Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 101 narodni poslanik.

Da bismo utvrdili broj prisutnih poslanika u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 85 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 235. Poslovnika? (Da)

Gospodin Todorović ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavio sam poslaničko pitanje vezano za privatizaciju kompanije "Novosti" i postavio sam pitanje da mi se dostave sve transformacije kompanije "Novosti" od 1990. do 2002. godine, kao i pitanje ko stoji iza tri kompanije koje su privatizovale "Novosti", "Trimaks investment", "Ardos holding" i "Karamat holding". Dobio sam odgovor.
Interesantno, odgovor je napisan 13. aprila 2010. godine u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, a ja sam odgovor dobio u ponedeljak. To je stvarno rekord. A, inače, Ministarstvo je ovde, odmah, preko puta Skupštine.
Da su slali preko kurira, to bi stiglo mnogo ranije, ali, bitno je ono šta su odgovorili. Na prvi deo pitanja sam dobio odgovor i imaćete prilike da ga čujete.
Kaže – ''Uvidom u celokupne spise predmeta utvrđeno je da se stanje u spisima predmeta Ministarstva privrede, vezano za strukturu kompanije "Novosti" a.d. Beograd, bitno razlikuje od stanja evidentiranog u rešenju Trgovinskog suda u Beogradu, broj'' taj i taj, ''kao i podataka evidentiranih u Centralnom registru, te konstatujem da Ministarstvo privrede nikada svojim aktom nije utvrdilo strukturu kapitala koju je kompanija "Novosti" a.d. Beograd upisala u Trgovinskom sudu i Centralnom registru, u delu koji se odnosi na kapital koji poseduje Republika Srbija, iskazan u 1989 akcija i kapital PIO Fonda u 482 akcije osnovnog kapitala.''
Postavljam pitanje – pa, kako je onda bilo moguće da se "Novosti" privatizuju? Kako je bilo moguće kad Ministarstvo kaže – em da se podaci razlikuju, em da nema apsolutno uvida u strukturu ovog kapitala? Ko je onda izvršio privatizaciju i na koji način? Ko je ovde oštećen? Šta radi Republičko javno tužilaštvo?
Postavio sam pitanje, da mi se da odgovor, ko stoji iza tri kompanije koje su privatizovale "Novosti" i tada precizno naveo sumnju da možda iza tih kompanija ne stoji Stanko Subotić Cane, Šarić ili neki drugi kriminalac koji je pare stekao švercom duvan ili narkotika. Ni jedne jedine reči, a javi se Stanko Subotić Cane i kaže – po potpisanom ugovoru, a po prethodnom dogovoru prebacujem Beku iznos od 5.779.060 evra na firmu "Ardos holding", iznos od 5.779.696 evra na firmu "Trimaks investment", obe registrovane u Austriji, i iznos od 3.120.266 evra na firmu "Karamat holding limitid".
Dobro, narode, šta čekate? Dokle ćete da štitite pljačkaše i kriminalce? Da li ih vi reketirate, pa zbog toga ne istražujete ovo? Je l' poziv predsednika Republike da postoje nepristojno bogati, možda, priprema za izbore i poziv na reketiranje? Zašto javni tužilac do sada nije reagovao? Šta vi hoćete posle ovakvih dokaza? Dokle ćete da štitite kriminalce? Dokle ćete da štitite kriminalce? Šta je još potrebno da se pokrene istraga? Pazite, gospođa Verica Barać je pokrenula 17 krivičnih prijava. Posle kog vremena? I vi ćutite i dalje, baš vas briga. Šta radi javno tužilaštvo? To sve treba da ide u zatvor. Pa, oni su glavni zaštitnici kriminalaca.
Ovo je, prosto, neverovatno, posle ovakvih dokaza da Republičko javno tužilaštvo ostaje nemo?! Ovo ne mogu da shvatim. Vi štite Beka, Miškovića i ostale kriminalce koji su opljačkali imovinu građana Srbije! (Aplauz)

Vreme. Zahvaljujem gospodine Todoroviću što se pridružujete borbi protiv organizovanog kriminala, koju, inače, vrlo ozbiljno država vodi.
Gospodin Dragan Šormaz ima reč.

