno procesuirani, pa ako je kriv, neka odgovara za to, a ako nije kriv, to bi bilo dobro.
Niste spremni na tako nešto. U tome ne možemo da saučestvujemo sa vama i zato još jednom, gospođo Đukić-Dejanović, naveo sam više ozbiljnih razloga zbog čega bi morali posvetiti pažnju da svi zajedno, ali ne zbog nas, nego upravo zbog onih koji su nas ovde poslali, čije interese zastupamo, radimo ozbiljnije i ozbiljnije se posvetimo svim zakonskim predlozima koji su ovde.
Građani Srbije očekuju od nas da kažemo ono što nam oni govore u susretu sa njima i da iznesemo svoje stavove da oni vide šta mislimo o određenim političkim stvarima. Ne može vaša borba za ulazak u EU biti jedini prioritet ove vlade i rasprodaja još malo firmi koje su ostale, a da pri tom niko ne vodi računa o građanima Srbije, ni kako oni žive, ni kako i na koji način školuju svoju decu i kako i na koji način će da leče svoje stare i bolesne roditelje. Hvala.