Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pre samog iznošenja zamerki na Predlog zakona o akreditaciji moram da iskažem nezadovoljstvo pojavom koja je izgleda postala pravilo - da Vlada Republike Srbije za većinu predloga zakona koji stižu u Narodnu skupštinu traži  usvajanje po hitnom postupku.
Zbog takvog nakaradnog pravila može se postaviti i pitanje samo ustavnosti takvih zakona koje Narodna skupština, naravno, ekspresno usvaja, a koji nisu ni bili na javnoj raspravi. Takođe, ne vidim ni vezivno tkivo kojim se u zajednički načelni pretres uzimaju dva ili više raznorodna zakona, odnosno dva ili više zakona koji uređuju raznorodne oblasti i zaista bih voleo da nam predlagač ovakvog dnevnog reda ubuduće objasni motive za ovakav spojeni načelni pretres i ovakav dnevni red.
Što se tiče zamerki poslaničke grupe Napred Srbijo SNS na Predlog zakona o akreditaciji, one su pretočene u dvadeset amandmana koje smo predali, a tiču se same suštine oblasti koju bi ovaj zakona trebalo da reguliše.
Prva zamerka se odnosi na sam naziv Predloga zakona, jer naziv zakona o akreditaciji ne upućuje na tačnu sadržinu ovog zakona, jer je predmet uređivanja ovog zakona, u stvari, kontrola kvaliteta proizvoda i usluga, odnosno uslovi koje moraju da ispunjavaju organizacije ovlašćene za kontrolu kvaliteta.
Priznaćete da bi mnogo prikladniji naziv ovog zakona trebalo da bude zakon o kontroli kvaliteta proizvoda i usluga. Da je ovo rešenje koje vam je amandmanski predložila SNS mnogo kvalitetnije govori i činjenica da se pojam akreditacije pojavljuje i u mnogim drugim oblastima i drugim propisima, jer je u pitanju veoma uopšten pojam koji se nalazi u vrlo širokoj primeni.
Akreditacijom se naziva i postupak izdavanja odobrenja za rad visokoškolskih ustanova u Zakonu o visokom obrazovanju. Takođe, akreditacijom se naziva i postupak imenovanja diplomatskih predstavnika u stranim državama i međunarodnim organizacijama. Zadržavanjem ovakvog naziva zakona unećete samo dodatnu konfuziju.
Naša sledeća zamerka se odnosi i na naziv "akreditaciono telo", jer upotreba reči "telo" pogotovo u svim članovima ovog predloga zakona je očigledna posledica nerazumevanja pravnog položaja tog pravnog subjekta i pokušaja da se naziv odredi mehaničkim i netačnim prevođenjem izraza "accreditation body" upotrebljenog u Uredbi Saveta EU broj 765/2008. Taj izraz su pisci zakona preveli kao akreditaciono telo, umesto opunomoćeni organ ili ovlašćeni subjekt, što bi bio i pravilan prevod i stvarno značenje izraza.
Zbog toga bi bilo neophodno da se u Predlogu zakona naziv "akreditaciono telo Srbije" zameni nazivom "Agencija za kontrolu kvaliteta". Zaista pokušavam da vas razumem, što zbog opravdanih kritika opozicije, ali i cele srpske javnosti, zbog postojanja velikog broja Vladinih agencija, vi njihovo osnivanje pokušavate da zamaskirate dajući im nepravilna, nerazumna, "fensi" imena.
Ono što bi takođe istakao je da je ovaj predlog zakona primer potpune konfuzije zbog nepotrebnog istovremenog korišćenja više reči stranog porekla. To se posebno vidi u članu 2. tačka 2) gde istovremeno koristite reči sertifikat, akreditacije i kompetentnost.
Tom odredbom se objašnjava da je sertifikat u akreditaciji dokument koji se izdaje telu koje je kompetentno. Dame i gospodo narodni poslanici, da li neko ovu definiciju uopšte razume? Ovo je toliko nakaradna jezička konstrukcija da pisci i predlagači zakona zaista mislim da nemaju čime da se ponose. U prevodu na klasičan i jasan srpski jezik, a ova je ipak Narodna skupština RS, taj rečeni sertifikat je, u stvari, uverenje o ispunjenosti uslova za obavljanje ocenjivanja usaglašenosti, koji se izdaje pravnom ili fizičkom licu koje je ispunilo propisane uslove.
