Dame i gospodo narodni poslanici, i za SNS su ova dva zakona izuzetno značajna i pridružio bih se gospodinu Šamiju u jednoj kritici skupštinske većine što je ova dva zakona spojila u jednu raspravu, jer je očigledno da nemamo često prilike ovu tematiku da razmatramo na sednicama Skupštine.  S obzirom na činjenicu da su ovo stvarno važne oblasti, trebalo je dati prilike poslanicima da se možda i bolje pripreme, ali i dovoljno vremena da se o ovome prodiskutuje na što kvalitetniji način.
Što se tiče zakona o plovidbi i lukama i na taj zakon, kao i na zakon o vazdušnom saobraćaju, SNS je podnela jedan, rekao bih, veći broj amandmana, 40-ak amandmana i na jedan i na drugi zakon, po 40, što znači da smo dobrim delom i nezadovoljni svim onim što je predloženo od strane Vlade.
Dakle, zakon o plovidbi i lukama, mislimo da je, kada su u pitanju vodni putevi, jako malo ulagano u prethodnih deset godina. Otkada smo ušli u taj proces tranzicije, od 5. oktobra, po nekim procenama preko 80 milijardi evra ušlo je u Srbiju ovako ili onako, da li kroz izvoz, da li kroz donacije, kroz nepovratnu pomoć, kroz doznake, nebitno je sada. I ako se nešto ulagalo u tu putnu infrastrukturu, znači, ulagalo se bukvalno u puteve, u drumove, jako malo u železnicu, nešto u vazdušni saobraćaj, ali skoro ništa u vodeni saobraćaj.
Isto tako, nismo imali nikakvu strategiju kada je bio u pitanju proces privatizacije u prethodnom periodu, kada su se privatizovale luke. Danas smo došli u situaciju da sve te luke koje su privatizovane faktički ne obavljaju delatnost koju bi trebalo da obavljaju, da su vlasnici tih luka mnogo više zainteresovani za to gradsko građevinsko zemljište, nego da nastave sa delatnošću koja je bila primarna.
Nažalost, i zakon gospodina Dulića, koji im je omogućio da otkupe to zemljište, nije išao na ruku očuvanju tih luka i da smo sada u situaciji – da li da gradimo nove luke, pošto od ovih najverovatnije nema ništa. Da li ćemo da se oslanjamo na EU, da li je EU spremna uopšte da ulaže u luke u Srbiji?
Jer, ako već mi nismo spremni da ulažemo, možda taj deo ne zanima nju, pre svega, zanima je transport. U situaciji smo da ne možemo da ostvarujemo skoro nikakav prihod od tih vodenih puteva, jer prihod se ostvari preko luka, a ne preko transporta. Tu, pre svega, imamo trošak, trošak za održavanje tog vodenog puta.
Prema tome, bitno je da se kaže da se jako mali deo transporta odnosi na vodene puteve. Po nekoj statistici koju sam uspeo da pronađem, to je nepunih 5%. Naša zvanična želja jeste da se to poveća nekih 15%, ali da se to kod nas sve, nažalost, svodi na transport šljunka, na transport peska, kamena, eventualno i da je, eventualno, možda "Ju Es Stil" neko ko je uspeo da delimično iskoristi te vodene puteve i da, eventualno, napravi znatne uštede u troškovima gde transportni troškovi bitno opterećuju svaki proizvod.
Posebno bitno opterećuju našu proizvodnju, naš izvoz, s obzirom da je naš izvoz radno i resursno opredeljen. Količinska cena našeg izvoza je izuzetno mala pa bi smanjenje troškova transporta bitno uticalo na konkurentnost naše privrede i konkurentnost našeg izvoza bude na znatno većem nivou.
Želeo bih da kažem, isto tako, što se tiče međunarodnog transporta da je jako malo toga što se odvija preko teritorije Srbije, da smo na sreću ovaj most "Slobode" uspeli da odradimo, ali da sve ono što se tiče održavanja putnih pravaca nismo uradili ili da smo uradili jako malo i da se, pre svega, oslanjamo na EU i na njenu dobru volju, prenebregavajući činjenicu da je to i te kako i u našem interesu.
Što se tiče zakona o vazdušnom saobraćaju, mislim da je ono što je najbitnije da se kaže, a što nisu rekle moje kolege, u ove prethodne dve godine Direktorat, pa i kontrola leta, Agencija za kontrolu leta su radili na jedan nezakonit, neustavni način što bi potvrdio i Ustavni sud.
Čini mi se da je ovaj zakon ovako brzo, nekompletno, umnogome i nedosledno, jako brzo došao pred nas poslanike, na skupštinsko zasedanje. To je jedan od razloga zbog čega imamo i ovoliki broj amandmana Vlade na zakon koji je i sama prihvatila.
Znači, činjenica je da je ogroman novac koji se od preleta slivao u Direktorat, trošen često nenamenski, da smo mi u ovoj skupštinskoj sali jako često o tome govorili, da su u to, nažalost, bili preko saveta, budućeg upravnog odbora, upleteni i pojedini ministri. Svi oni su izbegavali da prihvate činjenicu, da taj novac pripada Republici Srbiji, da pripada republičkom budžetu i da je možda nešto što, pre svega, treba pohvaliti u ovom zakonu je i činjenica da se to najzad priznalo i da su to sada sredstva koja pripadaju Republici Srbiji.
Na osnovu toga, računam da ćemo i u ovoj oblasti imati znatno bolju situaciju nego što smo imali do sada, da ćemo imati mnogo manje monopola, da smo trebali da imamo mnogo manje monopola, mnogo ličnih, grupnih interesa, a da se, nažalost, ovaj predlog zakona u to nije uverio.
