Poštovana predsednice, poštovana ministarko Malović, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedan vrlo važan zakon, koji je, kako je rekla ministarka Malović, u jako važnoj i velikoj vezi sa čitavom reformom u pravosuđu koja je izvršena 2008. godine. On zaista jeste u vezi, ali problemi i efekti te loše reforme pravosuđa definitivno će se odraziti na primenu ovog zakona i sprečiće mogućnost da se unapredi stanje u ovoj vrlo važnoj oblasti za dobro i kvalitetno funkcionisanje pravosudnog sistema i, nadasve, da ono što interesuje sve građane, a to je da se pravilno utvrđuje činjenično stanje i da se odluke, primena materijalnog prava, donose brzo i u skladu sa rokovima.       
Podsetio bih, a videćete u kojoj je to vezi sa ovim predlogom zakona, na obrazloženje koje smo čuli prilikom razmatranja u Narodnoj skupštini Predloga zakona o utvrđivanju mreže sudova. Tada je, između ostalog, na samom Odboru za pravosuđe i upravu rečeno da se sudovi ukidaju u malim mestima zato što je stepen korupcije u tim sudovima, zbog veze između advokata i sudija, toliko izražen da je način da se ta korupcija spreči u malim sredinama da se ukine sud. Svi oni koji se bave pravosuđem, problemima u pravosuđu, znaju kakav upravo predstavlja problem u tim takozvanim malim sredinama, neuporedivo veći od odnosa sudija-advokata, veštaka i veštačenje, kao i problem njihovog učešća u pojedinim sudskim postupcima.
Upravo tu leži ključni problem, ne samo u nekvalitetu odluka koje sudovi donose, nego i u korupciji. A, suštinsko pitanje koje ovaj zakon treba da reši jeste da poveća stručnost i efikasnost u ovom važnom segmentu koji se odnosi na davanje mišljenja kod utvrđivanja činjenica u onim situacijama kada sud nema dovoljno stručno znanje. E, sada imamo situaciju da smo u jednom velikom broju malih opština ukinuli sudove, da smo izabrali nove sudije, da je od strane ne samo ovdašnje javnosti, nego i od strane Evropske komisije, osporen način izbora, ali upravo u onom segmentu koji je najvažniji, a to je pitanje stručnosti i sada očekujemo da će ta stručnost, koja je dovedena u pitanje u osnovnim sudovima i u višim sudovima, biti iskazana kroz izbor veštaka. To je veoma sporno pitanje.
Pokušaću kroz rešenja koja se predlažu u ovom zakonu da ukažem gde se, u stvari, tu nalazi problem i gde su osnovni nedostaci ovog zakona. Ono što bi trebalo da svaki veštak ispunjava u radu po pojedinom predmetu koji mu dodeli sud, to je: da je dostojan, da je stručan i da nepristrasno da nalaz. U ovom predlogu zakona to nedostaje.
Pođimo redom. Kada se definišu uslovi, u članu 6, mi ne dobijamo precizan odgovor šta to znači "praktično iskustvo veštaka". Naime, kaže se da veštak, pored toga treba da ima najmanje pet godina radnog iskustva u struci, a u tački 3) treba da ima "stručno znanje i praktično iskustvo". Onda u članu 7. kaže da: ''Stručno znanje i praktično iskustvo za određenu oblast veštačenja kandidat za veštaka'', pa kaže –dokazuje ozbiljnim svojim objavljenim stručnim i naučnim radovima, potvrdom o učešću na savetovanjima, mišljenjima od strane udruženja naučnih i drugih institucija. Znači, nigde se ne govori o praktičnom iskustvu. Ovo su sve razlozi koji se odnose na njegovo stručno znanje. Onda se kaže: "kao i mišljenjima ili preporukama sudova ili državnih organa gde je to veštačenje vršeno". Ovo je apsolutno nepotrebno, da se na osnovu mišljenja suda tvrdi da neki veštak ima stručno znanje ili praktično iskustvo.
Da li neki veštak ima stručno znanje ili praktično iskustvo, u krajnjoj liniji, može da utvrdi samo Ministarstvo, koje bi kroz rad tog veštaka, po broju ukinutih predmeta, po njegovim nalazima, po broju urađenih, kako se kaže u praksi, superveštačenja, moglo da kaže da li taj veštak ima stručno znanje ili praktično iskustvo, a ne da se na osnovu mišljenja suda tvrdi da neki veštak to poseduje. Dakle, pojam praktičnog iskustva ni na koji način ovde nije određen.
Ono što predstavlja ključni problem, i vezano za ovu reformu pravosuđa, jeste pitanje razloga za razrešenje veštaka na osnovu nestručno obavljenog veštačenja, kada veštak daje netačne nalaze. Pa, veštak se angažuje zato što sud nema to stručno znanje da nalaz da povodom određenih činjenica. Sada taj sud, koji nema znanje veštaka, treba da utvrdi da je veštak dao netačan nalaz i da preporuči, u krajnjoj liniji, Ministarstvu da se taj veštak razreši. To je apsolutno nemoguće. Niti sudovi imaju taj kapacitet, niti imaju to znanje da oni cene nalaz veštaka kao netačan.
Osim toga, sudovi gde je smanjen broj sudija, gde je povećan priliv predmeta, sada treba da rade jedan ozbiljan i veoma zahtevan posao – da prate rad veštaka, da analiziraju njegove nalaze i da u isto vreme obaveštavaju redovno Ministarstvo o svemu tome. Sudovi, u stanju kakvo je stvoreno nakon reforme, nemaju kapacitet da to rade. Sasvim sigurno, to neće dovesti Ministarstvo pravde da će imati mogućnost da pravilno ceni da li je veštak dao nestručan nalaz, da li je dao nepotpun nalaz i, u krajnjoj liniji, da li je uopšte savesno obavljao svoj posao.
Vrlo važan i ključni problem jeste način na koji će sudovi određivati veštake u pojedinim predmetima. Da ne ulazimo u to da nije razređeno pitanje šta se dešava ako u jednoj sredini gde, u ovom trenutku nemamo osnovne sudove, imamo odeljenja, nemamo nijednog veštaka? Kako će se određivati, na koji način će sudovi da određuju veštake sa liste koja bude navedena u Registru i u kojoj meri će to da poveća ili neće da poveća troškove? Najveći problem je ako u jednoj maloj sredini imamo samo jednog veštaka u jednoj struci. Ako nemamo konkurenciju veštaka, pa makar na nivou višeg suda, to će stvoriti ozbiljan i veliki prostor za korupciju.
Dakle, samo jedan veštak koji veštači u jednom sudu, u svim predmetima, u jednoj oblasti?! Bar bi trebalo da Ministarstvo da mogućnost da se sa nekakve liste, koja bude formirana nakon formiranja Registra, na nivou višeg suda, određuju veštaci po nekom redosledu u pojedinim predmetima u sudovima, a ne da se dopusti samo sudu da određuje veštaka onog koji jedini ima prebivalište u toj sredini.
Podsetiću vas, nije problem u odnosu između sudova i advokata, kako je ovde navedeno kao razlog zašto su ukidani sudovi u pojedinim opštinama i da to stvara korupciju, veći je problem upravo u dokaznim postupcima i u ovim pitanjima. Svi koji smo bili u praksi znamo kakav je to problem i kakav je to stepen korupcije u situaciji kada se daju predmeti veštačenja pojedincima koji imaju, da kažem, monopol u toj struci. Moram da kažem da je uvođenje Registra, zaista, napredak u odnosu na stanje koje smo do sada imali.
Sada smo imali situaciju da sudovi potpuno paušalno određuju pojedine veštake u pojedinim oblastima. Medicinska struka je najbolji primer za ovaj problem. Koliko god ima doktora u jednom domu zdravlja, svi su potencijalni veštaci, iako nemaju nikakvu licencu, niti mogućnost, da su potvrđeni kao veštaci u svojoj struci.
Sada, ovaj registar će doprineti, ali dajte mogućnost da bar na nivou višeg suda svi veštaci u ovoj struci, po nekom redosledu, kao što se sada određuju i sudije u predmetima, dobijaju mogućnost da veštače.
