Doktor Poskurica je toliko dobro objasnio suštinu mojih razloga za brisanje ovog amandmana, da gotovo nemam šta da dodam.
Sa jedne strane, ukazao je na ozbiljan diskriminatorski stav prema nama koji smo pristali da se zovemo zavisnicima od duvanskog dima, ali isto tako i na činjenicu da će teško bilo kakva prohibicija uroditi plodom. Jer, nema te kancelarija koje će moći da napravi prevenciju i promociju nekakvih zdravih stilova življenja, ukoliko to ne bude lično svedočenje, modelovanje ljudi. Mnogi od nas koji su započinjali za pušenjem cigareta to su činili jer su imali pogrešnu direkciju. Direkcija je bila – nemoj da pušiš, još si mali, tako da je podsticaj na pušenje išao iz neke potrebe za izražavanjem bunta prema odraslima i dokazivanje da ste ušli u neki svet starijih.
Ovoga trenutka mnogi pušači jesu svesni svih mogućih posledica, na kraju i finansijskih posledica koje konzumiranje duvana donosi, ali pežorativan i diskriminatorski stav nikako neće doprineti tome da se oni priključe kao glavni motivatori kampanje za promociju zdravih stilova življenja.
U toku diskusije sa gospodinom Veselinovićem rekla sam još nešto, što mislim da je potpuno nelogično, kako će stvarno pušači poverovati da je pušenje toliko štetno, ako država nije zabranila tako opasne proizvode?
Imamo dvostruke aršine, dvojno knjigovodstvo. Sa jedne strane, država će ovim uvođenjem zakona ubirati duple prihode preko akciza i preko kazni za pušenje na javnom mestu. Krajnji motiv, kako meni izgleda, jeste novac, a ne zdravlje građana, i jeste, još jedna od mera, kako se dodvoriti EU, mada u ovom slučaju to nije bio nikakav zahtev od nas. Isto tako je činjenica da multinacionalne duvanske industrije već fantastično zarađuju, a da zbog tog zapadnog nepušačkog trenda zarađuju odlično i proizvođači raznih pomoćnih lekovitih sredstava, koji se tu javljaju kao osobe koje prave preparate za kobajagi odvikavanje od pušenja.
Generalno, gomila ovih usrećiteljskih saveta kako da očuvamo zdravlje dolazi nam sa Zapada, gde se stvari proglašavaju zdravijim i napravi se jedan trend da bi posle nekoliko godina istraživači videli da su veoma opasne. Setite se one priče o zdravom margarinu, koji je trebalo jesti umesto putera, a ubrzo je postao štetan, pa su sada preporučljiva isključivo biljna ulja.
Tada su na red došle i cigarete koje su proterane sa javnih mesta. Jedino se ponekad u okviru ovog sveukupnog licemerja toleriše pušenje skupih, recimo, kubanskih cigara, viđali smo razne ljude kao promotere ovih kubanskih cigara, sa markicama poznatih proizvođača ili lule, jer, eto, njihovi uživaoci su pripadnici društvene elite.
Na Zapadu su pušači čak toliko diskriminisani da poslodavci kao uslov za zaposlenje navode da je kandidat nepušač, sa prezirom gledaju na stare radnike koji posežu za nikotinskim štapićem. U svojoj kliničkoj praksi sam imala iskustvo žene koja je pretrpela svojevrstan mobing zato što joj je poslodavac rekao – ti ne možeš više kod mene da radiš, ti si pravi oralni zavisnik.
Ako budemo išli ovom linijom i ako budemo išli nekom inkvizitorskom idejom, i ako se u diskusijama neprekidno pojavljuje samo termin zabrana, bez nuđenja onog što bi trebalo da bude pozitivan smisao odvikavanja od ove vrste zavisnosti, mi, zapravo, nećemo ništa uraditi. Nema te komisije na svetu, a naročito ne komisije od dva člana koja će izvršiti adekvatnu prevenciju i promociju zdravih stilova življenja, a pogotovo za ove mlade ljude koji žive u Srbiji i kojima je, nažalost, ostalo samo da kroz bolesti zavisnosti istrpe svoj život.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je dva minuta i 40 sekundi.
Narodni poslanik Vuk Dinčić je prijavljen. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je možda najvažniji deo ovog zakona samo prevencija. Nisam sklon da se bilo kome na ovaj ili onaj način zabranjuje, ali mislim da svi oni koji treba da steknu neka osnovna znanja o štetnosti nekih stvari, u ovom slučaju govorimo o duvanu, ta znanja treba da steknu i mislim da je prevencija možda najbolji način.
Najbolji način po meni je ličnim primerom pokazati da neko misli da je ovako nešto kao što je pušenje štetno. Imam jako negativno mišljenje o tome kada lekari koji imaju visoka stručna znanja o pušenju i njegovoj štetnosti promovišu pušenje i govore da to treba raditi.
