Iskorišćeno je pet minuta i 15 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodna poslanica Snežana Sedlar. Vreme na raspolaganju je 26 minuta.

S uvaženim kolegom Martinovićem, kojeg zaista poštujem, naročito što se tiče njegove struke, slažem se u njegovom poslednjem stavu, a to je da samo u Srbiji mora da dođe do takve vlasti koja je zaista stručna, kompetentna i nekorumpirana. Apsolutno se slažemo tu.
Očigledno vi nas niste razumeli. Neću sada da polemišem sa vama o nečemu što je upravo u formi nacrta. Međutim, da bi građanima Srbije bilo lakše, tvrdim vam da građani širom Srbije ne kažu da im je kriv Beograd za to što oni loše žive, ili u Vojvodini da im je kriv Novi Sad.
Ali, jedno je fakat, statistika je fakat, a to je da je grad Novi Sad imao priliv stanovništva oko 45% po glavi stanovnika i prvi je u Srbiji, a grad Beograd 30%. Zato mi imamo novosadizaciju i beogradizaciju, zbog državnog ustrojstva koje je apsolutno centralizovano.
Što se tiče moje opštine, da se vratim na nju, ona nije devastirana, ona je po statističkoj kategoriji druga kategorija po razvijenosti, mada je 80-ih godina bila jedna od najrazvijenijih, budite sigurni, gospodine Martinoviću, proverite, jedna od najrazvijenijih privrednih opština u Vojvodini. Najbolje znam kada putujem u pet sati po podne, idem za Novi Sad ili Beograd, sa kakvom kolonom vozila se susrećem iz suprotnog pravca, jer sve što je iole radno sposobno otišlo je u Novi Sad.
Međutim, stvari se menjaju i trenutno mogu da vam kažem, a vi ste jako dugo bili apsolutno na vlasti u opštini Odžaci, stvari su se zaista poslednjih godinu i po dana promenile, kao što sam rekla i jednom gospodinu takođe iz opozicione stranke, trenutno je opština Odžaci jedno veliko gradilište, od gasifikacije koja se uvodi, od puteva koji se prave, od industrijskih zona koje se završavaju i od investitora koje dovodimo.

Iskorišćeno je dva minuta i 15 sekundi vremena poslaničke grupe.
Pre nego što nastavimo rad po pretresu u pojedinostima, dozvolite da vas obavestim da deo naše današnje sednice od 12.00 časova sa galerije velike sale Doma Narodne skupštine prati grupa studenata Fakulteta bezbednosti iz Beograda, i to: Vladimir Milojević, Snežana Marković, Tanja Radačić, Miloš Spasenović, Dalibor Sekulić, Ana Špijunović, Tamara Obućina, Jelena Banović, Simeon Spasojević, Danica Ćirković, Katarina Žerađanin, Gorica Aleksandrović, Dijana Mitrović, Ana Mandić, Đurđa Lakić, Branka Đukić, Milena Šumarac, Jovana Ćirković, Biljana Glišić, Miloš Ralević, Goran Radmilović, Jelena Jovanović, Marija Marinković, Dijana Simeonović, Marko Filipović, Đorđe Dragoslavić, Ljubodraga Šarović, Milan Laudanović, Daliborka Cvetković, Milan Banićević i Marko Gogić.
Dobrodošli u vašu kuću, u Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče izlaganja uvaženog prvoborca petooktobarske revolucije, potpuno je prihvatljivo i ljudski je priznati da čovek nešto ne razume. Ne mora ni da razume amandman SRS.
Gospodine Milivojeviću, Pravni fakultet u Beogradu nije daleko, imate tamo vrlo kvalitetnu literaturu, pa kupite neki udžbenik i neki priručnik i mislim da će vam, kad malo uđete u suštinu pravničke materije, biti potpuno jasno da je naš amandman jako dobar.
Naravno, ne želim da ovu temu, koja je vrlo ozbiljna i koja zaista zaslužuje ogromnu pažnju ne samo političke, nego i stručne javnosti, svodim na ovo dnevno-političko pijačarenje ko je koliko bio na vlasti, ko koliko ima procenata, ko je gde pobedio na nekim lokalnim izborima itd. Želim samo da kažem sledeće, kada su u pitanju ovi statistički podaci kojima je baratala gospođa Sedlar.
