Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam nešto i ja da kažem na ovu temu i to je mnogo drugačije od onoga što se čulo od mog prethodnika.

Dakle, mi možemo da razmišljamo u kakvoj se poziciji nalazi Jugoslovenski aerotransport, nekada JAT, to je sada Srpska avio-prevoznička kuća. Sada ću napraviti jedno slikovito poređenje.

Pre svega želim da podsetim građane Srbije da ne zaborave ko je bio ministar saobraćaja 1999. godine i u kakvom stanju je bio taj JAT 2000. godine i samo da kažem građanima Srbije da zbog svetske ekonomske krize ovoga trenutka bankrotiraju i propadaju mnoge renomirane, poznate svetske aviokompanije i to su otišle bukvalno u bankrot i propale i nestale sa svetskog neba, a bile su nekada veoma poznate, čuvene, imaju iza sebe mnogo moćnije i bogatije države nego što je Republika Srbija.

Dakle, kod kuće imam auto micubiši pajero. Kupio sam ga 1997. godine i vremenom taj auto je prešao mnogo kilometara i sada stoji kod mene u dvorištu. Pitam vas, gospodine Stevanoviću – da li biste vi kupili taj auto? On ima pocepane gume, neispravan akumulator, nisam ga upalio sigurno godinu dana.

Da bih taj auto aktivirao, treba mi vrlo mali kredit, možda 1.500-2.000 evra da bih to sve regulisao i kupio nove gume, novi akumulator, malo servisirao, a onda bih mogao da ga prodam možda vama ili nekom drugom građaninu ove zemlje za neku sumu novca. Sada se postavlja pitanje – da li treba da pustim da mi taj auto propada dalje, jer on će sigurno za godinu i po dana skroz propasti, ili treba neki novac da investiram u njega, da servisiram taj auto i da možda nekome dam taj auto da bude u funkciji i u službi?

Kada govorimo o Agenciji za kontrolu leta, znate, Agencija za kontrolu leta nije javno preduzeće koje se finansira iz budžeta Republike Srbije. Plate u Agenciji za kontrolu leta ne određuje Vlada Republike Srbije, već određuju međunarodni standardi. Plate se ne isplaćuju iz nekog troška poreskih obveznika ove zemlje, već su one propisane međunarodnim sporazumima koje je Vlada Republike Srbije prihvatila. Mi možemo kazati – neće više ljudi u Agenciji za kontrolu leta da primaju plate tri, četiri, pet, šest hiljada evra, imaće platu od 100 evra.

Evropska komisija za kontrolu leta, čija je Evropska asocijacija kontrole leta, čiji je Srbija, hvala gospodu bogu, ponovo član, taj će novac uzeti Srbiji i dati onome ko će dati te plate svojim zaposlenima, a nama će kazati – izvinite, vi sa tom platu niste u stanju da kontrolišete svoj vazdušni prostor, pa pošto smo vam sada dali da kontrolišete vazdušni prostor Crne Gore i dela BiH i nekih okolnih država, sada ćemo sve to da vam uzmemo jer vama to očigledno ne treba i vi to nećete i možda je to koncept vaše stranke, ali ja taj koncept ne mogu da prihvatim.

Koncept DS je da mi moramo da učestvujemo na tržišnoj utakmici, da prihvatamo pravila tržišne utakmice i da ta pravila tržišne utakmice i te kako primenjujemo na onim institucijama i onim resursima koji su nam dati na upravljanje.

Mi možemo kazati – dobro, mi smatramo da to bode oči, ta plata kontrole leta. Posebno je počelo da bode oči to što se neko kao poreski obveznik u poreskoj prijavi na Voždovcu prijavio kao čovek koji radi u kontroli leta i prijavio enormnu dobit, enormnu poresku obavezu. Znate, kada popunjavam poresku prijavu niko ne proverava da li radim u toj kontroli leta ili ne. Tako da neki podaci koji se non-stop plasiraju u javnosti nisu tačni. Moram da ih demantujem.

A s druge strane, kada govorite o platama gradonačelnika, pa nije tačno da su plate gradonačelnika svuda u Srbiji veće od predsednika Republike. Možda ima takvih slučajeva, ali ima slučajeve i da nisu te plate veće nego što je plata predsednika Republike.

Gradonačelnik u Kruševcu ima manju platu, gradonačelnik Leskovca ima manju platu, predsednik opštine Ćićevac ima manju platu, predsednik opštine Trstenik ima manju platu i to je tačno. E, sada da li neko ima veću platu? Pa znate, to bih prepustio građanima tog grada da se opredele i da oni kažu na lokalnim izborima.

A kada kaže neko vi već deset godina vladate ovom zemljom, odmah se zahvaljujem tome, jer DS prvo ne vlada ovom zemljom nego upravlja, i drage moje kolege mi, koliko mi je poznato, ovde imamo mogućnost upravljanja ovom zemljom tek od 2008. godine i drago mi je da vi proričete svoju slabost a našu snagu, pa nas vidite na vlasti do 2018. godine.