Mislim da je predlogom zakona Direktorat dobio prevelika ovlašćenja, prevelike ingerencije, da je ovim predlogom zakon zamišljen kao javna agencija, da to nije najbolje rešenje. Što se SNS tiče, mislim da je Ministarstvo trebalo da ima znatno aktivniju ulogu, da je u okviru Ministarstva potrebno da postoji organizaciona jedinica koja bi se bavila vazdušnim saobraćajem, da takva rešenja imamo i u okolnim zemljama, da to nije protiv direktive EU, onako kako tvrde gospoda, koja su nazovieksperti za vazdušni saobraćaj. Pomenuo bih da je takvo rešenje u Sloveniji, koja je, jako vam je dobro poznato, članica EU.
Imamo jako puno dezinformacija kada je u pitanju ova oblast, da se računa na to, da i poslanici i javnost jako malo znaju o svim propisima i svim regulativama koje su donesene u godinama koje su iza nas i da se na osnovu toga javnost, poprilično, i obmanjuje.
Ono što bi SNS zamerila Direktoratu je to, pomenuo bih par članova koji su po nama bitni, a kažem, imamo preko 40 amandmana. Bar polovina se odnosi na ingerencije Direktorata. Recimo, u članu 14. određivanje vazduhoplovnih subjekata odgovornih za bezbednost pripada i nadležnosti Direktorata. To nikako ne može da bude njegova nadležnost, na kojoj će privredni subjekti da učestvuju na tržištu tih, da kažem, vazduhoplovnih usluga. O tome mora misliti, pre svega zakon o akreditaciji koji smo upravo imali.
Moraju stručna tela da izdaju sertifikate pojedinim privrednim subjektima. Direktorat eventualno može da kontroliše njihov rad, da se bavi nadzorom, da daje neke svoje primedbe, ali ovakav predlog stvara mogućnost za monopole, stvara mogućnost da Direktorat, koji je do sada na jedan drzak i nezakonit način, kažem, trošio milione, a neki pominju čak i blizu 500 miliona evra da je potrošeno bez ikakve društvene kontrole, daje sebi mogućnost da odlučuje koji su to privredni subjekti koji će na tom tržištu u toj vazduhoplovnoj privredi da igraju glavnu reč. Znači, to je za SNS neprihvatljivo.
Dalje, što se tiče ingerencije Direktorata, on po ovom predlogu zakona vodi bazu podataka o događajima, koristi i razmenjuje te podatke iz oblasti bezbednosti. Mislimo da je i to jako neozbiljan predlog, jako neozbiljan institut, da ta oblast prikupljanja podataka, čuvanja, korišćenja podataka, u vreme kada smo svi svesni da ima jako puno problema širom sveta kada je u pitanju vazdušni saobraćaj, kada su u pitanju i te terorističke opasnosti koje se često nadvijaju pre svega nad aviosaobraćajem, ne bi trebalo da bude posao Direktorata.
To mora da radi Ministarstvo, zato moraju da postoje makar podzakonski propisi koji bi tu oblast uređivali. Preozbiljna su to pitanja da bi se tek tako prepustilo Direktoratu, njihovoj dobroj volji i njihovoj sposobnosti da te podatke na pravi način iskoriste, da prepoznaju eventualno opasnosti kada je u pitanju bezbednost u vazdušnom saobraćaju, i to po nama ne može da ide ovako kako je dato u zakonu.
U članu 73, recimo, koji se odnosi na naknadu za pružanje usluga, mislimo da je to nejasno, nejasno je ko propisuje da u tom smislu moramo, intervenisali smo amandmanom, nadamo se da ćete za to imati razumevanja i da Direktorat neće moći samovoljno da propisuje takse i naknade, i na taj način isto tako nekim privrednim subjektima, stavlja ih u poziciju da su privilegovani ili da sužava tržište, odbijajući neke druge koje nisu sposobni da neke takse i naknade koje nisu možda srazmerne našim mogućnostima, našim troškovima ili nekim međunarodnim propisima i cenovnicima zloupotrebljava.
Zatim, u članu 54 - naknada, naplata za potvrde kada je u pitanju buka i štetni gasovi. To je u suprotnosti sa Zakonom o administrativnim taksama. To isto tako nije uređeno Zakonom o administrativnim taksama i nije moglo da se nađe u ovom zakonu o vazdušnom saobraćaju.
U članu 159. imamo, recimo, da je Direktorat ovlašćen za obavljanje osnovnih pregleda vazduhoplova. Čak u 161. članu - da svaki treći periodični pregled obavlja. Otkud to da li će Direktorat biti tehnički i kadrovski opremljen da izvrši taj pregled, da li to treba da rade stručne institucije, odnosno stručni privredni subjekti, naučne institucije ili to treba da radi inspektorat.
Čini mi se da to ne treba da bude delokrug njegovog rada i čak je Direktorat dao sebi za pravo u članu 235, recimo, da uvodi međunarodne standarde, da primenjuje međunarodne akte i propise, to je nešto što pripada Republici, to je oblast koju uređuje Republika. Kako može Direktorat da o tome odlučuje? To mora da prođe kroz skupštinsku proceduru i mislim da je sebi dao i suviše prava kada je u pitanju ova oblast.
Ono što je možda zanimljivo, čitao sam, pa još malo nisam mogao da verujem, ali i poslanici skupštinske većine bi mogli da se time malo pozabave, to je član 266. Zakona, gde se nekome u Republici Srbiji garantuje radno mesto. Postoje dva čoveka, to je direktor Direkcije za civilno vazduhoplovstvo i zamenik direktora, kojima se garantuje radno mesto.
