Iskorišćeno je minut i 40 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić. Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici,  podneo sam amandman na Predlog zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvora RS. Mojim amandmanom sam tražio da se sedište te agencije premesti iz Užica u grad Niš, iz koga dolazim.
Naravno, to sam tražio kada sam malo pogledao obrazloženje i ono što piše u Predlogu ovoga zakona i zakona koji smo razmatrali pre ovog zakona. Tamo stoji da region Šumadije i region zapadne Srbije spada u slabije razvijene regione, odnosno da ne podsećam samo da su Beograd i region Vojvodine regioni koji imaju stepen razvijenosti koji je iznad republičkog proseka. Sada, odjednom, vidim podatak odavde da ti regioni, koji spadaju u slabije razvijene regione, učestvuju u ukupnom izvozu Srbije sa 25% ili tačnije negde oko 2 milijarde i 100 miliona dolara.
Dolazim iz regiona južne Srbije, kao što sam rekao, iz Niša, i kamo sreće da region iz kojeg dolazim čini 25% izvoza Srbije, bez obzira na to što je taj region jugoistočne Srbije u geografskom smislu površinski čini možda nešto malo manje od polovine Srbije. Tamo nema ne samo izvoza, nego gotovo da nema ni nikakve proizvodnje.
Ima veliki broj opština u regionu jugoistočne Srbije gde nema nikakve proizvodnje, o izvozu da i ne govorim, možda simbolično u gradovima Pirotu, Fabrika "Tigar" Pirot ,i nešto u Vranju, inače, ostala mesta i ostale fabrike sa juga Srbije niti proizvode i naravno ne mogu ni da izvoze.
Da se vratim na vaše obrazloženje, govori se kako je Kragujevac geografski centar Srbije, što geografski gledano i jeste, ali Užice to nije. Ali, zato pošto se ovde radi o izvozu, grad Niš je geografski centar Balkana, a ovde to predstavlja jednu ozbiljnu referencu i ozbiljnu pretpostavku da se ovo sedište iz Užica prebaci u grad Niš.
Zato bih zamolio ovde jedinu predstavnicu Vlade da razmotri još jednom ovaj moj amandman i da pokuša da ubedi svoje partnere i svoje pretpostavljene iz Vlade i iz vladajuće većine da prihvate ovaj amandman.
Na kraju moram da kažem da sam izgubio opkladu jer sam se kladio sa kolegom Ilićem da će ministarka Jasna Matić doći u razumnom roku ovde u Skupštinu, onako kako je to rekao moj uvaženi kolega Perić, prilikom reklamiranja povrede Poslovnika.

Minut i 20 sekundi.
Ponavljam da Skupština nije mesto za tu vrstu igara.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Duvnjak. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Branimir Đokić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodna poslanik Vesna Marić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Aćimović. Reč ima gospodin Aćimović.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije.
U članu 1. stav 2. Predloga zakona reč "Užicu" zamenjuje se rečju "Bogatiću". SRS smatra da je najznačajniji izvoz poljoprivrednih proizvoda koje, nažalost, država ne izvozi, već svakodnevno uvozi i stvara problem poljoprivrednicima, slučajno ili namerno, ali činjenica je da vrlo teško žive.
Njihov težak život i propadanje u proizvodnji Vlada prati uporno i pomaže tajkunima da uvoze meso staro nekoliko godina, mleko i sve ono što ugrožava domaće proizvode.
Zbog vrlo teškog života u opštini Bogatić, gde je poljoprivredna proizvodnja zastupljena više od 90%, a zaduženosti građana iz dana u dan su sve veće, smatram da je ovo način da bi se postigla dislokacija poslova i veće uključivanje ljudskih resursa iz regionalnih centara, što jeste cilj predložene promene sedišta.
Amandmanom se predlaže da sedište Agencije bude u mestu za koje smatram da postoje preduslovi za uključivanje ljudskih resursa, istovremeno rešavanje problema nezaposlenosti u tom mestu i okolini, kao i podsticaji izvoza sa te lokacije koja bi ddelovala kao primer i za sve druge. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Popović. Izvolite, gospodine Popoviću.

Na Predlog zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, koji je danas na dnevnom redu, podneo sam amandman na član 1. stav 2. Predloga.
Ovim amandmanom tražim da se sedište Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza iz Beograda premesti u Valjevo, centar Kolubarskog okruga. Ako su iskrena nastojanja vas iz Vlade, u šta mi iz SRS zaista opravdano sumnjamo da želite ravnopravni regionalni razvoj u budućnosti, onda stoje svi razlozi da sedište ove agencije preselite iz Beograda u Valjevo.
Time bi se postiglo da se i u unutrašnjosti zemlje na bolji način iskoriste ljudski resursi i drugi potencijali koje ovaj okrug ima, a koji su od vaše Vlade i od vaše vlasti za poslednjih deset godina u najmanju ruku zapostavljeni.
Sećamo se samo kako ste se prilikom dolaska na vlast pre deset godina prosto nadmetali u izjavama da ćete vrlo brzo rešiti pitanja postradalih u katastrofalnom zemljotresu koji je ovaj okrug zadesio 1998. godine. Zađite malo sada, posle 12 godina, u sela Kolubarskog okruga, pa će vam građani jasno reći šta misle o vama.
Svi ste se vi iz današnje vlasti zaklinjali pred izbore da je poljoprivreda naša šansa broj jedan, kada je izvoz u pitanju, a čitav Kolubarski okrug je bogomdan za voćarsku proizvodnju, proizvodnju organske hrane i svega onoga što kupci na zapadu, u Rusiji i širom sveta traže. Ali, šta to vredi? Po podacima Regionalne privredne komore Valjeva, samo u prošloj godini je ukupna spoljnotrgovinska razmena firmi sa područja koje pokriva ta komora bila za skoro 24% manja nego godinu dana ranije.
Potencijali za proizvodnju i izvoz i Kolubarskog okruga su ogromni, samo je potrebno malo više volje da prihvatite moj amandman i sedište Agencije za izvoz preselite u Valjevo.