Znači, jako je lepo, zahvalan sam na tome, što nas preoznajete kao ozbiljne, a vas kao nesposobne da nas promenite s vlasti, ali znate mi ne upravljamo ovom zemljom deset godina u kontinuitetu. Gradonačelnik Niša nije nasledio niški aerodrom u stanju kakvom ga je nasledio kada je preduzeo vlast od DS, nego je neko drugi tamo bio gradonačelnik u Nišu, a s druge strane mi imamo ovde jedan non-stop napad da DS bezrazložno zadužuje zemlju.

Sad da pitam vas, izvolite, super ste vi to sve iskritikovali, ali da čujem vas koje je vaše rešenje problema i vaš koncept? Da li je vaše rešenje problema kao što je bilo 1999. godine, kada maltene nismo mogli da letimo? Doduše tada nije ni bilo letova, tad smo imali sankcije i mi smo mogli da letimo samo za Podgoricu i Tivat. I to je bilo sve gde ste mogli da odletite iz Beograda. Ako ste želeli da putujete negde, morali ste da idete na aerodrom u Budimpeštu kao najbliži i da odatle letite u svet.

Mislim da je taj koncept loš, a verovatno to mislite i vi. Mislite. Dakle, smatram da je potrebno ovde kritikovati Vladu, ali isključivo s pozicija argumentovane kritike, sa pozicija argumenata i činjenica i najbolja je kritika koja nudi rešenja.

Kritikovati samo, skrstiti ruke i kazati – ovo ne valja, meni se ovo nimalo ne sviđa, to je lepo za birače, ali nije dobro za vas. Prvo morate da imate rešenje, pa dajte predlog rešenja, pa ću vrlo rado prihvatiti takvu kritiku kao konstruktivnu, pokažite nešto bolje, pokažite nešto što može da reši problem, da popravi situaciju, a ja ću odmah reći – vi ste se ovo divno setili, i u danu za glasanje mirne duše, čiste savesti i čistih ruku stisnuću to dugme.

Do tada ne mogu da prihvatim ni vaše predloge ni vaše argumente.

Iskorišćeno sedam minuta i 30 sekundi vremena poslaničke grupe.

Što se tiče vašeg micubišija, gospodine Milivojeviću, i ja volim japanska vozila. Ako podignete kredit za micubiši 1.500 evra, da biste ga prodali za 700 evra, ne znam u kome je problem. Sa 1.500 evra ne možete da napravite micubiši i da ga prodate za sedam hiljada, jer svako pametan ne čuva kola da mu trule i propadaju, nego razmišlja o tome da ih proda kada počnu da trule i propadaju.

Da se sada ne spuštamo na taj prizemni nivo diskusije i rasprave, to je više za kafu i kuloare. Gospodine Milivojeviću, vidite, mi bismo pustili da JAT propadne. Gospođa Diana Dragutinović bi ga pustila da bankrotira. To je njen stav, ona nas je poučila primerom švajcarskog avioprevoznika.

Sve bi se više isplatilo nego ovo što se radi sada. To je priča o micubišiju. Mi povlačimo 50 miliona evra, a ne možemo da saniramo kompaniju, to je problem. Mi smo malopre rekli, nije problem da povučete pare, mi nismo napali kredit koji ste uzeli od Kineza 30 miliona dolara, ne zato što je od Kineza, ne zato što su povoljne kamatne stope, nego zato što za njega dobijate materijalni ekvivalent, dobijate nešto, ostavljate nešto u nasleđe, ako ne svojoj deci, ostavljate službama. To je racionalno i smisleno.

Pitam vas, za šta se povlače pare, da dalje nastavljamo da propadamo i da gubimo, i na vrednosti JAT i na vrednosti tehnike. Da je danas odgovornosti i političke volje među vama, učinili biste sve, lepi, pametni i uspešni, da nađete partnera u svetu.

Možda biste našli partnera da ste imali političku volju da to prodajete, a niste prodavali zato što ste tako podmirivali koalicione kapacitete, interese, zato što ste u JAT i drugim javnim preduzećima crpeli novac kojim ste kupovali izbore, kojima ste zadovoljavali one koji su vas ucenjivali sa dva-tri ili pet glasova.

Ko vam danas kontroliše JAT, iz koje stranke, koja je njihova politička snaga? Na sve ste spremni kada je u pitanju opstanak Vlade odnosno vas 126, možda vi upravljate ovom državom od 2008. godine, ali bih voleo da vas podsetim na upravljanje državom kada su to u ime vaše stranke radili Nemanja Kolesar, Janjušević, Marija Rašeta Vukosavljević, Goran Novaković.

Ko je tada upravljao ovom državom: SRS ili DS? Čija su to čeda? Čije su perjanice? Mnogo ste brzo zaboravili, radije se sećate devedesetih godina i dve godine učešća u vlasti SRS, nego sedam godina vlasti. Moja namera nije da banalizujem ovu raspravu. Vi to sebi možete da priuštite.