Danas u Srbiji, kada smo prethodne dve godine imali preko 180 hiljada izgubljenih mesta, kada ljudi koji svakodnevno ostaju bez posla, razmišljaju šta će sutra, ova dva gospodina imaju zakonom zagarantovano radno mesto.
Agencija se formira, javna agencija, a oni koji su bili direktori u ovom telu postaju direktor i zamenik direktora u toj agenciji. Znači, ne samo da su zaposleni, nego dobijaju i direktorske fotelje. To stvarno za ovih par godina, koliko sam poslanik, nisam ni u jednom zakonu video.
Gasite jednu instituciju, valjda raspisujete javni konkurs. Taj čovek koji je bio direktor u nekom drugom telu može da konkuriše, može da bude ponovo izabran, ali da mu zakon garantuje da će biti direktor i zamenik direktora, da će i u tom novoosnovanom telu, u toj novoj osnovanoj agenciji da mu garantuje direktorsko radno mesto, mislim da je ovo krajnji bezobrazluk, pre svega prema hiljadama građana koji su danas u Srbiji bez radnog mesta.
Podsetio bih vas da 700 hiljada ljudi zvanično na birou čeka na radno mesto, da se ova gospoda nisu ni pokazala na svojim radnim mestima jer ne bi Ustavni sud donosio ustavnu odredbu kojom je osnivanje tih tela bilo neustavno. Prema tome, mislim da je to za brisanje i to je SNS jednim amandmanom i tražila. Pozivam i poslanike većine da ovakav način i ovakva zakonska rešenja ne dozvole jer je ovo najobičnija drskost i bahatost.
Mislim da ima još stvari kojima je, naravno, SNS nezadovoljna. Pre svega bih naglasio kada je u pitanju vazduhoplovni sport, sportsko–amatersko-turistička avijacija, da je u zakonu tome posvećeno jako malo prostora, jako malo pažnje, da je i u toj oblasti Direktorat dao sebi za pravo da se o svemu i svačemu pita, da ima monopol nad svim i svačim.
Dolazimo u situaciju da vučenje jedrilica i skakanje iz padobrana predstavlja uslugu i da zato, recimo, morate da budete registrovani komercijalni avioprevoznik, da nije ostavljeno dovoljno prostora avioklubovima, sportskim aktivnostima. Recimo, mi Jagodinci imamo jedan memorijalni aeromiting "Goran Ostojić", gde je jako često, faktički i skoro uvek, prisutna vojska, prisutni su helikopteri Vojske.
Da li Vojska, da li policija, kada učestvuje u ovakvim manifestacijama, uopšte ima pravo na učešće, s obzirom da nije registrovana kao javni avioprevoznik? Kakav je odnos ovog zakona prema takvim događajima? Mislimo da to nije u dovoljnoj meri rešeno.
Još jedna nelogičnost kada je u pitanju padobranstvo. Ovde se padobranci tretiraju kao vazduhoplovno osoblje. Direktorat za civilno vazduhoplovstvo njima izdaje dozvolu da mogu da budu padobranci. Toga nema, koliko sam se ja informisao, nigde u međunarodnom zakonodavstvu. Sve to potpada pod sportsko nadmetanje, pod aeroklubove.
Vazduhoplovni savezi bi trebalo da budu ti koji bi eventualno davali dozvole ili bi na tome trebalo da rade aeroklubovi, ili bi trebalo da postoje neki propisi, ispiti ili šta još, da bi se nekome dala dozvola da bude padobranac.
Mislim da se predaleko otišlo sa ingerencijama Direktorata i po nama je to nastavak one politike koju smo imali u prethodnom periodu, bogami sedam godina od raspada Jugoslavije ova oblast nije bila uređena onako kako treba. Očigledno su se formirali raznorazni monopoli, očigledno su se gospodi iz Direktorata osladili prihodi koje su u međuvremenu imali od preleta, koje su trošili kako su hteli i umeli, pa su nastojali da u svakom članu na svaki način te prihode nadomeste.
To je ono što je za SNS neprihvatljivo i protiv čega smo se, pre svega, borili amandmanima koje smo podneli.

Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas se pred nama nalaze dva sistemska zakona: Predlog zakona o vazdušnom saobraćaju i Predlog zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.
Ovo su sistemski zakoni koji su ne samo način da se približi zakonodavstvo EU srpskom zakonodavstvu, već su i zakoni proistekli iz ustavne obaveze da ove oblasti koje su do sada uređivane zakonima donetim u državnoj zajednici i prethodnoj SFRJ budu doneti i u Narodnoj skupštini Republike Srbije i da se odnose samo na Srbiju.
Realizacijom obaveza utvrđenih akcionim planom za donošenje zakona vezanih za usaglašavanje propisa Srbije sa propisima EU predviđeno je još 2007. godine da se usvoji zakon o vazdušnom saobraćaju. Nažalost, mi ga tek danas imamo na dnevnom redu i nadam se da ćemo nakon rasprave ovaj zakon usvojiti, jer je u zadnjem izveštaju Evropske komisije, koji je govorio o napretku Srbije na putu evropskih integracija, konkretno pomenut zakon o vazdušnom saobraćaju i strogo je uslovljeno da je potrebno da Narodna skupština Republike Srbije usvoji ovaj važan sistemski zakon.
Ovaj zakon, pre svega, odnosi se na bezbedno obavljanje vazdušnog saobraćaja i, pre svega, odnosi se na korisnike usluga, dakle, na građane koji će putovati raznim avioprevozom. Primenjuje se na civilne vazduhoplove iznad teritorije Republike Srbije, a na vojne samo u slučajevima kada je to striktno određeno samim zakonom.