Dalje, član 4. Predloga zakona o akreditaciji je potpuno nepotreban i bez ikakvog smisla. Navođenje u zakonu da je dobrovoljno ono što nije obavezno, zaista nema nikakve logike, nepotrebno opterećuje tekst i čini ga nejasnim. Već sama činjenica da se postupak pokreće na zahtev stranke ukazuje da nije obavezan, jer bi ga inače pokrenuo organ po službenoj dužnosti.
Član 15. Predloga je vrlo ne razumljiv, sadrži nepotrebne detalje koje ne treba uređivati zakonom, a određena rešenja su u suprotnosti sa osnovnim pravnim načelima upravnog postupka. Kao potvrdu ću navesti stav 3. člana 15, u kome se navodi da se postupak prekida ako bude utvrđeno da nije ispunjen neki od uslova. Međutim, Zakon o opštem upravnom postupku propisuje drugačiju proceduru i obavezuje nadležni organ da u takvom slučaju zaključkom naloži stranci da izvrši dopunu zahteva. Međutim, ovim predlogom zakona to nije predviđeno.
Gospodini ministre, za SNS je i član 19. Predloga sporan, kojim je propisano da o žalbi na odluku akreditacionog tela Srbije odlučuje komisija za žalbe u samoj agenciji, odnosno u samom akreditacionom telu, a koju obrazuje upravni odbor ATS. Takvo zakonsko rešenje je u suprotnosti sa osnovnim pravnim načelima o zaštiti prava građana u postupku pred organima držane uprave utvrđenim Ustavom.
Prema opštim pravnim načelima, akreditaciono telo ne može istovremeno biti i u ulozi stranke u postupku i u ulozi organa koji rešava žalbu, jer je to neviđeni sukob interesa. Podsetiću vas ponovo na Zakon o opštem upravnom postupku, gde je članom 216. propisano da se za rešavanje u drugom stepenu ne može utvrđivati nadležnost u okviru organa koji je rešavao u prvom stepenu, a u predlogu ovog zakona se upravo propisuje takva nadležnost.
U našem jeziku postoji izreka koja opisuje ovakav postupak, a ta izreka je:"Kadija te tuži, kadija ti sudi", jer se ovakvim zakonskim rešenjem sve završava pod kapom ATS i kako nas vi uopšte možete ubediti da će komisija za žalbe biti nepristrasna.
Na kraju, u stilu celog ovog predloga zakona, žao mi je što gospodin Tomica Milosavljević nije tu, jer bi to pitanje bilo upućeno njemu, da će on, kao telo koje je kompetentno, dobiti sertifikat o akreditaciji, ako uopšte razume šta to znači, jedino ako zamerka i amandmane SNS uvrstite u Predlog zakona o akreditaciji i na taj način spasete ceo zakon.
Pošto sam siguran da gospodin Milosavljević nije kompetentan i da neće prihvatiti naše stavove, SNS neće podržati ovakav predlog zakona.

Narodni poslanik Srboljub Živanović ima reč. Izvolite.

Predsedavajuća, dame i gospodo poslanici i poštovani građani Srbije, sinoć kao izvestilac odbora rekao sam da ću nastavak svog govora imati danas ispred poslaničke grupe SRS.
Mogu reći da su ovo dva bitna krucijalna zakona od kojih treba građani da osete boljitak. Pošto nam je privreda i privredna proizvodnja u usponu, takođe i bruto domaći proizvod i pošto imamo suficit u pogledu izvoza, a pošto smo zemlja koja najbrže izlazi iz recesije, tako rekoše Vlada i ministri, a njima treba verovati, u ono što oni kažu, jer 5. oktobra su rekli građanima da će im biti bolje i lepše, a u stvari 5. oktobar je najveća nacionalna sramota, zbog toga je potrebno doneti ovakav zakon kontrole koji ste nazvali akreditacija.
Takođe, potpisnici smo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i takođe se aktivno vode pregovori za prijem u Svetsku trgovinsku organizaciju i to sa ovakvom proizvodnjom.
Morate mi verovati, na ovom ekonomskom planu vlast čini natčovečanske napore, uz stručnu pomoć evroatlantskog i nevladinog sektora, da stvori uslove za formiranje još jedne nekonkurentne, zaostale i prezadužene narko-krimi privrede na ovim prostorima.