Da bi država vodila ozbiljno borbu protiv organizovanog kriminala, dame i gospodo narodni poslanici, uvažene kolege, potrebno je da dobijem i odgovor na pitanje koje ću sada postaviti predsedniku Vlade. Trebalo bi Savet za nacionalnu bezbednost da odgovori na to pitanje, ali ne znam da li ću taj odgovor od njih dobiti, tako da ga upućujem predsedniku Vlade, jer država može da ostane bez možda i najozbiljnijeg resursa u borbi protiv organizovanog kriminala, ako učini ono što je naumila, a naumila je da proda "Telekom", ovakav kakav je sada.
Naime, ako država proda "Telekom" i on većinski postane vlasnik neke strane kompanije, a ne izdvoji iz "Telekoma" mrežnu infrastrukturu kao posebno javno preduzeće, državi Srbiji će, po mom mišljenju, u bezbednosnom smislu biti učinjen nenadoknadiv udarac, tj. neće moći uopšte da se oporavi od toga jer nikada više neće biti u mogućnosti da tako nešto povrati.
Zbog toga želim da mi predsednik Vlade odgovori na sledeće pitanje – da li je Vlada uzela u obzir, da li je tražila, a znam da jeste i znam da je dobila mišljenja, ali da vidimo, mišljenje MUP, tj. Policije, Ministarstva odbrane i Vojske i svih bezbednosnih službi po pitanju prodaje "Telekoma"?
Po mojim informacijama, dobila je sva ta mišljenja i sva mišljenja govore da, ako se na ovaj način i ovako prodaje "Telekom" to za bezbednost države nije dobro. Zašto? Građani Srbije treba da zamisle da je "Telekom", evo, na primer "Železnica Srbije", ako se prodaje sve, da neko drugi bude većinski vlasnik – ide sve. Drugim rečima, idu i šine, idu i pruge. A, to danas koriste tj. tu infrastrukturu i mrežu: i Policija i Vojska i bezbednosne službe. Drugu mrežu, drugu infrastrukturu nemaju za korišćenje u slučaju telekomunikacija, fiksne telefonije, internet komunikacije itd.
Videli smo gužvu po pitanju ovog amandmana, koji je, da li predat na pisarnici ili je predat portirima, od strane Ombudsmana, valjda će se i to utvrditi, u svakom slučaju, vidimo da BIA koristi tu infrastrukturu u skladu sa zakonom i dan-danas. Ako to prodamo, na primer, kao što se priča, "Dojče telekomu", ne vidim čemu onda priča bilo koga u ovoj državi o vojnoj neutralnosti. Odmah možemo da se pakujemo i da idemo u NATO. Nikakvih više razloga za priču o vojnoj neutralnosti nema. Mi smo i onako i ovako devedesetih više izgubili te ratove na polju informisanja nego na vojnom polju, kao i na polju informacija, to svi znaju. Danas nije bitno da li imate 5.000 ili 100.000 vojnika. Bitno je kako su obučeni i da li su profesionalni, ali je, u svakom slučaju, najbitnije kakve informacije imaju oni koji ih vode, i koliko brzo i koliko tačno.
Ono što je, po mom mišljenju, potrebno uraditi jeste izdvojiti mrežnu infrastrukturu "Telekoma" u posebno javno preduzeće, pa onda sve ostalo pustiti u prodaju. Ali, vama je to problem jer ste obećali puteve, autoputeve, subvencionisanje poljoprivrede, obale utvrda, šta sve ne od prodaje "Telekoma", kao da ne znam koja cena će se postići.
Ponavljam još jednom pitanje za predsednika Vlade – da li je Vlada uzela u obzir mišljenja koja je dobila od Policije, Vojske i bezbednosnih službi i da li se sprema, što bi trebalo uraditi, da izdvoji mrežnu infrastrukturu u posebno preduzeće, pa onda da pusti "Telekom" u prodaju? Zahvaljujem.

Da li se još neko javlja na osnovu člana 235? (Ne) Zahvaljujem.

Obaveštavam da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici: Dejan Radenković, Siniša Stamenković i Aleksandra Janković.

Takođe, obaveštavam vas da sam, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pozvala da u vezi sa 3. tačkom dnevnog reda, pored ministra, gospodina profesora dr Žarka Obradovića, prisustvuju i profesor dr Radivoje Mitrović, državni sekretar, Slobodan Jauković, pomoćnik` ministra i Lela Rudić, savetnik u Ministarstvu prosvete.

Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANJU (nastavak u načelu)

Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da)

Gospodin Goran Mihajlović. Izvolite.