Ovo su neke ključne primedbe koje bih želeo da istaknem, koje su u praksi vidljive i koje mogu stvoriti veliki problem, ali problem koji nije rešen jeste – određivanje i definisanje ko će da kaže da li je neki nalaz nestručan, kako će se odrediti šta je praktično iskustvo, kao i na osnovu kojih kriterijumima će se veštaci upisivati u sudski registar. Hvala. (Aplauz)

Reč ima poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, SPO je kao korektan i konstruktivan koalicioni partner vladajućoj većini podržavao, sa puno razloga, reformu pravosuđa i sve zakonske predloge koji su se do sada našli u skupštinskoj proceduri.
Bili smo zainteresovani, pratili smo i Nacrt zakona o sudskim veštacima i detaljno analizirali Predlog ovog zakona. Ono što je prva i generalna ocena jeste da smo očekivali više.
Molim vas, gospođo ministre, da obratite pažnju na svu argumentaciju koju ću izneti, jer ona nije politička, ona je zasnovana na podlozi detaljne analize, analize uporednog zakonodavstva, analize stanja u našem pravosuđu i data je od strane vrlo kvalifikovanih stručnjaka.
O postojećem zakonu, trenutno važećem na snazi, neću ništa da pričam zato što je rešenje kojim je neko postao sudski veštak, odnosno veštaka je prvi put Ministarstvo videlo onog momenta kada je veštak otišao da uzme rešenje i kada je postao sudski veštak. Maltene, nikakve provere stručnosti, dostojnosti, objektivnosti i svega ostalog pre toga nije bilo.
Kao posledicu toga imali smo jedan sveopšti javašluk, pri tom, želim da istaknem da srpsko pravosuđe ima u svim oblastima izvanredne moralne stručne i objektivne veštake, ali se i tu rađa odmah jedan problem, pošto najčešće nisu umreženi, korumpirani, oni po pravilu imaju i najmanje posla.
Reći ću vam jedan karakterističan primer. Pred jednim od većih sudova u Republici Srbiji jedan veštak se stalno žalio da ima malo posla. Kao predstavnik osiguravajuće kompanije koju sam zastupao predlagao sam često tog veštaka. Sudije su se nećkale i dosta kolega je reklo danas, i mislim da je to centralno pitanje, da su mnoge sudije imale svoje veštake, da su mnogi advokati imali svoje veštake i da je tarifa maltene jadna.
Sada, ako je stanje takvo, a izneli su predstavnici svih poslaničkih grupa, onda treba da vidimo kako ćemo iz njega da izađemo.
Da završimo priču o onom sudskom veštaku, odjednom je počeo da veštači, maltene, u svim predmetima. Bio je omiljeni veštak advokata i završio je u Specijalnom sudu za organizovani kriminal, pravosnažno je osuđen na tri godine zatvora, u grupi koja se zove ''saobraćajna mafija''.
Nekoliko puta sam, kada sam pričao o stanju našeg pravosuđa, ukazivao na problem sudskih veštaka. Jeste formalno i po Zakonu o krivičnom postupku i po Zakonu o parničnom postupku veštačenje jedan od dokaza u sudskom postupku i opet, formalno, teoretski sud je dužan da veštačenje ceni u sklopu svih ostalih dokaza, ravnopravno, ali u praksi, a već je zaživelo i u narodu, naš narod kaže – veštak presuđuje. To je centralno pitanje, veštak presuđuje.
U nekoliko hiljada predmeta sam, u sopstvenoj praksi postupanja pred sudovima, a ušao sam u 80% srpskih sudova, samo jednom sreo sudiju koja je cenila nalaz i mišljenje veštaka i obrazložila. Rekla je – u ovom delu prihvatam nalaz i mišljenje veštaka, jer je u skladu sa ostalim dokazima itd, a u ovom delu ne prihvatam nalaz i mišljenje veštaka i, takođe, izvanredno obrazložila i tu presudu je potvrdio Viši sud.
Šta rade ostali veštaci? Može nalaz i mišljenje veštaka biti u suprotnosti sa celokupnom dokumentacijom iz spisa predmeta, sa izjavama svedoka, sa izjavama stranaka, itd. Sud će se pozvati na frazu da je nalaz i mišljenje dat od strane stručnog lica u čiju objektivnost sud nije imao razloga da sumnja, samim tim su primedbe nezadovoljne strane neosnovane.
Sada, ako smo završili u najvećem delu što se tiče pravosuđa, reformi, i ako očekujemo dobre rezultate, mi smo očekivali od ovog zakona da bude jasniji, da u više odredbi razradi i način upisa veštaka, odnosno dobijanja licence i uslove i nadzor i periodičnu ocenu rada veštaka, ali i mnoge prateće probleme koje srećemo u praksi.
Recimo, opšte je poznato da veštak pored znanja mora da ima i veštinu, objektivnost, ali mora da bude i hrabar čovek. Veštak će često, a posebno veštak, u velikim sredinama su veće mafije, da bude na udaru neke mafije, jer njegov nalaz neće odgovarati okrivljenima u krivičnom postupku za organizovani kriminal itd, ali će se, takođe, zameriti i sudijama i advokatima, i mnogima u lokalnoj sredini.
Da li danas imamo u srpskom pravosuđu veštake koji su dominantno objektivni, stručni i hrabri? Čini mi se, a to i rezultati rada Suda za ratne zločine i Suda za organizovani kriminal pokazuju, da se otprilike tamo pažljivije vodi računa o tome ko će da veštači.
Verujte mi, i kao sam i neiskusan u početku sam mislio – nema nikakvih problema, predmet je kod sudskog veštaka, ne boli me glava. U 90% slučajeva me bolela glava.
Pomenuću i neke predmete koji još uvek opterećuju srpsku javnost. Ubistvo novinarke Dade Vujasinović 1994. godine, veštaci su konstatovali da je reč o samoubistvu i, zamislite, dva puta je Dada Vujasinović po veštacima pucala iz lovačke puške u sebe. Tek posle 15 godina je došlo do drugog veštačenja, gde se konstatuje da je reč o ubistvu.
Jedan od kolega je pomenuo slučaj ubistva vojnika u Topčideru, ali interesantno, isti veštaci koji su veštačili u ovom predmetu, veštačili su i u ovom drugom i naravno da su sva kasnija veštačenja, i FBI i Nezavisne komisije i još jedne komisije veštaka konstatovali da se radi o ubistvu i da ih je ubila treća osoba.
Ako se tako dešava u predmetima za koje je zainteresovana šira javnost i u koju su uprte oči celokupne naše javnosti, zamislite šta se dešava u predmetima u kojima javnost nije zainteresovana?
Razumite sada kakva je to oholost, bahatost i sigurnost u laž tih veštaka, kakva je to umreženost.
Pred Opštinskim sudom u Nišu postupa veštak koji je specijalista svih struka iz medicine.
On je i psiholog i psihijatar i neuropsihijatar i ortoped i internista i kardiolog, a pred Opštinskim sudom u Novom Sadu, u jednom složenom predmetu, gde se radilo očigledno o lekarskoj grešci, ali naravno, kolege iz Novog Sada nisu htele svojim kolegama da stave omču oko vrata, koji su napravili lekarsku grešku, sudsko-medicinski odbor je odbio da veštači. Pojavio se stručnjak iz Niša koji je sada kao farmakolog dao svoje stručno mišljenje.
Ovaj zakon nejasno i neprecizno zabranjuje, on kaže da će veštaci biti upisani u Registar sudskih veštaka, što se tiče jedne oblasti, ali mislim da to treba detaljnije razraditi.
Kakve su posledice ovakvog ponašanja veštaka? Mnoge razorene porodice, velika izgubljena imovina, propast velikog broja naših firmi, oslobađanje kriminalac ili ublažavanje njihovih kazni, ostvarivanje prava na neosnovanu štetu. Ovde sam nekoliko puta pričao o veštacima iz Novog Sada, koji dijagnostikuju jednu te istu vrstu povreda za koju ne postoji objektivan nalaz. Postoji šema, postoji tarifa, postoji sve. Sve se zna, niko ne reaguje.