Da li treba da vas podsetim kako se kralo na aerodromu kada je to radila ministar Marija Rašeta Vukosavljević? Što ne kažete ko je pravio Koridor 10 u vreme kada ste vi upravljali Srbijom? Čiji je "Difens roud"? SRS? Samo da vas podsetim, što se tiče gradonačelnika i predsednika, nisam govorio o tome čiji gradonačelnik, gradonačelnik Vranja nije vaš, pa ima veću platu od predsednika Srbije. Principijelno govorim o tome, što država nema političku snagu, a ima i mehanizme i zakone da se sa takvim nelogičnostima obračuna, a neće.

Ne štedimo koliko možemo i ponavljam još jednom, nije vazdušni prostor pijaca ili tržni centar i u trci na vazdušnom prostoru ne učestvuju privatna lica i privatnici, to je vid monopola.

Kada su plate u pitanju, njihov iznos, prenosim samo ono što je govorio predsednik Upravnog odbora te agencije, zaboravio sam kako se čovek zove, tu nema solidarnosti. Čija je agencija i čija je Direkcija za kontrolu leta? Da li je to privatna firma ili državna, šta je to, čije je to? Udruženje građana, akcionarsko društvo, jedina je država vlasna da se stara i raspravlja o njima.

Nije meni žao što ti ljudi primaju, ali mi je žao gospodine Milivojeviću što Vlada RS šest meseci nije u stanju da donese odluku i reši sudbinu 200 radnika iz Surdulice koji štrajkuju. Ne mora Vlada da donese odluku u njihovu korist, neka donese odluku u korist poslodavca, ali oni traže da im se samo reši.

Vi pričate o upravljanju, gde jednog Nicovića, koji je vlasnik "Mačkatice" iz Surdulice, država ne može da natera da izmiri 150 miliona dugova na ime poreza, doprinosa, plata i svega ostalog što duguje radnicima. Znate šta uradite? Napravite ekonomsko savetovanje na Kopaoniku, pa tog istog čoveka stavite pored ministra finansija i onda nas podsećate na 1998. i 1999. godinu, ko je tada bio ministar, a ko je kada bio ministar.

Možda smo mi bili najgori, hipoteku za nesposobnost smo 2000. godine poneli na svojim leđima. Obrisali ste nas izborima. Šta ste uradili u poslednjih 10 godina? Koje ste vrednosti ovde uspostavili? Vrednosti koje promovišu "Farma" i "Veliki brat"?

Kolko ste firmi uništili? Šta je sa javnim preduzećima? Zašto nismo ušli u postupak restrktuiranja? Zašto nismo u ta preduzeća uveli principe korporativnog upravljanja? To su evropski standardi, evropske vrednosti. Postavimo pitanja, vi koji promovišete evropske vrednosti, na kojim principima je sazdana EU? Na kojim principima? Koja su tri stuba EU? Koje su institucije EU? Koliko vas bi znalo to da nabroji?

Vi ovde promovišete evropske vrednosti. Promovišete evropske vrednosti u državi u kojoj tajkuni definišu ekonomsku politiku. Nemojte, molim vas. Evropske vrednosti u državi u kojoj nema mleka. Zbog čega nema mleka? O tome sam malopre pričao. Znate zašto?

Zato što je izvršna vlast, koja upravlja ovom državom, omogućila onima da kupe 40% tržišta mleka, proizvodnje mleka, pa ti isti zagospodare tržištem i mogu da rade na njemu šta hoće. Kada im prekipi, onda ucene Vladu. Vlada popusti, pa mora da povuče kredit od 250 miliona evra da bi ugasila požar na tržištu mleka.

Onda se skupe monopolisti koji prave ulje, pa ih ponovo ucene, pa onda oni uzmu i donesu novu odluku o zaduživanju da bi taj požar ugasili, a ne moraju to da rade. Imaju mehanizme, ali nemaju političku snagu. Politička slabost!

Danas smo slušali ovde u ovom parlamentu, gospodine Milivojeviću, kako se napada Vilijam Montgomeri. Napadaju ga oni koji su do pre samo par godina bili sa njim na Božić i Badnji dan. Aplaudirate vi, a on sinoć govori da ima gomilu prijatelja u vašoj stranci. Kud plovi ovaj brod? Nema ovde ni sistema, ni smisla, ova država je potpuno urušena.

Država je ozbiljna stvar. Možemo vi i ja ili bilo ko ovde da se spori, ali kada biste više vodili računa, pre svega vi koji državom upravljate, o državi, kada bi se više truda trošilo da stvarate političke kompromise ovde, da razgovarate, da oko ključnih stvari u ovoj državi postižete kompromise, svima bi bilo lakše.

To podrazumeva, gospodine Milivojeviću, da poslušate i da za ovakvu ludost ne glasate. Ovo je besmisao, 51 milion evra je potpun besmisao da se povlači za kompaniju koju sa 51 milion evra ne možete da stavite u položaj da radi, funkcioniše i dohoduje. To je problem. Vi nemate političke mudrosti da na ove izazove odgovarate.

