Dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama i Predlogom zakona o vazdušnom saobraćaju Vlada želi da, kako se kaže u obrazloženju, stvori pretpostavke za harmonizaciju nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU. Jedinu zabunu pravi samo činjenica da je Vlada podnela više od 40 amandmana na sopstveni predlog zakona, pa se postavlja pitanje – ko je uopšte i pisao ovaj zakon?
Mi u SRS na to gledamo drugačije jer ovim zakonom i njegovim usvajanjem na papiru ispunjavaju se, rekao bih, samo formalni uslovi EU, a kada će se to sprovesti u delo, posebno je pitanje. Međutim, da bi se sve to dovelo u red i po željama evrobirokratije zbrisala, biće potrebne milijarde evra za uređenje infrastrukture, aerodroma, luka, zatim za modernizaciju sredstava za obavljanje vazdušnog i rečnog saobraćaja, zatim za obuku osoblja itd. Doduše, neki su još 2003. godine požurili u EU kupovinom fikusa od nekoliko hiljada evra za salon nameštaja kao iz doba Luja XVI, plastične kašičice za hiljadu dinara itd.
Čujemo juče, posle sedam godina, konačno podignuta optužnica protiv bivše ministarke saobraćaja i grupe rukovodilaca sa Aerodroma, s tom razlikom što je milion evra svedeno na milion dinara. To što ćemo doneti ovaj zakon ne znači da će se nešto drastično promeniti u ovoj oblasti, jer da bi se nešto uradilo potrebna su sredstva a država Srbija to nema i da će verovatno morati da se pronađe u novim kreditima kod Svetske banke, MMF ili Evropske investicione banke i nekih drugih banaka.
Poslanici SRS vam danas iznose dosta pojedinosti iz ova dva predloga zakona, ali i mnoge primere o teškim kršenjima zakona koji spadaju u sferu vazdušnog i rečnog saobraćaja, a koje za posledicu imaju uzurpaciju državne imovine i pribavljanje materijalne koristi. Vi ste, gospodine ministre, verovatno čuli za problem oko navodne izgradnje rafinerije u Smederevu i sve ono što se dešavalo oko toga.
Ono što taj problem vezuje za Predlog zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama jeste lokacija za izgradnju rafinerije koja se naslanja na "Luku Smederevo" i zauzima desnu obalu reke Dunav ispod luke. Znači, neko će svesno ignorisati i ovaj zakon i interese "Luke Smederevo", pošto je očigledno da od lučkog područja u ovom slučaju neće biti ništa.
Da li znate, gospodine ministre, o kakvoj se to firmi radi, koja uzima u zakup na 99 godina zemljište od 120 hektara, govorim za "Luku Smederevo", pored samog Dunava, neposredno uz luku? U stvari, to je konzorcijum američke firme koji je registrovan u Holandiji. Zašto nije u Americi, to je pitanje za razmišljanje.
U javnosti su se pojavljivale priče da je direktor pomenutog preduzeća Bugarin, izvesni Venceslav Dijanov Ivanov, čije se ime vezuje za izgradnju jedne benzinske pumpe u Srbiji, kao i jedne pumpe na tečni gas, takođe u Srbiji, ali sa mnogo propusta, lošeg kvaliteta, opreme i materijala.
Međutim, sve bi ovo ostalo na nivou spekulacija da u javnosti nije procurela informacija o tajno potpisanom ugovoru, sa aneksima, u avgustu 2009. godine, gde se pominje upravo ovaj Bugarin kao predstavnik firme.
Međutim, građani treba da znaju činjenicu da je ova firma u Holandiji, koja navodno želi da pravi rafineriju u Smederevu, neposredno uz "Luku Smederevo", apsolutna nepoznanica, osim što postoji sedište i adresa firme, više ništa nećete naći o toj firmi.
Prosto je neverovatno da firma, konzorcijum koji ulaže ogroman novac, u ovom slučaju se govori o nekih 250 miliona dolara, nema sopstveni veb-sajt za prezentaciju svojih poslovnih aktivnosti. Ovo govorim iz razloga da se vidi kako se neodgovorno postupa sa zemljištem koje je strateško i koje se može svrstati u lučko područje, a o njemu govori član 214. ovog zakona.