Dovođenje do bankrotstva i firmi i porodica, znate li samo koliko je samoubistava bilo, koji su direktna posledica nesavesnog i neobjektivnog ponašanja sudskih veštaka? Ima li danas potencijala da mi sa reizborom veštaka, faktički, stvorimo kvalitetnu podlogu za kvalitetno veštačenje? Ima, ali da bismo to uradili, čini mi se da mi u normativnom delu moramo znatno preciznije da propišemo mnoge odredbe ovog zakona, a ukazaću i koje.
Postoji jedan čuveni veštak, on je neuropsihijatar, u vreme kada je neurologija i psihijatrija bila jedna te ista grana medicine. Napisao je jedan od najznačajnijih udžbenika iz te oblasti, možda i najznačajniji. Ali se, takođe, hvalio da u svojoj bogatoj sudskoj praksi nikada, ali nikada, u regresnim postupcima protiv pijanih vozača nije našao uzročno-posledičnu vezu između alkoholisanosti i saobraćajnog udesa, bez obzira, da li je alkoholisanost i preko dva, tri, četiri promila.
Stručnost ne znači i dostojnost. Znanje ne znači i objektivnost. Po sadašnjem zakonu, koji je još uvek na snazi, veštaci ne dobijaju licencu, pa je samim tim ne mogu ni izgubiti. Čini mi se, a dosta sam tražio te podatke i niko nije danas izdao podatak da je jedan jedini sudski veštak do sada krivično odgovarao zbog neobjektivno datog nalaza i mišljenja.
Ako su danas svi poslanici koji su učestvovali u ovoj diskusiji na sličan način prikazali sliku stanja, što se tiče sudskih veštaka, a niko nije odgovarao, ili možda jeste, ali mali broj, tih podataka nema. Očigledno, iako postoji neko ko je odgovarao, ja ne znam, onda je to sigurno zanemarljiv broj u odnosu na štetu koju su veštaci svojim postupanjem naneli.
Šta je po nama trebalo ovaj zakon još da predvidi? Pored formiranja stručne komisije koja bi, pre svega, cenila i stručnost veštaka, trebalo je uvesti, zbog stanja koje je danas takvo kakvo je, i povremene kontrole. Veštak ima svoj dnevnik veštačenja. Ministarstvo ima svoj Registar veštačenja. Ministar formira ad hok komisiju, sastavljenu od najpozvanijih stručnjaka iz te oblasti. Ima dosta primedbi na objektivnost rada tog veštaka. Ministar jednostavno kaže – molim vas, proverite da li taj veštak, zaista, pošto ima mnogo primedbi i građana i sudija, radi u skladu sa pravilima struke. Konstatuje se da ne radi u skladu sa pravilima struke i šta? Pored toga što će biti razrešen, treba krivično da odgovara, ali treba i da nadoknadi štetu, jer je njegovim postupanjem nekome naneta šteta.
Ovaj zakon je zbog toga mogao da predvidi, a podneo sam i amandman i naveo odredbu koju predviđaju mnogi zakoni u uporednom zakonodavstvu – osiguranje veštaka od delatnosti. Pa, ako veštak nema imovinu da se od njega direktno naplati za štetu koju je prouzrokovao svojim kriminalnim radnjama, onda to treba da plati osiguravajuća kompanija, kao štetu od delatnosti.
Ovim predlogom zakona se, faktični veštaci biraju na neodređeno vreme. Postoji stalnost u izboru sudskih veštaka. Po nama to nije dobro. Zbog čega? Do sada su bili izabrani, faktični, za stalno, dok ne stupi ovaj zakon na snagu, koji predviđa ponovni reizbor i pokazalo se da je stalnost jednako uljuljkanost, odnosno jednako korupciji. Čini mi se da zbog opšteg stanja, što se tiče veštaka, veštake treba birati na neki period od četiri ili šest godina. Podneo sam amandman da to bude na šest godina.
Mislim da postoje i neki drugi razlozi koji nisu samo zbog korupcije i neobjektivnosti, i zbog toga što se ceni stručnost izrade nalaza i mišljenja veštaka, već, jednostavno, veštak koji sada dobije rešenje ima 75 godina, za šest godina će imati 81 godinu i neće biti lišen poslovne sposobnosti, a videće se, recimo, da je u nalazima pisao ono što je kolega malopre rekao ''da je pešak ubio vozilo'' itd, a niko nije pokrenuo postupak ili je postupak u toku itd.
Ali, čini mi se, pre svega, zbog korupcije i zbog opšteg stanja i zbog toga što veštaci koji će sada biti izabrani treba da imaju tu vrstu pozitivne bojazni, da za šest godina, možda, zbog toga što nisu dobro radili, neće ponovo dobiti licencu sudskog veštaka, pa će i te kako voditi računa kako veštače.
Što se tiče sudskih predmeta, ako smo usvojili odredbu da, faktički, više ne može advokat ili stranka u sporu da bira sudiju kome će predmet da dođe u rad, onda je nezamislivo, ministre, verujte mi, ovo, takođe, ostavlja prostor za korupciju. Ništa nismo uradili ako ista odredba ne važi i za sudske veštake.
Ako smo ih već upisali u Registar sudskih veštaka, uzmimo bilo koji sud, sudija je dužan svaki naredni predmet da daje drugom veštaku. Zašto bi jedan veštak, po pravilu, korumpiran, imao mnogo posla, em je korumpiran, em ima mnogo posla, em posao dobija baš zbog toga što je korumpiran i što piše nalaze po željama stranaka, a onaj drugi je i savestan i stručan i nema posla.
Dajte svima podjednaku šansu, pa ćemo onda imati i pozitivan sudar između veštaka. Boriće se svi, što se tiče stručnosti. Želeće svi da se dokažu. Želeće jedan veštak da dokaže da je u pogledu stručnosti bolji od onog svog kolege, a imaće i podjednaku zaradu i podjednak tretman od strane sudija.
Što se tiče Dnevnika objavljenih veštačenja, pored evidencije koju vodi sud, slažem se sa kolegama da pored svega što su sudovi preopterećeni, još treba oni i da analiziraju rad veštaka itd, mislim da je dovoljno da se jednom ili dva puta godišnje na opštoj sednici sudova analizira rad veštaka sa tih sudova, da se daju preporuke, da se predlažu razrešenja, potreba za novim veštacima itd. Mislim da veštaci treba da vode i Dnevnik veštačenja.
Verujte mi, da su sadašnji veštaci imali i Dnevnik veštačenja, videli biste da se tu stalno pojavljuje jedan te isti sudija, omiljeni sudija i omiljeni veštak, da se pojavljuje jedan te isti advokat, omiljeni advokat, a samo što ne bi pisalo da postoji i određena tarifa.
Što se tiče podataka o stručnosti, naravno da podaci o stručnosti treba da budu dostupni javnosti.
Što se tiče sankcija, mislim da ima predloga da se uvede i disciplinska komisija. Vi ste i predstavnici vašeg ministarstva to i pre godinu dana najavljivali, pa mislim da to ne bi bilo loše.
Ako bismo pričali o onome, ovde su kolege pominjale, što smo svakodnevno sretali u sudskoj praksi, sretali smo takve nalaze i takva mišljenja da se čovek prekrsti i levom i desnom rukom, ali nije problem u tome, problem je što takav nalaz i mišljenje prihvati prvostepeni sud i dobije potvrdu na Višem sudu.
Reći ću vam samo jedno mišljenje veštaka iz jednog predmeta u Kraljevu. ''U teorijskom smislu opisana povreda je teška. Gledano praktično – to je laka. Ova povreda je realno laka, a po kvalifikaciji teška.'' Gospodin ne može da odradi predmete koliko ih ima u radu –stanovi, automobili, sve ostalo, ugledni je građanin.
