Hvala vam, gospođo predsedniče. Poslanička grupa Nova Srbija podnela je amandman da se član 2. briše. U članu 2. Predloga zakona vrši se izmena član 436. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku tako što se produžava maksimalno trajanje pritvora u skraćenom krivičnom postupku sa osam na trideset dana.
S obzirom na to da se ovde radi o skraćenom krivičnom postupku, neophodno je napraviti razliku i ne poistovetiti ga sa redovnim krivičnim postupkom u pogledu trajanja pritvora kao neophodne mere za vođenje krivičnog postupka, što je postojećim zakonom pravilno i zakonito učinjeno. Mora se napraviti razlika u vezi s merom pritvora i njegovim trajanjem između skraćenog i redovnog krivičnog postupka, s obzirom na to da se radi o postupcima sa različitom zaprećenom kaznom za eventualno izvršena krivična dela i vođenju postupka od strane sudije pojedinca u odnosu na vođenje postupka od strane veća.
Prethodnim izmenama, koje su bile na dnevnom redu pre vrlo kratkog vremena, usvojili ste zakonski tekst koji sada menjate i približno ga vraćate u prvobitno stanje. Međutim, kod svake trenutno povećane društvene opasnosti, određenih kriminogenih ponašanja, ne menja se zakon, već se primenjuje određena kaznena politika i politika krivičnog gonjenja.
I pored vaše uspešne reforme pravosuđa i navodno povećane efikasnosti i ažurnosti, vi sebe demantujete ovim predlogom zakona i dozvoljavate još veću neažuranost i priznajete očiglednu nestručnost postojećeg, novoizabranog pravosudnog kadra produžavanjem rokova i trajanja pritvora, kao neophodne mere za uspešno vođenje krivičnog postupka. Ovde se radi o povećanju vremenskog trajanja pritvora sa osam na 30 dana pri sprovođenju istražnih radnji.
U okviru do sada predviđenog roka od osam dana javni tužilac je bio dužan da podigne optužni akt kojim je mogao da traži produženje trajanja pritvora do 30 dana i dalje, kao u redovnom krivičnom postupku, ako za to postoje zakonski uslovi. Navedenim izmenom samo se daje duži rok javnom tužiocu za ovu odluku i samim tim omogućava komotnije ponašanje javnog tužioca.
Umesto da se u što kraćem vremenskom intervalu efikasnije vode i završavaju krivični postupci, vi dozvoljavate mogućnost za duže trajanje, uz veliki rizik neosnovanih pritvora, što se i do sada u ovoj zakonskoj regulativi pokazalo, a što je državu mnogo koštalo prilikom obeštećenja neosnovanih pritvora, obustave postupaka i oslobađajućih presuda.
Očigledno je da se na ovaj način povlađuje javnom tužiocu, kao organu krivičnog gonjenja, a samim tim i dovodi u pitanje stepen sposobnosti postojećeg kadra za efikasno postupanje, što je i evidentno konstantovanjem neažuranosti u procesuiranju baš ove vrste predmeta zbog kojih se i predlaže ova izmena zakona.
Ne želim da budem pogrešno shvaćena, pristalica sam obračuna sa kriminalom i tu sam nedvosmisleno na strani države, jer tako sam i vaspitana, ali ne mogu da se složim sa činjenicom da je jedini izlaz represija, što ukazuje na nesposobnost države u sprovođenju demokratskih principa i vrednosti EU kojima se duboko klanjate. Jesam za Evropu, kojoj smo od postanka pripadali, ali samo sa svojim nacionalnim identitetom.

Narodni poslanik gospođa Jorgovanka Tabaković ima reč.

Danas je bilo vrlo teško pratiti kad na koji amandman možemo da se javimo i pozovemo. Ali, da ne unesemo zabunu, članovi 1. i 2. su tesno vezani time što se skraćuje zaprećena kazna sa deset na pet godina za one koji mogu biti u pritvoru. U stvari, ne prenosi se težište samog zakona na nešto bitnije od toga da se pritvor može produžiti sa osam na 30 dana. Mislimo da je to težište.