Zato se podstiču odgovarajuće tercijalne privredne grane: zabava, kocka, droga i prostitucija, a sakate tradicionalne i prevaziđene privredne grane, a to su poljoprivreda, industrija, građevinarstvo i slično, koje uostalom, po neokolonijalnoj ekonomskoj doktrini, ne treba ni da postoje u ovakvim državama kao što je naša. Ne treba da postoje ni uljuđeni sistemi zdravstva i obrazovanja. Bojim se, dame i gospodo, da se pod izgovorom približavanja zakonima EU u ovoj zemlji ne vrši i evroteror.
Akreditacija - kontrola ne bi bila loša kada bi se izvodila dvosmerno odnosno prilikom uvoza i izvoza i to u pogledu laboratorijskih pregleda i sertifikata.
Primer: uvoz veštačkog đubriva. Moram vam reći da je prošle godine bio uvoz iz Kutine tri petnaestice, to je jedno od veštačkih đubriva koje se najviše koristi u Srbiji za prehranu biljaka. Šta se desilo? Desilo se da u stvari ono što piše na ambalaži tri petnaestice, to je u stvari tri osmice kalijuma, azota i fosfora. To je bila velika diverzija nad poljoprivredom i smatram da je Vlada i taj trgovački lobi trebalo još tada da interveniše, jer ti laboratorijski pregledi su pokazali da je kvalitet ovog đubriva ispod standarda.
Da je to tako ne bi u ovoj zemlji preko trgovinskog lobija uvozili pokvareno pileće meso preko Kosova i Metohije iz Brazila i Argentine, koje je po više godina u hladnjačama zapadne Evrope, čiji je rok važenja davno prošao za njih, ali za ovu balkansku zemlju Srbiju i njene građane rok nije prošao, i dalje važi. Po drugim standardima se roba proizvodi za zemlje Evropske unije, a posebno za zemlje balkanskog porekla.
Akreditacija je dobrovoljna, pa se pitam zašto se i ona našla po hitnom postupku posle dve godine, jer uvezena roba ne podleže laboratorijskim pregledima i određenim standardima i sertifikatima.
Dame i gospodo, plašim se da srpski vlastodršci, kao i najveći domaći magnati, još nisu razumeli da se lične koristi i značajna lična bogatstva mogu stvarati tako da društvo i država ne moraju biti oštećeni. Privređivanje nije igra sa nultom sumom. Ova istina je dobro poznata u razvijenim zemljama koja nije prokrčila put u Srbiji, gde oni na vrhu piramide svoj uspeh mere stepenom bede u koju su uspeli da bace ostali deo društva.
Što se tiče zakona o zaštiti potrošača, pitam se i plašim se tamo gde vi donesete neki zakon, tu se tek vrše velike zloupotrebe i malverzacije, pa najnoviji primer kada se iz robnih rezervi našlo ulje – zejtin, gde ste odredili cenu po 119 dinara, a prošle godine ste kupili za republičke rezerve po 75 dinara.
Mnogi trgovinski lanci ili trgovine su podigli cenu na 140 i 150 dinara, a onda se vi pojavljujete u trgovinama i mašete – to ne sme da se desi, sada će kontrola i inspektori stupiti u akciju da se takve zloupotrebe ne dešavaju. Šta se posle toga dešava? Vi ne kažnjavate nikoga, kažete – sve je bilo regularno, ali će cena ulja biti 119 dinara. Otkud nije 120 dinara? Gde nađoste onaj dinar? Verovatno ste ostavili za siromašne da im možete pomoći sa tim jednim dinarom.
To nije sve, dame i gospodo, i dalje se dešava ono što vi vršite kontrolu, a to je cena hleba. Sada imamo tri-četiri vrste cene hleba. Ona veknica koja je verovatno 400-500 grama negde košta 25, a negde 30, negde 40, negde 50 dinara. Sve pod izgovorom – nemaju pekare, te mlinske industrije, one su u minusu, ali vi ne pitate ko je u minusu? U minusu je seljak, on je u najvećem minusu jer ste od njega tu robu uzeli. Od njega ste kupili žito. Što ne proizvedete od nečega drugog hleb, od kukuruza ili od bilo čega drugog, nego morate od pšenice da proizvedete?