Citiraću član 214. stav 6, gde se kaže: "Vlada utvrđuje lučko područje za svaku luku, odnosno pristanište u skladu sa planovima prostornog uređenja i planskim dokumentima koja se odnose na upravljanje vodama". To znači da bi Vlada Republike Srbije trebalo da utvrdi područje za svaku luku, pa i za ovu u Smederevu, kao i za pristanište, ali kako će to da uradi ako se tik uz "Luku Smederevo" i desnu obalu reke Dunava bude podigla ta famozna na svetu najjeftinija rafinerija? Svaka luka mora imati neko svoje područje, zaleđe za eventualno širenje infrastrukture, zatim zbog bezbednosti ili zbog ekološke sigurnosti.
Gospodine ministre, znate i sami da, kada su u pitanju putevi, magistrale, koridori itd, postoje zone pored kojih se nikako ne mogu praviti zgrade, objekti ili bilo šta. Takođe imamo primer i u rudarstvu, gde pored rudnika postoji i široka eksploatacija polja koja su zakonom definisana.
Međutim, ono što je još čudnije u celoj priči je osnivački kapital ovog konzorcijuma koji želi da pravi rafineriju u Smederevu, koji iznosi samo 2.000 evra, u sedištu ima zaposlena samo dva radnika: direktor i zamenik, osnovna sredstva se procenjuju na nekih 6.000 evra. Firma se zove "Comico oversize" i oni nisu zavedeni u bazu podataka koji postoje kod dva svetska provajdera i to "Dun & Bradstreet" i "Better Business Bureau".
Gospodin Radomir Radivojević, koji je predstavljen u javnosti kao zamenik direktora, na tu primedbu odgovara da je firma "Comico" deo giganta "Bejzik ekvipment". Međutim, kada se uđe na sajt ovog finansijskog giganta, tamo nema ni "Comica", ni kao deo firme, niti kao klijenta.
Ono što sledi je posebno zanimljivo i treba da nas zabrine i sve one koji su se namerili da gradskih 120 hektara zemljišta pored samog Dunava i luke povere nekom čiji je projekat podržavala američka investiciona firma "Meri Linč", poznata po berzanskim spekulativnim poslovima, a koja je bankrotirala, koja je propala i koju je otkupila Američka banka.
Ovo treba da imaju na umu oni koji ustupaju zemljište, da će posle propasti ovog posla imati posla na sudu sa Američkom bankom. Znajući ko u Srbiji deli lekcije, kako da se i vlada i sudi, možete i sami zaključiti krajnji ishod.
Logično se pitanje nameće – zašto tu rafineriju ne naprave, recimo, u Bugarskoj na Dunavu? Još će im biti bliži i jeftiniji transport sirovine rečnim putem. Znači, zašto tamo ne ugroze blizinu neke luke na Dunavu, zašto to baš rade u Srbiji? Tu je upravo odgovor. U Bugarskoj takve tehnologije ne mogu da prođu, jer Bugarska, kakva god da je, ona je članica EU i takva poslovanja za njih su neprihvatljiva.
Dalje, da li možete zamisliti apsurdnu situaciju da direktor ove firme Bugarin ne želi da pomogne svojoj državi ovakvom jednom "grandioznom" investicijom, već se mesecima preganja sa lokalnom birokratijom u Srbiji. Takođe, ne zaboravite da se jednim ovakvim pokušajem gura direktno prst u oko Rusiji, interesima koje Rusija preko NIS-a ima u Srbiji i na Balkanu.
Ako bude nešto napravljeno, a to je nemoguće, to može biti samo rafinerija sa zastarelom opasno tehnologijom, koja će predstavljati ekološku bombu za čitav kraj. Takođe, nemojte se iznenaditi ako se u svemu ovome ne krije samo dobro pripremljena dislokacija neke od rafinerija iz susedne zemlje ili neke dalje, gde se već glavne komponente, rekao bih čiste i repariraju, pripremaju za Smederevo. Takođe se pominje i nekakva vojna mobilna rafinerija.
Sada bi mogli da razjasnimo tvrdnju predstavnika ove firme koja želi da uzme zemljište pored luke u Smederevu, da će vrednost ove investicije iznositi 250 miliona dolara i da će pomenuta buduća rafinerija proizvoditi dnevno 100 hiljada barela naftnih derivata. Znači, obratite pažnju na ono što ću vam sada na primeru kretanja cena na tržištu u ovoj oblasti dokazati, a to je nemogućnost da se za samo 250 miliona dolara napravi rafinerija sa tolikim kapacitetom.