Gospođo Sedlar, nažalost i vašu i moju, uopšte nisam srećan zbog toga, ali trenutno je opština Odžaci opština iz koje se po statističkim podacima svakog dana iseli jedan građanin te opštine i nikada se u tu opštinu više ne vrati. Dakle, to je opština koja je nažalost osuđena na izumiranje.
Te vaše zone, industrijski parkovi, med i mleko teku samo na televiziji. U praksi od svega toga nema ništa. Bio sam u opštini Odžaci, gospođo Sedlar, znate vi to vrlo dobro, mnogo puta. Učestvovao sam i u toj lokalnoj kampanji početkom ove godine i video sam u kakvom je stanju opština Odžaci, ne zbog SRS, ne kažem ni zbog vas lično, nego objektivno kakvo je stanje.
Stanje je teško, i građanima opštine Odžaci, građanima Kikinde, građanima Crne Trave, građanima Valjeva, Loznice, Sremske Mitrovice, Novog Sada i Beograda neće biti bolje ako Srbiju podelimo. Hajde da Srbiju uredimo da bude ozbiljna država, da ne bude svega onoga čega sad ima, a što su apostrofirali čak i vaši veliki prijatelji iz EU.
Izvinite, ne znam da li vi čitate ove izveštaje EU. Oni su prilično poražavajući za vlast u Srbiji, za sve vladajuće garniture od 2000. godine. Kriminal, korupcija, javašluk, ne funkcionišu institucije, ne postoji u pravom smislu te reči vladavina prava i loše je sprovedena reforma pravosuđa. Ne kaže to SRS, i nemojte vi zbog toga da se uznemiravate, to kažu oni u čije društvo vi želite da uđete. Oni su dali poražavajuću sliku o vama.
Takođe, možete vi da pravite, ne znam kakve, jezičke, političke, logičke i mentalne akrobacije, da kažete da ste na vlasti od 2008. godine, da ste na vlasti od 2010. godine, možete da kažete čak da uopšte niste na vlasti, da je SRS i dalje na vlasti, ali istorijske i političke činjenice su neumoljive. Na vlasti ste od 2000. godine i od 2000. godine do 2010. godine niste uradili ništa dobro za građane Srbije.
Sada kada ste videli da nema više šta da se proda, sem "Telekoma", kada ste doterali cara do duvara, kada od brzog ulaska Srbije u EU nema ništa, što je priznao i Boris Tadić, sad vam je još jedino preostalo – hajde da podelimo Srbiju.
Hajde da pokušamo da prevarimo građane Srbije time što ćemo da ih ubedimo da će im biti bolje onda kada budu podeljeni, onda kada o njihovim sudbinama budu odlučivale razne regionalne birokratije. To je poslednja slamka spasa za koju ste se vi uhvatili.
Mi iz SRS kažemo – nije to rešenje. Nije rešenje menjanje Ustava. Nije rešenje podela Srbije. Hajde da ojačamo Srbiju, da Srbija bude jedinstvena država, da se vratimo u punom smislu te reči na KiM, da se prekine okupacija KiM, da pomognemo Srbima koji su ostali da žive u okupiranoj Republici Srpskoj Krajini, u Republici Srpskoj. Hajde da Srbija ponovo bude matica, a ne da budemo poslednja država na Balkanu. Sad smo stali u red Albanije, iako smo uvek od Albanije bili bolji. Za to ste krivi vi koji deset godina vršite vlast u Srbiji.
Činjenica je da postoji jaka tendencija da se menja Ustav Srbije. Ustav Srbije bi da menjaju i oni koji bi da izruče Ratka Mladića za deset miliona evra, Ustav Srbije bi da menjaju i oni koji bi ga izručili džabe, zato što je to u skladu sa standardima EU…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, po Poslovniku Narodne skupštine u ovom trenutku važniji je akt od sadržaja koji odstupa od odredbe člana 106, pa vas molim o temi dnevnog reda.)