Hoću da postavim pitanje, pre svega vama, ministre, da li se vi slažete sa nastojanjem da se u ovoj državi poslom bave oni koji su za taj posao kvalifikovani, a ne po sopstvenoj proceni stručni da procenjuju demokratičnost, odnos Vlade, vladajuće većine ili slično? U stvari, zašto prihvatate kritiku da vaš predlog zakona nije bio dovoljno dobar? Krivični zakonik, u kojem ste definisali da se pritvor može odrediti za krivično delo koje mu se stavlja na teret, propisana kazna zatvora bila je preko deset, a sada preko pet godina, i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela... Dozvoljavate, neopravdano se, to su svi koji se imalo razumeju u pravo ovde obrazlagali, uvodi institut nasilja, koji nije obuhvaćen na pravi i pravnički način, šta se može smatrati nasiljem.
S druge strane, nama u obrazloženju dali ste sledeće činjenice: krajem 2009. godine Narodna skupština je u dva navrata menjala Krivični zakonik, ovaj koji menjamo sada ponovo nakon godinu dana. Iz kojih razloga? Iz istih. Ovim izmenama prošireno je krivično delo, citiram vas, „nasilničkog ponašanja na sportskoj priredbi“, tako što se to delo odnosi i na nasilničko ponašanje na drugim javnim skupovima. Znači, govorimo i o onoj ugroženosti manjine koja je ovde, smatralo se, trebalo da bude tretirana; ili nam se postavilo kao jedini mogući izbor: ili nasilje ili nešto što ne podržavamo smatrajući da je to intimna stvar svakog pojedinca.
Ako nam nakon godinu dana (znači, krajem 2009. godine je menjan Krivični zakonik iz razloga o kojima govorimo danas) predlažete nove mere, koje jesu oštrije, jesu veća mera represije, jesu veće pravo države da pokaže svoje mere prinude, čak na način da dovodi u pitanje nešto što se zove pravna celovitost ovog sistema, pitam vas da li ste i vi kao Ministarstvo dužni da procenite efekte donetih zakona, što smo zaključili u onim jedinstvenim metodološkim pravilima za pisanje zakona i u Zakonu o Skupštini, ili ćemo se kao i uvek pridržavati pravila i nekih postulata samo kada nam to odgovara? To je pitanje za javnost, to je pitanje za vas.
Ono na čemu ja insistiram jeste da vi Poslaničkoj grupi Napred Srbijo, sada iz formalnih razloga, onemogućavate da doda član 506, posle stava 3. da se doda nov. Podsećam javnost, vrlo saglasno, kao majka, žena i ministar, klimali ste glavom kada sam od vas tražila, povodom rasprave o Zakonu o sudskim veštacima, da trajnu neuračunljivost ne zloupotrebljavaju učinioci teških krivičnih dela silujući u povratu, ubijajući u povratu, kupujući neuračunljivost, provodeći kratko vreme u bolnicama, a onda, plaćajući tu svoju slobodu, vrate se i čine delo ponovo. Posle tog našeg razgovora se desio slučaj u Beočinu, gde je silovana i ubijena devojčica.
Očekivala sam da ćete vi ovim povodom prenebregnuti formalni razlog i prihvatiti da je nemoguće da bude izlečen neko ko je kvalifikovan kao trajno poremećen, zato što taj neko kada bude otpušten iz bolnice ponovo može da učini krivično delo. Predlažem da se zapamti, ako vaši lekari jesu u stanju da izleče trajnu duševnu bolest, dajte da ih kao Skupština predložimo za Nobelovu nagradu, pa da makar pomognu čovečanstvu svojim izumom, ili da smanjimo stepen kriminaliteta za najteža krivična dela koja se čine u povratu kupovinom veštačenja, gde se ljudi proglašavaju trajno neuračunljivim, a posle par godina, znamo i čime, zna se i cena koliko to košta, šetaju se među nama, ne samo kopajući po sećanjima i ranama onih koji su ožalošćeni i oštećeni, nego su zaista opštedruštvena pretnja.