Hvala lepo. S obzirom na to da sam juče bio jedini od ovlašćenih predstavnika koji nije stigao da diskutuje o ovoj temi – danas ću da otpočnem, a poslanici SRS će se dalje nadovezati na moje izlaganje.
Danas raspravljamo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju i pre nego što bilo šta o tome kažemo, reći ću da su izmene i dopune nekog zakona uvek mač sa dve oštrice. Naime, vreme kasnije pokaže da ono što se u Zakonu menja i dopunjuje u novoj varijanti može biti bolje, ali često i gore od postojećeg rešenja. Isti je slučaj i sa ovim zakonom koji je donet pre pet godina.
Akteri ovog zakona, to će reći studenti, profesori, već su se uhodali i navikli na nešto što je, da kažem, postalo standardno, a već smo na putu da izvršimo jednu značajniju korekciju ovog zakona koji, kažem, egzistira pet godina i pokazao je više loših nego dobrih rezultata.
Ne mogu a da ne ponovim ono što su juče rekli skoro svi govornici, a to je da je ovaj predlog zakona došao u Skupštinu u petak popodne, pa su poslanici iz Beograda imali kakve-takve šanse da do njega dođu a, nažalost, mi, poslanici iz unutrašnjosti, tek smo u ponedeljak ujutru mogli da dobijemo taj predlog zakona i navrat-nanos, na brzaka smo morali da napišemo amandmane. To je razlog što je Poslanička grupa SRS podnela svega 11 amandmana, a mislim da je sličan slučaj i sa ostalim poslaničkim grupama.
No, bilo kako bilo, generalno mišljenje, koje ću vam reći u startu, jeste da su izmene koje su predložene više kozmetičke prirode i da se, u stvari, suštinski ništa ne menja. Jer, ovo je samo potvrdilo ono što je Poslanička grupa SRS pričala i pre pet godina, kada smo usvajali Zakon, da smo mi, ipak, materijalno, kadrovski i organizaciono bili potpuno nespremni za uvođenje jednog ovakvog zakona koji je, čini mi se, onda usvojen više iz nekog imaginarnog straha da ne usvojimo nešto što su usvojili drugi u našem okruženju, a ne što je stvarno postojala potreba da usvojimo jedan takav zakon.
No, donekle možemo prihvatiti mišljenje gospodina Obradovića, koji je na sednici Odbora za prosvetu rekao da mi u ovom trenutku samo želimo da znamo pravila igre kada je u pitanju upis naredne generacije studenata, a da će neke prave i suštinske promene ovog zakona možda doći na red na jesen ili kasnije, jer sigurno je da puno stvari treba da se koriguje u pomenutom zakonu.
Inače, aktuelni Zakon o visokom obrazovanju ima nekih 19 celina, 19 poglavlja, pri čemu je ovom prilikom predlagač zakona predvideo izmene u 13 poglavlja, dok u šest poglavlja nema nikakvih izmena, već se u njima zadržava postojeće stanje. Gledano sa kvantitativne strane, najviše izmene je u glavi II, koja se bavi ''obezbeđivanjem kvaliteta visokog obrazovanja'', gde je predloženo ukupno sedam članova za izmenu, pa, onda, u glavi IV koja se odnosi na ''ustanove koje obavljaju delatnost visokog obrazovanja'', gde se menjaju četiri člana i u glavi XI koja se odnosi na ''studente'', gde se menjaju tri člana. Mi na osnovu toga, na neki način, možemo i videti šta je to najviše škripalo u prethodnih pet godina u Zakonu o visokom obrazovanju.
Ovom prilikom ću krenuti redom po stavkama da iznesem osnovne stavove i sugestije naše poslaničke grupe po pitanju ovih izmena. I, krenimo redom: u glavi I koja se odnosi na osnovne odredbe predlagač je prevideo promenu samo jednog člana, to je član 1 tačka 5). Ranije je u ovoj tački stajalo da je jedan od principa visokog obrazovanja ''uvažavanje humanističkih i demokratskih vrednosti evropske i nacionalne tradicije''. Vidite, sada je izbačena ta reč ''evropske tradicije'', pa je stavljeno – uvažavanje kulturnog nasleđa.
