Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 85 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 86 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Podsećam narodne poslanike da utorkom i četvrtkom, nakon otvaranje sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu, tok sednice Skupštine odvija se na osnovu člana 286. stav 2. Poslovnika, koji u svom prvom stavu kaže da narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, a iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze i koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije Narodne skupštine.

Izuzetno, kako stoji u stavu 2. istog člana, predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, pravo iz stava 1. ovog člana može ostvariti na sednici Narodne skupštine usmeno u jednom obraćanju, u trajanju do pet minuta, utorkom i četvrtkom, i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu.

Pitam da li neko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika političkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 286. Poslovnika Narodne skupštine?

Molim da se prijavite u elektronski sistem, ako neko želi da koristi svoje pravo iz člana 286.

Narodni poslanik Dragan Todorović ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost ova pitanja su apsolutno farsa, zato što odgovora nema. Upozoravam vas da ćete jednog dana na sva pitanja morati da odgovorite i snosićete krivicu zbog toga što se stvari ne odvijaju na onakav način kako bi trebalo da se odvijaju kada je u pitanju kriminal i korupcija u našem društvu.

Džabe vi žurite u Evropu, neće vas Evropa, neće lopove u svojim redovima. Najbolje ste to mogli da vidite po primeru bivšeg premijera Hrvatske. Imaju oni svojih lopova, šta ćete im vi. Vi morate prvo ovde da se obračunate sa vašim lopovima, pa onda eventualno možete da računate da ćete dobiti zeleno svetlo za Evropu.

Hteo bih da ponovim, i da vas upozorim, da nesporni podaci, koje je prikupio Tihomir Živanović i o kojima je obavestio sve šefove poslaničkih grupa i druge institucije u državi, govore o tome da osnivanje "Mobi 63", njegova prodaja i sve što je vezano sa tim izgleda da je izuzetno veliki kriminal.

Dobro je to, gospođo Kolundžija, što se vi interesujete za te podatke. Mislim da bi udruženim snagama mogli nešto da rešimo. Vidite sada kako se odmotava ovo klupko sa kompanijom "Novosti", "Lukom Beograd" itd. Iako se tvrdilo u početku da je to sve čisto urađeno i po zakonu, pokazuje se da je u pitanju ogroman kriminal i izgleda da polako počinju da skupljaju pinkle jer hoće da pobegnu iz države, ali da pokupe ono što su pokrali.

Između ostalog, imali ste priliku da vidite i onu emisiju sa Stankom Subotićem Canetom, gde on otvoreno, jasno i glasno govori koga je sve ucenjivao, kome je davao pare, koga je podmićivao itd.

Da se vratimo na "Mobi 63", radi podsećanja javnosti, a i vas da podsetim, još uvek nema odgovora ni od Tužilaštva, ni od MUP - šta je sa 121.950.000 evra, vezano za uloge koje je trebalo da ima država i ovaj austrijski vlasnik Šlaf, kada je osnivan "Mobi 63". Rekao sam vam da tih priloga nema ni u Agenciji za privredne registre, nema ni u sudu, ali to je nemoguće, ljudi moji. Ovo mora da se istraži do kraja.

Ponovo upozoravam Tužilaštvo da ne radi samo onda kada Boris Tadić pokrene neko pitanje, da se deset godina ćuti, a kad pomene Boris Tadić onda se neke stvari pokreću. Tražim od Tužilaštva i od MUP da ispitaju sve i da one koji su odgovorni za ovaj kriminal privedu pravdi.

Takođe, podsećam javnost, podsećam vas da nisam dobio odgovor od NBS šta je sa prodajom "Mobi 63" Telenoru. U pitanju je razlika od 198.000.000. Postavio sam jednostavno pitanje – na koji račun i koliko je uplaćeno i kome je sve sa tog računa isplaćeno? Ne znam šta treba da se uradi da bi se dobio ovako jednostavan odgovor. U pitanju je 198.000.000. Ako uzmete ovih 121, to vam je već 320 miliona, odnosno pare koje su prosto nezamislive za ovu državu, da tako može da ih bagateliše.

Da postavim još jedno pitanje da bi zaokružili ovaj problem koji postoji vezano za "Mobi 63", njegovu prodaju i sve radnje oko Holdenhurst firme, koja je jedan od osnivača "Mobi 63". Prilikom isplate Holdenhurstu, pre svega za cenu od 375 miliona, Holdenhurstu je vraćeno 96 miliona navodnog depozita koji je položio prilikom osnivanja "Mobi 63".