Do sada nismo imali slučaj da se konkretno nudi rešenje u sadašnjim zakonima, kako policijski helikopteri, recimo, preleću teritoriju Srbije. Ovim zakonom je to otklonjeno. Dakle, nemamo prepreku da policijske letilice u raznim svojim akcijama i u konkretnim zadacima koje imaju, pri čemu moraju da nose oružje, obave taj zadatak. Postoje procedure vezane za nepredvidive događaje, koje se mogu desiti u tom slučaju.
Multilateralni sporazum sa EU i sa zemljama koje obuhvataju tzv. evropsko nebo predviđa usvajanje ovog zakona. Mi smo sporazum potpisali 2006. godine, on je prošle godine ratifikovan i u Narodnoj skupštini, i mislim da je to prilika za liberalizaciju svih propisa, za liberalizaciju tržišta koja će omogućiti razvoj, pre svega, vazduhoplovne industrije, jer smatram da ona do sada nije bila razvijena na pravi način.
One sve te tačke koje smo imali, kao što je Agencija za kontrolu leta Srbije i Crne Gore, koje su uspostavile visoke standarde i u Evropi, što se tiče bezbedne kontrole letenja, zaista ih treba podržati i na tome treba da se razvija dalje vazdušni saobraćaj u Srbiji.
Ovaj zakon omogućava formalno zakonsko razdvajanje dva nezavisna tela koja nastaju donošenjem ovog zakona, odnosno direktorat, kao nezavisno regulatorno telo i pružalac usluga, a to je u ovom slučaju Agencija za kontrolu leta Srbije i Crne Gore.
Direktorat, kao nezavisni organ, mislim da je daleko bolje rešenje nego bilo kakav sektor ministarstva, jer u samom direktoratu upravni odbor čine ljudi iz pet različitih ministarstava i oni će, kao takvi, sigurno donositi nezavisnije odluke nego u slučaju da se direktorat nalazi u sektoru bilo kog ministarstva. U svakom slučaju, to je u skladu sa rešenjima koja se nalaze u direktivama Evropske komisije.
Ono što je važno je da u prelaznim odredbama stoji da sadašnji direktor direktorata preuzima i buduću ulogu direktora Agencije, tako da nigde ne stoji da je nesmenjiv, već će se sigurno nakon isteka mandata birati ponovo na konkursu.
Ono što sam naglasio da je prednost nezavisnih organa pre svega se može videti na poslovanju Agencije za kontrolu leta Srbije i Crne Gore, koja zaista predstavlja nešto čime mogu da se podiče obe države. Ona kontroliše bezbedan let letilica iznad Srbije, Crne Gore, dela BiH i dela Hrvatske.
Na "Eurokontrol" kategorizaciji 2009. godine "Smatsa" Srbije i Crne Gore zauzela je 11. mesto, ostavljajući za sobom mnoge velike države kao što su Španija, Grčka i mnoge druge iznad kojih postoji daleko veći broj preleta. Uz to, podaci su da i sama cena njihovih usluga je konkurentna, tako da uz onaj standard koji su postigli, a to je nulta vrednost kašnjenja, nulta vrednost grešaka, predstavljaju nešto što privlači sve aviokompanije da posluju sa našom Agencijom za kontrolu leta.
Pomenuću i podatak, to ide u prilog onoj konstataciji da je ovo jedna velika prilika za napredak što se tiče sektora avioindustrije, 21. avgusta 2010. godine Agencija je imala 2.261 prelet, što je istorijski maksimum za ovu agenciju, a podaci govore da je rast ostvaren i u godinama velike krize, dakle 2008, 2009. i 2010. godine ostvaren rast u broju preleta i broju sletanja ide od šest do šest i po procenata.
Ono što je dovelo Agenciju u ovu situaciju je sigurno kvalitet rada kontrolora leta, koji su sigurno obučeni dovoljno dobro da mogu da prate sve one tehnologije koje su potrebne da bi Agencija za kontrolu leta na valjan način obavljala svoj posao. Napominjem da se svi oni obučavaju nakon završetka osnovnih studija. Oni se obučavaju još minimum tri do pet godina za ove poslove koje nakon toga obavljaju.
Ono što pomaže u postupku funkcionisanja Agencije je objedinjena naplata rutne naknade koja je postignuta članstvom u "Eurokontrolu" i omogućava da se Agencija finansira potpuno nezavisno i da se u budžet Republike slije preko dve milijarde prihoda godišnje od rada Agencije.
Predviđa se da će aviosaobraćaj u ovom delu Evrope sigurno se razvijati i dalje i da će biti sve gušći. U tom smislu, Agencija je uzela i kredit od Evropske banke za obnovu i razvoj i plan je da se kupi tehnička oprema koja će omogućiti da se narednih 15 godina bezbedno upravlja svim letovima iznad Republike Srbije i drugih država nad kojima Agencija za kontrolu leta "Smatsa" ima ingerenciju.
Ono što bih ovaj put možda i preneo narodnim poslanicima "Mašinoprojekt" je završio studiju o ekonomskoj opravdanosti konverzije Aerodroma "Lađevci", budućeg mešovitog vojno-civilnog aerodroma, i na inicijativu Ministarstva odbrane urađena je ova studija koju su finansirale i opštine i gradovi koji imaju interes da se izvrši ova konverzija, a to su opštine i gradovi koji su udaljeni okruglo 100 kilometara i obuhvataju milion i 200.000 stanovnika ovog regiona.