Završiću. Dakle, amandman SRS je dobar. Amandman SRS uvažava društvenu i političku realnost u Srbiji. Amandman SRS samo stavlja do znanja Vladi Republike Srbije da je ovo materija Zakona o opštem upravnom postupku, a ne Zakona o državnoj upravi, i poziva Vladu Republike Srbije, da umesto što na nedomaćinski način troši narodni novac, deo tog novca usmeri za kupovinu kompjutera onim opštinama koje ga nemaju. Ne znam šta je tu neshvatljivo i ne znam šta je tu nerazumljivo. Na kraju krajeva, ne znam šta je tu antievropski.

Pet minuta i 45 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Narodni poslanik Milan Ranđelović želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Hvala na toj reči. Moram da ukažem na povredu člana 107, odnosno dostojanstva Narodne skupštine, odnosno dostojanstvo svakoga od nas. Zaista i u prethodnom govoru i u pretposlednjem govoru mog kolege koji je poslednji govorio, slušali smo više od 10 minuta gomilu neistina, gomilu toga što zaista vređa dostojanstvo svakoga od nas.
Kako možemo da govorimo o 21. veku, kako možemo da govorimo o budućnosti naše države, a vi nama svoj govor pravdate argumentima sa početka 19. veka? Molim vas, nema više Turaka u Srbiji, niko više ovde ne skuplja poreze za neku drugu državu, za nekog sultana, porezi se skupljaju pre svega za našu državu. Vi pričate da neko u Srbiji želi da podeli građane Srbije. Molim vas, to zaista duboko vređa čak i mene lično, da ne pričam sve nas poslanike.
Kako možete da kažete da ja i bilo ko od mojih kolega želi da podeli građane Srbije, kako možete da kažete da bilo ko deli Srbiju uopšte? Ako pričamo o regionima, onda pričamo o tome da je Srbija ovakva kakva je dostigla svoj limit, svoj kapacitet i administrativni i politički. Ako vam kažem da u istočnoj Srbiji imamo manje od pola miliona stanovnika, a vi kažete da ovaj sistem treba da ostane, onda tu nešto debelo nije u redu.
Ako je južna Srbija osiromašena, ako je istočna ispražnjena, ako je Beograd prenaseljen, onda valjda moramo svi zajedno da se dogovorimo kako ćemo to da promenimo, jer džabe pričamo o svemu ovome ako se nama pogranični delovi Srbije prazne, džaba pričamo o tome ako mladi ljudi odlaze iz svojih rodnih mesta tražeći svoju šansu, tražeći svoj posao u Nišu, Novom Sadu, Beogradu, nije bitno.
Nije Beograd kriv. Građani Beograda nikome nisu krivi. Nemojte da izvrćete ono što mi govorimo. Jednostavno, sistem je takav da smo morali da uvedemo i jednu novu temu, a vi to sada namerno pokušavate politički da zloupotrebite.
Jednostavno bih vas zamolio da se vratimo temi, da se vratimo našem dnevnom redu i da više ne provlačimo regione i nečiju platformu kao nešto što je vezano za ovu temu, kao nešto što je direktno krivo, pravo ili ne znam kako to možete da povežete.

Dva minuta. Narodni poslaniče, nema povrede člana kojim se ugrožava dostojanstvo Narodne skupštine. Ukoliko želite, možete uvidom u stenogram videti da je svaki narodni poslanik imao prava, u širini kojom želi da obrazloži temu koja je na dnevnom redu, da to učini, bez obzira kakvu politiku zastupa u okviru političke stranke kojoj pripada ili političke grupe kojoj pripada u Skupštini Srbije.
Svaki poslanik, kada se proceni da se ipak udaljio od teme, bio je zamoljen da se vrati na temu dnevnog reda i svaki od poslanika je to učinio, tako da vas molim, bez obzira što znam da tema izmene i dopune Zakona o držanoj upravi samom definicijom otežava prvo meni posao da se svi držimo člana 106, da jedni zbog drugih to zaista i nastojimo da radimo.
Ministar Milan Marković ima reč.

