Vrlo ću kratko. Što se tiče činjenica i insinuacija, čuo sam vrlo dobro šta ste rekli, gospodine Ostojiću. Sve bi to bilo u redu kao odbrana razloga za politički nastup, ali u jednakoj meri ukoliko biste vi prihvatili da sam ja isto ispravan i u redu i da nema nikakvih povreda Poslovnika ako vam budem rekao, na primer, dakle, ne tvrdim ovo, ovo je samo retorski, da građani znaju da nije nikakva uvreda, lično upućeno, kao kad bih ja vama rekao sledeće: pitam vas, da li je istina to da vama smrde noge? Ja to ne znam, ali vas pitam, pa time insinuiram da je to zaista tako. Znate, to su retoričke igre.
Ako vi nekome postavite pitanje, pa ga stalno postavljate, sa odgovorom na koji se cilja, a vi kao ne znate šta je odgovor, onda je to insinuacija. Pazite, to je pitanje političkog stila. Neko može da u političkom stilu deluje tako da postavlja pitanja, neko daje direktne i neposredne tvrdnje, a vi radite na ovaj način. Neko iz vaše grupe ili neko sa nekih medija, kao što je ona užasna televizija B 92, to radi direktno.
Naravno, ne možete oduzeti pravo nama koji se osećamo povređenim zbog vaših reči da reagujemo. To ćemo uvek činiti, a vi kako god hoćete.
Drugo, odmah da znate, šta god vi budete rekli nakon ovoga, dalje se više neću javljati, upravo zbog dostojanstva ovog doma. Nema razloga, sem ukoliko ne načinite neku maksimalnu uvredu, što od vas mogu i da očekujem.