Zašto to nije problem ovog društva, kad i o tome pišu novine, nego je ponovo problem što neko proceni da jeste danas najveći problem – sprečiti da dečaci od 15 godina budu tretirani jednako kao pravi učinioci kriminalnih dela, čije dosijee ima policija, čije kretanje mora biti praćeno i o čijim aktivnostima podatke ima država? Ne poslanici koji nekim čudom ili ne znam kakvim vezama mogu da dođu do tih podataka, nego upravo država, koja ima sve mehanizme da ovakve situacije spreči.
Nemojte da se varamo, nijedna zabrana nije efikasna kao dobro odmerena kazna. Zabrana stvara od nekih ljudi i organizacija žrtve. Kod mladih ljudi to stvara želju da im se pridruže. O tome postoje sociološke studije, mnoga istraživanja, saznanja. Nemojte da dozvolite da o ovako ozbiljnim problemima govorimo na neozbiljan način, nemojte da dozvolite da vas neuki kritikuju i menjaju vam zakon. Nemojte da ovaj narod u vama vidi ne one koji ne umeju da rade svoj posao, nego one koji se iz političkih razloga povijaju i prepuštaju svoj posao nekima koji još manje o tome znaju.
Ne mogu se na ovim stvarima sakupljati politički poeni, ni unutar stranaka, ni među strankama, ni u društvu, jer ovo nije samo vaš posao, kao ministra, ovo nije posao moj i mojih kolega, kao poslanika, ovo je posao svih nas, zbog naše dece. Odvojimo kriminalce, odvojimo upotrebljene, odvojimo upotrebljive i prekinimo sa tom praksom da se ne bavimo najozbiljnijim problemima i najozbiljnijim počiniocima krivičnih dela. Rešavajmo prave stvari i, zaista, u tome ćete imati uvek podršku Srpske napredne stranke i Poslaničke grupe Napred Srbijo, iako smo opozicija, nedvosmislena, u svakoj situaciji. Mi opozicija svojoj deci i budućnosti Srbije nikada ne možemo biti. Hvala

Osam minuta i dvadeset sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.

 Naravno, ovaj trenutak sam čekao kada dođemo do člana 2, jer kako je član 1. predloženog zakona besmislen i, na kraju, što da ne kažem svoje uverenje, glup, a to sam i dokazao u svom pređašnjem istupanju, toliko je član 2. predloženog teksta zakona skandalozan i direktno opasan za status ljudskih prava i sudbinu ove države i za pravni sistem.
Naime, u članu 1. ste dodali jedan besmislen uslov na jednu relativno besmislenu odredbu tačke 5) stava 1. člana 142. Zakonika o krivičnom postupku, tako što ste smanjili sa deset na pet cenzus, kada je reč o zaprećenim godinama za pojedina krivična dela. Ovde menjate odredbu koja se tiče istrage u skraćenom postupku, gde se predviđeno maksimalno trajanje pritvora pre podnošenja optužnog predloga sa osam dana podiže na trideset. Sada ćemo da vidimo šta se time zapravo postiže.
Dakle, kada je reč o skraćenom postupku, reč je o takvim krivičnim delima kod kojih su ispunjeni uslovi za skraćeni postupak. To su po pravilu jednostavna krivična dela, kod kojih su jednostavne istražne radnje. Da nije tako, da su u pitanju neka druga krivična dela, ne bi se vodio skraćeni postupak. Stvar je vrlo prosta.
Između ostalog, skraćeni postupak se može voditi po privatnoj tužbi, recimo, za krivična dela uvrede i klevete. Kako standard koji je LDP vama danas dodao, a vi ga rado prihvatili, to je standard koji se zove krivično delo kod kojeg postoji element nasilja, nije jasno definisan, niti ste ga u predlogu definisali, niti ga je podnosilac amandmana definisao, nego će ga definisati praksa, to je uvreda ozbiljna duševna povreda, kod koje takođe postoji određeno nasilje, verbalno ili bilo kakvo drugo. Kada je tako šta u pitanju, onda i tu imamo element nasilja, jer ko će to da proceni?