Sada bih postavio pitanje prisutnoj gospodi iz Ministarstva – da li to znači da ste konačno uvideli da nam od Evrope nema 'vajde ili da evropski principi nisu ti koji su prikladni našem obrazovnom sistemu, pa ste ovo izbacili ili ste možda bili, da kažem, inteligentniji i dalekovidiji od ljudi iz ostalih ministarstava, pa ste imali smelosti da ovo javno obznanite? U svakom slučaju, ovo treba pozdraviti, jer, sigurno da je "kulturno nasleđe" prikladniji termin od onog "evropski principi".
Dalje, u II glavi – obezbeđenje kvaliteta visokog obrazovanja, rekli smo da se menja sedam članova. Prvi deo izmena odnosi se na brojčani sastav i nadležnosti Nacionalnog saveta.
Predloženo je da se Nacionalni savet proširi, da umesto 16 članova broji 21 člana. Šta je tu naša primedba? Vi ste predvideli da se iz reda predstavnika univerziteta, takozvanog Konusa, poveća broj članova sa 10 na 12, a znamo da naš visokoškolski prostor čine i akademske i strukovne studije, pa ostaje nejasno zašto niste predvideli da se i sa strukovnih studija poveća, ako ne za dva, barem za jednog člana broj članova Nacionalnog saveta?
Ovde ima nekoliko članova koji se bave nadležnošću Komisije za akreditaciju. Predvideli ste ovde jedan termin "početna akreditacija". Lično mislim da je prikladniji termin "tehnička akreditacija", jer u tom prvom, da kažemo, talasu vrši se provera materijalnih i kadrovskih mogućnosti visokoškolske ustanove, a to su tehnički detalji, pa smatram da je prikladnije da je umesto reči "početna akreditacija" ovde stajalo "tehnička akreditacija".
Naredna tri člana iz ovog poglavlja kažu da će se finansiranje Konferencije univerziteta, Konferencija akademija strukovnih studija i studentskih konferencija vršiti iz budžeta, što je na neki način i logično, jer je za visoko školstvo budžet Republike Srbije uvek bio glavni izvor finansiranja.
Dalje, u III poglavlju – studije i studijski programi, izvršena je korekcija jednog člana koji se odnosi na proceduru oko pripreme i odbrane doktorata. Visokoškolske ustanove su sada dobile jednu veću, širu, mogućnost da same statutom uređuju ovo pravilo, ali uz pribavljeno mišljenje Ministarstva za nauku i tehnologiju. Ne znam zašto je moralo da se ovde ubaci Ministarstvo za nauku i tehnologiju, verovatno zbog onih 200 miliona evra koje je gospodin Boža Đelić izboksovao kredita, pa to treba podeliti. Znajte da to neko nekada mora da vrati. Kredit je lako uzeti, ali ga treba nekad vratiti.
Međutim, ovde se krije prva opasna stvar i zamerka koju imam na ovaj predlog zakona. Po važećem zakonu i državni i privatni fakulteti mogu da školuju doktorante. Tu se javlja jedna opasna disproporcija. Sami znamo kakav je kriterijum na državnim, kakav na privatnim univerzitetima. Onda imamo situaciju da doktori niču kao pečurke posle kiše, pogotovo na privatnim univerzitetima, i kada se negde pojavi neki konkurs u visokoškolskoj ustanovi konkurišu i jedni i drugi, jednaki su pred zakonom, a normalno da nije bio jednak put kojim su došli do tog akademskog zvanja.
Predlažem da se u nekoj narednoj budućoj izmeni Zakona o visokom obrazovanju ovo malo bliže uredi zakonom, a ne statutom, jer najopasnije je kada date mogućnost nekome da nešto uredi statutom, onda to uvek može biti mogućnost za manipulacije i velike nesuglasice.
U IV glavi – ustanove koje obavljaju delatnost visokog obrazovanja, ovim predlogom izmena ste dali mogućnost da dođe do spajanja civilnog i vojnog obrazovanja. Sada i vojne ustanove, odnosno Vlada u njihovo ime, mogu sklopiti ugovor sa visokoškolskim ustanovama da bi školovali vojna lica.
Postavljam pitanje, pošto je gospodin ministar vojni, Šutanovac, već praktično ukinuo Vojsku, jer on što kaže da je profesionalizovao, to je samo drugi naziv za ukidanje Vojske – da li to znači da se polako i sigurno ukidaju i vojne akademije, da se ti ljudi prebacuju na jedan indirektan način da se školuju u civilnim visokoškolskim ustanovama, odnosno da li ovo znači, ova odredba ovog zakona, prvi korak ka ukidanju onih vojnih ustanova koje su kod nas bile tradicionalne?