Ovaj projekat, za koji očekujem da bude završen u narednim godinama i da, recimo, naredne godine već imamo jedan početak sa kargo letovima, sa čarter letovima, projekat koji će omogućiti tom regionu da se razvija, omogućiće da naši građani ne odlaze iz tog dela koji je uglavnom ruralan, omogućiće da građani Kraljeva, Čačka, Novog Pazara, Kragujevca, imaju još jednu nadu da će privreda u ovom kraju oživeti i da će aerodrom značiti i otvaranje novih radnih mesta.
Što se tiče Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, to je takođe zakon kojim se usklađuju propisi Republike Srbije sa propisima Evropske unije, nekih osam direktiva Evropske komisije se ugrađuje u zakonodavstvo Srbije. Ovo su sve preduslovi za liberalizaciju i ovog sektora i za njegov razvoj i moramo priznati da je taj sektor do sada bio prilično zapušten, a treba imati u vidu da su vodni putevi, odnosno da je vodni saobraćaj najjeftiniji vid transporta.
Poslanička grupa Za evropsku Srbiju podržava ove predloge zakona i mi ćemo glasati za usvajanje ovih zakona.

Narodni poslanik Momir Marković ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnem uopšte da pričam o zakonu moram da demantujem jednu rečenicu prethodnika. "Agencija upumpava u budžet Republike Srbije preko dve milijarde godišnje." Apsolutno netačno, jedino što od naplate preleta ulazi u budžet Republike Srbije su porezi od plata zaposlenih.
Gospodine ministre, nije za priču, ali u selu Nepričavi stadoše mašine na Koridoru 11 onog trenutka kad vi stigoste da uđete u Lajkovac i koliko sam video tamo još uvek stoje. Sad da pređemo na zakon.
(Milutin Mrkonjić, sa mesta: Niste dobro videli.)
Možda su sad upaljene, možda ste večeras upalili mašine pre nego što ste došli ovde.
SRS je uložila preko 170 amandmana na ovaj zakon i dobio sam ovaj predlog amandmana na zakon koji je predložila Vlada i vidim da je nekoliko amandmana prepisano od amandmana SRS. Mi smo uvek spremni da pomognemo Vladi da poboljša zakon, naravno predlog zakona koji se da poboljšati. Ovaj zakon se ni sa ovoliko amandmana, ni Vladinih, ni poslanika, ne može poboljšati, jer je to sa nekoliko aspekta nemoguće učiniti.
Prvo, sa pravnog aspekta zakon je izuzetno loše urađen. Imate član 3. koji je pojmovnik i imate jednu trećinu članova gde ili ceo član ili samo prvi i drugi stav opet predstavljaju razjašnjenje pojma, a ne normu kako bi inače trebalo da bude.
Sa jezičkog i leksičkog aspekta takođe je zakon vrlo nemušto i loše urađen, a i prevod kad ste koristili strana zakonska rešenja, i to je loše urađeno.
Sa stanovišta bezbednosti vazdušne plovidbe ovaj zakon je vrlo opasan jer nije izbacio mogućnost, nije eliminisao mogućnost kakva je bilo pre godinu ili godinu i po dana.
Naime, da vas podsetim, zbog nestanka struje u kontroli leta, iako imaju tercijalno napajanje, prvo električna energija iz mreže, pa onda jedan sklop agregata, pa onda drugi sklop agregata, dva sata je kontrola leta bila bez struje i avioni su leteli naslepo, preuzimale su ih druge kontrole leta. To ne sme i ne može da se dozvoli.
Sa stanovišta suvereniteta zemlje krajnje je poražavajuće i dovodi u opasnost osnovni postulat – suverenitet i bezbednost zemlje.
Sa ekonomskog aspekta je poražavajući jer otvara brešu za otimanje državnog resursa – neba od strane EU i drugih zemalja, a kasnije ću vam pokazati da je to već i primenjivo.
Čemu služi onda ovaj predlog zakona? Izgleda da je ovim zakonom bilo neophodno dati legalitet jednom sporazumu koji je potpisan od strane neovlašćenog lica sa zemljama EU i određenim brojem zemalja. Sporazum je potpisan 2006. godine, i to Evropska zajednica i njene države članice, zatim Republika Albanija, Bosna i Hercegovina, Republika Bugarska, Republika Hrvatska, bivša jugoslovenska Republika Makedonija, Republika Island, što me je malo začudilo, ali kasnije sam video da nema mesta čuđenju, da je vrlo smišljeno Island ubačen kao potpisnik ovog sporazuma, Republika Crna Gora, Kraljevina Norveška, Rumunija, Republika Srbija i misija privremene uprave UN na Kosovu o uspostavljanju zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja. Sporazum je u ime Republike Srbije potpisao 29. juna 2006. godine v. d. direktor Direktorata i to u Briselu.
Ovde zdrav razum traži odgovor na pitanje ko je ovlastio Dragoljuba Trgovčevića, tadašnjeg v.d. direktora Direktorata civilnog vazduhoplovstva, da potpiše ovaj sporazum, s obzirom da se njime direktno zadire u pitanje suvereniteta Srbije jer predviđa mogućnost delegiranja vazdušnog prostora u nadležnost drugih država za kontrolu letenja.
Potpisivanje ovakvog sporazuma bez prethodnog ulaska u EU je protivno interesima domaće vazduhoplovne privrede i nacionalnim interesima u borbi za očuvanje Kosova i Metohije.
Da smo mi članica EU, onda bi potpisivanje ovog sporazuma bilo prihvatljivo, ali ne od strane direktora Direktorata, jer ovo može da potpiše samo ministar, odnosno Vlada uz saglasnost Skupštine.