Kažem vam, sve drugo treba uraditi, ovo ne treba uraditi. Treba pustiti da bankrotira, treba je uvesti u stečaj. Sve treba uraditi, ali ovo ne treba uraditi. Nemojte da glasate u danu za glasanje za ovaj zakon, ovo nije dobro. To gospođa Dragutinović dobro zna, ali nema slobodu i hrabrost političku da vam to kaže, a ona to misli i to oseća.

Iskorišćeno je 11 minuta i 10 sekundi vremena poslaničke grupe. Narodni poslanik Srđan Milivojević ima reč.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovana gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, gospodine Stevanoviću, 20. mi poslanici primamo platu.

Gospodin Bora Datonović i ja ćemo vam dati 70.000 dinara da nam kupite "micubiši pajero" da se vozimo kući i usput ćemo da jedemo i hleb od tri dinara koji ste nudili Srbiji. Da mi pokažete da ima da se kupi "micubiši pajero" za 700 evra, ja ću da vam slavim rođendan, da zalepim vašu fotografiju u tom "micubišu pajeru" da vas gledam svakog dana i da kažem – vi ste fenomenalni i daću vam odmah da budete ministar trgovine, ali odmah.

Podsetiću vas kako je kad ste vi bili na vlasti, u Srbiji je bilo opšte izobilje, med i mleko su tekli ovom ulicom, doduše kiselo mleko. Gospodine Stevanoviću, o tim evropskim vrednostima o kojima sada pričate, a dobro je da pričate, drugačije ste pričali kada ste bili na vlasti.

Ta agencija za kontrolu leta, kada ste vi bili na vlasti, prihodovala je, građani Srbije, nula dojč maraka, pošto su tada bile dojč marke u opticaju. Pazite, nula dojč maraka. Danas ta agencija za kontrolu leta, kada mi upravljamo tim resursom, prihoduje nekoliko stotina miliona evra. Jednak monopolski položaj imala je kada ste vi bili na vlasti i jednak ima danas.

Hoćete da mi objasnite kako ste uspeli da napravite nula dojč maraka ili nula švajcarskih franaka ili nula dolara? Zato što ste bili nesposobni da upravljate resursima, pa ste se konfrontirali sa čitavim svetom, pa su nam uveli sankcije. Nisu nam sankcije uveli zbog naše politike, nego zbog vaše politike, konfrontacije sa svima u svetu.

Šta su bile posledice tih sankcija? JAT nije mogao da servisira svoje avione godinama. Znate, građani Srbije, kako izgleda kada ne možete jedna avion da servisirate zato što imate nesposobnu vladu u kojoj sede predstavnici SRS, gde JAT-ovi avioni služe samo da bi vaš novac izvozili na Kipar, a ne da bi prevozili putnike? Izgleda tako da ti JAT-ovi avioni nisu u stanju da voze putnike sa naših aerodroma, jer to njima odgovara. Treba flota da vozi novac na Kipar. I dan-danas ne znamo gde je taj novac.

Građani Srbije, kao što reče moj prethodnik, država je ozbiljna stvar, zato ste upravljanje državom ne prepušta neozbiljnim ljudima. Na sreću, imam jako dobro pamćenje. Znam dobro šta je uradila gospođa Marija Rašeta Vukosavljević, ali za one koji ne znaju, u ovoj zemlji postoji tužilaštvo i to tužilaštvo je pokrenulo istragu, i neka ga neka radi postupak. Svako ko je kriv neka odgovara, ali neću da vas podsećam koliko vaših kolega se poziva na imunitet kad ih pozove tužilaštvo. Neću da vas podsećam na sve ono što je bilo davno, prošlo je deset godina. Znaju građani Srbije ko je kakav i znaju to da vrednuju na izborima.

Malo bih da se okrenemo ka napred, da ne gledamo mnogo iza nas i da pogledamo šta možemo da uradimo kad JAT oteramo u stečaj. Ko će da prevozi putnike iz Srbije? Evo, pitam vas. Ko će da se vozi "pajerom" od 700 evra ili će da se vozi biciklom ili će na neki drugi način, u skladu sa savremenim tekovinama sveta, da ponudite građanima Srbije prevoz? Možda će biti diližanse ili će možda građani Srbije da putuju autostopom, da lete balonima. Ali, kad JAT ode u stečaj, mi ostajemo bez našeg avioprevoza.

S druge strane, ako nađemo sada mogućnost da u vreme velike svetske ekonomske krize prebrodimo tu krizu, ta kriza neće trajati doveka, a samo podsećam da se svetska ekonomska kriza, to podsećam građane Srbije i svoje kolege poslanike, najgore ogleda u automobilskoj industriji i avioprevozu. Znači, to su dve grane koje su najviše pogođene svetskom ekonomskom krizom.

Vi sad mislite da će neko da dođe da kupi JAT ovog trenutka. Sumnjam da će neko doći da ga kupi u ovakvom stanju. S druge strane, ako ga neko kupi za godinu dana i ako od tog posla bude dobrog posla za građane Srbije, ako bude nekog benefita za državu Srbiju, da li ćete vi onda kazati – pogrešili smo? Možda hoćete, ali kao što nikada ne priznajete grešku, sumnjam da ćete i tada.