Primer prvi, u pitanju je brazilska državna naftna kompanija "Petrobraz", koja je kupila 87,5% udela u japanskoj rafineriji "Tonen dženeral sekiju", a koja je inače filijala američke kompanije "Ekson mobil". Kompanija "Petrobraz" planira da uloži 975 miliona dolara u modernizaciju rafinerije kapaciteta 100 hiljada barela dnevno, dakle, kao ova smederevska na japanskom ostrvu Okinava. Dakle, oni samo modernizuju, ne grade novu. Da su znali za ovu firmu, mogli su i Brazilci i Japanci da uštede silan novac.
Primer drugi, još gori od prvog govori o tome da bi naftna kompanija "Saudi aramko" i francuska "Totel" uložili maltene 10 milijardi dolara za rafineriju koja ima kapacitet 400 hiljada barela dnevno.
Treći primer, još gori od ova dva, je primer iz Republike Srpske. Ruska kompanija "Zarubežnjeft", vlasnik rafinerije nafte u Bosanskom Brodu i u Modriči, planira da uloži milijardu evra za razvoj i modernizaciju postojećih rafinerija. Ova suma pretvorena u dolare iznosi milijardu i 300 miliona dolara. Rekao bih sad da su Rusi verovatno ludi što ulažu tolike pare u modernizaciju rafinerija. Mogli su jednostavno da angažuju ove smederevske šeike, da ih spasu bede i uštede čitavu milijardu dolara.
Mislim da je svima jasno da se iza svega ovoga krije namera otimanja zemljišta. To što su već određene takse za zakup nije ništa u poređenju sa pravom vrednošću zemljišta i strategijskim položajem na Dunavu. Imali smo dosta takvih slučajeva, ovde je bilo govora oko Luke Beograd, u ovoj desetogodišnjoj pljačkaškoj privatizaciji svega vrednog u ovoj zemlji, od fabrika, prirodnih resursa, pa sve do zemljišta.
Kada bismo podvukli crtu ispod broja koji bi predstavljao ukupnu pravu vrednost prodate društvene i državne imovine i broja koji bi predstavljao ukupnu ostvarenu zaradu od prodaje tih preduzeća, dobićemo pravu sliku šta nam je doneo taj famozni 5. oktobar, čija se desetogodišnjica ironično danas, ne kažem navršava, već okončava. Mislim da ćete se i vi, gospodine ministre, složiti sa ovom konstatacijom.

Narodni poslanik Milan Škrbić ima reč.

Mada sam, gospodine ministre, računao da će biti više vremena, jer ovu temu o kojoj danas pričamo, mislim da se u svim segmentima ovog drugog zakona o kome govorimo, o lukama i unutrašnjoj plovidbi, dotiče opštine iz koje dolazim, a to je Apatin, koja zaista u perspektivi, a vezano za ovaj zakon, ima odličnu podlogu za dobru saradnju sa Ministarstvom, dobru saradnju sa državom, znači sa Vladom i samim tim bi bilo dobro i za opštinu, a i za budžet Republike Srbije, kada bi ta saradnja, onako kako je zamišljeno u ovom zakonu, bila sprovedena.
Zaista, iskreno kada govorim o ovom zakonu i sličnim nailazimo samo na probleme i to ogromne. Srbija otprilike pre godinu dana je potpisala Sporazum sa Hrvatskom, vi to znate, o plovidbi i plovnim putevima na unutrašnjim vodama i njihovom tehničkom održavanju kojim je definisano održavanje Dunava u pograničnom području. Tim sporazumom je definisano tehničko održavanje oko 130 kilometara vodotoka Dunava u pograničnom području, kao i pitanja o bezbednosti plovidbe. Mislim da je ovo bitno da se kaže, da je oko 130 kilometara vodotoka Dunava u pograničnom području.
Održavanje Dunava do sada bilo je nedefinisano, tako da su svi radili malo, a u stvari se nije radilo ništa i zbog čega je taj vodni put i ugrožen. Sporazum ne prejudicira granice između Srbije i Hrvatske na području Dunava koja nije definisana. Pitanje granica bi trebalo što pre rešiti jer bi tek onda primena ovog zakona imala smisla. Za sada je nejasno gde je granica i tu će biti problema oko saradnje, oko održavanja.