Što se tiče izdavanja dozvola za rad, to ste ovim članom 11. propisali proceduru koja se sastoji iz neka četiri karakteristična koraka. Prvi korak bi bio da Ministarstvo prosvete mora da izvrši prethodnu proveru usklađenosti zahteva neke ustanove za akreditaciju. U drugom koraku vrši se to što ste nazvali početna akreditacija, proverava se da li škole ispunjavaju određene standarde. U trećem koraku sledi izdavanje dozvole za rad.
Vidite, kada škola, odnosno ustanova dobije dozvolu za rad, to ne znači da je akreditovana, nego samo da može da otpočne sa radom, a tek posle toga u roku od godinu dana škola podnosi zahtev za akreditaciju i onda se po tom zahtevu rešava. Posebno se akredituje visokoškolska ustanova, a posebno studijski programi. To je jedna vrlo komplikovana procedura.
Prema tome, visoke škole strukovnih studija i fakulteti gde se obavljaju akademske studije moraju da izvedu jednu ogromnu proceduru da bi mogle da budu akreditovane, a često se to odvija po principu – tresla se gora, rodio se miš.
Podsetiću vas na podatak kada su pre nekoliko godina akreditovane visoke škole strukovnih studija. Od 25 državnih škola, koliko ih ima, svih 25 su dobile akreditaciju u prvom talasu, što znači da je dignuta prašina oko nečega za šta i nije bilo realnog razloga.
U V poglavlju koje se bavi naučnoistraživačkim i umetničkim radom nije predviđena nikakva izmena i dopuna, ali smatram da nije ni potrebna, jer smo nedavno u ovoj skupštini usvojili jedan drugi zakon, Zakon o inovacionoj delatnosti, koji je bliže uredio ovu materiju. Nema potrebe da se u Zakonu o visokom obrazovanju ništa posebno dodaje.
Organi visokoškolske ustanove – ovde ste predvideli članom 14. izmenu da se menja sastav saveta visokoškolske ustanove. S tim u vezi prvo bih postavio pitanje – zašto je ostalo u zakonu da je potrebno da najmanje 17 članova bude u savetu visokoškolske ustanove? Imate i manjih škola koje možda broje dvadesetak zaposleni, pa, ako zakon propisuje najmanje 17 članova, onda postoji realna opasnost da se savet pretvori u zbor radnika, što sigurno ne doprinosi kvalitetu i načinu poboljšanju rada visokoškolske ustanove.
Još bih ukazao posebno na jedan član, a to je član 56. ovog zakona, koji se odnosi na studentski parlament. To je jedini član koji propisuje organ upravljanja studenta. To je taj studentski parlament. Takođe, stavljeno je da se statutom ustanove bliže određuje procedura izbora. Tu bih vam ukazao na drugu opasnu stvar koja se dešava u praksi. Statuti su različiti od jedne do druge ustanove i možete imati potpuno jedan princip izbora u jednoj školi, drugi princip u drugoj. To bi bilo kao kada bi se lokalni izbori u Srbiji održavali u svakom gradu shodno statutu opštine, a ne Zakonu o lokalnim izborima. Stoga, smatram da neminovno ovaj član 56. treba korigovati i proceduru izbora za studentski parlament bliže propisati zakonom, a ne statutom, jer je to bio izvor mnogih manipulacija i nesuglasica u praksi.
Podneli smo jedan amandman na ovaj član, pa da ne bih sada obrazlagao, to ću učiniti onda kada bude bila rasprava u pojedinostima.
U VII poglavlju – Finansiranje visokoškolske ustanove, predviđena je članom 15. jedna izmena, da škole i fakulteti ne mogu samostalno da određuju visinu školarine, nego to mogu da urade po pribavljenom mišljenju Ministarstva prosvete. Mislimo da je to odavno trebalo da bude slučaj. Sigurno je da u ovoj eri nestašice i teške ekonomske krize studenti ne mogu uvek da priušte da plate školarine na svim fakultetima i treba ići na neku minimalnu vrednost koja bi bila svima prihvatljiva.