Zahvaljujem. Obzirom da smo još uvek kod člana 1, a da je bilo nekoliko pitanja, iskoristio bih priliku da odgovorim na neka od njih.
Što se tiče Zakona o opštem upravnom postupku, on je u izradi i rok je dosta dugačak, to je tek polovina sledeće godine. Razlog za tako dugačak rok je i taj što se radi temeljno, biće široka javna rasprava. ZUP se donosi, mislim da je ovaj prethodni star više od 30 godina, ne znam tačno. Star je 14 godina ovaj sadašnji.
On se generalno naslanja na onaj koji je star 30 godina. Prema tome, ako radimo neku temeljniju promenu ZUP, mislim da nije sporno da je radimo malo duže. Da je to tako preko noći, uradila bi neka druga vlada pre nas. Prema tome, ne vidim da je to neki problem.
Zašto je Zakon o upravnim sporovima išao ranije? Zakon o upravnim sporovima je direktna posledica novog uređenja sudova u Srbiji, odnosno Zakona o uređenju sudova, ustanovljenju Upravnog suda, potrebe da taj Upravni sud počne da radi, ako se ne varam 1. januara. Prema tome, morao je da se uredi postupak po kome taj sud radi.
Da li Evropska komisija ima primedbe? Ima primedbe. Nažalost, te primedbe su opšteg karaktera, da nije usaglašen sa standardima EU. Moje mišljenje je da se primedbe odnose na dvostepenost, što nije posledica Zakona o upravnim sporovima, već je to posledica činjenice da postoji jedan Upravni sud. Dakle, nije uopšte pitanje za mene kao ministra za državnu upravu.
Inače, pitanje koliko je procesni zakon koji se odnosi na upravne sporove pitanje za nadležnost Ministarstva državne uprave, ali to nije bitno. Mi smo uradili zakon o upravnim sporovima, saglasno okvirima koji su dati zakonima koji se odnose na uređenje sudova u Republici Srbiji.
Kako je mogla da se uvede dvostepenost? Nikako. Kako je mogla da se uvede javnost rada ako imate 29 veća? Verovatno nikako, ali to nije materija koju je uređivalo ovo ministarstvo, nego je Narodna Skupština usvojila zakone koji su nama dali okvire u kojima može da se kreće Zakon o upravnim sporovima.
Ukoliko Narodna skupština izmeni taj okvir, recimo, ako utvrdi kao nadležnost Vrhovnog kasacionog suda, što ne znam kako bi mogla, a sve može zakonom, da rešava u drugom stepenu, imaćemo dvostepenost. Ako se ne utvrdi nadležnost Vrhovnog kasacionog suda, onda objektivno nema dvostepenosti, jer je Upravni sud jedan. Nije to neka nauka i laicima je jasno o čemu je reč.
Što se tiče smanjenja broja zaposlenih, tačno je da nisam te zakone branio. Imao sam jedan koncept, u Vladi je preovladao drugi koncept. Oni koji su predložili taj drugi koncept su i branili taj koncept i oni su nadležni sada za sprovođenje tog koncepta, tako da tema nije za mene, ali drago mi je da mogu da je ponovim.
Naravno, sve što dolazi od SRS je uvek bilo najbolje i tu nema dileme. Najbolji ste, najpametniji, ali i mi imamo priliku nekada nešto da se pitamo. Ne mislim da je međusobni odnos organa državne uprave materija Zakona o opštem upravnom postupku, bar ne tako sa sigurnošću, kao što ste vi ovde izneli, gospodine Martinoviću.
Mislim da smo mi vrlo jasno stavili naslov – Međusobni odnos organa državne uprave i zato smo ga stavili u Zakon o državnoj upravi. Zašto je to nama bitno? Rekli ste da vam nije jasno šta je racio legis.
Reći ću vam zašto mislimo da je ovo bitno. Do sada je u ZUP bila obaveza organa da pribavljaju sami dokumenta građana. Neka se javi neko ovde ili uopšte ko gleda ovaj program da kaže da mu je država sama pribavila neki dokument. Ne, nego šalterski službenik kaže – izvolite, vi donesite izvod iz matične knjige rođenih, a vama je izvod u Prokuplju; donesite državljanstvo, a državljanstvo vam je u Trgovištu. To je realnost u Srbiji.