Zašto Republika Island drži aerodromsku kontrolu letenja Priština na Kosovu i Metohiji i zato naplaćuje takse preleta? Ko je odgovoran što nisu ispoštovane odredbe Vojno-tehničkog sporazuma i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN o vraćanju nadležnosti Republici Srbiji nad vazdušnim prostorom iznad Kosova i Metohije? Sada su te nadležnosti nezakonito preuzete od Euleksa.
Aerodromsku kontrolu leta u Prištini, koja obuhvata prostor Kosova i Metohije do 5000 metara, protivno Rezoluciji 1244 drži Republika Island i za to naplaćuje naravno usluge, a preko 5000 metara prostor je zatvoren za prelete civilnih vazduhoplova i u nadležnosti je KFOR.
Za prisustvo Unmika kao ravnopravnog partnera u zaključivanju međudržavnog multilateralnog sporazuma pozvali su se na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN. Međutim, u navedenoj rezoluciji nema odredbe koja daje takav mandat toj misiji, pogotovo nema nikakvih mogućnosti da se to što su mimo Rezolucije 1244 dobili prenese na Euleks.
Vojno-tehničkim sporazumom je nadležnost nad vazdušnim prostorom privremeno data komandantu vojnih snaga KFOR-a i to član 2. tačka 3c) Sporazuma određuje mogućnost prenošenja nadležnosti u vazdušnom prostoru na kontrolu nad uobičajenim vazdušnim aktivnostima odgovarajućim institucijama u Saveznoj Republici Jugoslaviji, tada je SRJ još uvek postojala, kako bi se nadzirale operacije, sprečavali konflikti u vazdušnom saobraćaju, međunarodna bezbednost, snaga Kfora itd.
Prenos ove nadležnosti komandanta Kfora na međunarodne ili neke druge institucije nije predviđen nijednom odredbom Rezolucije ili sporazuma, naprotiv, ista odredba sporazuma sasvim jasno određuje da će kontrola nad civilnim i vazdušnim saobraćajem biti vraćena civilnim organima, što pre to bude izvodljivo. Do dana današnjeg to nije urađeno, a kako stvari stoje neće ni biti i čekaće se bukvalno da država Kosovo zaživi i onda da se njoj to preda. Toliko o prijateljima iz EU, pa i evrokontrole.
Šta su u pogledu vraćanja nadležnosti učinili ljudi iz Agencije za kontrolu leta i direktorata? Bukvalno ništa. Čovek koji vodi Agenciju za kontrolu leta, koga inače, iza njegovih leđa, jer ispred ne smeju, zovu mali žuti Firer, upravo je zaveo strahovladu u Agenciji za kontrolu leta i to je nedopustivo. Kasnije ću govoriti i o neverovatnim trošenjima, uzurpaciji, zloupotrebi, pljački i svemu ostalom šta se dešava u toj agenciji.
Mislim da bi, gospodine ministre, pored vas tu trebalo da sedi još jedan ministar iz vaše stranke, pa kad čuje ovo da pošalje ekipu da prekontroliše. Verujte da bi bar tri "marice" bile male da prime sve ono što se tamo dešava.
Svojevremeno je za tog direktora Agencije za kontrolu leta lobirao direktor američke kompanije za proizvodnju vazduhoplovne opreme Retion, a direktor se zove Goldmen, američka ambasada u Beogradu je intervenisala u Vladi Srbije da Stankov mora ostati na tom mestu direktora, zauzvrat Stankov je od njih kupio zastarelu opremu po izuzetno visokim cenama.
Bar deset puta sam izlazio za skupštinsku govornicu i pokazivao i dokumentaciju, i materijale i analize te opreme koja je ugrađivana i cene uporedne takvih i kvalitetnijih oprema koje se u svetu nalaze. Prema tome, ruka ruku mije, a država ostade bez prihoda.
Neka vas niko, gospodine ministre, ne ubeđuje za novac od preleta, a maločas smo čuli da se radi o izuzetno velikim svotama, da imamo i po 450.000 preleta godišnje, zavisi od sezone, nekad je to i po dve hiljade preleta, nekad je 700, 800, a najkraći prelet, najkraće vođenje od strane kontrolora leta košta od 600 dolara pa naviše. O ogromnoj se svoti radi, a Agencija za kontrolu leta se zove Agencija za kontrolu leta Srbija i Crna Gora D.O.O, dakle, društvo sa ograničenom odgovornošću.
Da li je to Nikola Stankov, pored rukovođenja Agencijom za kontrolu leta Srbije, rukovodio i Direktoratom, jer na sednice Saveta direktora civilnog vazduhoplovstva, a vi ste u nadzornom ili upravnom odboru po funkciji i u Direktoratu i u kontroli leta, pa bi trebalo da budete upoznati sa ovim. Nikola Stankov dolazi i kad nije pozvan, i to dolazi, recimo, sa ministrom odbrane i praktično vodi glavu reč. Kao što vidite, SRS ima sveže i tačne informacije od ljudi i patriota iz Direktorata i Agencije za kontrolu leta Srbije i Crne Gore.
Još jedna opaska, ovo je jedina institucija koja je zadržala, dakle, zove se Agencija za kontrolu leta Srbije i Crne Gore. Zašto? Najjednostavniji način, jer kad se pojave naši predstavnici da kontrolišu, onda će biti, pa vi nemate pravo. Uostalom o tome ćemo kasnije.
Dakle, Agencija za kontrolu leta Srbija i Crna Gora D.O.O je agencija za koju ne postoji zakon o njenom radu, takođe, ne postoji zakon o radu Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije. Postojeći Zakon o vazdušnom saobraćaju ne prepoznaje ove organe, već savezni organ nadležan za kontrolu leta i savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, dakle, državne organe.