Vi ćete, verovatno, iz Ministarstva da objasnite sudiji, istražnom sudiji ili sudiji u postupku kako će da proceni element nasilja, to ćete mu vi, verovatno, objasniti negde, jer ovde u zakonu ne piše, niti piše u Krivičnom zakoniku.
Znači, teoretski, a i vrlo praktično, kada lice A tuži lice B zbog uvrede i predloži pritvor, što može, niko mu ne brani... Sudije, po pravilu, istini za volju, ne određuju pritvor u takvim situacijama, nije takva praksa, prosto ne nađu da postoje elementi za određivanje pritvora i to ne urade. Ali, kako je ovde krenulo, uz određeni pritisak izvršne vlasti na sudstvo i određene pretnje kroz ove predložene izmene Zakona na celokupno društvo, ili pojedine njegove delove ili one koji su suprotstavljeni aktuelnoj vlasti, onda vrlo lako može da se desi da neko od sudija razmisli dobro i da u pojedinim situacijama, kada ima privatnog tužioca koji predlaže pritvor, on taj pritvor i odredi, da nađe da postoje razlozi za njega, a sve u skladu sa članom 142. ZKP, u vezi s tim članom, i da mu onda lepo odredi pritvor od 30 dana. Zašto? Zato, prosto nađe da postoje razlozi da istraga traje tridesetak dana, a da lice koje je optuženo, odnosno okrivljeno, provede to vreme u pritvoru.
Dobro, ovaj primer, reći ćete, nije takav, jer nije verovatno da bi se to što sada pričam desilo u praksi. Da, nije verovatno, slažem se, ali je moguće. Moguće je da on i osam dana provede, pa smo maločas rekli da se to u praksi ne dešava, a moguće je sada, po ovoj vašoj varijanti, da provede i trideset.
Kada je reč o skraćenom postupku, kada je reč o specifičnim krivičnim delima, ako hoćete da do momenta pre nego što se optužni predlog podigne, pre nego što se on podnese, povećate sa osam na 30 dana, onda će se to pretvoriti ne u meru za olakšanje sprovođenja krivičnog postupka, nego u retributivnu meru, u meru kojom se zapravo neko i bez osude kažnjava, pogotovo kada je o takvim krivičnim delima reč. Kao što smo u pređašnjem delu diskusije čuli da nije u redu navesti primer sitne krađe kod objašnjavanja pojma nasilja, kao, to nije delo koje ispunjava uslov od pet godina itd. Tačno. Šta ćemo sa skraćenim postupkom? Tu ispunjava, i te kako.
Sada, naravno, postoje opšti uslovi za određivanje pritvora i važe i za skraćeni postupak, sve je to u redu, ali šta ćemo sa elementom nasilja? Element nasilja i dalje tu stoji, i kako ga definisati? To ste prihvatili. Kada ste to prihvatili, to je isto kao da ste vi predložili iz Vlade, nema razlike da li je amandman došao od strane LDP-a, prihvatili ste jednu celinu.
Gde je tu retribucija? Za to ću vam dati sutrašnji primer, jer, naravno, svi znaju da ovako brzo usvajanje, stavljanje po hitnom postupku ovog predloga, prekid jedne sednice, umetanje nove sednice u toku jedne, označava da postoji neki razlog da se to što pre obavi. Važiće to i za ubuduće, ali naravno i sutra.
To u prevodu znači sledeće, vi poručujete onima koji se drznu da naprave takav nered da će proći na sledeći način – da će svi biti pohapšeni, da će protiv svakoga od njih biti određen pritvor u trajanju od 30 dana, jeste, sutra, odmah, i da će biti sukcesivno puštani iz tog pritvora kako se za koga utvrdi da nema osnova za vođenje krivičnog postupka, a neki će biti zadržani ili poslati na izdržavanje kazne nakon sprovedenog postupka. Sudbina onih koji se zateknu u bilo kakvoj masi sutradan, koja će imati za posledicu nered, i budu privedeni od strane policije, bez obzira na to da li su krivi ili nisu, biće ovakva. Najpametnije je za sve da se ne nađu u blizini događaja, da se ne nađu u blizini bilo kakvih navijačkih grupa koje su sklone izgredu ili, na kraju krajeva, najbolje da ne idu na stadion, da ne idu na utakmicu.