Posebno kritičan deo je kod Apatina i to vaše ministarstvo i ministarstvo koje je bilo odgovorno za ovu priču i pre vas je konstatovalo, ali se ništa nije uradilo po tom pitanju, a trebalo bi što pre, to bolje, jer moglo bi doći do katastrofalnih posledica. Da ne pričam sada o načinu kako je obaloutvrda rađena, jer Hrvatska je radila svoje šporne, a Srbija nije.
Tim špornama se preusmerava vodeni tok Dunava i matica se baca na obalu Srbije i roni, to ste vi ministre posetili i videli, to je ogroman, zaista ogroman problem. Još nešto bih hteo da kažem u okviru ovo malo vremena što imam, a to je loše ili izuzetno loše stanje u ovoj grani privrede.
Hvala lepo na dobacivanju. Evo, kolega Marković mi kaže da potrošim sve vreme. Hvala lepo, i zaista mislim da ću u svojoj diskusiji istaći mnoge stvari korisne takođe za samo ministarstvo.
Dakle, izuzetno lošem stanju u ovoj grani privrede doprinele su i brzoplete odluke nekih vlada, pa rekao bih čak i ove vlade, čini mi se. Izmena uredbe o uslovima plovidbe stranih brodova domaćim plovnim putevima u suprotnosti je sa planskim dokumentima i nacrtom ovog zakona o lukama.
Dodeljivanjem statusa luke otvorene za međunarodni saobraćaj pristaništu u Beočinu nanosi se ogromna šteta domaćoj privredi, i moramo to konstatovati, zbog čega će pre svega Luka Novi Sad izgubiti značajne prihode od pretovarne delatnosti zato što će strani brodovi moći direktno da odlaze i da vrše pretovar u Beočinu.
Sporna izmena pomenute uredbe urađena je u suprotnosti sa nekoliko planskih dokumenata Republike Srbije i sa njom se obesmišljava nacrt zakona o bezbednosti plovidbe i lukama na unutrašnjim vodama. Tom spornom uredbom o kojoj govorim nekadašnjem pristaništu, ponavljam za sopstvene potrebe, koje se nalazi u sastavu fabrike cementa Lafarž u Beočinu, dodeljen je status luke otvorene za međunarodni saobraćaj, čime se krši važeći prostorni plan Republike Srbije i tako se krši predlog prostornog plana Srbije koji ne predviđa postojanje luke otvorene za međunarodni saobraćaj u Beočinu. Napominjem da "Lafarž" nije firma iz Srbije, svi znamo ko drži cementaru u Beočinu.
Koridor 7, transevropski put rekom Dunav jednako je velika šansa za razvoj Srbije kao i Koridor 10. međutim, naša zemlja nije uspela da u punoj meri iskoristi ovu prednost, da rečni saobraćaj treba da postane ne zamenjiva i ne zaobilazna komponenta transportnog sistema Srbije, a Dunav kičma razvoja privrede.
U razvijenim zemljama su davno počeli da koriste prednost besplatnih vodenih saobraćajnica. Sistemom kanala je dat novi kvalitet ovim saobraćajnicama. Međutim, kod nisu iskorišćene sve mogućnosti. Uprkos ovim prednostima privrednici koji se bave vodenim transportom nailaze na mnoge probleme. Sada ću u ovom izlaganju da napomenem neke od njih.
Prisutna je slaba infrastruktura u lukama i na graničnim prelazima, neobezbeđenost objekata na sidrištima, slabe mogućnosti snabdevanja plovila, sporo usklađivanje zakonske regulative u ovoj oblasti sa evropskim standardima i praktičnim potrebama, česte oscilacije vozarina na Dunavu, mogućnost obustave plovidbe zbog vetra, leda, nivoa voda, ne održavanje kanala, neobeleženost nekih plovnih puteva itd.
Sam potpredsednik vlade Božidar Đelić izjavio je nedavno da je iz IPA fondova EU za 2011. godinu za projekte na Dunavu namenjeno između 25 i 30 miliona evra i on je tom prilikom izjavio da je od 24 opštine na Dunavu u Srbiji samo devet dostavilo projekte za dunavsku strategiju koja će biti završena do kraja ove godine, a usvojena u prvoj polovini 2011. godine.