Sad tražim od Ministarstva finansija da nam da dokaz da je stvarno položen depozit od 96 miliona i tražim da nam kažu na koji račun i kada je položeno 96 miliona. Ako saberete sve ove cifre, dolazite do preko 400 i nešto miliona evra, vezano samo za "Mobi 63". Sada se spremate da prodate "Telenor", i to isti ljudi koji su ... (Isključen mikrofon.)

Narodni poslaniče, vreme koje vam je na raspolaganju je iskorišćeno. Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno ministru zdravlja. Pre nekoliko dana objavljena je vest da u bolnicama nedostaje gaza i drugi sanitetski materijal. Došlo je do toga da se nekoliko pacijenata zajedno sa hirurgom zaključa u hirurški blok zahtevajući da budu operisani. Istovremeno, nestašica gaze se pojavila i u Zdravstvenom centru Valjevo i još nekim zdravstvenim centrima u Srbiji.

Juče u dnevnom listu "Politika" pojavila se uznemirujuća vest: "Da li nam preti nestašica lekova?" Glavni problem koji se provlači kroz ceo tekst je dugovanja između Republičkog zavoda zdravstvenog osiguranja, proizvođača i dobavljača. Istovremeno, spominje se ugrožena stabilnost prihoda Republičkog zavoda zdravstvenog osiguranja. Po rečima odgovornih u Republičkom zavodu zdravstvenog osiguranja, stabilnost u 2009. godini je bila veća nego u ovoj 2010. godini. Stabilnost je ugrožena zbog povećanja stope nezaposlenosti.

Moje pitanje glasi: Šta će nadležni organi preduzeti da stabilizuju tržište lekova i sanitetskog materijala? Šta će nadležni organi uraditi da stabilizuju prihod Republičkog zavoda zdravstvenog osiguranja u 2011. godini?

S druge strane, nedavno smo imali vest da ćemo morati da uništimo veliku količinu vakcina, kojima je istekao rok važnosti, a koje smo skupo platili. Kako mi u državi ne posedujemo opremu i institucije koje se bave uništavanjem opasnog medicinskog otpada, moraćemo da izdvojimo dodatna sredstva za uništavanje, a isto tako i za transport.

Kako je moguće da u jednoj državi istovremeno postoji višak vakcina, a postoji manjak lekova i sanitetskog materijala? Da li kod nas postoji efikasno planiranje i potrošnja lekova? Da li pravilno određujemo prioritete u snabdevanju potrebnim materijalima? Da li pratimo kretanje troškova u zdravstvu? Molim da mi se na ova pitanja odgovori pisanim putem. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Dame i gospodo narodni poslanici, 2. decembra 2010. godine, u ime poslaničke grupe Napred Srbijo SNS, postavio sam poslaničko pitanje i uputio ga ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospodinu Milanu Markoviću i ministru unutrašnjih poslova drugu Ivici Dačiću, a povodom dešavanja i protivustavnih izjava čelnika opštine Preševo.

Naime, 28. novembra ove godine, na osnovu Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, obeležen je dan zastave i to u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa. Tom prilikom, zamenik predsednika opštine Preševo Orhan Redžepi je izjavio: "Odgovorno izjavljujem da ćemo najskorije ovaj dan, najveći naš praznik, proslaviti u ovom istom Preševu, kao delu buduće Albanije". Ovu izjavu su prenele neke, nažalost ne sve, televizije sa nacionalnom frekvencijom i to u udarnim terminima, što se može i proveriti.

Odgovor od ministra unutrašnjih poslova druga Ivice Dačića do sada nisam dobio, ali sam zato dobio odgovor ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospodina Milana Markovića i tim odgovorom zaista ne mogu da budem zadovoljan. Odgovor je: "Povodom događanja u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa dana 28. novembra 2010. godine, na koja je ukazao narodni poslanik Zoran Babić, nadležni organi državne uprave, kao i drugi državni organi, postupiće u skladu sa

svojim zakonskim ovlašćenjima, odnosno preduzeće mere iz svog delokruga, u skladu sa zakonom".