Dame i gospodo, ovo što se dešavalo petooktobarskom revolucijom, verovatno, jeste u stvari najveća tragedija srpskog naroda, gde su radnici dobrovoljno predali svoja radna mesta i svoje fabrike, gde su seljaci takođe predali ili prodaju tajkunima, tom trgovačkom lobiju, ne mogu da žive od svog rada, prodaju, kradu im robu, gde penzionerima isplaćujete penzije iz MMF, gde ste mladima rekli – posle 5. oktobra živećete bolje bez viznog režima. Šta se danas dešava? Oni sa rancem na leđima, trbuhom za kruhom šetaju Evropom tražeći posla, ne mogu da zasnuju svoje porodice i tu je erozija Srbije, tu je erozija srpskog naroda.
Dame i gospodo, sve ovo ide u prilog činjenici da EU deli žitelje Evrope na Evropljane, i to one koji su već članovi EU, i na Evropejce, koji će večito biti samo kandidati za prijem u ovu instituciju.
Na kraju, dame i gospodo, moram reći povodom one stalne vaše floskule, a to je, čuo sam ovih dana i od predsednika Srbije, da Srbija ima kapaciteta da se izbori sa organizovanim kriminalom, ali se pitam gde su kriminalci, da li se nisu možda sakrili u vašim redovima?
Moram vam reći jedan primer. Kada je došlo do krađe srebra u farmaceutskoj industriji Farmacija u Šapcu, onaj koji je ukrao srebro, on je četiri-pet godina, dok nije otkriven, vikao i tražio od ljudi koji vode firmu da se pronađe lopov, a u stvari on je bio lopov. Prema tome, morate debelo i duboko da se zamislite da li među vama ima onih koji dobro i debelo kradu i koji su se debelo obogatili nad ovim jadnim i bednim narodom.

Reč ima narodni poslanik Judita Popović.

Htela bih da vam skrenem pažnju, pogotovo s obzirom na koji način smo započeli današnju raspravu, na činjenicu da utanačena pravila i procedure predstavljaju bazu pravnog sistema. Dakle, pravila i procedura upravo postoje iz tog razloga da se zaštitimo od anarhije, da se zaštitimo od haosa.
Htela bih da vam skrenem pažnju na činjenicu da mi imamo novi Poslovnik, da imamo novu jesenju redovnu sednicu, a da ipak se stvari ne kreću u tom smeru da se poštuje taj poslovnik i da zaista prionemo tom jesenjem zasedanju u skladu sa važećim Poslovnikom.
Naime, važeći Poslovnik predviđa, između ostalog, da Skupština zaseda utorkom, sredom i četvrtkom, da radni dan sednice odnosno zasedanja Skupštine traje od 10.00 do 18.00 časova, po pravilu. Dakle, tako bi trebalo ukoliko poštujemo pravila.
Međutim, postavila bih vam jedno pitanje. Da li je juče bio utorak, da li je bila sreda ili da li je bio četvrtak? Ne. Dakle, već nismo radili po pravilu nego po nekim izuzecima. Da li smo juče završili raspravu u 18.00 časova? Ne, nismo. Počeli smo upravo da raspravljamo o ovom predlogu zakona o potrošačima u 18.00 časova, dakle, nakon isteka radnog vremena koje predviđa Poslovnik. Po pravilu, je l' tako, a rađeno je po izuzetku.
I to nije dovoljno. Mi smo na današnjem početku sednice doživeli to da se narodnom poslaniku, predsedniku poslaničke grupe i drugim narodnim poslanicima isključuje ozvučenje. Prekida se narodni poslanik, iako je po Poslovniku predviđeno tačno da niko, ali niko ne može da prekine izlaganje narodnog poslanika osim predsednika Skupštine kada je to predviđeno odredbama ovog poslovnika.
Mogu da vam skrenem pažnju na činjenicu da nijednom od narodnih poslanika koji su prekinuti nije izrečena mera oduzimanja reči koja bi eventualno mogla da prouzrokuje isključenje iz elektronskog sistema odnosno isključenje ozvučenja.
Kada se sve ovo sumira, šta se dobija? Dobija se jedan haos. Mi smo krenuli da raspravljamo o jednom zakonskom predlogu koji je izuzetno značajan, to je jedan od onih proevropskih zakona, koji bi trebalo da uvede neki red u odnos onog koji pruža usluge i onog koji prima odnosno potrošača. Šta se dešava? Dešava se to da mi haotično krećemo da raspravljamo o zakonskim predlozima koji su od i te kakvog značaja za ovu državu i ovo društvo.