Pa, samo jedan veštak i jednom da napiše ovakav nalaz i mišljenje, Ministarstvo treba odmah da mu daje rešenje da više nije sudski veštak, jer to ne doprinosi objektivnosti. Po pravilu se traži drugo veštačenje, traži se usmeno izjašnjenje veštaka, usporava se postupak, povećavaju se troškovi postupka.
Šta da pričamo o veštacima koji drže predmet po osam, devet ili deset godina? Oštećena stranka ode kod sudije – sudija kada ćete da zakažete, kaže: predmet je kod sudskog veštaka.
Znam da ste upoznati sa uporednim pravom, tamo su i rokovi strogo propisani, čak i obaveza veštaka da ako u određenom roku ne stigne da izradi pismeni nalaz i mišljenje obavesti sud da nije u mogućnosti i da traži naknadni rok.
Zatim, ovo su sve problemi iz prakse, Zakon nije predvideo šta u situaciji kada sudski veštak radi bez naloga suda, a radi nalaz i mišljenje za potrebe suda. Pred Opštinskim sudom u Novom Sadu po pravilu kod sudova, advokat pozove veštaka i kaže – konstatuj oštećenja, uradi mi nalaz i mišljenja, a stranci kaže – brzo sklanjaj auto da ga niko živi ne vidi, pa umesto štete od 100 ili 200 evra veštak napiše da je šteta pet ili šest hiljada evra. Pred sudom se pojavljuje kao objektivan, stručan, dostojan pod zakletvom, u svojstvu svedoka, jer je jedini video oštećenja u svojstvu veštaka i onda on potvrđuje da je to što je napisao bez naloga suda baš to što je video.
Često su ranije išli na foru da su fotografije prilikom razvijanja filma, dok nisu bili digitalni aparati, po pravilu, bile oštećene i nisu mogle da se izrade itd, ali ovaj zakon nije predvideo. U redu je da stranke često imaju potrebu da angažuju veštaka za privatnu potrebu, ali veštak ne sme da radi bez naloga suda, jer Zakon o vanparničnom postupku u tom delu je jasan, ali su zloupotrebe u ovom delu zaista velike.
Pošto sam u ime poslanika SPO podneo nekoliko amandmana na Predlog ovog zakona, verujte mi, i dobro je da sve ostale poslaničke grupe tako razmišljaju, ovde ima najmanje politike. Dobru nameru sam prepoznao sa svih strana, verujte mi da ništa nećemo ozbiljno uraditi u reformi pravosuđa ako korenite promene ne napravimo kod Zakona o sudskim veštacima. Hvala. (Aplauz)

Poštujući da iz poslaničkih klupa, zaista mogu da se čuju izvesne konstatacije, imam potrebu da u ime najvećeg broja veštaka, koji vrlo korektno i savesno rade svoj posao, izrazim zahvalnost onima koji su u sudovima do sada pomagali, i u vaše i u moje ime, jer su radili kompetentno i stručno.

Pojedinaca sigurno ima, ali, možda, neka lična iskustva prosto, treba i minimizirati kada uopštavamo priču.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, sve današnje rasprave o Predlogu zakona o sudskim veštacima su, zapravo, u prilog tvrdnji nas iz SRS da ne postoji nijedan razlog da se ovaj zakon stavi na dnevni red u vanrednom zasedanju i to po hitnom postupku. Kada je to već tako, onda je ovaj predlog trebalo uraditi mnogo ozbiljnije. Imali smo ovde i imamo svakodnevno predloge zakona o kojima poslanici SRS iznose stavove stranke i puno primedbi pre svega iz koncepcijskih razloga, iz koncepcijskog pristupa rešavanju neke oblasti društvenog života na način kako bi to radila SRS i onako kako predlažete vi iz sadašnjeg režima. Naravno, to je potpuno suprotstavljeno, ali ovako šupalj, ovako prazan, ovako paušalan i loš predlog zakona, gospođo Malović, verujte, ne znam da li sam videla u ovoliko godina koliko sam narodni poslanik.
Čuli ste da slično misle i kolege poslanici koji će glasati nakon rasprave za ovaj zakon. Nije dobro da se donosi zakon samo da bi se skinuo sa dnevnog reda.
Gospođo Malović, ušli ste u jednu ozbiljnu reformu pravosuđa. Koliko ste to dobro uradili i koliko su vam reforme dobre, svakodnevno vas demantuje vreme i demantuje vas život. Naravno, sve ono što smo govorili kada je bilo reči od samog početka ovih reformi, svaki dan se susrećemo sa dokazima, i u medijima i od stručne javnosti, da smo u potpunosti bili u pravu.
Sećate se kada ste nam govorili – čekajte, krajem godine će se videti dobrobit ovih reformi. Pa ste onda rekli – čekajte, od februara će početi da se vidi kako su dobre ove reforme u pravosuđu. Pre neki dan sam vas čula da ste rekli da treba da se strpi narod, otprilike krajem ove godine, videće se pomaci, odnosno nekakvi pozitivni efekti ovih vaših reformi.
Ovaj predlog zakona ste nam predložili i tražite da se usvoji u sklopu svih tih reformi. Zašto mislimo da to nije moralo ovako da se radi? Najpre, postojao je zakon, istina, iz 1987. godine, ali to samo govori o nečemu drugom, da se živelo pravno, i u pravosuđu i veštaci, i pre vas. Ne mislim sad na vas lično, mislim na sadašnji režim.
Postojao je zakon koji je, istina, u mnogočemu zastareo, ako ni u čemu drugom, onda zbog činjenice da je to zakon iz vremena kada smo živeli u SFRJ, pa smo onda živeli u SRJ, pa ste je vi uništili, pa smo živeli u zajednici Srbija i Crna Gora, pa ste i to uništili. Danas smo u Srbiji. I to gledate da uništavate maksimalno u svakoj oblasti.
To može da bude razlog da se izmenama i dopunama možda promeni Zakon o sudskim veštacima, jer problemi o kojima se danas govorilo nisu u postojanju lošeg ili nepostojanju nikakvog zakona, ne, problemi su u sistemu, problemi su u korumpiranom društvu, u korumpiranom vrhu vlasti.
Gospođa Đukić-Dejanović kaže – zahvaljujem veštacima koji su radili savesno, objektivno, nepristrasno. Svaka čast, pridružujemo se, ali šta ćemo reći za primere o kojima je govorio kolega Čikiriz, o onom nemuštom objašnjenju da li je nešto uticalo ili nije uticalo, sada da ne ponavljam, čuli ste malopre i svi ste se nasmejali, ali i to je nalaz veštaka.
Dakle, problemi su mnogo dublji. Nalaz i mišljenje veštaka u sudskom postupku, bilo da se radi o krivici, parnici, o prekršaju jeste od izuzetnog, izuzetnog značaja. Mnogo puta se desi da neko izgubi ili dobije spor na osnovu laži, na osnovu zloupotrebe, lažnog nalaza i mišljenja, na osnovu korumpiranosti, na osnovu bliske veze između veštaka i sudije, odnosno veštaka i advokata ili u trojstvu advokata, veštaka i sudije. I svi znamo da je to istina.
Kada mi, srpski radikali, govorimo, mi vam tvrdimo da se u našim diskusijama prepoznaje ogroman broj građana u Srbiji, sada ko prati rad ovog parlamenta, zamislite koliko će ljudi da kaže, da, imam takvo iskustvo, u pravu su ovi radikali kada kažu, imam iskustvo da je angažovan jedan veštak koji je radio za neku drugu stranu, odnosno za veće pare od onih koje treba da dobije u redovnom veštačenju. Ne radi se o tome da su ti veštaci nestručni, ne, ne, naprotiv. Svi su oni i ti korumpirani su i te kako stručni, svi ti nalazi se tako lepo upakuju da vi ne možete da kažete, ovo je nestručno. Ima i nestručnih, to je posebna tema. Ali, najveći problem su veštaci koji nisu objektivni, koji su korumpirani, koji nisu nezavisni, koji nisu nepristrasni, takvi veštaci su najveći problem.
