Narodna poslanice, član 32. ne može biti prekršen u toku ovog dela sednice. Zahvaljujem.
Da li neko još od predsednika ili ovlašćenih predstavnika želi reč? Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković, povreda Poslovnika.

Povreda Poslovnika, član 103. stav 4, a u vezi sa članom 107. Vi kao predsedavajuća povređujete dostojanstvo Narodne skupštine, a na to vam ukazujem u skladu sa članom 103. stavom 4. ukazujući u čemu se sastoji ta povreda.
Samim tim što stavljate Poslovnik Skupštine i vaše pravo na uključivanje tona, mikrofona, ispred Zakona o Vladi, Zakona o ministarstvima gde se određuju nadležnosti, uveravajući nas da je to manje važno od toga ko je trenutno prisutan kao bilo koji član Vlade, vi povređujete dostojanstvo Narodne skupštine, povređujete elementarnu logiku nas koji protiv toga protestujemo, a i samim tim što meni kažete da ne mogu da dobacim, a samo govorim da mi ne treba objašnjenje, jer se neobjašnjivo ne može opravdati. Povredili ste dvostruko dostojanstvo Skupštine.
Ne želim da se o tome Skupština izjašnjava, jer je 126 ruku moguće i, redovno to radi, da poništava i elementarnu logiku, ali i Ustav i zakon.
Samo želim da se ovo čuje, do trenutka kada mi ne isključite mikrofon i kada mi ovaj važeći Poslovnik daje pravo da to kažem. Zaista mi ne treba da objašnjavate ono što niste u mogućnosti.

Nije povređen nijedan od citiranih članova. Kao i bilo koji drugi predsedavajući, u obavezi sam da objašnjenje dam. Narodni poslanik ima slobodnu volju da ne bude zadovoljan objašnjenjem i to je tako jasno napisano u članovima Poslovnika koji tretiraju pravo na reč zbog povrede Poslovnika da zaista nema mesta tumačenju.
Narodna poslanica Judita Popović želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Nažalost, stvarno bih volela da vam citiram član 103. stav 1. Poslovnika koji kaže: "Narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine". Dakle, povreda u postupanju predsednika. Smatram da vi nemate u skladu sa članom 32. stav 2. Poslovnika uredno ovlašćenje…

Narodna poslanice, član 32. ne može biti povređen. Molim vas da pročitate i upozoravam vas da zloupotrebljavate pravo da dobijete reč na osnovu člana 103.
Narodni poslanik Zoran Ostojić želi da govori o povredi Poslovnika.

Gospođo Čomić, drugi put već kršite Poslovnik, član 107 – dostojanstvo Skupštine. Potpredsednice, ne možete isključivati tako mikrofon dok se ne kaže o čemu se radi.
Gospođa Judita Popović vas pita da li imate pismeno ovlašćenje? To reguliše Poslovnik. Pokažite ga i onda vodite ovu sednicu u skladu sa Poslovnikom. Ako nemate pismeno ovlašćenje… (isključen mikrofon)… znate li da smo doneli Zakon o mobingu. Ovo je mobing. Vi ste naš poslodavac. Ovo se odnosi na vas.

Narodni poslaniče, vas podsećam da Poslovnik zabranjuje da se ponavlja povreda Poslovnika koja je jednom izrečena.
Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa žele reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Milorad Buha. Izvolite.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, počeću sa primedbom predsednice Skupštine i predsedništva Skupštine zbog jučerašnjeg dana.
Naime, juče smo počeli tri tačke, vrlo važne tačke dnevnog reda. Niko od narodnih poslanika, bar naša poslanička grupa nije znala šta će se razmatrati na jučerašnjoj sednici. Poslanici su u obavezi da se pripreme i da pripreme, posebno oni koji izlažu, da pripreme adekvatan govor i da sa sobom imaju adekvatnu literaturu, sa svim predlozima zakona, podzakonskih akata itd.
U nemogućnosti smo da saznamo koja će tačka dnevnog reda biti razmatrana na toj sednici. To je bio prvi radni dan. Dnevni red se čuva u najstrožoj tajnosti. Izgleda da je to najbolje čuvana državna tajna, šta će se razmatrati na sednici Skupštine, što je apsurd.