Nemam ništa protiv toga. Svakog izgrednika na utakmici, svakog izgrednika u vezi sa tim susretima, svakog napadača na policiju koja pokušava da održava red kaznio bih, takođe, kao i vi. Mislim da se u tome slažete, da to treba sprovesti. Moj strah je, međutim, sledeći: dogodiće se, ne sutra, nego prekosutra, neki drugi protesti, nekim drugim povodom, u ovom istom gradu ili nekim drugim gradovima Srbije. I, kao što to na protestima biva (gledajte francusku televiziju, šta se kod njih dešava), biće nekih izgrednika, neko će prekoračiti granice pristojnosti, možda počiniti neko kažnjivo delo. Neko će to učiniti iz grupe koja protestuje, kao što je bilo i ranije, kada su opozicione stranke devedesetih učestvovale na protestima, i njihove pristalice, da bude prekoračenja i s jedne i s druge strane.
Bojimo se da će se ova mera, koja nije mera obezbeđenja vođenja krivičnog postupka, nego očigledna retribucija, jer, ko će tim ljudima nadoknaditi štetu što su proveli dvadeset, trideset dana u pritvoru, a na kraju se ispostavi da …
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi je iskorišćeno. Još osam minuta je na raspolaganju ovlašćenoj predstavnici.)
Završavam ovim. Eto, to je to. Uglavnom, razumeli ste šta sam hteo.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ova rasprava o izmenama krivičnog zakonodavstva se u velikoj meri pretvorila u raspravu o događajima koji utiču na ovako brzo reagovanje državnih organa i nadležnih ministarstava i Vlade na sve ono što je u poslednje vreme opterećivalo naše društvo.
Mislim da je bilo vrlo korektnih i konstruktivnih diskusija i da su kolege iz vladajuće koalicije i iz opozicije ukazali na niz problema koji opterećuju naše društvo, pa ću u vezi s tim i ja izneti jedno viđenje poslanika Srpskog pokreta obnove.
Spominjan je ovde Hejsel i 41 mrtav italijanski navijač u jednoj važnoj utakmici, ako se ne varam, to je bilo finale Lige šampiona. Pošto pripadamo kontinentalnom pravnom sistemu, u Engleskoj, gde je sudija u velikoj meri tvorac zakona i sudske prakse itd, dogodilo se nešto što niko nije spomenuo a čini mi se da je vrlo interesantno sa stanovišta ljudskih prava, na koja su mnogi ukazivali itd. Nakon toga Engleska je imala velike kazne, i kao država, i fudbalski savez, a reprezentacija godinama nije imala pravo da nastupa.
Jedan navijač je na prvenstvenoj prvoligaškoj utakmici izazvao tuču. Odluka sudije je bila – doživotna robija, doživotni zatvor. Obrazloženje je bilo sledeće: zbog ovakvih ljudi i zbog ovakvih pojava skoro je 41 lice izgubilo život, a Engleska, kao kolevka fudbala, pretrpela je veliku štetu. Odgovor države mora biti adekvatan i rigorozan da bi se takve pojave sasekle u korenu.
Svi smo svedoci činjenice da se engleski navijači drugačije ponašaju na stadionima u Engleskoj, gde nema zaštitne ograde i gde nema ni policije itd., svako može u svakom momentu da uđe na teren, ali to ne čine upravo zbog kaznenih odredaba.
Međutim, složio bih se sa svim kolegama koje su rekle da nije samo kazna mera koja je dovoljna i potrebna ovom društvu da bi se sprečilo nasilje. Angažovanje celokupnog društva, svih političkih stranaka, Vlade, ministarstava, promene u obrazovnom sistemu, mediji, uloga policije, uloga pravosuđa, sociologa, psihologa, generalne, specijalne prevencije, penologije; kada svi u sadejstvu rade u jednom smeru, tek tada možemo imati rezultate.