Tokom predsedavanja Mađarske EU mogu da kažem da je Apatin među prvima podneo sve ono što je ta komisija tražila i nadamo se da ćemo dobiti sredstva kako države, tako i iz tih fondova tako bi Apatin zaista postao nešto na koga svi treba da se ugledaju.
Rečni potencijali Srbije potpuno su neiskorišćeni, a činjenica da vodni transport čini svega 4,7%, ako su tačni podaci statistike, od ukupnog saobraćajnog svedočim da u tom segmentu bitno zaostajemo za zemljama EU u kojima je vodni transport zastupljen sa oko 15%. Najbolji primer je Holandija gde je taj transport zastupljen sa preko 40% od ukupnog saobraćaja.
Moram da istaknem i činjenicu da do sada vlastima u Srbiji ulaganje u vodni transport nije bio prioritet. EU poslednjih godina sve otvorenije traži da se i naša zemlja aktivnije uključi u projekat razvoja panevropskog vodnog koridora 7 reke Dunav, koji kroz Srbiju protiče u dužini od 588 km. Tako je evropska agencija za rekonstrukciju finansirala izradu master plana razvoja plovnih puteva Srbije do 2025. godine, koji predviđa da se u narednih dvadeset godina rečni saobraćaj kod nas poveća čak četiri puta, odnosno na plovnim putevima Srbije trebalo bi da se realizuje 30% ukupnog saobraćaja.
Gospodine ministre, iako Srbija u plovidbenom smislu ima najbolji deo Dunava, koji je i dovoljno dubok i širok, država uopšte nije okrenuta ka rečnom saobraćaju, niti obraća pažnju na potencijale koje ova reka ima. Dunav odgovara autoputu sa deset traka. Međutim, nedostaju brodovi, luke i roba. Drugi vidovi saobraćaja ni izbliza nemaju takvu perspektivu i ne mogu da se razvijaju bez enormnih ulaganja, za razliku od transporta Dunavom.
Iako nadležni često govore o neophodnim velikim ulaganjima, lično tvrdim, kao i cela poslanička grupa SRS, da se više radi o nedostatku političke volje, pa i truda, nego ogromnim ciframa. Evo zašto.
Istakao bih ovog momenta da smatramo veoma važnim da se Srbija već sada mora, a i mogla je, uključiti i da učestvuje skoro u svim razvojnim projektima koji se odnose na Dunav i to kao da je članica EU, ali na to niko ne obraća pažnju, pa zato je izostajala eventualna pomoć EU. Ako je cilj zacrtan, a zacrtan je, koliko vidim Vlada ga je zacrtala, cilj je da sa sadašnjih šest miliona tona povećamo prevoz robe vodnim putem na 12 miliona tona u 2015. godini.
Ovo što govorim, gospodin magistar Pavle Grujić jako dobro poznaje, pošto listajući literaturu i pripremajući se za ovu sednicu, njegovo ime sam nalazio na mnogim seminarima, edukacijama, javnim raspravama i verujem da on to dobro poznaje i razume sve što pričam.
Znači, Srbija tek treba ozbiljno da radi na povezivanju vodnog, drumskog i železničkog saobraćaja, a deo tog plana je izgradnja četiri transportna terminala duž Dunava na lokacijama koje će tek biti precizirane. Prema rečima njegovim predviđeno je ukupno 29 projekata na Dunavu, ukupna vrednost je 260 miliona evra, dok za sve projekte na rekama Dunav-Sava-Tisa treba oko 350 miliona evra.
U narednih 10 godina Srbija neće moći sama da obezbedi sva sredstva pa će i dalje tražiti pomoć fondova iz EU. Master planom za Srbiju, koju je uradila EU, već su definisani prioriteti u projektima i drago mi je da je to jedan od tih prioriteta i u opštoj naplati. Kao radove koje treba završiti u kratkom roku, kao što su remont, brodski prevod na Đerdapu jedan i dva, uklanjanje svih uskih grla i povećana..
(Predsednik: Gospodine Škrbiću, vreme.)
Posle uvođenja rečnih informacionih saznanja i tehnologija... zaista, malo ima vremena, ono što je bitno još da istaknem, molim vas još jedan minut i završavam, jeste, ne znam odakle da počnem, puno toga ima, ali vratimo se kratko na zakon o zaštiti potrošača.