Šta vi sada hoćete ovim zakonom? Hoćete još da napravite od tih, takvih, veštaka jednu kastu, kao što je već urađeno, recimo, sa licenciranjem stečajnih upravnika. Kada smo mi tvrdili da je to najveća besmislica, onda su nam se smejali. Danas sve više o tome govore i stručnjaci i mediji pišu itd. Tako će biti i sa ovim. Dakle, nikakvo dodatno obrazovanje nije potrebno za ljude koji mogu da budu veštaci, ali vaši kriterijumi u ovom predlogu zakona su potpuno paušalni, a mogu slobodno da kažem, i ne postoje. Ko će biti veštak? Kako će biti izabran? Koliko veštaka u kom sudu treba? Koji kriterijumi će presuditi o tome?
Kako ćete vi, gospođo Malović, da raspišete taj javni poziv za veštake? Koliko ćete da tražite kojih veštaka? Na osnovu čega ćete doći do tog broja da kažete treba nam 500 veštaka medicinske struke, treba nam 200 veštaka saobraćajne struke, treba nam pet veštaka ove ili one struke?
Gde su kriterijumi u ovih tridesetak članova zakona? Nemate to. Niste to predvideli. Kako?
Dogovaraćete se, opet ćete i od veštaka praviti nekakve partijske klanove, kao što ste napravili od sudova, pa vas i danas boli glava zbog toga i danas vas prozivaju.
I taj problem sa reizborom sudija i vi sami znate da još nije završen. Trebaće nama, kako stvari stoje i kako odlučuje Ustavni sud i Bosa Nenadić i veštaci pravne struke da veštače i takve presude i takve odluke. Ovo sada malo karikiram, ali, nažalost, zaista je tako, i vi znate da je tako i znaju građani Srbije da sam potpuno u pravu za sve ovo što iznosim.
Vidite, mi smo vas zato i optuživali, a vi ste kroz ove vaše reforme pokušali, i u dobrom delu uspeli, da tribunalizujete srpsko pravosuđe, specijalni sudovi, specijalna tužilaštva, svedoci saradnici itd. Niste hteli da nas slušate da su to loša iskustva. Vidite, jedan od dokaza zašto nije trebalo da tribunalizujete naše pravosuđe jeste ovo što se desilo u Haškom tribunalu. Kako vi reagujte kao čovek, kao Srpkinja, kao ministar pravde?
Da li ste se kao ministar pravde, pre svega, oglasili na činjenicu da je danas u Haškom tribunalu, da su Srbima izrečene dve doživotne robije i ukupno 87 godina vremenske kazne zatvora: Vujadin Popović doživotna, Ljubiša Beara doživotna, Drago Nikolić 35 godina, Ljubomir Borovčanin 17 godina, Radivoje Miletić 19 godina, Milan Gvero pet godina, Dinko Pandurević 13 godina. Da li je moguće da niko u državi Srbiji ne reaguje na ovakve presude? Ne! Vama je sve potaman, samo vam fale još Mladić i Hadžić. Umesto Mladića…
(Predsednik: Samo bih vas zamolila da se vratite na dnevni red. Govorimo o veštacima, molim vas.)
Gospođo Đukić-Dejanović, govorim o veštacima kao o delu pravosuđa i ilustrujem primerima, mislim da je to dozvoljeno. Je l' tako? Dozvolićete. Dakle, umesto Mladića hapsite njegovu ženu, ali, evo, ne daju da se o tome priča.
Evo, o veštacima. Kada su u pitanju, govorio je kolega Čikiriz, o nekim primerima veštačenja iz Srbije. Moram da pomenem nekoliko sudskih veštaka Haškog tribunala koje je Vojislav Šešelj do te mere ismejao da su postali predmet sprdnje, ne samo u srpskoj javnosti, nego i u evropskoj i svetskoj javnosti. Neki Oberšal, fizičar, nije znao da odgovori Vojislavu Šešelju na pitanje – šta je imaginarni broj.
Mi ćemo imati ''nekog Oberšala'' u našoj grupi veštaka, zato što nemamo kriterijume, niste predvideli kriterijume na osnovu čega će se birati, niste ustanovili opipljive kriterijume.
Ne znam, veštak Haškog tribunala Tunens, veštak za naoružanje, nije znao da odgovori Vojislavu Šešelju na pitanje – kako se rasklapa puška, nije znao razliku između puške i automata. Zašto govorim o ovim primerima? Zato što se mi, srpski radikali, zalažemo da izbegnemo takve stvari u našem pravosudnom sistemu, na onaj tamo ne možemo da utičemo mi odavde, ali može, hvala bogu, Vojislav Šešelj onoliko koliko utiče, a to je maksimalno da ih sve ismeje i da napravi budale od njih, da celokupnoj svetskoj javnosti pokaže da ne postoji niko ko može da dokaže bilo kakvu krivicu, jer je nema. Mi odavde sa ovog mesta apelujemo i na vas kao ministra i skupštinsku većinu da ne pravite takve gluposti i takve greške u našem pravosudnom sistemu.
Gospođo Malović, u članu 6. gde govorite o uslovima za obavljanje poslova veštačenja, šta će vam ovaj stav gde kaže da, izuzetno od stava ovog člana, za veštake može biti imenovano lice koje ima najmanje završenu srednju školu, ako za određenu oblast veštačenja nema dovoljno veštaka sa stečenim visokim obrazovanjem. Da li vi donosite zakone da se spuste kriterijumi ili da se podignu kriterijumi? Ako kažete da je ovo što je rađeno po dosadašnjem zakonu bilo loše, pa onda dajte da sada bude nešto bolje. Kako može da bude veštak u bilo kojoj oblasti neko ko nije visoko obrazovan? Uz sva uvažavanja svih ljudi koji to nisu, ali postoje neke oblasti, postoje neki delovi društva, sistema, gde zaista mora da se poštuje struka i obrazovanje.
Kažete u članu 9, ovo moram da priznam, hajde, recimo, nisam razumela i očekujem da ćete vi da nam objasnite, ako nije greška, onda je zaista neverovatno – pravno lice može obavljati veštačenja ako ispunjava sledeće uslove. Nije sporno da pravno lice može da obavlja veštačenje. Vi kažete, između ostalog, uslov je da su u tom pravnom licu zaposlena lica koja su upisana u Registar veštaka. Ovo ne mora. Ovo je besmisleno. Ovo je nepotrebno.
Angažovaće sud, recimo, građevinski fakultet da veštači u nekom sudskom predmetu. Da li po ovom, kako ste vi napisali, svi profesori građevinskog fakulteta moraju biti upisani u Registar veštaka? Ne moraju. Mora biti građevinski fakultet i mora da se dokaže, da pruži dokaz, a što je naravno nesporno, da su na građevinskom fakultetu zaposleni profesori, doktori iz određene oblasti, iz građevinske struke. Potpuno nepotrebno i ne samo nepotrebno, nego će stvoriti zabunu. Da sam stranka u postupku, kada bi mi, recimo, saobraćajni fakultet veštačio u nekom predmetu, potrudila bih se da pronađem nekog profesora ili nekog zaposlenog, nekog iz obezbeđenja saobraćajnog fakulteta koji nije upisan u Registar veštaka i oborila bih na osnovu ovog vašeg takvo mišljenje veštaka.
Postupak imenovanja i razrešenja, to sam vas već pitala, dakle, postojanje potrebe za veštacima za određene oblasti veštačenja, predstavnici prvostepenih sudova dostavljaju ministru nadležnom za poslove pravosuđa. Ovo će zaista biti problem, gospođo Malović, jer ne znamo, ne znam da li vi znate koliko će koji sud da traži i na osnovu čega veštaka, koje struke. Tu dugujete odgovor. Ovaj zakon duguje odgovor na to pitanje.
Ministarstvo vodi Registar veštaka, o tome govori član 16. Ovde su se čula različita mišljenja da li treba taj registar, da li ne treba. Naravno, treba da postoji, sada postoji i spisak veštaka, objavljuje se u "Službenom glasniku". Sad smo tehnički osavremenjeni, pa onda pored "Službenog glasnika", nisam gledala, ali pretpostavljam da spisak sudskih veštaka postoji i na internetu. Ako ne postoji, treba da bude, pored ovog u "Službenom glasniku". Ali, da li mora poseban registar?