U VIII poglavlju – Osoblje visokoškolske ustanove, vi ste predvideli uslove za profesora emeritusa na univerzitetu. Pošto se Poslanička grupa SRS zalaže za kompatibilnost strukovnih i akademskih studija, ovde bih postavio pitanje – zašto i na strukovnim studijama ne postoji mogućnost da se neko proglasi za profesora emeritusa? Sigurno ima ljudi koji su i u zvanju doktora proveli ceo radni vek na ovim strukovnim studijama, verovatno su ostavili traga u toj sredini u kojoj su delovali, pa bi trebalo razmisliti da i to bude jedna stavka koju treba promeniti nekom eventualnom narednom izmenom ovog zakona.
U X poglavlju koji se odnosi na režim studija, nije ništa specijalno izmenjeno. Trajanje školske godine, režim studija i obaveze visokoškolske ustanove prema studentima su ostali isti. Imamo samo jednu izmenu člana koji predviđa šest ispitnih rokova, umesto pet koliko ih je bilo u dosadašnjem zakonu. I ovde bih apelovao na ono što sam već više puta rekao, da pitanje broja rokova reši na jedinstven način zakonom o visokom obrazovanju, a ne da se daje statutom pojedinih visokoškolskih ustanova.
Svi se sećamo situacije od pre mesec-dva dana, kada je velika grupa studenata Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ovde, nama ispred Skupštine predala jednu peticiju zato što su im ukinuti apsolventski rokovi. To je, zaista, nepravda prema tim studentima, jer imate fakultete gde maltene imate deset i više rokova za godinu dana, a vidite, njima ukidaju i ove, da kažemo, redovne koji su uvek postojali. Sigurno je da tu treba sprečiti visokoškolske ustanove da to same regulišu statutom, već treba jedinstveno regulisati zakonom.
Imamo i član 21. koji se odnosi na stručne, akademske i naučne nazive. To je član koji je već pet godina izvor najvećih nesuglasica, pogotovo kada je u pitanju ovo zvanje ''mastera''. Taj član sigurno treba bliže regulisati, da se tačno zna koje zvanje student dobija i kada, a koliko tu ima lutanja, pokazaću vam na jednom prostom primeru. Za ovih pet godina otkako je uveden Zakon o visokom obrazovanju, indeks je promenjen čak pet puta. Pogledajte, evo ga indeks koji je bio 2005. godine, kada je uveden Zakon, evo ga i ovaj plavi, koji je promenjen posle godinu-dve, a, evo i od prošle godine indeks, koji više liči na pasoš, na putnu ispravu, nego na indeks i za koji je trebalo nama profesorima bar tri-četiri dana da proradimo sve rubrike.
Danas sam prvi put video da je za novu generaciju izašao i ovaj novi indeks, koji sadrži sasvim različite rubrike od ovih prethodnih.
Ovo je jedan dokaz da ipak u oblasti visokog obrazovanja lutamo i da treba u nekoj narednoj izmeni da donesemo, zaista, suštinske izmene, koje će biti prave prirode, a ne ove kozmetičke koje su više bile u cilju udovoljavanja ovoj generaciji studenata, nego što su od neke trajne vrednosti. (Aplauz)

Zbog izdvojenog mišljenja, gospodin Jojić je juče zamolio da uvažimo razlog da, u vremenu kada je to predviđeno, nije bio u stanju da uzme učešće. Dajem mu reč. Izvolite, samo se prijavite gospodine Jojiću.

Hvala, gospođo predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kada je u pitanju donošenje zakona, mora se strogo voditi računa da se donose dobri zakoni. Istini za volju, zakon o kome je reč, gde se vrše izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, donet je 2005, 2007. i 2008. godine. Ovim izmenama i dopunama previše se zadire u normativu prethodnih zakona, u pitanju je 33 člana i to je preširoka intervencija u jednom zakonu. Problem je u tome što pri donošenju zakona čak i da ne dođe do primene zakona, predlagač ili Vlada traže izmene i dopune. Te izmene i dopune potvrđuju činjenicu da nisu bili doneti dobri i jaki zakoni.
Ovde kod donošenja brojnih zakona u Srbiji nema uporedno-pravne analize. Reforma pravosuđa, odnosno prosvete obuhvata i visoko obrazovanje. Primećujem, gospodine ministre, da imate inicijativu da se brojni problemi u prosveti razreše. Međutim, stanje po pitanju pisanja udžbenika nije odmaklo i u tom delu smatram da revizija i recenzija nisu na zavidnom nivou.
Kada završi gospođa Nada, dozvolite mi da nastavim.
(Predsednik: Nastavite, gospodine Jojiću.)
Pa, ne vidim ministra, gospođo predsedniče. Ne znam, ministar ne prati ovo.