Kada govorim o ovom amandmanu na član 18. i amandmanu na član 19. shvatio bih da opozicija želi da popravi, da veća ovlašćenja da Komisiji za prevenciju upotrebe duvana, da želi da nekim drugim telima da veća ovlašćenja, apsolutno bih to podržao, ali se ovde prvenstveno radi o tome da se ovi članovi brišu, što, po meni, ima intenciju u tome da se ne želi na bilo koji način omogućiti bilo kakvoj komisiji i stručnim ljudima da se objasni građanima, mladim ljudima, da je pušenje štetno.
Mislim da je generalno prevencija možda i najbolji način u borbi protiv pušenja. Po meni, to je bolji način nego bilo kakvo kažnjavanje, zabrana i sve ostalo. Svaki amandman bih podržao koji se odnosi na povećanje nadležnosti ove komisije, ova komisija, pretpostavljam, da će tu biti i stručnih ljudi, ne verujem da ima neku želju, da ovakve komisije koje treba da daju stručna znanja, uhlebljuju bilo koga.
U članu 17. imate taj izveštaj koju ta zdravstvena ustanova podnosi u tromesečnom, šestomesečnom i godišnjem izveštaju.
Samo bih apelovao i na ministra da, kada dobije tu vrstu izveštaja, prosledi i nadležnom odboru Skupštine, da vidimo kakvi su rezultati u prevenciji i da li ove komisije i ova tela daju odgovarajuće rezultate. Hvala vam. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je dva minuta.
Da li se još neko javlja za reč? (Da) Narodna poslanica Gordana Paunović-Milosavljević. Izvolite.

Ja bih repliku, ako imam pravo, da odgovorim gospodinu.
Poslanička grupa SRS i ja smatramo da je prevencija jedan od načina u borbi protiv duvanskog dima. Međutim, ne smatramo da je prevencija jedini način u borbi protiv duvanskog dima. Kao lekar i kao osoba smatram da je pušenje jedna vrsta zavisnosti i to teška vrsta zavisnosti, jer to nije samo navika.
Osoba da bi prestala da puši, kod nje nije potrebno i nije dovoljno da se samo promeni svest o tome da je pušenje štetno, da duvanski dim izaziva maligna oboljenja, kardiovaskularna oboljenja i ko zna koja još oboljenja, potrebno je da dobrovoljno leči.
Zbog toga smatramo da, pored ovog malog broja institucija koje danas postoje, u Beogradu, možda samo jedna institucija koja se bavi vanbolničkim lečenjem ovih osoba, treba da postoje i neke druge institucije u lokalnim sredinama, gde ljudi, mnogo više zbog stresa puše.
Nigde nikog nismo pitali – zbog čega pušite? Najveći broj ljudi puši, ne zbog toga – hajde da vidim kako to izgleda, nego počinju da puše zbog toga što su nervozni, zbog toga što su neraspoloženi, zbog toga što imaju mnogobrojne probleme vezane za egzistencijalne probleme. To tako i počinje, a posle toga to postaje jedna vrsta zavisnosti, od koje se, kao i kod svih vrsta zavisnosti vrlo teško oslobađa. I tu prevencija ne može da bude jedini lek.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 21. amandman je podnela grupa od 21. narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Predrag Mijatović.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, ne mogu da se obratim gospodinu ministru zdravlja, Tomici Milosavljeviću, koji uspešno izbegava svaku diskusiju koja se tiče zdravstva, kao što je i sada izbegao. Ovde je bio ministar koji nije nadležan, koji je bio neadekvatan, da brani zakon o vantelesnoj oplodnji, a čovek je pravnik, tako da i sada imamo tu situaciju.
Prvenstveno govorim kao zdravstveni radnik, kao dugogodišnji pušač, u ostavci iz određenih razloga. Međutim, u svakom slučaju se zalažem i za pravo i pušača, a ne samo za prava nepušača. U ovom slučaju, ovo je potpuno diskriminatorski zakon. Zakon koji odiše jednom patološkom mržnjom prema pušačima. Ne znam zašto, ne znam iz kog razloga se to čak i našlo u skupštinskoj debati.
Ovo mi vrlo često liči, sada trenutno liči na simpozijum, i to, lekarski simpozijum o štetnosti duvana. Ovde slušam od pravnika, nešto i od kolega lekara, nešto više od pravnika, o tome da li je duvan štetan, da li je umrlo 16, 15, 14 ili 13 hiljada ljudi, da li je to u poređenju sa saobraćajnim nesrećama ovako ili onako. Međutim, to nisu pravi podaci, jer se umire i od drugih stvari, niti može, kao što kaže gospođa Paunović, da se odmah dokaže da li je neko umro od duvana. Faktori rizika su obično udruženi, da ne spominjemo stres kao faktor rizika, koji je nekada i mnogo veće od duvana.
Ovde smo mi da diskutujemo, da eventualno popravimo ovaj zakon, ako je moguće i da popravimo besmislice iz zakonskog predloga, na koje vam je i kolega Šami ukazivao – da li ima plafon, nema plafon, ima vrata gvozdena, drvena, sa kvakom i bez kvake i tome slično. To su besmislice u ovom zakonu koji mi liči kao da je prepisan od nekoga.
