Dame i gospodo narodni poslanici, evo, pošto me je gospođa Sedlar pozvala na dijalog, ja se zaista sa velikim zadovoljstvom odazivam na taj poziv i zaista sam spreman i SRS je spremna da učestvuje u dijalogu oko državno–pravnog i političkog uređenja Srbije. Evo da kažemo nekoliko reči na tu temu.
Prvo, nije tačna teza da podela Srbije na regione ne znači uvećanje administrativnog aparata. Najbolji primer za to vam je AP Vojvodina. Do 2002. godine ste imali sedam pokrajinskih sekretarijata. Danas ih ima 18, sa tendencijom daljeg povećanja. Uz povećanje broja pokrajinskih sekretarijata imate, naravno, i povećanje pokrajinske administracije u personalnom smislu, koja je sada za tri do četiri puta brojnija nego što je bila do 2002. godine.
Statut Vojvodine, ovaj statut koji je u velikoj meri protivustavan i koji ste izglasali krajem prošle godine, odnosno potvrdili ga vi iz vladajuće koalicije ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da li je on poboljšao život građana Vojvodine?
Da li građani u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Vrbasu, Odžacima, Kikindi, Somboru, Subotici, Pančevu, žive bolje, zato što imaju 18 pokrajinskih sekretarijata? Da li seljaci sada mogu lakše da prodaju svoje proizvode? Da li imaju dovoljno para da kupe nove traktore, imaju li radnici u vašim Odžacima, koji su potpuno devastirani, bolji status otkako ste usvojili Statut Vojvodine, ili je sve ostalo isto, ili je čak i gore nego što je bilo.
Ne treba nama, gospodo, promena Ustava, nama treba promena korumpirane i nesposobne vlasti. Ako ćemo mi Ustav da menjamo kada god nekome iz vladajuće koalicije padne na pamet neka nova politička ideja, onda ćemo svake godine da menjamo Ustav. Razmislite malo i o kredibilitetu države u međunarodnim odnosima.
Kakva smo mi država koja 2006. godine donese Ustav, taj Ustav nije ni sproveden do kraja u punom smislu te reči, i sada posle četiri godine, hajde da ga menjamo. Hajde da ga sprovedemo, pa ako praksa pokaže u narednih pet, 10 ili 20 godina, da zaista neka ovlašćenja iz Ustava treba menjati, SRS je spremna da se u to uključi.
Menjati Ustav da bi se podelila Srbija, na to SRS neće nikada da pristane. Ideja Prvog srpskog ustanka, ideja svih velikih srpskih političara, od Karađorđa, kneza Miloša, Jovana Ristića, Nikole Pašića, pa do današnjeg dana jeste da Srbija bude jedinstvena država.
Mi smo imali te regione, to gospođa Čomić nije na najbolji mogući način razumela kada mi je, nakon što sam završio moje izlaganje, dala jednu primedbu da je i Karađorđe bio nekakav austrougarski đak, mada ne znam šta to znači, jer u to vreme Austrougarska nije ni postojala. Austrougarska je kao državno-pravni pojam od 1867. godine. Karađorđe je podigao ustanak 1804. godine, a pogubljen je od strane kuma 1817. godine. Znači, nekih 50 godina kasnije je nastala Austrougarska.
Radi se o sledećem, svi ti veliki srpski državnici i političari, radili su na tome da Srbija bude jedinstvena država. Mi smo pre Karađorđevog ustanka imali podelu Srbije na nahije, pa je svaka nahija imala svog nahijskog kneza, koji je imao pravo i obavezu da u ime Turaka sakuplja porez i da Turcima predaje taj porez. U tome se sastojala ta srpska autonomija pre Karađorđa, što porez nisu naplaćivali Turci, nego nahijski knezovi za račun Turaka.
Cela ta Srbija, mislim na Beogradski pašaluk, to je tada bila Srbija, bila je podeljena na nekoliko nahija. Karađorđe je svojim mačem presekao tu podelu Srbije na nahije i rekao, nema više nahije, borimo se za jedinstvenu srpsku državu. Počeo je da šalje emisare u krajeve srpske, van Beogradskog pašaluka, u Crnu Goru, u Dalmaciji, BiH. To je bila ideja Karađorđa, a ne da se vratimo na turski zeman, da podelimo Srbiju na nahije.