To što sada imamo je, takođe, registar. To što se objavljuje u "Službenom glasniku" piše – sudski veštaci za oblast tu i tu, objavljeno u "Službenom glasniku" tom i tom, poimenice nabrojani, to je registar. Nije morao baš zakon zbog toga. Ali, u svakom slučaju treba da se uredi i tu se apsolutno ne sporimo.
Treba da se uredi, treba da se zna i ko su veštaci i kako ih bira sud, kako ih određuje, ali nažalost ovaj zakon to ne reguliše. Opet ćemo imati haos, opet ćemo imati zloupotrebe, opet ćemo imati korupciju. Niste našli dobro rešenje da to regulišete u ovom zakonu.
Ovo je zaista, gospođo Malović, interesantno, član 18. kaže – sud, odnosno organ koji vodi postupak prati rad veštaka i o svojim primedbama i novčanim kaznama koje su izrečene veštaku obaveštava Ministarstvo. Kako sud može da izrekne neku kaznu veštaku? Gde to piše? Može za nepoštovanje suda, može ako veštak opsuje u sudu, pa onda sud može da ga kazni na licu mesta zato što se nepristojno ponašao u sudnici. Dakle, to nije dobro rešeno, zapravo, nije nikako rešeno. Nije! Ne piše u zakonu, gospođo Malović.
Veštak će biti razrešen, između ostalog, ako se utvrdi da nisu postojali, odnosno da su prestali uslovi na osnovu kojih je imenovan. U ovom zakonu nigde ne piše – ko će biti odgovoran ako se desi da se utvrdi da nisu postojali uslovi da neko bude imenovan za veštaka. Zakon ako nema kaznu, ništa ne znači. Ako nije zaprećena neka kazna, ako neko nešto ne uradi, ništa ne znači.
Vi ste sada izvršili reizbor sudija, isto u onom zakonu na osnovu kojeg ste to uradili, nigde nije stajala odgovornost vas i Visokog saveta sudstva šta vama može da se desi u krivično-pravnoj oblasti ili radno-pravnoj ako ne uradite taj posao dobro. Vi ste taj posao uradili loše i danas se posledice osete i nikom ništa, pojeo vuk magarca. Tako je i ovde.
Dakle, kaže – ako se utvrdi da nisu postojali uslovi da neko ima uslove za veštaka, on će biti sklonjen sa liste veštaka. A onaj ko ga je izabrao i ko ga je pustio da veštači, možda godinu dana, pa posle godinu dana se utvrdi da on ne ispunjava uslove, u međuvremenu ko zna koliko sudskih postupaka bude završeno na osnovu njegovog veštačenja i nikom ništa – niti je odgovoran on, niti ste odgovorni vi koji ćete da ga birate.
Kada će biti razrešen veštak, između ostalog, ako neuredno obavlja veštačenje, ako neopravdano odbija da veštači, ako se ne odaziva na pozive suda, ako veštak nestručno obavlja veštačenja, ako daje nepotpune, nejasne, protivrečne ili netačne nalaze? Nigde, gospođo Malović, nema šta će se desiti ako se utvrdi da se desila zloupotreba, da je veštačio, odnosno da je uradio nalaz iz koristi, iz koristoljublja, da je zloupotrebio taj položaj, da je bio u dilu sa advokatom, drugim rečima, da je učinio krivično delo.
Verovatno ćete u obrazloženju da se pozivate na Krivični zakonik. Mi srpski radikali se zalažemo i stalno to govorimo za kodifikaciju krivičnog zakonodavstva, zalažemo se i godinama o tome pričamo, ali vi nas ne slušate. Vi nas ne slušate i zato onda niti imate uredno kodifikovana krivična dela u Krivičnom zakoniku, niti ih imate u ovim zakonima u kojima, zapravo, ne bi ni trebalo da stoje krivična dela. Ali, to su propusti kompletne oblasti, kompletnog sistema. Problem je u tome što vi ne želite da vam se skrene pažnja na nešto što je potpuno argumentovano. Ne prihvatate da ste pogrešili, a jeste, svi smo, pa ste i vi, naravno.
Član 25. – pravno lice neuredno ili nestručno obavlja veštačenje kada veštaci zaposleni u tom pravnom licu neuredno ili nestručno obavljaju veštačenje, u smislu člana 19. st. 2. i 3. ovog zakona. Ovo je, takođe, potpuno nepotrebno, to sam već objašnjavala kada sam govorila o veštačenju pravnog lica. Najinteresantniji su članovi 27. i 28. Oni su u Glavi V koja govori o pravu i obavezama veštaka.
Član 27. kaže: ''Veštak je dužan da se pridržava rokova određenih rešenjem suda i da veštačenje obavlja savesno i nepristrasno.''
Član 28. kaže: ''Veštak je dužan da čuva tajnost podataka koje je saznao obavljajući poslove veštačenja.''
Pitanje za milion dolara – šta će se desiti, gospođo Malović, veštaku koji se ponaša suprotno čl. 27. i 28? Ništa! Vi ste rekli šta je dužnost veštaka, a nigde niste propisali šta će se desiti ako se veštak ne ponaša u skladu sa onim što stoji u zakonu da je, u čl. 27. i 28, dužnost veštaka.
Dakle, mnogo vremena potroših mojim dragim kolegama koje će nastaviti gde sam stala, ali u jednoj rečenici – povucite Predlog zakona, verujte, lošijeg predloga, praznijeg, nepotpunijeg, rekla sam već, u svojoj višedecenijskoj pravničkoj praksi nisam videla. Hvala.(Aplauz)

Narodni poslanik Milan Dimitrijević ima reč. Izvolite.

Gospođo predsednice, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, kada sam razmišljao da govorim o ovom zakonu o sudskim veštacima na pamet mi je pala jedna izjava jednog poznatog beogradskog advokata. On kaže i smatra – da građani Srbije nikada nisu bili u nezavidnijoj situaciji kada je u pitanju pravna sigurnost pri organima izvršne vlasti i pravosuđa, a veštaci su samo deo ovog miljea.
Dakle, u diskusijama smo čuli od kolega šta se dešava u ovoj oblasti veštačenja. Kada se ovaj zakon pojavio i kada je državni sekretar, gostujući na državnoj televiziji govorio o nekim novinama, očekivao sam da ću videti jedan kompletan zakon, zakon koji će potpuno regulisati ovu oblast. Šta je to što ovaj zakon donosi i što jeste u redu?
Koje su to novine u odnosu na onaj zakon iz 1987. godine?
To je svakako Registar i to je u redu. To mora postojati. Neki red se mora uvesti. Pečat svakako – da. To je i ranije, čini mi se, postojalo. Međutim, sporna je odredba za imenovanje najstručnijih. Tu se otvara prvo pitanje – na koji način? Kako? Koja je to institucija koja će odrediti koji su to najstručniji veštaci?
A, šta su to nedostaci, i to ozbiljni, kada je u pitanju ovaj zakon o sudskim veštacima? Prvo pitanje koje se otvara – da li je neko do sada uradio reviziju postojećih veštaka? Nije. A zašto nije? Neki ljudi sticajem okolnosti više ne mogu da rade taj posao ili ne žele da ga rade. Zašto u zakonu ne postoji zakletva sudskog veštaka? Ovde pred sobom imam jedan vrlo ozbiljan zakon, preveden zakon jedne članice EU, gde takva odredba u zakonu postoji. Dostaviću vam pa ćete videti kako ozbiljna država reguliše, na ozbiljan način, ovu materiju.
Šta je sledeće? Zašto nema obuke sudskih veštaka? Zašto zakon ne predviđa konsultante i pomoćno osoblje za tog veštaka? Zašto zakon ne predviđa nadzor nad radom sudskih veštaka? Na kraju, zašto ne postoji strukovno udruženje sudskih veštaka, komora?
To su neka pitanja i neke načelne zamerke.