Dozvolićete mi da takva besmisao, kao što postoji u ovom zakonu, postoji, i to je mala digresija, ako u zemlji najrazvijenije demokratije tj. Americi kupite frižider ili kupite peglu, u prospektu za korišćenje kaže "do not eat" tj. nije za jelo. Tako mi liči i ovo sada, da diskutujemo o tome, da li prostorija treba ili ne treba da ima plafon. To je, možda, jaka reč ali je "debilno".
Mi smo predložili, kao poslanička grupa, da se član 21. stav 1. tačka 6) briše, a govori o nadzoru. Odnosno, o čemu se radi, u tom članu je data mogućnost i pravo da se radnici unutrašnjih poslova brinu o sprovođenju ovog zakona. Dozvolite, pušači nisu kriminalci!
Nećemo, valjda, doći u situaciju, ako se neko ne povinuje ovom zakonu, da ga milicija izvodi napolje u marici sa lisicama, zato što nije prestao da puši. Možda karikiram, ali takav postupak, dozvolite, na to liči. Ovo mora da se izbriše iz zakona. Ne mogu radnici unutrašnjih poslova tj. milicija da sprovodi nadzor da li se ovaj zakon poštuje ili se ne poštuje. Zahvaljujem. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je minut i 15 sekundi.
Narodni poslanik Janko Veselinović, pravo na repliku, pa posle narodni poslanik Vuk Dinčić.

Izvinjavam se, opet neću koristiti pravo na repliku, nego vreme poslaničke grupe, pošto bih hteo da se nadovežem na nekoliko diskusija, pre svega, na diskusiju povodom ovog amandmana.
Prethodno bih prokomentarisao stav koleginice iz Poslaničke grupe SRS, koja je, inače, lekar i koja smatra da dobar broj ljudi puši zbog stresa. Slažem se da verovatno dobar broj ljudi puši zbog stresa i da jeste problem što nema dovoljno prevencije da se ljudima kaže, savetuje da je bolje prošetati u prirodi, u parku, razgovarati možda sa ljudima, nego se zatvoriti u mračnu prostoriju sa kutijom cigareta i na taj način, završiti dan. Tako da, u tom delu, postoji drugo rešenje.
Moram da se nadovežem i na diskusiju kolege iz SNS, pošto se iz današnje diskusije, a i kada se diskutovalo u načelu o ovom zakonu, nije moglo videti da li diskutuju poslanici iz opozicije ili pozicije. Više se iz diskusija moglo prepoznati, da li se radi o ljudima koji imaju odgovornost i smatraju da je pušenje štetno, da i oni koji su pušači shvataju da to jeste zavisnost i da bi dobro bilo da ta zavisnost prestane kroz razne kurseve, odvikavanje itd, kao i da smatraju da ljudi koji nisu pušači ne bi trebalo da trpe činjenicu da moraju da udišu dim od pušača.
Takva diskusija se na taj način vodila i kada se raspravljalo u načelu i u pojedinostima. Međutim, specifična je uloga i pozicija SNS. Oni bi uvek hteli da zadovolje sve, i birače, i sa jedne strane i sa druge strane. Kažu, ne znam, ovo je tortura nad pušačima, ali smatraju da bi trebalo zaštiti nepušače. Naravno, nemaju oni način da kažu kako to učiniti, kako podmiriti te dve nepoznanice. To mi liči na njihove stavove povodom EU, kada bi u EU, ali nisu baš sigurni da li će se to svideti biračima, pa, ipak, bi malo sačekali, možda neki bolji trenutak da to saopšte biračima.
Pa, kada se glasa i raspravlja o Srebrenici – i jesu za deklaraciju i nisu za deklaraciju. Kada je bilo prvo glasanje, onda su bili suzdržani, a kada je bilo drugo glasanje, onda su izašli iz sale, pa kako koji birač proceni, da li im je drago da budu suzdržani ili im je drago da budu protiv deklaracije.
Ovo je danas vrhunac, da kažem, na neki način, političkog licemerja, kada se pokušate dopasti na ovaj način biračima, i pušačima i nepušačima, ali zakamuflirano, tako da se ne vidi na koji način želite zaštititi pušače, da se ne vidi na koji način želite zaštiti nepušače. Najbolje bi bilo da oni iz ove rasprave izađu tako da su i za pušače i za nepušače, tako što će nepušači sedeti u zadimljenim prostorijama, tako što će pušači pušiti. Tako bi ovaj zakon trebalo da izgleda, otprilike, sa nekoliko članova, bez prevencije, bez mogućnosti da se zaštite nepušači, bez mogućnosti čak i da se ovim zakonom omogućavaju određena prava pušačima, ali, naravno, ona ne smeju da ograniče nepušače. Hvala vam. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je četiri minuta i 15 sekundi.
Narodni poslanik Predrag Mijatović, ima pravo na repliku.