(Predsednik: Nastavite, saradnici ministra vas prate. Gospodine Jojiću, nastavite.)
Izvinite, voleo bih da ministar Obradović prati. Izvinite.
Gospodine ministre, kada su u pitanju udžbenici za visoko obrazovanje, tu vlada haos. Navešću vam primer. Na jednom fakultetu imate tri profesora koja predaju jedan isti predmet. Tri profesora koja pišu i koja su napisala tri udžbenika. Sada se postavlja pitanje – kod kojeg profesora će koji student doći da polaže ispite? Zato treba uvesti recenziju, ali timski rad.
Sa svih univerziteta i svih fakulteta, ponaosob za svaki predmet, treba formirati komisiju koja će raditi udžbenike. Nemojte dozvoliti, kao što se u praksi dešava, da redovni profesor naruči udžbenik, a da mu drugi pišu. Recenzija mora da obuhvata kako vanredne profesore koji pišu udžbenike, tako mora da se odnosi i na redovne profesore. Ta recenzija i kontrola mora da ide od fakulteta, univerziteta, ali poslednja instanca mora biti ministar prosvete i njegovo ministarstvo, da vrši kontrolu.
Drugo, imali ste monopol na pojedinim fakultetima kada su u pitanju pojedini predmeti. Imali ste takav slučaj da student položi u roku sve ispite, ali mu zapne, recimo, međunarodno privatno pravo i tri godine ne može da ga položi, a sadrži možda 200 stranica, ali je profesor koji predaje taj predmet toliko principijelan da on traži dlaku u jajetu, a da su studenti nekada završavali i na klinikama. Tu reda mora biti. Haos vlada kod udžbenika, kako po obimu, tako i po sadržaju. Svako piše udžbenike.
Ministarstvo i njegova inspekcija mora da vrši kontrolu univerzitetskih udžbenika na fakultetima podjednako i da na taj način spreči plagijate. Dakle, da omogući da se napiše udžbenik koji će biti delotvoran, a ne da pojedini profesori ili stručnjaci pišu plagijate pa da se oni izučavaju i da se pripisuje jednom profesoru da je to njegovo delo. Znate šta se dogodilo na Pravnom fakultetu kod gospodina Stevana Lilića. (Aplauz)

Zahvaljujem, gospodine Jojiću.
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslanička grupe: SPS-JS, DSS-Vojislav Koštunica, SNS i SRS.
Dajem reč narodnom poslaniku Petru Petroviću.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, gospodo iz Ministarstva prosvete, dame i gospodo narodni poslanici, kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o visokom školstvu koji je danas pred nama na dnevnom redu, sigurno je da on iziskuje određenu pažnju, ne samo kod stručne javnosti profesora na visoko školskim ustanovama, nego i kod građana, odnosno širom Srbije. Zašto? Zato što svi sa pažnjom prate ove izmene, jer građani imaju nekog od rođaka, dece, unuka na fakultetima ili se spremaju za fakultete pa su sigurno zainteresovani kakve se izmene pripremaju i kakve će izmene biti usvojene u ovom domu u vezi sa ovim zakonom.
Ono što mogu da kažem ispred Poslaničke grupe SPS-JS jeste da ćemo podržati ovaj zakon u danu za glasanje, kako u načelu tako i u danu za glasanje, kada se bude odlučivalo o kompletnom zakonu sa amandmanima, iz razloga, ne zato što smatramo da je ovo idealan zakon, nema idealnih zakon, već što smatramo da ove izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju u mnogo čemu poboljšavaju postojeći zakon koji je sada u primeni. Dakle, ono što je uočeno od strane Ministarstva prosvete da predstavlja teškoće ili da izaziva nedoumice u pogledu primene ovog zakona, kao i oko toga da treba prihvatiti neke sugestije koje su došle sa visokoškolskih ustanova i plod svega toga upravo i jesu ove izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju.
Svoje izlaganje ću usmeriti na dve-tri stvari u vezi ovog zakona, jer je uvodničar ispred Poslaničke grupe SPS-JS već dosta toga rekao, ima i drugih učesnika u raspravi iz ove poslaničke grupe, pa da im ne uzimam vreme, jeste da mogu da pohvalim napore Ministarstva, odnosno predlog u zakonu da se poveća broj rokova za polaganje ispita, sa pet na šest. Mislim da je to na neki način udovoljeno i zahtevima ne samo visokoškolskih ustanova, nego i studenata koji studiraju na ovim visokoškolskim ustanovama.