Poslanici su u obavezi da nose na desetine i stotine, pa čak i hiljade listova zakona, predloga zakona, podzakonskih akata i drugih materijala. Otprilike, na desetine kilograma materijala donositi ovde, samo zato što ne znamo šta će biti razmatrano. Koga je to briga što teglimo ovo i ne znamo da li će to biti.
Konkretno, bio sam u *Prelici juče, spremajući se za ove dve tačke dnevnog reda, međutim, nisam očekivao da će biti razmatrano to. Na sreću nisam juče bio prozvan ovde da govorim da bih danas mogao da se pripremim sa tim svim materijalima. Da sam govorio, sigurno ne bih imao ovu argumentaciju koju ću imati danas.
Zašto to dozvoljavate sebi? Predsednica Skupštine danas nije otvorila ovu sednicu. Juče je odlazila u više navrata itd. Razumem sve obaveze, ali zašto držite dnevni red kao najstrožu državnu tajnu? Sasvim je primereno, predsednik Skupštine, generalni sekretar Skupštine, pre otvaranja redovnog zasedanja kaže – razmatraćemo te i te tačke, ono što je dospelo, ono što ste u predsedništvu dogovorili da se razmatra. Ovako smo mi u nemogućnosti, poslanici, da se pripremimo.
Dva meseca nema Skupštine i onda odjednom tri tačke dnevnog reda, vrlo važne, vrlo osetljive, vrlo značajne za građane, vrlo značajne za celokupno društvo, zbijete to u desetak časova rada. Poslanici normalno nisu očekivali da će se razmatrati druga i treća tačka koje su sada spojene u drugu itd.
To je načelna primedba SRS i pretpostavljam svih drugih poslanika. Nemojte to činiti ubuduće, nemojte kriti dnevni red, nema razloga. Objavite to transparentno onako kao što je to normalno u civilizovanom svetu, da se zna šta će se raspravljati.
Ove dve tačke dnevnog reda koje su spojene u jednu, samo su delimično povezane, ali su značajne, koliko jedna toliko i druga. Ova druga, vezano za Predlog zakona o zaštiti potrošača, vrlo je značajna sa aspekta svakog građanina Republike Srbije.
Počeću sa normativnom aktivnošću države i ukazati na osnovne probleme u primeni zakona koji je usvojen u ovoj skupštini 2005. godine, a odnosi se na zakon o zaštiti potrošača. Taj zakon je usvojen pre pet godina.
Nadležno ministarstvo, odnosno Ministarstvo trgovine i turizma, potrudilo se da izradi i određenu podzakonsku regulativu, to je Nacionalna strategija za razvoj trgovine iz 2009. godine, zatim Nacionalni program za zaštitu potrošača iz 2007. godine, a odnosi se na srednjoročje 2007-2012. godina. Pri Ministarstvu trgovine i turizma formirano je Odeljenje za zaštitu potrošača i Centar za zaštitu potrošača sa direktnom komunikacijom sa potrošačima.
Međutim, šta je osnovna suština, šta je osnovni problem kod ovog zakona, odnosno kod ove materije? Problem je u tome što mi faktički nismo oživotvorili ni zakon, ni podzakonske akte. To vi sami priznajete jer u pojedinim materijalima, u pojedinim diskusijama koje ste vodili u krnjoj javnoj raspravi, a rekli ste da ne postoji sudska praksa, ako ne postoji sudska praksa, znači da država nije radila. Konkretno, vaše ministarstvo nije radilo u ovoj oblasti.
Ko ima zadatak da štiti potrošača? Država. To je imperativna naredba Ustava, koji u članu 90. kaže sledeće – Republika Srbija štiti potrošače. Posebno su zabranjene radnje usmerene protiv zdravlja, bezbednosti, privatnosti potrošača, kao i sve nečasne radnje na tržištu. Kad sam izneo konstataciju da država nije štitila potrošača, imao sam u vidu zakonske obaveze koje proizilaze iz ovoga zakona podzakonskih akata, nacionalne strategije i drugih zakonskih propisa koji nalažu da se potrošač štiti.