Ne bih voleo da su u izradi ovog zakona učestvovali kao konsultanti mnogi strani iz Evrope, a po zaduženjima se nazivaju starijim, dugoročni eksperti, pa mlađi dugoročni eksperti, pa stariji kratkoročni eksperti, pa mlađi kratkoročni eksperti, to sve stoji ovde. Hvala lepo na strpljenju.

Biće prilike da pričamo o tome. Zahvaljujem, gospodine Škrbiću.
Da li još neko ko ni je iskoristio pravo iz člana 96. Poslovnika želi reč? Ne.
Gospodine ministre, da li želite da se obratite? Samo se prijavite. Gospodin ministar Milutin Mrkonjić ima reč.

Izvinite svi što nema mnogo poslanika, moram da vam kažem da sam naučio mnogo toga i to kad kažem, onda znate da je istina. Dvadeset diskutanata koji su govorili, svako na svoj način, i oni koji su kritikovali i ti su mene posebno interesovali, kao i koji su davali podršku, doprineće značajno da broj ovih amandmana koje smo doneli, koje imamo sad, u većini usvojimo.
Razlog broj jedan, odgovor na sva vaša pitanja. Kao čovek i kao stručnjak, ono što sam smatrao za konkretne prilike, za našu zemlju najbolje. Nikakve unije, ulasci bilo gde mene nisu rukovodili, nikakve. To je prvi plan.
Molim vas, drugi plan je ono o čemu sad govorim. Naravno, amandmani su došli iz EU i to smo čekali šest meseci, pa je onda u septembru bila kritika na moj račun. Naravno, kao čovek koji ne želi da sprečava ulazak u Evropu, dao nalog da se to uradi po hitnom postupku. Nije bilo vremena više da se vraćamo na Vladu i da gubimo još nedelju-dve dana.
Dana 9. oktobra mi ovaj zakon moramo usvojiti. Velja je delimično u pravu, ne u svemu, zbog toga tih 40 amandmana od kojih šest ili sedam, danas smo ih čitali u kancelariji gore, jesu suštinski. Ostalo su ta tehničko-pravna regulativa. To sad nije bitno.
Još jedanput moram da se izvinim gospođi Banović, od nje moram da krenem, ona je dama i jedna je ostala, sigurno je da sam obećavao, sigurno, a mislim da to nije u redu. Kad sam danas dobio informaciju da je policija ušla tamo, odmah sam reagovao. Večeras ću sesti sa Ivicom Dačićem i videti, ako je tu, naravno, i on je čovek na putu, to nije u redu, da se razumemo.
Ne znam gde su izbili konflikti, ti ljudi su prihvatili, pa se desilo nešto drugo. Velika stvar je u proceduri i eksproprijaciji, a što većina vas zna. To je procedura zakonska. Uprave prihoda definišu koliko šta i gde treba da se plati. Reći ću jedan podatak, nije dobro, TV to gleda, u Levosoju, bilo je dosta kritike i na taj projekat, sam sam platio eksproprijaciju da bih ubrzao postupak i sad možda će evo sutra neko da me smeni, kao što sad govore o bivšem ministru.
Hoću da vam kažem da je administracija spora u tim procesima eksproprijacija, ali to je jedini primer takav. Ne valja, više ga u Srbiji nema i to je dobro. Obećavam, sutra ujutru ćemo uzeti odmah to u razmatranje, otići ću ponovo tamo u Dimitrovgrad, ali molim vas, u tom trenutku vrlo je bitna lokalna samouprava.
Ona određuje ove postupke o kojima govorite, oni su danas zvali policiju. Izvinjavam se, neće više toga biti. Što se tiče pritisaka i puteva, ponovo ću pokušati, vi znate da sam imao dosta sukoba sa ljudima koji rade tu, ali tako je kako je. Pokušaću to da saniram i da takvih problema nema.
Što se tiče zakona, prva stvar su naši unutrašnji odnosi i definisanje najzad vazdušnog saobraćaja, vodnog, železničkog, naravno, prozvao me kolega Savić ili Avramović, železničkog saobraćaja, mi smo i taj treći zakon sad pripremili, on nažalost ili na sreću nije u tom paketu za 9, ali on će vrlo brzo biti na razmatranju, kao i zakon o opasnim teretima.