Da ovo ne bude kao jedini primer haosa koji prati recimo Predlog zakona o potrošačima, navela bih i činjenicu da je po obrazloženju predlagača zakon bio dve godine na javnoj raspravi. Kaže – bilo je 12 javnih rasprava.
Nije suština u kvantitetu javnih rasprava. Suština je u kvalitetu javnih rasprava, suština je u tome da li su primedbe na taj zakon uzete u obzir, da li su te primedbe bile dobre. Iz ovog teksta Predloga zakona to baš ne bih mogla da kažem.
Iz ovog zakona nedostaju neki ozbiljni elementi, ozbiljni segmenti oblasti potrošnje bez kojih ovaj zakon ne može biti kompletan, ma koliko bio obiman, ovako na prvi pogled, ma koliko bila debela knjižurina, ukoliko ovaj zakon ne poboljšava suštinski odnos prema potrošaču. Dozvolićete – potrošači su svi građani ove Srbije, prosečni građani ove Srbije, koji i te kako zavise na koji način ćemo regulisati odnos prema potrošačima ovom novom zakonskom regulativom.
Iz ovog predloga zakona proizilazi nekoliko stvari. Kao prvo, tokom tih javnih rasprava, 12, koliko je navodno bilo, negde se zagubila oblast koja se tiče potrošačkih kredita. Htela bih da podvučem činjenicu da potrošački krediti predstavljaju malo širi pojam od običnih bankarskih kredita i da ti potrošački krediti predstavljaju predmet inače i evropske direktive 2008/48, na čemu inače Evropa i te kako insistira. Dakle, i ta direktiva, odnosno njen sadržaj, ima tu evropsku suštinu sa kojom bi normalno trebalo da harmonizujemo domaći propis sa propisom Evropske unije.
Šta se dešava kada izostavimo tako važnu oblast kao što su potrošački krediti? Recimo, ostaje potpuno bez regulative taj odnos bankar-trgovac-potrošač. Jednostavno se ne reguliše ono famozno odloženo plaćanje, a nema ni regulisanja keš kredita. Dakle, potrošači ostaju nezaštićeni.
Potrošači tih kredita, recimo, gube pravo da eventualno jednostrano otkažu odnosno odustanu od već zaključenog kredita u nekom zakonskom roku od 14 dana, a to je bio jedan od predloga u onom famoznom Nacrtu zakona o potrošačima koji se negde zagubio tokom javne rasprave u protekle dve godine.
Zatim, ovim zakonom neće se voditi računa ni o tome da će možda neko ko je uzeo kredit hteti taj kredit da vrati prevremeno, a da pri tom ne mora da plaća penale banci zato što je ažuran. To je nacrtom bilo i te kako regulisano i predviđeno. Dakle, oblast potrošačkih kredita ne postoji u ovom zakonu. Dozvolićete – to je nedopustivo.
Drugi segment koji je prilično neprecizan i očigledno da ima određene mane a čini sadržaj ovog zakona – to su te usluge od opšteg ekonomskog interesa. Nažalost, mi smo svesni toga da su te usluge kao usluge u telekomunikacijama, električne energije, komunalnih usluga i slično, gasa tog famoznog, da u tim uslugama dominiraju monopoli, a pre svega državni monopol. Pri tom, mi se nismo zadržali samo na državnom monopolu srpske države, nego smo uveli još jednu državu da dopuni taj monopol države – Rusiju.
Podvlačim, radi se o onom famoznom gasnom aranžmanu, radi se o gasu o čijem poskupljenju se već naveliko priča, pa se licitira da će biti 30, 20, pa ćemo negde da se nađemo na 18% i onda će građani biti jako zadovoljni jer nije povećanje cene od 30% nego je, eto, samo 18, 15, 10%. Dozvolićete, svaki procenat povećanja cene gasa je od velikog značaja za kućni budžet svakog građanina Srbije koji živi od svog rada.
Ukoliko ova važna oblast nema dovoljno jaku potporu u smislu regulisanja prava i obaveza onih koji te usluge pružaju i onih koji primaju, tada te odredbe neće biti dovoljno konkretne, neće biti dovoljno efikasne.