Zašto vi donosite ovaj zakon? Imate zakon koji je u javno-pravnom smislu konstruisao zaštitu potrošača. Na koji način? Postoji nadležnost ministarstva u smislu zaštite, postoje inspekcijske službe koje vrše zaštitu, postoje drugi državni organi koji su u obavezi da štite potrošača, ali činjenica je da mi potrošača ne štitimo. Vi, u ime Vlade, u ime ministarstva, inspekcijske službe niste napravili napor da zaštitite potrošača.
Ministar, pre nego što je predložio ovaj zakon, morao je da napravi analizu i da kaže koji su problemi u ovoj oblasti. Na milione problema, na milione nezadovoljnih potrošača, u svim sferama, i u oblasti proizvodnje, prometa, distribucije roba i kod usluga. Vi ste svesni svega toga.
Kada vam se postavlja pitanje zašto službe ne rade, zašto inspekcije ne rade, onda izađete sa određenim podacima koji pokazuju da inspekcije rade i kada podnosite izveštaj o radu ministarstva, onda kažete - nadležna inspekcija je izvršila toliko i toliko kontrola, podneto je toliko prijava, oduzeta imovinska korist u tom i tom iznosu, itd, ali je sve to prazno. Zašto? Zato što se ne štite potrošači, štite se trgovci, štite se monopolisti. Vašim neradom, jer da inspekcije rade, da država štiti potrošača, onda ne bi bilo monopolskog položaja, onda ne bi bilo privilegovanog statusa trgovaca.
Ako vidimo stanje i sagledamo stanje u oblasti trgovine, onda vidimo da su sva društvena preduzeća u oblasti trgovine privatizovana. Na koji način? Jedan deo je oteran u stečaj, jedan deo je prodat, ali kome? Trgovinskim lancima. Kojim? Slovenija, Hrvatska. Slovenačka preduzeća trgovačka i hrvatska vladaju našim tržištem, iza njih stoji nemački i austrijski kapital koji je uložen u te lance da bi osvojili ovo kao svoju bazu za razvoj trgovine.
Vi ste toga svesni, građani su toga svesni, ali je žalosna činjenica da država nema mere kontrole zaštite potrošača. Vi ne preduzimate ništa da uđete u te lance, vi ne smete ući u te lance. Ako grešim, izađite sa podacima i recite koliko ste izvršili kontrola u tim lancima, koliko je utvrđeno kontrola.
Na Ju tjubu je izlazila jedna slika o tome na koji način se vrši falsifikat na deklaracijama mesa. Šta je napravila inspekcija? Došla je drugi dan. Pardon, došla je treći dan. Drugi dan je bilo sve zatvoreno, niste mogli ući. Takav je odnos trgovaca prema vama.
Šta je tu napravljeno? Taj koji je, ako je lažirao, treba da završi u zatvoru. Protiv njega da se podnese krivična prijava i da završi u zatvoru. Ako je čovek bio u pravu, onda je neko morao da odgovara. Da li je odgovarao? Nije. To je samo jedan segment, jedna slika našeg stanja u društvu.
Idemo dalje. Kažete da je EU dala dva miliona evra da bi se ušlo u inoviranje zakonskog projekta, rekonstrukcija ove oblasti, donet novi zakon, utvrđene nove nadležnosti, itd. EU je to učinila u cilju unapređenja u oblasti zaštite potrošača. Dva miliona evra su adekvatna sredstava da bi se ušlo u ovu oblast i došlo do adekvatnog zakona, primenila određena praksa, primenila uporedna zakonodavstva i inkorporiralo sve to u domaće zakonodavstvo.
Problem je u tome, a to ste vi slušali, ministre, u više navrata, pojedine predstavnike udruženja za zaštitu potrošača. Ukupno, ono što sam dobio informaciju, negde oko 97 asocijacija je registrovano u ovoj oblasti. Vi ćete to sad posle ovog zakona dobiti, pratićete tu analizu, samo ono što ste propisali zakonom – 50 potrošača, je u koliziji sa Zakonom o registraciji udruženja građana, tamo kaže – tri.