Da li će nama biti bolje u Srbiji ako vi nama kažete – kako smo mi pogrešili? Neće, jer naknadna pamet je najskuplja pamet. Dobra je opoziciona pamet, jer sad iz opozicije jako dobro sagledavate one stvari koje niste mogli da vidite dok ste bili na vlasti.

Samo ću vas podsetiti kad govorite o evropskim vrednostima, da ste u skladu sa evropskim vrednostima mene te 1999. i 2000. godine, kada ste bili na vlasti, nazivali petokolonašem. Priznajem, ja sam bio uvek peti u koloni za mleko, za zejtin, za šećer, svakog jutra sam bio peti u koloni, jer nije bilo ni mleka, ni šećera, ni zejtina.

Uđete u prodavnicu, a u samoposluzi samo naređane duž celog rafa flaše sa kiselom vodom. Pitajte građane Srbije, možda im nedostaju ta stara dobra vremena? Sumnjam da žele da im se vrate ta stara dobra vremena, kada ste mogli da uđete u samoposlugu i samo da kupite mineralnu vodu. Ničega drugog nije bilo.

Vi se sećate toga i ja se sećam toga, i svi znamo ko je tada ne upravljao zemljom, tad se zemljom vladalo. Posle toga su se malo okolnosti promenile, pa se zemljom upravlja, pa se odgovorno upravlja i onim resursima koji se tiču i železnice, koji se tiču i avioprevoza, koji se tiču drumskog prevoza.

Da vas podsetim kako su izgledali putevi te 1999. godine. Ne znam da li ih je asfaltirao Difens roud ili neka druga, ili treća firma, i ne znam sada ko asfaltira puteve, a znam samo kad sam 1999. godine i 2000. godine putovao u Valjevo na miting za slobodu Makija, iz Kruševca do Valjeva putovao sam pet sati, uz obavezno svraćanje kod vulkanizera da zamenim jednu gumu, jer morala je da vam pukne na onim rupama.

Danas i vi iz Vranja i ja iz Kruševca mnogo brže stignemo do Beograda nego tih godina. Danas i vi i ja kada krenemo, tačno je, verujte, išao sam onim putem Vranje-Leskovac, to je izgledalo kao da idem po šinama, to je bilo dum-dum na svaka dva metra. Da sam bio vlast, ne bih dolazio na sednicu Skupštine Srbije onakvim putem. Rekao bih – uskraćujem podršku vladajućoj većini zato što nije u stanju da napravi put od Vranja do Leskovca. Neću da se vozim onakvim putem svakog dana. To bih kazao, verujte, i tu bi odmah završili priču i onda bih sada mogao da razgovaram sa svojim kolegama iz vladajuće većine.

Naravno, što vi kažete, da ne banalizujemo ovu raspravu, da vas ne teram da idete na auto-pijacu da kupite micubiši pajero za 700 evra, jer i vi i ja znamo da toga nema. I vi i ja znamo da takav auto vredi između 6000 i 7000 evra na tržištu automobila, ali da se vratimo na neke vrlo ozbiljne stvari.

Agencija za kontrolu leta je resurs koji ne koristi monopolski položaj, nije to udruženje građana. Ona je član Evropske asocijacije za kontrolu leta.

Kada jedna država, građani Srbije, nije u stanju da kontroliše svoje nebo, njeno nebo kontrolišu druge države, to da znate isto kao što znam ja. Vazdušni prostor iznad te zemlje se ili zatvori i izoluje, ili se vodi politika takva da na njega umesto putničkih aviona dođu NATO avioni, pa onda odozgo umesto da prevoze putnike, ti avioni sipaju na gradove Srbije tovare bombi. Tako se vazdušnim prostorom upravlja, tako ste vi upravljali vazdušnim prostorom Srbije i to je trajalo jako dugo.

Posledice toga su da je i taj aerodrom i taj JAT bombardovan za vreme kada ste vi bili na vlasti. Možda ste ponosni na taj podatak iz svoje biografije, možda ste ponosni na tu činjenicu iz političkog angažmana SRS, ali mislim da nemate razloge da budete ponosni bilo na šta.

S druge strane, ako govorimo opet o JAT, u vreme kada su nama uveli sankcije, kada ste vi bili na vlasti, kada ste vladali ovom zemljom, ljudi su u svetu kupovali nove avione, obučavali pilote, obučavali kontrole leta, a mi smo sedeli u gvozdenom kavezu i nismo mogli da mrdnemo iz ove zemlje zbog vaše politike i naravno da smo stagnirali.

To vam sada izgleda kao da zaspite na železničkoj stanici, bilo gde u svetu, recimo u Briselu, Parizu ili Moskvi, Pekingu i tamo sada dođe voz koji ide 300 km na sat i vi se probodite u trenutku kada on počinje da odlazi sa stanice, a vi onako sa dva srpska kofera izlepljena selotejpom krenete da trčite za njim, da ga stignete.