Znači, mi smo promenili Zakon o matičnim knjigama, uspostavljamo centralni registar i hoćemo kao obaveznost da uvedemo da organi državne uprave pribavljaju ta dokumente. Zato se ne slažem s vama jer vi ste rekli "ako procenim". Nema šta organ da procenjuje, to je obaveznost organa da to uradi. Naravno, ako on treba da rešava o mojim pravima i obavezama, pa mu donesem moja dokumenta, onda nemamo nikakav problem, on će rešiti u skladu sa onim što ima.
Ako mu ne donesem, neće on meni da kaže – procenio sam da je efikasnije da ti sam trčiš da doneseš svoj izvod iz matične knjige. Dokle više da građani servisiraju i budu poštar između različitih organa državne uprave?
Dakle, zbog toga smo stavili da je to obavezno i u tome se razlikuje naš član od vašeg člana. Kod vas je stavljeno kao alternativa, kod nas je stavljeno kao obavezno i zbog toga mislim da vaš amandman nije dobar.
Kako da organ vrši uvid ako elektronske evidencije još uvek nisu uspostavljene? Ako ne postoji mogućnost da se elektronski izvrši uvid, on neće ni izvršiti. Nema tu dileme. Gospodine Martinoviću, naslov je ovde – međusobni odnos organa državne uprave. Nije ovde naslov – ostvarivanje prava u upravnom postupku, kako će građani da ostvare svoje pravo, nego je pitanje međusobnog odnosa organa.
Konkretno, sutra hoću da izvadim pasoš, odem u Ljermontovu ulicu. Zar moram da donosim policiji moje državljanstvo? Zar ne može policija da uđe u matični registar i da uzme moje podatke iz matičnih knjiga u PDF formatu, da ih priloži uz spisak predmeta, nego ću da idem u opštinu, ne znam koju, i da vadim taj isti i donosim policiji?
` To je bila intencija zakona, to je ratio legis. Ono što je bilo do sada nije funkcionisalo.

Stvarno se uzdržavam pokušavajući da dočekam da narodni poslanici sami počnu da poštuju Poslovnik i da se ne ponašaju onako kako zameraju svima drugima da se ponašaju, tako da vas stvarno molim da ne dobacujete.
Znam da to ministru Markoviću ne smeta, znam da ga ne dekoncentriše, znam da uživa u živahnim raspravama, ali Poslovnik je Poslovnik, a ministar je ministar. Bez dobacivanja.

Na kraju, primetili ste nešto što sam primetio kao grešku, a to je ovlašćenje Vlade. Intencija je bila da to bude pitanje tehničkih uslova.
DSS je podneo amandman gde čak to spušta da to radi ministarstvo i oni su razumeli da su u pitanju tehnički uslovi. Vi ste to razumeli na drugačiji način, ali sam takođe video da to može biti sporno, pa smo podneli amandman i obrisali to. Evo, ako vam nešto znači, bili ste tu u pravu.
Istina, naš amandman smo podneli 29. novembra, ako je to uopšte bitno. Mislim da nije bitno, ali hoću da kažem, zašto vi toliko insistirate na tome, a vi ste vaš podneli 30. novembra. Znači, nismo ništa prepisivali, ali me ne bi bilo sramota i da sam prepisao od vas. To vam najiskrenije kažem. Zašto bi to bila sramota? Uzeo sam i prihvatio amandman SNS. Po meni su te stvari normalne.
Pošto ste insistirali na tome da smo nešto prepisali, kažem vam da nisam, ali budite sigurni, biću uvek spreman da prepišem, kada mislim da ste u pravu. Po meni, tu nema nikakve sramote. Zato postoji valjda Narodna skupština, nisu ministri najpametniji, niti njihovi saradnici. Zato i postoje amandmani.