Kako ste to predložili? Zašto ste to predložili? Zašto je to ugrađeno u ovaj naš predlog zakona? Zašto je došlo do te kolizije? To je sada pitanje. Kolizija zakona iz oblasti trgovine, ovoga zakona i zakona u oblasti trgovine, iz oblasti cena, iz oblasti obligacionih odnosa, drugih ugovora, privrednog prava, itd, to je evidentno.
Udruženja građana u zaštiti potrošača su vam htela ukazati i pokušala su i pismeno i usmeno i na rigidnim sastancima koje ste organizovali. Reći ću ono što sam čuo od njih, nisam bio prisutan, međutim, dobio sam nekoliko informacija vrlo bitnih, vi jako dobro znate o kome se konkretno radi, a ja ću ovde pročitati jednu izjavu predsednika najveće nacionalne asocijacije potrošača.
Vaš kolega se smeje ovde, međutim, nije to smešno, zato što čovek kada iznosi određene stvari u javnost on mora da odgovara za to. Vi niste demantovali ovo. Radi se o Goranu Papoviću, predsedniku Nacionalne asocijacije. On je Novosađanin, znam tu strukturu, potrudio sam se da se pripremim za ovu sednicu i nije smešno.
Molim vas, nije smešno. Možda je čovek neozbiljan, ali vi onda kao ministarstvo morate ga upozoriti zato što iza sebe ima 25 – 26 asocijacija koje rade zajedno sa njim i koje govore istinu, toga ste svesni, jer se njima obraćaju oštećeni kupci, oštećeni potrošači koji ukazuju na probleme u toj oblasti. To nije smešno.
Ljudi se svakodnevno suočavaju sa tim problemima i pokušavaju tražiti rešenje. Ne mogu ga naći kod državnih organa, a traže ga alternativno kod raznih institucija koje su osnovane. Zašto u pravnom životu ima 97 ili 98, možda i preko 100 organizacija, verovatno je daleko više neregistrovanih, samo zato što su problemi u toj oblasti. Vaša je obaveza, vaš zadatak, da ispravljate te probleme.
Da sve ono što je od strane potrošača ocenjeno kao štetno, kao nesavesno, ono što ga iritira, morate ga saslušati i reći mu: Niste u pravu zbog toga i toga, ili jeste u pravu preduzećemo zakonom utvrđene mere i podneti prijavu protiv onih koji su učinili povredu određenog zakonskog propisa. Da se vratim na gospodina Papovića. Evo, to je 27.9.2010, znači to je friško, objavljeno u "Presu". Njega čudi brzina podnošenje ovoga zakona s obzirom da se ovaj zakon, kako on kaže, kiselio dve godine u Ministarstvu.
Kaže Papović:" Jedina strategija Ministarstva trgovine u ovom trenutku je zaštita trgovaca i monopolista, a ne potrošača." Vi morate njemu odgovoriti ministar je u obavezi, sada u ovoj načelnoj raspravi, a i u pojedinostima, da dokaže šta je strategija Ministarstva. Da li je strategija zaštita trgovaca i monopolista ili je stvarna zaštita strategija Ministarstva stvarna zaštita potrošača?
Što se tiče javne rasprave gospodin Papović kaže sledeće: "Da nije, pitam, bilo premalo javnih rasprava da bi te asocijacije, taj Vladin sektor ukazao na osnovne probleme u predlaganju samoga zakona." Znači, nacrt je bio u Ministarstvu otprilike dve godine i odjednom smo iz nacrta iznedrili predlog bez toga da smo išli da ta faza predloga bude jedno mesec dana da se održe nekoliko sesija, okruglih stolova, gde će se razmotriti predlog zakona. Ako je to iznenadilo njega, onda je iznenadilo i sve, jer je on najjači u smislu ekipe koju ima iza sebe. Dakle, jednu četvrtinu registrovanih organizacija ima on.