Vi trčite iz petnih žila, a iz onih kofera vam ispada svašta, i Hag, i afere, i Ratko Mladić, i Radovan Karadžić, i inflacija i beda, nemaština i trčite uporno za onim vozom da ga stignete i znate da nećete da ga stigne, ali i dalje trčite za njim.

Da li ćete ga stići? Nećete. Da li će doći neki drugi voz? Hoće, ali će putnici iz onog voza biti daleko, daleko ispred vas, dok vi trčeći pokušavate da ga stignete i kada izgubite vozni red, kada izgubite korak sa svetom, onda imate propalu privredu, propalo društvo, propalu ekonomiju i onda sve to treba oporaviti.

Mislite da su se Japanci posle Drugog svetskog rata oporavili odmah 1946, 1947, 1948. ili je taj oporavak trajao mnogo dugo? Mislite da su se Nemci mnogo brzo oporavili posle Drugog svetskog rata, Francuzi, Italijani? Nisu.

Sada vidite i mi smo bili žrtve rata i došli smo u kuću koja je uništena vašom politikom, a uz to je potpomognuto, da to uništenje bude veće, i ratnim dejstvima i naravno da treba vremena da se zemlja oporavi i naravno da za to vreme građani Srbije nemaju strpljenja, to vreme traje unedogled.

Mi polako i strpljivo gradimo nov sistem vrednosti. Ako ne prepoznajete koji sistem vrednosti gradimo, kupite samo, idite gore u Biblioteku Skupštine Srbije, pogledajte naslove novina, 18. novembar 1991, 1993, onda 1997, kada ste vi bili na vlasti, pa 1998, 1999, pogledajte samo taj 18. novembar, a podsetiću vas šta je sve bilo.

Na današnji dan, građani Srbije, pre 11 godina bio je vrlo loš dan za Srbiju, jer se već tada, 1999. godine, i te kako osećalo da je kraj vašega režima vrlo blizu i da ste vi gotovi, ali da se represija nad pripadnicima Otpora pojačava.

Da podsetim građane Srbije na veličanstveni događaj iz 1996. godine. Na današnji dan su počele protestne šetnje i krenuli smo da odbranimo svoju izbornu volju.

Vidite, to su sve događaji koji su se zbivali u vreme kada ste vi bili na vlasti, neposredno pred vaš ulazak na vlast i posle vaše vlasti. Sada pogledajte to sa današnjim vremenom, nije sjajno, može mnogo bolje, mnogo više. Potreban je dijalog, i nas i vas, apsolutno sam saglasan, ali dijalog možemo da prihvatimo tek onog trenutka kada se nekih stvari iz vašeg političkog programa odreknete, bez obzira na vašu političku doslednost, jer te stvari ugrožavaju državni interes Srbije.

Morate da objasnite građanima Srbije šta podrazumeva politika velike Srbije, kako ćete da osvojite liniju koju propagira Vojislav Šešelj Karlovac – Virovitica. Hoće li građani Hrvatske dobrovoljno da se posle referenduma povuku na tu liniju? Neće. Hoće li da nas puste da tamo uđemo sami? Neće. Ta granica može samo ratom da se ostvari, a tu retoriku smo jedva preživeli 1999. godine.

Ima li potrebe ponovo? Građani Srbije kažu da nema i da to neće ponovo, ali ako već ne možemo oko tih velikih stvari da se dogovorimo, hajde da se dogovorimo oko JAT, ne možemo. Smatrate da treba da ide u stečaj. Mi smatramo da ne treba da ide u stečaj.

Hajde da se dogovorimo oko nekih drugih životnih stvari, ali vi ne nudite rešenje. Nudite demagogiju, hleb od tri dinara, micubiši pajero od 700 evra. Znate, šarenu lažu ne možete nuditi ni nama iz DS, a ni građanima Srbije. To više ne prolazi, to vreme je davno za nama.

Jesam i prihvatam svaki dijalog s vama i prihvatam svako sučeljavanje činjenica. Ovde u parlamentu je dobro da sučeljavamo činjenice, jer to građani vide, da sučeljavamo argumente, ali argumenti moraju da budu utemeljeni u stvarnom stanju u ovoj zemlji. Nemate nikakvu ideju kako treba da izgleda JAT, sem da ga stavimo u stečaj. Zašto da ga stavimo u stečaj, da propadne? Šta ćemo onda kad propadne taj JAT? Pa ne, ona kaže da ne treba da propadne, da treba da se zadužimo.

Šta ćemo onda kada se to desi? Onda ćemo pustiti da neko drugi vrši avioprevoz u Srbiji. Ko će onda doći? Ruski Aeroflot. Da li će doći Lufthanza ili neko treći da dođe i da obavlja avio prevoz? Šta mislite da će on da vas vozi džabe, da ćekazati – o, vi ste iz Surdulice, hajde vama aerodrom u Surdulici da napravimo, pa gde ćete na Skupštinu da idete kolima, kakav micubiši paero, vas ćemo iz Surdulice avionom da vozimo, za vas će specijalno Lufthanza da otvori liniju?