Sada ću se bazirati, pošto sam bio godinama sudsko-medicinski veštak, na tu vrstu oblasti. No, da bi vam to plastično dočarao kakvo je stanje u oblasti sudsko-medicinskog veštačenja, navešću vam lični primer, gospođo ministre. Tu postoje dve vrste odnosa. Odnos između veštaka i suda, na koji način sud prihvata ili ne prihvata mišljenje veštaka.
Gospođo ministar, radi se o Trećem beogradskom sudu. Pre izvesnog vremena uži član moje porodice je nastradao u saobraćajnoj nesreći kao pešak na trotoaru, ograđenom trotoaru, zadobivši, pri tome, povrede koje su opasne po život. Životna ugroženost je bila 20 dana. Šest meseci nepokretnost i lečenje na Institutu za ortopediju "Banjica". Epilog, i pored nalaza veštaka, sudsko-medicinskog, i veštaka za pitanje saobraćaja, sudske presude je godinu dana – uslovno. O tim stvarima govorimo i upravo je ovaj zakon trebalo te stvari da poboljša, ali, očigledno, onako kako ste ga vi koncipirali i doneli tu poboljšanja neće biti.
Kada se govori o sudsko-medicinskom veštačenju, moram reći da je to jedna osetljiva oblast. Ne možemo to regulisati na pravi način ako ne poštujemo evropske standarde. Šta nam fali? Šta nedostaje na početku ove priče? Nedostaje jedan ključni zakon. Nedostaje zakon o pravima pacijenata. Nekoliko puta sam govorio u ovoj skupštini o tom zakonu. Ministarstvo zdravlja se ne obazire. Poziva se na Zakon o zdravstvenoj zaštiti, koji, istina, ima u nekoliko članova tu oblast koja bi trebalo da reguliše prava pacijenata.
A šta imamo u realnom životu? Imamo nekoga ko je surogat, koji je zaštitnik prava pacijenata. To je jedna osoba koja je zaposlena u zdravstvenoj ustanovi, domu zdravlja, bolnici, zavodu, klinici i postavlja se pitanje – da li taj koji je zaposlen u toj ustanovi, da li će da brani prava pacijenta ili prava ustanove? E, odatle se počinje.
Drugi problem koji se javlja u sudsko-medicinskom veštačenju jeste što ni na jednom našem fakultetu, medicinskom, stomatološkom, farmaceutskom, ne postoji predmet – medicinsko pravo. Lekari koji bi trebalo da se bave ovim stvarima nemaju dovoljno znanja da bi se upustili i da bi sagledali sve pravne aspekte sudsko-medicinskog veštačenja. Znam da to postoji na pravnom fakultetu, takođe, postoji i kod nas Udruženje za medicinska prava koje je ko zna koliko puta, unazad, desetak godina, apelovalo zbog ovakvih stvari, da se uvede red u veštačenje, da ne dođemo u situaciju kao što je naveo primer gospodin Čikiriz u Kraljevu, pa imamo i takva sudsko-medicinska veštačenja.
Dakle, sve u svemu, gospođo ministar, ne sporim vašu nameru da uvedete red, ali kada se ovakav zakon donosi ne počinje se građenjem krova, nego temelja. Osnovni zakoni koji treba da podupru ovakav zakon o sudskim veštacima ne postoje ili su potpuno besmisleni. Bez stvarnog početka i stvarnog uvođenja reda, kao i donošenja novih zakona, koji će da pripreme ovakav jedan zakon, ovaj zakon neće imati onu svrhu za koju je on nama i predstavljen. Zahvaljujem. (Aplauz)

Poslanik Sreto Perić ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, SRS ne da ne podržava reforme, nego se zalaže i insistira na sprovođenju reformi i mi na tome već preko 10 godina u kontinuitetu radimo. Ne želimo da pređemo ni preko onih deset godina pre 2000. godine i kažemo da se već duži niz vodi jedna negativna selekcija u sistemu pravosuđa.
Jedan određen broj kolega jeste govorio da ovo nije politički zakon, da je on čisto stručne, odnosno pravne prirode. Apsolutno se slažem. Po definiciji jeste to tako. Međutim, drage kolege, ovaj predlog zakona vrvi od politike i moja je namera da vam u svom izlaganju pokažem da je to tako. Videćete da ovo više liči na neki podzakonski akt, poslovnik, nego na sam predlog zakona.
Gospođo ministre, vi ste dama i trudim se da budem džentlmen, moram da istaknem sledeće, jer želim da polemišem sa vama i da vas ubedim da niste dovoljno i stručno dali Predlog zakona o sudskim veštacima. Ovde redovno prisustvujete kada ste ovlašćeni predstavnik u ime Vlade. Sećam se 2008. godine, 28. i 29. decembra kada ste bili tu, mi to uvažavamo. Ne želim da osporim vaš stručni kapacitet, ali ovo što je dato kao predlog zakona, imam apsolutno puno pravo da kažem, u ime građana Srbije, u ime sudija, u ime tužilaca, u ime časnih veštaka, da je bilo krajnje vreme da se malo umešate u svoj posao. Ovo je apsolutno prazno. Ići ćemo po pojedinim odredbama i pokazati da je to tako.
Kolega Čikiriz je izneo jedno stanje kada su u pitanju veštaci i zaista mi ne pada na pamet da kažem da je to pravilo. On se potrudio da pronađe izuzetne slučajeve, koji ukazuju na to. Takvih ponašanja imamo u svim strukama. Ali, nakon ovoliko njegovih dilema smatram da vaša poslanička grupa, odnosno deo poslaničke grupe kojoj vi pripadate, ne bi smela, jer će vas neko sutra pitati, govorili ste jedno, glasali ste za potpuno drugo, ne bi trebalo da poverenje da ovom zakonu.
Član 8. kaže: ''Fizičko lice može obavljati veštačenje pod uslovom da je upisano u Registar veštaka.'' Nema potrebe za tim. Narodni poslanik može da učestvuje u raspravi u načelu po određenim zakonskim predlozima ako je došao u Narodnu skupštinu. To se podrazumeva. Jedino tako može, ako je došao.
A člana 13. Predloga zakona o sudskim veštacima kaže: ''Rešenje o imenovanju veštaka donosi ministar. Rešenje iz stava 1. ovog člana osnov je za upis u Registar veštaka.'' Ovo je potpuno nepotrebno i ne treba ovde da stoji. Ali, to je manji problem.
Ajmo sada da utvrđujemo neke stvari, pa smo mogli i više puta, u tri ili četiri člana, da kažemo da može postupati samo ono lice koje je upisano u Registar veštaka.
Što se tiče člana 15, ovde ću vam pokazati da ovo ima karakter podzakonskog akta ili možda poslovnika o radu sudskih veštaka, gde se kaže: ''Veštak ima pečat pravougaonog oblika, veličine 4,5 h 2,5 cm, koji sadrži ime i prezime veštaka'' itd. Ovo nije trebalo da uđe u materiju Predloga zakona, a mnoge druge stvari, koje smo očekivali da ćemo da nađemo u Predlogu ovog zakona, ne postoje, uopšte. Nema kvaliteta. Nema naznaka o kvalitetu ljudi koji treba da postanu veštaci ili koji to već jesu.
Mi u SRS ne slažemo se kad su u pitanju bilo kakve licence za obavljanje nekih delatnosti. Podrazumevamo da prilikom školovanja, usavršavanja, stičemo određena znanja, određena znanja iz struke i možemo postati veštak ili nešto drugo ili ne možemo postati. Evo, sada će velika glavobolja nastupiti u Srbiji kod polaganja prijemnih ispita i niz drugih stvari, što je potpuno bespotrebno. Ali, vi, baveći se politikom, gurajući je tamo gde joj nije mesto, pokušavate i da napravite tako nešto, umesto da se puste da svi oni koji žele da se školuju na određenim fakultetima, određenim smerovima ili školama, to i upišu, treba imati jedan kriterijum koji bi bilo moguće objektivno utvrditi, na osnovu toga neko se kvalifikuje da ide dalje ili da, jednostavno, da se ispisuje sa tih škola ili fakulteta.