Ono što kod mene izaziva nedoumicu, možda nisam dobro proučio zakon, jeste da se ispiti moraju završiti do 10. oktobra tekuće godine, s obzirom na to da je već na pragu, odnosno u toku je majsko-junski ispitni rok na mnogim fakultetima, da li mogu fakulteti svojim aktima da već urede ovo do 10. oktobra? O tom potom, to neka ostane kao jedno moje pitanje.
Takođe, želim da pohvalim to što je došlo do određenih poboljšanja između onih studenata koji se školuju o trošku budžeta i onih koji su samofinansirajući, odnosno da studenti koji su samofinansirajući sada mogu na lakši način kada ispune određene uslove da pređu na budžetsko studiranje.
Ono što je posebno dobro i što posebno pozdravljam, ispred Poslaničke grupe SPS-JS, jeste da Ministarstvo, na neki način, izmenama ovog zakona preuzima kontrolu visine utvrđenih školarina na fakultetima. Jer, sada mogu fakulteti svojim aktima da utvrde visinu školarine, ali će ubuduće morati Ministarstvo prosvete da saglasnost da, jer smo do sada imali veliko šarenilo u tom pogledu, od fakulteta do fakulteta su te razlike u visini školarine bile, da upotrebim i taj grubi izraz, nenormalne i nisu bile primerene finansijskoj i ekonomskoj situaciji u kojoj se građani Srbije nalaze.
Kada je u pitanju akreditacija visokoškolskih ustanova, gospodine ministre, rekli ste da će da bude lakši put dolaska do akreditacije, ali uz poštovanje određenih zakonskih normi koje svaka visokoškolska ustanova mora da ispuni da bi dobila pravo da školuje studente na svom fakultetu. Međutim, ono što bih morao da kažem, i prenosim mišljenje bar onih građana sa kojima kontaktiram, jeste da imamo jednu hiperprodukciju viših i visokih škola na teritoriji Republike Srbije. Mislim da o tome treba više voditi računa, recimo, pitanje kvaliteta nastave u tim školama itd. Doći ćemo jednog trenutka u situaciju da će maltene svi oni građani Srbije, mladi ljudi koji žele da završe višu i visoku školu i završiti, tako da će, bukvalno, srednja škola kao zanimanje biti samo uslov da bi neko mogao da upiše višu ili visoku školu. Mislim da u budućnosti treba više povesti računa.
Nisam i neću da kažem da sam protiv privatnih viših i visokih škola, ali mislim da treba malo pooštriti kriterijume kada je u pitanju otvaranje takvih škola. Takođe i voditi računa o kvalitetu nastave i o kvalitetu struke kada se završi ta viša ili visoka škola.
Ono što nije predviđeno ovim zakonom, a što ne mogu da vam ne kažem, hoću da vam sugerišem, uskoro će sigurno biti donet novi zakon, za jedan određeni vremenski period, od strane Ministarstva, ako ne u ovom trenutku, odnosno za nekoliko godina, pošto sam siguran da će ovo ministarstvo u ovom sastavu ostati bar još pet-šest godina u sastavu Vlade Republike Srbije, a to je, da se malo više povede računa kada su u pitanju studenti koji studiraju na teret budžeta, a dolaze iz nerazvijenih opština, odnosno iz opština koje se sukobljavaju sa nedostatkom određenih kadrova. Treba povesti računa, treba razmisliti o tome, naći modus da se iz tih opština za ona zanimanja koja nedostaju u tim nerazvijenim opštinama, omogući, na svim fakultetima, određenom broju studenata, nekoliko mladih ljudi iz tih opština, bez obzira što ne ispunjavaju onaj bonus da bi bili na teret budžeta, ipak, da studiraju na teret budžeta.
Jer, moramo da shvatimo da su u tim opštinama plate male, roditelji nisu u situaciji da plaćaju školarinu ovakvu kakva je, pa predlažem da Ministarstvo izađe sa nekim predlogom, zajedno sa drugim ministarstvima, da se iznađe modus da se i tim mladim ljudima koji ne steknu uslov da budu takozvani budžetski studenti, omogući da studiraju na teret budžeta.
Na kraju da zaključim, još jednom da ponovim, da će Poslanička grupa SPS-JS podržati ove izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju. Hvala. (Aplauz)