Liberalno demokratska partija odnosno nekoliko nas iz LDP smo podneli amandman u tom smislu i očekujemo da se taj amandman uzme u obzir kako bi se zaista popravio odnos države prema potrošačima ovih opštih ekonomskih usluga, odnosno dobara.
To su dve osnovne zamerke koje imamo u odnosu na ovaj zakon, a ima još jedna ozbiljna primedba, a to je na član 129. tačka 4. zato što se potpuno nerazumno i nepotrebno predviđaju uslovi za nosioce sistema zaštite. Šta to znači? To znači, recimo, da Ministarstvo vodi ne samo evidenciju udruženja i saveza, nego da Ministarstvo vodi računa o tome i preuzima diskreciono pravo da ceni da li ta udruženja imaju kadrove određenih kapaciteta u smislu profesionalnosti, znanja i veština.
Dozvolićete, to je zaista neumesno i to je prekoračenje ovlašćenja Ministarstva u pogledu udruženja i saveza koji imaju pre svega obavezu da štite potrošače. Valjda će se udružiti i zaista zaštititi te potrošače, a ne da Ministarstvo vodi računa o njihovim sposobnostima, da sprovedu zaštitu prava potrošača.
Dakle, sve u svemu, ovaj predlog zakona o potrošačima ima takve nedostatke koji ga jednostavno ne kvalifikuju za to da ih LDP podrži, pa iz tog razloga, ukoliko se amandmani LDP ne usvoje, mi u danu za glasanje ne možemo da damo podršku za ovaj zakonski predlog.

Zahvaljujem gospođi potpredsednici. Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na početku nekoliko reči o zakonu o akreditaciji.
Mogu reći da je ovakav zakon potreban uz jednu konstataciju, da je akreditaciono telo Srbije poslednjih godina dobro radilo, ali kao i u svemu drugome, Vlada pravi problem. Evo kako.
Naše akreditaciono telo Srbije je pridruženi član Evropske kooperative za akreditaciju od 2002. godine. Godine 2007. je potpisan memorandum sa evropskim institucijama koje se bave tom problematikom. Dana 17. februara naše telo je postalo pridružena članica međunarodne kooperacije za akreditaciju laboratorija.
Dame i gospodo narodni poslanici, vi koji hvalite ovaj zakon o akreditaciji, vidite kako Vlada pravi problem? U zadnjih godinu i po dana stizali su dopisi od ovih tela da to telo mora formirati nadzorni odbor jer preti isključenje kao pridruženog člana.
Godinu i po dana Vlada ima taj signal. Preko 20 pisama je stiglo iz EU oko formiranja nadzornog odbora. Da li znate zašto je važan nadzorni odbor? Zato što se bavi ozbiljnim problemima i nadzire rad tog tela. Bez tog tela ne može akreditaciono telo Srbije da funkcioniše na valjan način. Dakle, 20 pisama iz EU, opomena pred isključenje kao pridruženog člana i Vlada nalazi solomonsko rešenje da predlaže novi zakon.
Osnovno pitanje je – šta ste radili godinu i po dana? Da li je postojao taj zakon? Da li je postojalo to telo? Jeste. Zašto niste imali nadzorni odbor? Zato što Vladu to ne interesuje.
Sada nam šaljete gospodina Tomicu Milosavljevića, ministra zdravlja, da ovaj zakon brani. Gospodin Milosavljević kao ministar zdravlja je vodio borbu sa skupštinskog Odbora za zdravlje četiri godine, ne želeći da formira nacionalni savet zdravlja. Dakle, to je princip ponašanja ove vlade. Vas to interesuje. Nađite solomonsko rešenje da proučite novi zakon. Da li je to telo postojalo u starom zakonu? Naravno da jeste.
Zašto niste formirali nadzorni odbor? Da bi ste se bavili spekulacijama. Zato Vlada pravi probleme. Toliko o tom zakonu o akreditaciji. Ovo građani Srbije moraju znati, kako vi poštujete evropske direktive. Kada dobijate opomene, onda vas baš briga, ne reagujete na to.
Sada bih rekao nešto o ovom zakonu o zaštiti potrošača. Moram reći da mi se čini, s obzirom na stanje u kojem se upravo nalazi, da je možda bilo dobro doneti zakon o zaštiti građana i potrošača od ovakve Vlade i od ovakve vlasti. Mislim da bi prvo taj zakon trebalo doneti.