Kome je donela podela bilo šta dobro? Kako mislite da funkcionišu ti regioni, gospođo Sedlar, ako nema neke administracije koja će da se bavi tim regionalnim poslovima? Uzmite samo primer Vojvodine, imamo državnu upravu, pa onda imate pokrajinsku upravu, pa lokalnu po opštinama i gradovima, a sada hoćete da imate i regionalnu upravu.
Ja vas pitam, ko će sve to da plati, odakle, ko, iz pretpristupnih fondova EU ćete da izmirujete administraciju, od radnika koji su ostali bez posla, od seljaka koji nemaju kome da prodaju mleko i meso, zato što uvozite svinjske polutke iz Brazila. Izvinite, ko će da finansira taj vaš državni projekat?
Čak i da ne preti državnom jedinstvu, a preti, ko će to sve da plati, kolik to košta? Imate li vi neku preciznu računicu, od kojih sredstava će sve to biti plaćeno? Mi već sada grcamo sa ovom i ovakvom državnom organizacijom, a zamislite još da podelimo Srbiju na pet, šest ili 10 regiona. Nekima ni to neće biti dosta.
U srpskom narodu postoji, nažalost, moram to da kažem, jedna tendencija da smo mi skloni deobama. Što sada onaj tamo u Subotici da živi bolje nego ja, hajde da postavimo berlinski zid između Subotice i Kikinde, mi smo tome skloni. Zašto da podgrevamo te negativne tendencije koje postoje u pojedinim delovima Srbije, zašto da svađamo Srbiju samu sa sobom?
Ako pratite izlaganje ljudi koji se zalažu za regionalizaciju, šta je zaključak? Onome koji živi u Leskovcu kriv je Beograđanin zato što teško živi. Onome ko živi u Ivanjici kriv je onaj iz Novog Sada. Sada smo počeli jedni druge da optužujemo. Vi nas pljačkate.
Vraćamo se na ono što smo imali u Kraljevini Jugoslaviji, kada su Hrvati optuživali Srbe da pljačkaju Hrvatsku, iako je sedište Prve štedionice bilo u Zagrebu, ne u Beogradu, i ceo finansijski kapital je bio u Zagrebu, a ne u Beogradu. Onda su Hrvati, ceo svoj politički pokret gradili na tome kako ih Beograd eksploatiše. Posle 60-70 godina mi se vraćamo na istu priču. Beograd je kriv što onaj u Leskovcu teško živi, Beograd je kriv što onaj u Malom Iđošu teško živi.
Ne, vlast je kriva. Hajde da menjamo vlast. Vi ste krivi, vi koji od 2000. godine vodite Srbiju, vi koji ste 2000. godine rekli da ulazimo u EU 2004. godine, pa kada je Boris Tadić pobedio 2004. godine, rekli ste, ulazimo 2007. godine, pa ste rekli, ulazimo 2009. godine, a sada je rekao – ulazimo u narednih 10 godina.
Mi treba da čekamo 10, 20, 50, 100 godina da uđemo u taj obećani politički raj na zemlji da bi nam bilo bolje, a pri tome ćemo da menjamo Ustav, zato što je nekome palo na pamet da treba da se promeni preambula iz Ustava Srbije, da ne piše da je KiM sastavni deo Srbije, pa ćemo pored preambule, onako forme radi da smanjimo broj poslanika, da ne bi bili ravnomerno zastupljeni svi delovi Srbije, uključujući i KiM, pa ćemo da podelimo Srbiju na regione i onda mi kažite, gde je kraj u tom komadanju Srbije, ima li kraja?
Hoćemo li živeti bolje kada budemo imali 10 novih regiona? Primer Vojvodine je na najbolji način to pokazao. Treba nam sposobna vlast, državotvorna vlast, nekorumpirana vlast. Kada to budemo imali, jer sada je nemamo, onda će živeti dobro i onaj u Leskovcu, u Nišu, onaj u Beogradu i Novom Sadu.