Naravno da je to prioritetno, ali ako do danas kad govorimo o vazdušnom saobraćaju nisu bili uređeni odnosi, a doduše nije ovde sad Jorgovanka, tražila je, daću obe uredbe, onog momenta kad sam postavljen na mesto ministra, upravo ceneći sukob interesa, tražio sam da vidim na osnovu kojih dokumenata treba da radim poslove u Direktoratu i Agenciji, naravno bez novca, bez novca.
Oni su mi dali te tri odluke iz zajednice Srbije i Crne Gore. Mi danas radimo na bazi tih odluka. Da bi to pitanje sredili, mi zato donosimo zakon danas, da više ne bi bilo anarhije, bar u tom delu. Što se tiče novca s kojim se barata oko Direktorata i Agencije, on je potpuno definisan. Ne može da se troši, barem globalno, ovo što mi znamo, van onoga što su obaveze. Dakle, tvrdim da nema krađe. To mi je zadatak i to mogu da vam kažem. Momo, odgovor je tebi na to pitanje.
Što se tiče Luke Apatin, moj prijatelj sedi tu, pa ona je najbolji primer kako dobro može da se radi i kako lokalna samouprava, pa iako nema podršku negde u Vladi, može deo posla da završi. To je najbolji primer šta znači reka Dunav.
Ova vlada je prihvatila Koridor 7 kao svoj drugi razvojni potencijal. Verujte mi da će Apatin da bude jedna od najrazvijenijih opština u Srbiji.
Još jednu stvar, ceneći Dunav i Zakon o plovnim putevima. Do sada imamo 12 luka. Od tih 12, 10 je privatizovano. Svi znate kada je to privatizovano. Naravno da sam najogorčeniji protivnik te divlje privatizacije, isto kao i vi. Sada mi to treba da vratimo, pa da vidimo šta je ono što treba država da koristi, kao i nebo.
Meni su prve informacije bile: nebo nije naše. Naravno da je nebo naš resurs i to sam objasnio ljudima koji rukovode Agencijom. Dakle, isto je tako i sa lukama. Odvojićemo deo, one su, 10 luka je privatizovano, prodate, videćemo kako i na koji način, da obeštetimo te ljude, ali ono što je osnovno, u zakonu to piše, deo koji se odnosi na državu biće državni resurs. To je ono što je za mene najvažnije.
Prema tome, mi smo zakone pravili da ne bi bilo više devijacija i krađa i nadam se da su ova dva zakona to postigla.
Što se tiče predloga Veljinog, mislim da je i gospođa Donka to rekla, mislim da je neko od radikala takođe to rekao, danas da povučemo zakon, da odobrimo tih 40 primedbi treba nam mesec dana. Nemojte da idemo na tu soluciju. Naredna tri-četiri dana ćemo gledati ove amandmane. U ponedeljak, kako meni kaže predsednica, ponovo ćemo biti ovde, videćete koliko ćemo amandmana ugraditi, upravo onih o kojima ste danas govorili.
Hajde da ta dva zakona usvojimo, da skinemo sa dnevnog reda i da pokušamo da zavedemo red u tim oblastima.
Još jedanput zahvaljujem svima kojima su učestvovali u raspravi. Donki obećavam sutra, telefon mi samo dajte i molbe koje traži Jorgovanka, daću dokumenta na osnovu kojih posluje Agencija za bezbednost saobraćaja i Direktorat za vazdušni saobraćaj.
Još jedna stvar, Direktorat nema veliki budžet, Agencija ima veliki budžet i pod kontrolom su, jer smo u Direktoratu i gospođa Diana Dragutinović, i drug Ivica Dačić, i gospodin Šutanovac i ja. Prema tome, verujte da tu nekih velikih devijacija nema. Hvala najlepše.

Dozvolite da zaključim pretres i izrazim zahvalnost pre svega vama, gospodo narodni poslanici, na zaista vrlo aktivnoj i argumentovanoj raspravi koju ste imali, ministru i njegovim saradnicima što su propratili i nadam se da će usvojiti sugestije parlamenta.
Zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o vazdušnom saobraćaju i Predlogu zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.
Nastavljamo rad sutra u 10.00 časova.
Zahvaljujem još jedanput.