Mislim da su sa puno razloga mnoge poštovane kolege ukazivale na strah od zloupotreba mere pritvora. Naravno da je na sudiji da odredi u svakom konkretnom slučaju da li će odrediti pritvor, koliko će dugo trajati pritvor itd., ali s obzirom na to da smo mi zaista mlado društvo, da smo svi svesni toga da su nam institucije krhke, ne zbog toga što je to odgovornost ovog ministarstva, koje radi, čini mi se, odlično svoj posao, ili ove vlade, već jednostavno zato što je to nasleđe i svaka sledeća vlada i nekoliko vlada će se suočavati sa tim da su slabe institucije u državi, da zaista treba da se ojačaju i drugačije urede... Zbog toga očekujem, kod ovako ozbiljnih tema, da se nećemo podeliti na dva tabora: na jedan tabor koji se, kao, zalaže za sankcije, i drugi tabor koji se navodno zalaže za poštovanje ljudskih prava. Mislim da ćemo se zalagati svi za jedan normalan život u Srbiji, koji je nama preko potreban. Hvala vam.

Iskorišćeno je četiri minuta i pet sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Čedomir Jovanović, Nenad Milić, Judita Popović, Nataša Mićić, Nebojša Ranđelović, Vesna Pešić, Zoran Ostojić, Slobodan Maraš i Kenan Hajdarević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodna poslanica Milica Radović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Milica Radović.

Krenula bih od samog obrazloženja koje kaže da Vlada ne prihvata moj amandman jer je iz pravno-tehničkih razloga nepodoban za razmatranje. Ako je nepodoban za razmatranje, onda se amandman ne odbija, onda se on odbacuje. Mislim da je to osnovno pravno znanje. Neću na tome da se zadržavam, to je jednostavno odluka same Vlade, ja ću da kažem par reči o ovoj odluci koju sam žestoko napadala u načelnoj raspravi; to ću da učinim i sada.
Smatram da je potpuno neopravdano, i sa aspekta ljudskih prava i sa aspekta sudske prakse, produžavati pritvor u skraćenom postupku sa osam na trideset dana. Suština skraćenog postupka jeste upravo brzo okončanje postupka. Tu su rokovi skraćeni zbog toga što se podrazumeva da se radi o lakim krivičnim delima, za koja vrlo lako možemo da dođemo do samog okončanja sudskog postupka i gde sama istraga po pravilu nije potrebna. Ne osporavamo mogućnost da do određenih istražnih radnji dođe, ali se podrazumeva da postoji dovoljno dokaza, dovoljno prikupljenih dokaza za neposredno optuženje.
Zbog toga se ovim produženjem roka, tačnije pritvora, sa osam na trideset dana obesmišljava sama suština skraćenog krivičnog postupka. To sam vrlo detaljno obrazlagala u načelnoj raspravi i to sada činim po ko zna koji put, ali moraću da kažem još nešto. U skraćenom krivičnom postupku obično se izriču... To nije pravilo, ali ako pogledamo sudske statistike, obično se izriču ili sudske opomene ili uslovne osude ili novčane kazne, zbog toga što krivična dela nisu teška, radi se o lakim krivičnim delima.
Sada ću dokazati svoju tezu, o kojoj sve vreme govorim a koja je ključna teza kada su u pitanju promene ovog zakonika, a to je da je pritvor ovde kazna. Uzmimo situaciju da je pritvor određen protiv lica i da mu je određen pritvor u trajanju od trideset dana. Ono je izdržalo to, odnosno okončan je pritvor, okončan je i sudski postupak i na kraju smo došli do samog izricanja kazne, odnosno krivične sankcije. Znači, izrečena mu je sudska opomena, uslovna osuda ili novčana kazna. Vreme koje je provelo u pritvoru ne može da mu se uračuna u onu krivičnu sankciju koja mu je izrečena. Faktički ispada da će, iako nije osuđeno na kaznu zatvora, izdržati kaznu zatvora.