Gospodine ministre, vi ste u jučerašnjem izlaganju u popodnevnim časovima rekli sledeće – to znači da se u odnosu dosadašnje propise iz ove oblasti prvi put uspostavlja sistem koji je u potpunosti usaglašen sa standardima zaštite potrošača na jedinstvenom tržištu EU i to u povoljnom smislu.
Gospodine ministre, mi smo dobili ovaj zakon sa objašnjenjem zakona, objašnjenjem pojmova i svim direktivama EU i molim vas, gospodine ministre, da okrenete stranu 212. Na strani 212. direktiva EU 2002/65 itd. sa dodatkom iz 2007. godine što se tiče finansijskih usluga piše – neusklađeno. Kako možete tvrditi u obrazloženju da je to usklađeno, a pošaljete nam predlog zakona gde piše da nije usklađeno?
Gospodine ministre, u objašnjenju pojmova tačke 13. član 5. kažete – finansijske usluge jesu bankarske kreditne usluge. Da li postoji taj odeljak u ovom zakonu, gospodine ministre? Zašto nam objašnjavate nešto što ne postoji u zakonu? Zar niste imali toliko sluha ili niste čitali zakon da ono što napišete, što ga izbacite iz zakona da ne stoji u obrazloženju zakona?
U svom obrazloženju ste rekli da je bilo javnih rasprava. To niko ne spori. U štampi se može naći i iz vaših reči se može zaključiti da je bilo takvih 12 rasprava. Šta je iz tih rasprava proisteklo? Da li je zakon dobio podršku na tim raspravama? Da li su se čula neka druga mišljenja, gospodine ministre? Čula su se.
Epilog svega toga na nekoliko dana pred dolaženje ovog zakona finansijske usluge odnosno krediti banaka se izbacuju iz Predloga zakona. Zbog čega, gospodine ministre? Obrazloženje – tražila je NBS. Da li je to možda u vezi sa novim zakonom o NBS koji smo usvojili pre izvesnog vremena, letos? Da li je to možda u vezi one plate guvernera NBS u trajanju pet meseci, to građani Srbije moraju znati, koja iznosi 450.000 dinara? Da nije možda u vezi sa tim?
Kao vrhunac licemernog ponašanja oglašavaju se banke, udruženja banaka koja kažu da se ne slažu sa takvom odlukom. Krajnje licemerno. Zbog čega, gospodine ministre? Zato što su trenutno u zemlji Srbiji kamate koje se obračunavaju građanima i privredi kao na buvljoj pijaci, kao na buvljaku na Novom Beogradu. Za jednu istu vrstu kredita kod jedne banke je 5%, kod druge 8%, kod treće 15%, kod neke 25%. To je tako. To je tako kada se uništi bankarski sistem države, pa se dovedu te banke čiji su vlasnici tajkuni, pa onda oni diluju sa kamatama i zavlače ruke u džepove građana Srbije.
Više smo očekivali, gospodine ministre, od ovog zakona, ali ovaj zakon, na kraju ću reći i to, ne reguliše tri ključne stvari. Ne reguliše usluge od opšteg ekonomskog interesa i to su kolege poslanici govorili, vezano za struju, gas, vodu. Ne reguliše učešće politike u zaštiti potrošača.
Kako mogu biti dvostruki aršini za udruženja potrošača gde tražite pravni fakultet, tražite ono, tražite ovo, a u Ministarstvu može i viša škola. Da li je to namirivanje partijskih interesa? Da li to neki vaš partijski aparatčik treba da se zaposli u tom istom ministarstvu? To je to. To je potpuno jasno.
Treće, da li je građanima, s obzirom na ovakav zakona, omogućena dostupnost pravdi? Nije, gospodine ministre. To je ono što interesuje građane Srbije. Nijedan od ova tri cilja ovaj zakon nije obezbedio.
Ono što je najgore i ono što treba građani Srbije da znaju, oni žive u nepravnoj državi. Da im se ruka zavlači u džep na najdrskiji i bezobrazniji način. Mi za ovakav zakon ne možemo dati glas.

Narodni poslanik Jorgovanka Tabaković. Samo da vas obavestim da ćemo u skladu sa članom 87, a radi efikasnosti rada, raditi i nakon 18.00 časova danas. Izvolite, gospođo Tabaković.

Da li biste mi samo rekli koliko je minuta preostalo našoj poslaničkoj grupi?

Šesnaest minuta.