Generalno posmatrano, postavili ste i pitanje javnih agencija. Rekao bih da smo tu istomišljenici. U više intervjua i javnih nastupa to sam ponavljao. Mislim da imamo jako ozbiljan problem. Taj problem je stvar političke volje, taj problem nije stvar Ministarstva državne uprave. Znate da se agencije osnivaju zakonima, sektorskim zakonima. Vi ste ovde u Narodnoj skupštini, kao Narodna skupština, osnovali do sada ne znam koliko agencija, na predlog Vlade.
Moje mišljenje je da treba sve poslove državne uprave da obavljaju isključivo organi državne uprave. Ne razumem zašto bi poslove državne uprave obavljale agencije koje nisu organi državne uprave, sem ukoliko nije želja da se zbog nekog statusa zaposlenih izmakne deo i stavi u jedan liberalniji status definisan Zakonom o radu, u odnosu na status Zakona o državnim službenicima, koji je rigidan, kao i svaki zakon o državnoj upravi svuda u svetu. Nema države u svetu gde to nije rigidno. Dakle, moje mišljenje je to da se iza toga krije to, jedan potpuno liberalniji način upravljanja tim subjektom.
Slažemo se oko toga. Veliki sam protivnik osnivanja javnih agencija. Neke javne agencije moraju da postoje, to je potpuno jasno, ali mislim da bi daleko korisnije bilo da se poslovi javnih agencija vrate u organe državne uprave.
U krajnjem slučaju, naš zakon poznaje tri vrste organa državne uprave. To su ministarstva, organi uprave u sastavu ministarstva i posebne organizacije. Mislim da oni sa svojim različitostima dozvoljavaju da stavite poslove koji vam trebaju u neku veću samostalnost, kako nudi posebna organizacija.
To bi bili odgovori.
Što se tiče položaja zaposlenih u lokalnim samoupravama, vidite, kada taj koncept koji sam predlagao nije dobio većinu, taj koncept racionalizacije, jedan drugačiji koncept same reforme u organima državne uprave, onda po logici stvari i ovaj zakon o zaposlenima je pretrpeo, on je u izradi, kao što vam je poznato i Stalna konferencija učestvuje, radi na tome, ali on je pretrpeo određene idejne promene koje bi se uklopile u ono što je politika Vlade.
On će biti završen, ali iskreno vam kažem, sam položaj zaposlenih neće ništa promeniti, ukoliko to ne bude pratio odgovarajući zakon o platama tih ljudi, ukoliko se i dalje bude primenjivao ovaj zakon o platama u državnim organima i javnim službama na njih. Ništa nećemo dobiti time što ćemo ih samo izmestiti statusno, da se ne primenjuje Zakon o radu u državnim organima, koji neverovatno se stavlja van snage. To su neki apsurdi. Ja sam ih nasledio, ova vlada ih je nasledila i nema potrebe sada da se ukazuje, ko je to kada radio i donosio.
To bi bili odgovori na ova pitanja. Nema potrebe da budete u toj meri negativni prema ovom pokušaju koji suštinski menja i reformiše državnu upravu Srbije. Ovo radimo u tesnoj saradnji sa gospodinom Šabićem, poverenikom za informacije od javnog značaja, u onom segmentu koji se odnosi na zaštitu podataka od ličnosti.
Jako mi je važno da ne napravimo faul u tom pravcu. Da li smo možda previše oprezni u implementiranju ovoga? Jesmo, na ovo se čekalo ne znam koliko desetina godina, pa to sad radimo oprezno, ali do kraja mandata ove vlade, verujem da skoro niko ili bar mali broj ljudi će kad su u pitanju bar matične knjige biti poštar i raznositi to između državnih organa.
To je po meni najveća reforma državne uprave u poslednjih 60 godina. Taj zakon o matičnim knjigama i stvaranju matičnog registra, ako neko misli da postoji nešto veće u državnoj upravi od toga, spreman sam da o tome diskutujem. Ne vidim da je postojala veća reforma i da li išta postoji što će državnu upravu Srbije definitivno prebaciti u 21. vek od zakona o matičnim knjigama, registra i ovih pratećih izmena zakona, kojim želimo da to učinimo živim i da učinimo obavezu držanih organa da, kada postupaju u upravnom postupku po zahtevu građana, sami putem računara prikupljaju ta dokumenta.