Zašto nisu doneti zakoni o osnivanju ovih organa? Ko ih kontroliše? Pod čijom su nadležnošću? Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije i Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore su nezakonito osnovane odlukom dveju vlada Srbije i Crne Gore, jer preduzeće tad nije imala potrebnu većinu u Skupštini Srbije, kad kažem preduzeće, mislim na one koji su na današnji dan pre deset godina zapalili ovu skupštinu. Zamolio sam policiju da Srđanu Milivojeviću uzmu šibicu da se večeras ne bi ponovio scenario.
Činjenica da se u Predlogu zakona o vazdušnom saobraćaju Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije se osniva tim zakonom. To znači da je Direktorat dosad nezakonito funkcionisao i da i dalje nezakonito funkcioniše dok se ovaj zakon ne usvoji i još nije ni počela takoreći skupštinska procedura.
Sad da vidimo zašto je onaj sporazum toliko bitan, čiji se delovi moraju inkorporirati i ugraditi u ovaj zakon i da time dobiju legalitet. U okviru predmeta i uslova ovog sporazuma, i bez prejudiciranja relevantnih propisa koji su navedeni u aneksu 1. ovog sporazuma, ne postoje ograničenja slobode osnivanja preduzeća od strane državljana države članice EZ i partnera SAA na teritoriji bilo koje od njih.
Sloboda osnivanja preduzeća obuhvata pravo da se preduzimaju ili obavljaju aktivnosti lica koja rade samostalno i da se osnivaju i vode preduzeća, naročito kompanije i firme, prema uslovima itd. Ovo se odnosi na osnivanje agencija, filijala ili podružnica od strane državljana bilo koje države članice EZ ili partnera SAA osnovanih na teritoriji bilo koje države od njih.
Ovo će, gospodine ministre, s obzirom da mi još nismo članovi EU, biti kao ono što kažu u onoj seriji "Đekna nije umrla, a kad će ne znamo"; ne znamo ni kad ćemo postati ni da li ćemo postati. Inače sam govorio, dok mi stasamo i dok nas prime tamo, svi će otuda otići, pa ćemo opet biti sami tamo.
Ovo će ugušiti domaću vazduhoplovnu privredu. Maločas smo govorili o lou-kost firmama za avio prevoz. Tačno je, dolaze lou-kost kompanije i ugušiće našu vazduhoplovnu privredu i domaće avio kompanije, a onda će, gospodine ministre, podići cenu do te mere da nijedan ili gotovo nijedan, osim nekih koji rade u kontroli leta i eventualno u Direktoratu, neće moći da plati avionsku kartu. Da ne bi bila prazna priča, podsetiću vas vezano za primanja u kontroli leta.
Podsetiću vas na novinski članak koji je objavljen 9.4.2010. godine gde je kontrolor leta prijavio platu od 247 miliona za 2009. godinu i prvi je na listi ostao najvećih poreskih obveznika. Prevedeno na mesec, to je 20.250.000,00 dinara, a prevedeno na dan, to je 675.000 dinara dnevno.
Mene zanima, poslanike SRS zanima, pretpostavljam da i sve poslanike zanima, građane države Srbije posebno zanima, koji je taj stručnjak koji zarađuje 675.000 dnevno, a koji zarađuje 246 miliona dinara godišnje. Ako je on pošteno zaradio, odmah da smenimo Mirka Cvetkovića i njega da postavimo, kad može da zaradi za sebe, zaradiće i za državu.
Ako je nepošteno zaradio, a sve su prilike da su korišćene rupe u raznim zakonima ili se mimo zakona prolazilo, onda da gospodin Ivica Dačić radi jedno sat vremena prekovremeno, pa da ovog čoveka smesti, ako je ovoliko dobar, na neko hladno i mračno mesto, da se čovek ne iskvari.
Članom 8. i 9. pomenutog sporazuma dozvoljava se stranim privatnicima da osnivaju aviokompanije u Srbiji bez ograničenja. Mi smo krenuli od onog SSP-a kad smo otvorili naše tržište, otvorili smo neki stomak države Srbije i mogli su da dolaze svi kad hoće i koliko hoće, i sa kakvim god hoće kapitalom, i da ulažu u Srbiju i uglavnom su ulagali u trgovinu. Sad imamo situaciju da ovde rade marketi neki čiji su vlasnici u zatvoru u njihovim matičnim zemljama.
Otvaranjem ovakvih kompanija iz oblasti vazduhoplovstva ne samo da ćemo uništiti naše aviokompanije, nego dolazimo u još jednu opasnost koju direktno diktira NATO. Kako? Sada ćete videti.
Svaki stranac u EU može doći i osnovati aviokompaniju u Srbiji, iako za to deklarativno postoji mogućnost i u obrnutom smeru. Baš bih voleo da vidim koji će to Srbin otići u Brisel da otvori svoju aviokompaniju. To je prosto neizvodljivo.
Mi smo imali jedan primer, ovde je očito kako je NATO umešao prste, EU je u Bugarskoj kada je primljena u EU zatvorila transportni deo kompanije "ER Sofija". Tada je taj deo kompanije sa velikim ruskim transportnim avionima AN12 preregistrovan i počeo da radi u Beogradu kao srpska kompanija pod nazivom "United international airlines". Naš Direktorat, da bude malo veći katolik od Pape, Direktorat civilnog vazduhoplovstava, iako nismo u EU, pre Bugarske je ušao u evropski program bezbednosne procene na stranim vazduhoplovima, tzv. "Safa" i zauzvrat kompanija je zatvorena u Srbiji.