To je ono što ne razumeju samo oni koji neće da razumeju. Nije potrebno pravničko znanje da bi se došlo do ovakvog zaključka. Moram da kažem da se i u ovoj i u prethodnoj izmeni menjaju standardi koji važe godinama unazad, koji važe decenijama; u bilo kojoj normalnoj zemlji bi bilo nezamislivo da se promene. Jednostavno, trebalo je da pogledamo kako stvari stoje u razvijenim društvima, sa dugom krivično-pravnom tradicijom, i da kopiramo neka rešenja iz njihovih zakonodavstava koja bi išla u prilog poboljšanju našeg krivičnog postupka, prvenstveno u cilju njegove efikasnosti.
Mi bismo rado podržali takvo rešenje, ali nažalost, ova rešenja idu u potpuno suprotnom smeru. Mi smo jedinstven primer u Evropi po mnogo čemu, ali najviše po tome što svesno ulazimo u razgradnju sopstvenih institucija i instituta. To činimo danas ovim izmenama zakona, to činimo svakog dana. Na kraju ću samo da kažem da se tako ne vodi država, ona se slabi, a ono što se želi postići izmenama ovog zakona, to je da se nasilje povećava.

Iskorišćeno je dva minuta i dvadeset sekundi od vremena poslaničke grupe.
Moja je obaveza da, u skladu sa poslovničkim odredbama koje propisuju da se stara o usklađenosti rada radnih tela, obavestim narodne poslanike, na osnovu člana 90. stav 2, da Zakonodavni odbor nije održan zbog iznenadne bolesti predsednika Zakonodavnog odbora narodnog poslanika Vlatka Ratkovića, kome u ime svih nas želim da se brzo oporavi, a da bi, u slučaju da je Zakonodavni odbor održan, ovaj amandman koji predlaže odredbu da se umesto reči „trideset“ stavi reč „osam“ bio nepotpun, odnosno odbačen.
Narodni poslanik Miroslav Markićević ima reč.

Koliko vremena imam?
(Predsedavajuća: Još četiri minuta i osamnaest sekundi.)
Hvala. Zaista se više neću javljati, bez obzira na vreme, trajaće kraće od četiri minuta. Podržavam amandman koleginice Radović i želim vas, potpredsednice, da pitam šta je sa ovom odlukom, na neki način donetom konsenzusom, složila se ministarka, složili su se poslanici vladajuće koalicije i mi iz opozicije, da se napravi jedna delegacija predstavnika Skupštine, narodnih poslanika, i da poseti uhapšene i uveri se da li su njihova ljudska prava poštovana?
Vas, gospođo ministre, molim da proverite i izvestite javnost i građane Srbije da li je u nedelju, 10. oktobra, prilikom hapšenja bilo fizičkog zlostavljanja uhapšenih u policijskim stanicama, da li je bilo iznuđivanja iskaza, uskraćivanja prava na advokata, uskraćivanja prava na telefonski poziv i slično? Da kada počnu suđenja i kada ne bude neke presije, ako je ima, otkrije se mnogo toga...
Bilo bi dobro da izađete sa saopštenjem. Proverite ovo što sam pitao, da li je postojalo to, i izvestite građane i javnost, u cilju svih ovih konstruktivnih diskusija kojih sam čuo poslednjih sat vremena, za razliku od prethodnih deset dana, da na neki način svi pošaljemo poruku odavde i da smanjimo tenzije. Neka odgovaraju oni koji su odgovorni. Neka budu pušteni oni koji nisu krivi. To je jedno što želim da vam kažem.
Pošto ste vi ministar pravde, imam jedno obaveštenje koje sam dobio od građana – da je za nedelju, 24. oktobar, bio zakazan protest majki uhapšenih i da je on zabranjen. Mogu da razumem, njima se možda ovo neće svideti, da je to, ne znam koliko sati, zbog derbija. Da li to znači da će u sledećim danima, ponedeljak ili utorak, biti suspendovano pravo građana na okupljanje i protest? Hvala.