On kaže sledeće - bilo im je od značaja samo da se pojave dve ili tri organizacije koje su joj dale podršku i da tako u javnosti stvore sliku da su nešto kao uradili povodom toga. To je njegova izjava, uz to da se u više medija javio i ukazao na osnovne probleme u ovoj oblasti, nego danas, najmanje tri ili četiri godine on radi.
Da bih se pripremio za ovu sednicu, ja sam konsultovao svog prijatelja Slobodana Vlaisavljevića, koji je doajen u oblasti zaštite građana u postupku legalizacije i u postupku zaštite potrošača kod javnih preduzeća, javnih delatnosti i cena usluga u toj branši.
On mi je takođe ukazao na osnovne probleme u komunikaciji sa ministarstvom i ukazao na problem oko predlaganja zakona. Predlog zakona je ishitren, niko za njega nije znao sem Ministarstvo i ljudi za ZAM program. O tome ću nešto više kasnije.
Gospodin Vlaisavljević kaže sledeće, napisao mi je primedbe i ja ću ovde s obzirom na vreme, samo osnovno, oko statusa potrošača, i organizacija koje su u ovoj oblasti. Vi ste u ovom Predloga zakona rekli da će se ove organizacije potrošača, registrovane organizacije, mogu se finansirati iz budžeta RS. Koje će to organizacije biti i koje će se finansirati? Da li je to neki program iz Evrope i da li će se ta sredstva vratiti?
Samo još da ukažem javnosti na osnovne probleme kod finansiranja projekata od strane Evropske komisije i evropskih institucija. Ta sredstva koja dolaze, mi znamo šta je naša praksa. Sredstva koja se dobiju uđu u finansijski sistem RS i veliki deo tih sredstava se vrati. Na koji način? Konsultantske usluge, menadžerske usluge, izrade određenih projekata itd.
Ministre, vi morate reći javnosti koliko se od dva miliona vratilo EU, odnosno činovnicima, ljudima koji su izašli iz sistema, koji su došli ovde u sistem, pokupili pare i ta sredstva se vratila. Ta sredstva koja su došla od EU su državna sredstva RS i vi svima morate raspolagati na način kao što raspolažete sa svakim dinarom koji potiče iz budžeta RS. Dok ne date odgovor na ovo pitanje, sve ovo drugo što ste predložili, sve je šuplje.

Sada ovako, po Poslovniku se javio gospodin Slobodan Maraš.

Poštovano predstavništvo, dame i gospodo narodni poslanici,  gospodine generalni sekretaru skupštine, ne znam zbog čega se štampali i ovo podelili poslanicima, i ukazujem na član 27, poštovanje Poslovnika od strane predsednika skupštine, a vezano za član 96. Kada govori o vremenu i momentu kada može da govori šef poslaničke grupe ili ovlašćeni u poslaničkoj grupi, kaže se ovako:
"Predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe ima pravo da govori 20 minuta, s tim što to vreme može podeliti u dva dela". Dakle, tačka i ne govori kada. Mi ovde ne radimo po običajnom pravu, radimo po Poslovniku.
Hajde da poštujemo Poslovnik. Znači, potpredsednica skupštine Gordana Čomić je grubo prekršila Poslovnika kada je predsednika LDP, predsednika poslaničkog kluba, prekinula i rekla mu da ne može da govori sada, nego da može da govori na kraju. Nigde ne piše da može da se govori na kraju.
Ako ste menjali Poslovnik i ako svima nama treba vremena da se priviknemo koji je član, neke odredbe nisu menjane u tom poslovniku. Mi ne možemo da radimo po običajnom pravu, mi smo partija koja sve vreme insistira da se poštuju pravila i da se donose pravila po kojima svi moramo da igramo isto. Ne vidim razlog za ovako bahato ponašanje, za oduzimanje reči u momentu kada je predsednik LDP počeo da se obraća kao predsednik poslaničke grupe.
Još jednom – može da govori 20 minuta, s tim što vreme može podeliti u dva dela. Da li će to biti kao prvi ili peti govornik, to ne piše. Kako će vremenski podeliti, ne piše. Molim vas da priznate grešku i tražim da se u danu za glasanje Skupština izjasni da li je učinjena povreda Poslovnika.