Slična je situacija i sa sudskim veštacima. Ne znamo kako i na koji način, kada budete odlučivali o sudskim veštacima, na osnovu koje argumentacije i kojih kvaliteta? Ne želim uopšte da sumnjam da vi nemate najbolju nameru da angažujete upravo najbolje prijavljene, odnosno da im vi date zeleno svetlo da se mogu baviti kao sudski veštaci, ali na osnovu čega vi možete da zaključite ko bi sutra dobar veštak?
U članu 16. stoji: ''Ministarstvo vodi Registar veštaka.'' U Registar veštaka se unose sledeći podaci: redni broj upisa, prezime i ime jednog roditelja, ime veštaka, njegovo prebivalište, adresa i telefonski broj. To sada ne bi bio nikakav problem da to stoji u nekom podzakonskom aktu, jer treba da postoji komunikacija između sudskog veštaka i suda, da ga može angažovati potrebno je da ima i neki kontakt telefon, ali ne može i ne sme to biti razlog za prestanak funkcije sudskog veštaka – ako on nije blagovremeno obavestio. Možda je imao jedan fiksni telefon ili mobilni, pa ga promenio, pa nije odmah obavestio, to se kaže u članu 17, a najkasnije u roku od osam dana, i to je razlog za prestanak njegove funkcije sudskog veštaka.
Imamo situaciju da narodni poslanici postavljaju Vladi i ministrima pitanja i da nikada ne dobijemo odgovor, da ne dobijemo odgovor u roku od mesec dana i niko ne snosi posledice za to. Ali, takođe, imamo i situacije da se pojedini sudski sporovi vode i duže od 20 godina, o tome će vam verovatno iz svoje dugogodišnje i bogate advokatske prakse govoriti moj kolega Petar Jojić, i tu nema nikakvih problema, a ovamo jedna banalna stvar se pojavljuje i to je jedan od razloga za prestanak funkcije sudskog veštaka.
Na osnovu svega ovoga se da zaključiti da je zaista vaš pristup Predlogu zakona o sudskim veštacima bio površan i nije pokazao ni najmanje volje da se nastavi reforma u pravosudnom sistemu.
Određene kolege su govorile, a to je, čini mi se, bio površan pristup, da imamo zastoj u Zakonu o sudskim veštacima od 23 godine. Apsolutno nije tačno. Kad bude prihvaćen ili usvojen ovaj predlog zakona, i ako kolega Čikiriz bude glasao za ovaj zakon, on će biti stavljen van snage, ovo sam se malo šalio, ali Vlada je uputila ovaj predlog parlamentu 28. maja 2010. godine, a stigao je u Skupštinu 31. maja. Danas je 10. jun, znači, kasnimo i zastoj je nekih desetak dana, nije zastoj od 23 godine. Onaj ko je, pripremajući se za ovu raspravu, čitao Predlog zakona i čitao još uvek važeći zakon, videće, prihvatam stanovište svih onih koji su govorili da postoje neke anahrone definicije, još su definisane neke društvene ustanove koje su bile uspostavljene Zakonom o udruženom radu, ali to je bilo 1989. i 1990. godine, da se promeni samo u tom delu, inače, postupak i ono što je suština ovog zakona – zasigurno je da su neka rešenja bolja u važećem Zakonu nego u Predlogu ovog zakona.
Imenovanje veštaka izvršiće se u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Zašto godinu dana? Neko je i sa ovim rokom bio zadovoljan ili nije, mislim da bi to moglo da se uradi znatno ranije. Kaže se da će ministar raspisati oglas o imenovanju sudskih veštaka u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Verujem i znam da ste vi već sad snimili situaciju, možda ne vi, gospođo ministar, koliko nedostaje veštaka, koji su dostojni da vrše tu funkciju a koji nisu, dakle, vi imate potpuno jasnu situaciju vezano za ovo što treba da se desi, nego, jednostavno, potreba da se nađu oni o kojima ste vi govorili. Izražavam sumnju da sad možda neće biti dominantni ti veštaci koje ste vi navodili kao pojedinačne slučajeve, kojih je bilo verovatno u svim sudovima, ali će oni možda sada imati dominantnu ulogu u veštačenju, što ni u kom slučaju nije i ne sme biti dobro.
Bilo je dovoljno vremena da sagledate institut veštaka, o tome je na izvanredno dobar način govorila moja koleginica Gordana Paunović-Milosavljević, o veštacima koji su se pojavljivali u Haškom tribunalu i na koji način su oni demistifikovani, na koji način je njihova uloga obesmišljena. Da nam se to ne bi desilo, da ne bismo imali tribunalizaciju pravosudnog sistema u Srbiji, vi ste o tome morali da vodite računa i morali ste u ovaj predlog zakona da unesete odredbe koje bi apsolutno isključile bilo kakvu sumnju ili mogućnost zloupotrebe, ne vaše, naravno, nego zloupotrebe i čvrstog uvezivanja, s jedne strane sudija, advokata i sudskih veštaka.
Svakako spadam u red narodnih poslanika koji podržavaju potrebu da i veštaci, ako to čine sudije, tužioci, polažu zakletvu, jer smo i to imali u važećem zakonu. Doduše, kaže se da je to svečana izjava. Zbog čega je to sada izbačeno? Ne znam koliko bi ta zakletva popravila moral, popravila ljudski kvalitet kod tih veštaka? Ona u stručnom smislu ne znači ništa, ali očekujemo da bi bar u određenoj meri sigurno imalo pozitivnog uticaja.
Kakva nam je reforma pravosuđa mogli smo da vidimo iz činjenice da i Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca nisu dobro uradili predlog prilikom imenovanja sudija i tužilaca. Da se mi iskreno zalažemo za reformu pravosuđa ukazuje i činjenica, ne da je to učinila Evropska komisija, ne Venecijanska komisija, da smo mi prilikom rasprave i po osnovnim zakonima iz oblasti pravosuđa i prilikom izbora i imenovanja nosioca pravosudnih funkcija ukazivali da to što činite nije dobro.
Svakako, ne pada nam na pamet da osporimo izbor apsolutno svih sudija. Uvek će, ma kakva bila zakonska procedura i osnov za izbor nosilaca pravosudnih funkcija, biti sudija i tužilaca, kao što će biti i sudskih veštaka, koji će na moralan i dostojan način da obavljaju tu funkciju. Ma koliko mi probali da oskrnavimo neke vrednosti i da donosimo takve zakone koji u principu ne obezbeđuju to što je naša želja, oni će kao ljudi od moralnih kvaliteta, od dostojanstva, pokušavati da to obavljaju na dobar način.
Činjenica da je Ustavni sud doneo odluku takvu kakvu jeste, na nama, na članovima SRS, jeste da poštuje ne odluku Ustavnog suda, nego da poštuje odluke svih sudova.
Ovo me malo podseća na to kada bi neko ko upiše medicinski fakultet i školuje se i polaže ispite po programu medicinskog fakulteta, a kada završi da mu kažu – vi ćete sada biti diplomirani inženjer mašinstva. Isto na to podseća odluka Ustavnog suda vezano za mandate odbornika, pravljeno je i rađeno u skladu sa nekim trenutno važećim i zakonskim propisima i neki moralnim principima i u skladu sa pokušajem razvoja višestranačke demokratije, a odjednom imamo drugu situaciju.
Jednostavno, čini mi se da mislite da ćete najbolje očuvati svoje funkcije ukoliko zamutite baru do kraja, pa onda niko živ neće moći da se snađe i da bi protok vremena osigurao vama i kraj mandata. Još jednom, gospođo ministre, velika zamerka vama, što se niste umešali u svoj posao da ponudite pred ovim parlamentom jedan kvalitetniji zakon, to vam ne osporavaju samo poslanici Srpske radikalne stranke, to su argumentovano izneli oni koji su ozbiljno izvršili analizu ovog predloga zakona, a podržavaju inače Vladu čiji ste vi član, sve ono što nije dobro u ovom zakonu. Hvala. (Aplauz)

Narodni poslanik Petar Jojić ima reč.