Neće to da vam kažu verujte, nema tog u svetu. Neće niko da vam pravi nikakve vaše pogodnosti, jer u svetu ne postoje prijatelji, u svetu postoje samo goli strateški interesi. Oduvek, gospodine, koji to ne znate.

Vi ste se tek sad probudili na ovoj sednici, a izgleda i u životu, pa ne znate da u svetu postoji samo interes, ali samo goli strateški interes i ništa drugo.

Vidite, razlika između nas i vas je što mi stvarno imamo prijatelje, a vi ste Srbiji napravili samo neprijatelja i to je ogromna razlika.

Ogromna razlika kod nas je što mi propagiramo onaj sistem vrednosti koji je utemeljen na onom sistemu vrednosti koji vlada u čitavoj demokratskoj Evropi. S tim ljudima mi hoćemo da sarađujemo i da mi njima takođe namećemo naš interes, ali taj interes neće biti interes konfrontacije, neke bezumne politike, utopističke politike, neostvarive politike, već će biti ostvarivanje onih interesa za koje dobijemo mandat od građana Srbije.

Vas ću takođe podsetiti da je DS jedina politička stranka i, ponavljam to vama građani Srbije, DS je jedina politička stranka koja je javno u izbornoj kampanji proklamovala šta je to državni, a šta je to nacionalni interes građana ove zemlje i mi se trudimo da taj interes ostvarimo, a ako ne znate šta je to, daću vam izborni program DS da ga pročitate.

Šesnaest minuta i 20 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima Dragan Stevanović.

Sećam se da je u tom izbornom programu pisalo 200 hiljada novih radnih mesta. Toliko ste ih oterali s posla. U tom izbornom programu slogan je bio "I Kosovo i Srbija".

Da li vas prijatelji teraju na priznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije? Da li vas prijatelji teraju na regionalnu saradnju sa kosovskim institucijama? Da li to rade prijatelji?

Znate, gospodine Milivojeviću, vi možda nemate neprijatelje u svetu, ali ova država, otkako ste vi na vlasti, nema prijatelje. Ovu državu više niko ozbiljno ne tretira, jer više nisu potrebni bilo kome avioni da ostvare svoje interese, jer ste i vi sve dali a la kart na izvolte.

Možda je Srbija 1998. do 2000. godine najteži period u svojoj istoriji prošla. Posle NATO bombardovanja Republike Srbije, Srbija je možda i mogla da se oporavi, posle vas Srbija se neće oporaviti, u to sam sasvim siguran.

Kada su u pitanju, gospodine Milivojeviću, naša programska opredeljenja "Velika Srbija" itd, nikada se nećemo odreći "Velike Srbije." Zna se gde su granice u programu SRS. To nas ne oslobađa obaveze da budemo svesni političkog položaja u kom se svi danas nalazimo.

Od vas se očekivalo, gospodine Milivojeviću, i vaše vlasti da tražite od onog Ive Josipovića, sem što mu se klanjate i izvinjavate, da poštuje sporazume na koje se potpisom obavezao i omogući Srbima koje je etničkim čišćenjem isterao sa vekovnih ognjišta da se vrate da žive tamo, za početak u Republici Hrvatskoj, a kroz vreme u Srpskoj Krajini, ali oni su svesni činjenice šta u perspektivi treba i mogu da očekuju i zato ne daju Srbima da se vrate.

Umesto da u našim odnosima sa Hrvatskom na tome insistirate, vi idete izvinjavate se u Vukovaru, pa malo odete do Srebrenice, u Potočare, ali ne pada vam na pamet da odete na Petrovdan u Bratunac. To ste vi. Tako se prijatelji, gospodine Milivojeviću, u svetu ne stiču. Bezgranična fleksibilnost od države napravi krpu. Mi danas u svetu nemamo prijatelja. To je naš problem.

Slažem se da je bilo grešaka, ali ponavljam da smo te greške platili na izborima. Vi naše dve godine, gospodine Milivojeviću, učešća u vlast stavljate na čast sa deset godina kontinuirane politike. Nama stavljate na teret 1996. godinu, kad ste protestovali u protestnim šetnjama.

Ko vam je krao izbore? Kakvih ste vi problema imali sa Vojislavom Šešeljem i SRS? Znate li, gospodine Milivojeviću, kad biste pobedili da Zoranu Đinđiću Vojislav Šešelj nije dao zapisnik i čestitao vam pobedu 2000. godine, ili Vojislavu Koštunici. Tu je naša veličina i politička doslednost i poštovanje demokratskih i parlamentarnih vrednosti.

Šta ste vi uradili, gospodine Milivojeviću, kada ste izgubili izbore 2008. godine? Doveli ste belosvetsku bulumentu ovde da ubedite Ivicu Dačića da uđe u Vladu s vama. Primili ste ga u Socijalističku internacionalu, od Amerike do Brisela sve živo je stavljeno u pripravnost da naterate Ivicu Dačića da vašu vlast sačuva od Beograda do predsedništva, do RS. Da li je to demokratija? Da li je to politički princip? Da li je to poštovanje izborne volje građana? Ko se batine lati, od batine i strada, u političkom smislu, naravno.