Na član  1. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima magistar Živanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kažem poslanici, ali vidim koliko nas u ovoj sali ima, odnosno koliko je onih koji su zainteresovani da raspravljaju o ovom vrlo bitnom i važnom zakonu. Tamo u ćošku verovatno Nada Kolundžija sa svojom poslaničkom grupom vodi nekakav dijalog, priprema se verovatno da diskutuje posle toga o ovom zakonu.
Podneo sam ovaj amandman u jednoj velikoj želji da se Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije iz Užica preseli u Šabac, a to je zato što je Šabac u zapadnoj Srbiji centar oko koga infrastruktura, kada kažem infrastruktura, putna je povezana i sa zemljama sa kojima smo u jednom CEFTA ugovoru potpisali da možemo vršiti izvoz svojih proizvoda.
Nažalost, čini mi se i plašim se da sa ovom Agencijom ne želi da se pokrije kriminalni trag onih koji su do sada, kao taj trgovački lobi, mogli danas u Srbiju da uvoze sve i svašta. Čuli ste moje kolege kako su diskutovale i govorile šta se danas sve u Srbiju uvozi. Srbija je sigurno, morate mi verovati, jedan od najvećih proizvođača u Evropi zdrave hrane, ali mi tu zdravu hranu ne koristimo i ne jedu je naši građani, već mi onaj otpad Evrope koji je po hladnjačama dugo godina, mi, nažalost, danas to koristimo i jedemo u Srbiji.
Videli ste kako je preko Kosova, preko Bondstila stizalo pileće meso iz Argentine, iz Brazila. Ono se našlo na trpezama naših građana jer je jeftino. Oni ne pitaju, nego u želji da svojoj deci obezbede bar jedan komad mesa za jedan obrok, uzimaju sve i svašta.
Da li ste se pitali kako je najveća kriminalna operacija izvršena, ali navodno na kraju nije sprovedena, a to je najveća mućka sa šećerom? Tada su mnogi koji su danas u timu Vlade prali ruke govoreći – to je u rukama savezne vlade. Mi dobro znamo koji su svi ti ministri učestvovali u takvim kriminalnim operacijama.
Dame i gospodo, ovo se mora zaustaviti. Čini mi se, jedini čovek danas koji to može da zaustavi i koji će verovatno i zaustaviti i ovo sve što se u Srbiji za ovih deset godina kriminalno dešavalo sprovesti u istragu, jeste heroj Srbije, prof. dr Vojislav Šešelj, sa svojom SRS i svojom ideologijom.
Na ovakav način kako privreda propada i kako ste 5. oktobra govorili da će izvoz teći kod seljaka sa njihovih njiva - doći će oni koji treba da kupe robu od seljaka, oni će doći na njihove parcele i kupovaće bez posrednika. Pitam vas – pa danas je taj trgovački lobi, pogledajte kako je kupljena pšenica iz Čečenije koja je radioaktivno ozračena i koja je u stvari stočna pšenica, koja je smeštena u robne rezerve, koja će biti poslata kao pomoć pekarama i mlinskim industrijama da zaustave cene poskupljenja hleba, a ono što se nalazi u robnim rezervama, to u stvari izvozite?
Nažalost, Srbiji preti glad. Ovo što se danas nalazi po poljima i što se bere ili žanje, kukuruz, pa to vas još spasava da se nalazite na ovim mestima gde se nalazite. Da pokrivamo ovo, ovaj nerad Vlade, nesposobnost Vlade i ministara, da pokrivamo nerad zakonodavnog tela, najvažnijeg, a to je Skupština, gospodine Novakoviću, mi smo danas videli kolika je vaša moć.
Ova mlada dama je jedina ostala ovde, koja sve vreme sluša nas, ali verovatno nije kompetentna da odgovori na određena pitanja. Mi od nje to ne možemo očekivati, odgovore, ali gde su oni ostali koji su nas potcenili, ponizili poslanike SRS-a koji u stvari večeras govore o ovom problemu? To je slika i prilika današnje vlasti.

Ovim pledoajeom je vreme predviđeno za raspravu SRS-a potrošeno. Reč ima gospođa Kolundžija.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici poslaničke grupe DS razmatrali su sve ove amandmane i jedino što možemo da predložimo, pošto je 50 poslanika SRS-a podnelo 50 amandmana sa predlogom da se u 50 različitih gradova odredi sedište, mi vam predlažemo da se vi dogovorite da odredite jedan grad, da nam to predložite, a mi ćemo onda u danu za glasanje vrlo ozbiljno da razmotrimo taj predlog.
Ovo što sada ovde vidimo jeste zapravo zaista pokušaj da se obesmisli ceo rad, jer ako jedna poslanička grupa predlaže 50 različitih sedišta, onda nikome ne treba objašnjavati o čemu se ovde radi. Niko nije tu od vas predložio s razlogom neki od gradova, već se radi samo o tome da je potreba da se troši ovo vreme.
Što se nas tiče, mi ćemo sedeti dok god vi mislite da treba da iznosite priče koje nemaju nikakvog smisla i iz kojih niko ništa ne može da zaključi, a naročito ne onaj ko bi eventualno trebalo ozbiljno da uzme u obzir amandmane o kojima govorite.