Vreme. Zahvaljujem.

Koristiću vreme i poslaničke grupe kasnije da završim ovu priču i nadam se ubedim ministra da povuče zakon.

Imaćete prilike. Izvolite, gospodine Ranđeloviću.

Potrudiću se da budem kratak, kako bi naš kolega mogao da završi svoje obraćanje.
Pre svega za Ujedinjene regione Srbije i za stranku G17 plus je zaista svaki put veliko zadovoljstvo kada na dnevnom redu imamo zakone koji nas približavaju EU. Ta situacija je i danas u Skupštini kada na dnevnom redu imamo Predlog zakona o vazdušnom saobraćaju i Predlog zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.
Naravno da svi želimo da i srpsko nebo bude deo jedinstvenog evropskog neba. Šta to znači? To znači uvođenje novih pravila i procedura koje već važe u čitavoj Evropi, od Islanda pa do Turske.
U Srbiji sada se po prvi put na ovakav način uređuje oblast civilnog vazduhoplovstva i ovaj zakon je zakon sistemskog karaktera. Šta to znači? To znači da je pravni osnov za usvajanje niza podzakonskih akata koji će do detalja sinhronizovati naš pravni sistem sa evropskim zakonodavstvom.
To je odgovor našim kolegama, mojim prethodnicima koji su postavili to pitanje, odnosno sugerisali su da ovaj zakon ne uređuje neke stvari. Naravno da uređuje zbog toga što je sistemski zakon i zbog toga što će neki drugi podzakonski akti sigurno urediti sve to, ali ovaj zakon je bio neophodan u našem pravnom sistemu.
Šta još znači izglasavanje ovog zakona? Ovaj zakon unapređuje pre svega sam sistem upravljanja vazdušnim saobraćajem kroz zaštitu korisnika, kroz zaštitu životne sredine i kroz zaštitu od monopolskog položaja. Ovaj zakon razdvaja pružaoce usluga u vazdušnoj plovidbi od regulatornih tela, stvaraju se uslovi za uspostavljanje višeg stepena efikasnosti svih koji rade u vazduhoplovstvu ili su na neki drugi način povezani sa vazduhoplovstvom.
Ako bismo krenuli od opšteg ka pojedinačnom, onda bi se ovde nekako same od sebe izdvojile tri teme. Jedna tema koju sam napomenuo, to je usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom. Druga bitna tema je bezbednost. Treća tema jesu sami ekonomski efekti koje će nužno proizvesti ovaj zakon.
Ovim predlogom zakona o vazdušnom saobraćaju se uvodi najviši stepen bezbednosti. Pre svega osniva se direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije kao javna agencija. Uređuje se pravni položaj Direktorata i jasno se propisuje delokrug, nadležnost i ovlašćenje samog Direktorata, što predstavlja jedan od neophodnih uslova jedne dobre uprave.
Direktorat obrazuje i vodi bazu podataka o događajima i te podatke razmenjuje sa vazduhoplovnim vlastima drugih država, kao i sa međunarodnim vazduhoplovnim organizacijama. Direktorat propisuje uslove pod kojima se izdaje operativna dozvola. Ona se menja, suspenduje ili stavlja van snage, kao i što proverava stručnost vazduhoplovnog osoblja.
Pored postavljanja okvira za bezbednost putnika i tereta, ovaj zakon ostavlja i jasan okvir za definisanje bezbednosti Srbije u širem smislu.
Tu pre svega mislim na to da se, recimo, letovi helikoptera MUP vrlo često vode kao civilni letovi, a isto tako vrlo često se tim helikopterima prevoze službenici istog tog ministarstva koji su naoružani, pa onda smo tu imali jednu pravnu prazninu. Hvala Bogu nije bilo nekih slučajeva, ali vrlo teško bi se rešilo da smo imali bilo kakav ozbiljniji problem.
Dakle, ovaj zakon daje osnovu da se i taj deo našeg društva koji još uvek nije pravno uređen, daje jednu dobru osnovu da se i to uredi.
Usvajanje ovog predloga zakona o vazdušnom saobraćaju imaće svakako i bitne ekonomske efekte. Pre svega, nama je godinama potreban zakon koji više odgovara stvarnim potrebama potencijala investitora u ovoj oblasti. Ovaj zakon otvara ovaj segment tržišta na način što će dovesti do jače konkurencije. Jača konkurencija znači i pružanje kvalitetnijih usluga, a samim tim se snižavaju cene pružanja tih dobrih usluga.
Otvara se mogućnost da aerodromima upravljaju ne samo javna preduzeća, već i druga pravna lica kao i preduzetnici. Našim avioprevoznicima se omogućava da pod jednakim uslovima pristupe zajedničkom evropskom vazduhoplovnom području koji će u narednom periodu imati preko 500 miliona potencijalnih korisnika.
Ovaj zakon bi trebao da podstakne unapređenje kvalitetnih usluga, da stvori uslove za povećanje broja putnika i broja operacija, kako na aerodromima, tako i u lukama u Srbiji, kao i da podstakne povećanje broja preleta i plovidbi u našem vazdušnom prostoru i na našim unutrašnjim vodama.
Zaista postoji dosta razloga da svi zajedno podržimo ovaj zakon zato što mislim da nije ovaj zakon toliko pitanje politike koliko pitanje usklađivanja naše evropske budućnosti sa našim evropskim komšijama, sa našim komšijama iz regiona. Zato vas pozivam da svi damo podršku ovom zakonu.

Prelazimo na raspravu o predloženim zakonima i to po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč. Dajem najpre reč Zlati Đerić. Izvolite.