Srušili ste, gospodine Milivojevići, 90 opština po Srbiji. Naterali ste i ucenili socijaliste da izađu iz koalicije. Nije bitno, politika je proces. Sve se okreće i sve se vrti, ali da li se sećate šta je Ivica Dačić, kao perjanica evropskog puta RS danas, govorio u predizbornoj kampanji 2008. godine – da će da ratuje za KiM i da su Ratko Mladić i Radovan Karadžić za njega heroji. Tog istog Radovana Karadžića je on uhapsio, njegovo ministarstvo u Vladi s vama, danas juri Ratka Mladića itd.

Da se vratim na diskusiju koja je na dnevnom redu, vi očigledno ne razumete zašto se mi zadužujemo. Možete li da shvatite da sa 51 milion naš nacionalni avioprevoznik ne može da opstane? Da li shvatite da ne možete da ga sačuvate ekonomski u životu sa tim parama? Ne shvatate, ne razumete to.

Ne bismo o ovome polemisali da je 51 milion nešto što je dovoljno. Međunarodni finansijski savet je rekao da nije u jednoj strategiji. Rotšild rekao da nije u drugoj strategiji, da nije dovoljno. Vi pričate da ćete vi da spasete JAT. Deset godina ste mogli da ga spasite, pa ga niste spasili, ne zato što niste mogli, nego niste imali političku hrabrost i volju to da uradite.

Ako ste toliko omiljeni u svetu, zašto vaši prijatelji iz EU ne dođu da ga saniraju odnosno da ga kupe? Vi ćete meni da pričate da neće niko džaba da nas vozi. Znam da niko neće džaba da nas vozi, ni mene, ni vas, ni bilo koga, nije ni suština da se vozimo besplatno, svako mora sve svoje da plati, ali ovo nije put da se to uradi. O tome se radi. Možda i ovo na silu pričate.

Tužno je sve to, gospodine Milivojeviću. Pričate da 2000. godine, kada smo bili na vlasti, nije imao ko da servisira motore i flotu. Zašto se onda zadužujete? Da servisirate flotu, da servisirate motore i da kupite druge, zato se zadužujete. Da li uopšte znate zašto se ove pare povlače? Kako je moguće posle deset godina prijateljstva i otvaranja sa svetom da nemate pare?

Pričate o rafovima, a do juče je bila nestašica mleka posle deset godina evropske Srbije. Baš mene briga za EU, ali to ne znači da nisam spreman da prihvatim standarde koji jednu državu kvalifikuju ozbiljno, a kada državu napravite ozbiljnom, baš nas briga da li ste u EU ili niste. Vi ćete u društvo evropskih država da idete, vi koji prerađujete 4% otpadnih voda posle deset godina vlasti?

U Švedskoj se 90% otpada pretvori, reciklira ili pretvori u energiju. Vas će neko u porodicu evropskih država da primi? Dok vi ovu državu spremite, EU će se raspasti. Te poruke vam šalju, gospodine Milivojeviću, države koje čine okosnicu EU, od Nemačke do Francuske, neće da trpe fiskalnu, finansijsku i političku neodgovornost.

Zamislite da pored Grčke, Španije i još nekih država i vi dođete na vlast? Ko će da to trpi, gospodine Milivojeviću? Neće niko. Pustite više priču – SRS bila na vlasti, pare na Kipru. Pare ste našli, ali ste ih tamo i ostavili.

Ali, o tome ne smete da pričate, zbog koalicionih odnosa. Znate vi dobro i ko ih je našao. Nemojte ove ljude koji ovde sede i koji pokazuju volju da slušaju sve ovo, nemojte da ih opterećujemo ovim stvarima. Treba da znate jednu stvar, gospodine Milivojeviću, auto-put od Leskovca i Vranja ne postoji ni danas. Postoji magistralni put prvog reda, asfaltiran je u vreme kad vi niste bili na vlasti, a to što ste se klackali i jurili, verovatno ste išli vozom.

Iskorišćeno je devet minuta i 40 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima poslanik Srđan Milivojević.

Prihvatam apsolutno vašu sugestiju da prekinemo dalju raspravu, ali ću vam samo dati jedan predlog. Da sačuvamo zapisnik sa sadašnje sednice pa da se vidimo, a hvala bogu videćemo se, za godinu dana i vi i ja i da onda vidimo ko je bio u pravu. To će videti i građani Srbije i sve će onda biti kristalno jasno. Znači, vreme pred nama je najbolji svedok ispravnosti naše politike.

Iskorišćeno je 30 sekundi vremena poslaničke grupe.
Da li pre zaključenja pretresa želi reč neko ko nije iskoristio pravo na reč ili ko još uvek ima vremena na raspolaganju? (Ne)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Poštovani narodni poslanici, pošto je Narodna skupština završila raspravu o svim tačkama dnevnog reda ove sednice, a saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, određujem utorak 23. novembar 2010. godine, sa početkom u 11.00 časova, kao dan za glasanje o svim tačkama dnevnog reda Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini. Hvala vam.