Da li je ovo odgovor ozbiljne države na separatističke izjave i najave čelnika opštine Preševo? Mislim da nije. Ovo je čisto gubljenje vremena, ovakav odgovor je ispunjavanje forme i, nažalost, zamagljivanje stvarnosti. Da li nam možda ovakvim ne odgovorom gospodina Ivice Dačića, odnosno vrlo mlakim odgovorom ministra Milana Markovića, Vlada Republike Srbije šalje možda poruku da se slaže sa izjavom zamenika predsednika opštine Preševo Orhana Redžepija?

Moje pitanje upućeno i tada i sada, glasi: šta će i kada konkretno državni organi, nadležni za očuvanje ustavnog poretka Republike Srbije, uraditi povodom ovakve separatističke, antidržavne i protivustavne izjave Orhana Redžepija, zamenika predsednika opštine Preševo?

Odgovor koji bi mene, a verujem i sve građane Republike Srbije mogao da primiri, mora da glasi: nadležni državni organi, državne uprave, kao i drugi državni organi, postupili su u skladu sa zakonskim ovlašćenjima i procesuirali Organa Redžepija, a ne da se ništa nije uradilo, a sumnjam da će se išta i uraditi. Voleo bih da žar koji gospodin Milan Marković pokazuje u replikama sa nama, opozicionim narodnim poslanicima, prenese i na polje očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta države Srbije. Hvala.

Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč da iskoristi svoje prava iz člana 286. stav 2. Poslovnika? (Ne.)
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Miroslav Markićević.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović pozvala da današnjoj sednici, pored predstavnika predlagača Tomice Milosavljevića, ministra zdravlja, prisustvuju i Periša Simonović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja i Gordana Lođanin, viši savetnik u Ministarstvu zdravlja.
Nastavljamo rad.
Prelazimo na zajednički načelni pretres 2-4. tačke dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNA ZAKONA O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI, PREDLOG ZAKONA O DOPUNAMA ZAKONA O KOMORAMA ZDRAVSTVENIH RADNIKA I PREDLOG ZAKONA O PSIHOAKTIVNIM KONTROLISANIM SUPSTANCAMA
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda pod tačkama 2, 3. i 4, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, i to: poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; poslanička grupa G17 plus - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa "Napred Srbijo" - 26 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekundi; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore jedanput do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju: narodni poslanik Nikola Krpić poslaničku grupu PUPS; narodna poslanica Zlata Đerić poslaničku grupu Nova Srbija; narodni poslanik Zoran Bortić poslaničku grupu SPS - JS; narodni poslanik Mileta Poskurica poslaničku grupu Napred Srbijo; narodni poslanik Milan Dimitrijević poslaničku grupu DSS – Vojislav Koštunica; narodni poslanik Simo Vuković poslaničku grupu G17 plus i narodna poslanica Gordana Paunović Milosavljević poslaničku grupu SRS.
Ukoliko još neko od poslaničkih grupa odluči da ovlasti nekog narodnog poslanika, molim da nam dostavite informacije, da bi mogli da obavestimo Narodnu skupštinu.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, Predlogu zakona o dopunama Zakona o komorama zdravstvenih radnika i Predlogu zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama
Da li predstavnik predlagača, Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, želi reč? (Da) Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih vam rekao nekoliko reči o zakonu o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, koji je važan propis, jer strategija Republike Srbije za borbu protiv droga je doneta za period 2009-2013, na osnovu koje je donet i Akcioni plan za sprovođenje ove strategije, u skladu je sa međunarodnim aktivnostima koje su ozbiljne u suprotstavljanju nelegalnom korišćenju psihoaktivnih supstanci i u skladu sa strategijom nastaje potreba za unapređenjem kontrole, proizvodnje i prometa opojnih supstanci u legalnim farmaceutskim i hemijskim ustanovama, kontrole korišćenja opijata i lekova koji sadrže opojne droge u zdravstvenim ustanovama, kao i potrebe da se propisima usklade poslovi nadzora u Republici Srbiji sa metodologijom nadzora danas u zemljama EU.
U tom smislu, Ministarstvo zdravlja je zajedno sa mnogobrojnim partnerima u širokom konsultativnom okviru sa drugim ministarstvima, sa nevladinim organizacijama, predložilo zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama. Ta terminologija obuhvata i opojne droge, odnosno narkotike i psihotropne supstance u skladu sa savremenim, stručnim i naučnim saznanjima.
Jedan od osnovnih ciljeva za donošenje ovog zakona je da se uspostavi ravnoteža između adekvatne kontrole i suzbijanja zloupotrebe psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, da bi se istovremeno obezbedila dostupnost ovih supstanci u medicinske, veterinarske i svrhe naučnog istraživanja, a sve u skladu sa dobro poznatim konvencijama UN, preporukama Svetske zdravstvene organizacije i drugih međunarodnih organizacija u oblasti psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, odnosno prekursorima.
Rešenjima koja su ugrađena u Predlog zakona nastavljamo da uspešno sprovodimo i primenjujemo Konvenciju UN u oblasti proizvodnje i prometa opojnih droga i učešće Republike Srbije u aktivnostima međunarodne zajednice u borbi protiv zloupotrebe opojnih droga, odnosno tačnije psihoaktivnih kontrolisanih supstanci.
Određivanjem i definisanjem liste ovih supstanci obezbeđuje se pravni okvir za uređivanje sistema i njihove kontrole, proizvodnje, prometa i primene i ove liste utvrđene su u punom skladu sa konvencijama UN. Samo bih pobrojao najvažnije ciljeve ovog zakona.
Svakako je to na prvom mestu sistem uređivanja oblasti psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, odnosno sprovođenje kontrole i proizvodnje, prometa i primene, zatim, sprovođenje međunarodnih obaveza koje proističu iz Konvencije UN i potvrđenih sporazuma u ovoj oblasti, definisanje oblasti, usaglašavanje sa postojećim propisima EU i pravnim tekovinama Aki komunitera, usaglašavanje sa preporukama Svetske trgovinske organizacije, registracija izvoznika, uvoznika, posrednika koji učestvuju u trgovini, evidentiranje proizvedenih količina, evidentiranje psihoaktivnih supstanci koje su izvezene, uvezene ili su u tranzitu, evidentiranje ovih supstanci koje su na unutrašnjem tržištu stavljene u promet, omogućavanje lakše dostupnosti pravnim licima koje obavljaju naučno-istraživačku delatnost, evidentiranje primene u svrhe lečenja u zdravstvenim ustanovama, omogućavanje lakše dostupnosti zdravstvenim ustanovama radi primene u terapijske svrhe lečenja bolesti zavisnosti, odnosno za potrebe terapijskih postupaka i intervencija.
Donošenje ovog zakona rezultat je potrebe za međunarodnom harmonizacijom propisa koji uključuju i obavezu usklađivanja sa strateškim planovima EU o drogama i Akcionim planom i preporukama Saveta Evrope, Evropskog centra za praćenje droga i zavisnosti od droga, kao i zahtev nadležnih tela i institucija UN.
Kada govorimo o dopunama Zakona o komorama zdravstvenih radnika, rekao bih da u poslednjih nekoliko godina komore zdravstvenih radnika, podsetiću vas da smo zakonom regulisali ovu oblast formiranjem nezavisnih autonomnih profesionalnih institucija u zdravstvenom sistemu Srbije, lekarske komore, farmaceutske, stomatološke, biohemijske i komore sestara i tehničara, izmena i dopuna ovog zakona je tehnička dopuna koja je nametnuta životom i praksom.
Ovim dopunama zakona omogućavamo rešavanje jednog ozbiljnog problema koji može da nastane u funkcionisanju komore i koji je, nažalost, nastao u Srbiji u funkcionisanju jedne od pet komora – stomatološke. Ovim članovima je najkraće rečeno – predsednik skupštine komore dužan je da u roku od 90 dana pre isteka mandata raspiše izbore za članove nove skupštine, da izbor organa bude obavljen u roku od 15 dana od dana konstituisanja skupštine komore, a izbor predsednika i članova Etičkog odbora u roku od 90 dana od konstituisanja skupštine komore.
Ukoliko se desi da iz nekih razloga do isteka mandata se ne konstituiše nova skupština komore, ovim dopunama zakona predviđen je bajpas mehanizam, ako mogu tako da ga nazovem, da ministar nadležan za poslove zdravlja u roku od 15 dana od isteka mandata članova skupštine komore na predlog Srpskog lekarskog društva i postojećih udruženja zdravstvenih radnika imenuje odbor za raspisivanje izbora za članove skupštine komore, odnosno konstituisanje skupštine komore.
Ovaj odbor, kao što je inače bilo predviđeno i prilikom formiranja komora posle donošenja zakona 2005. godine, ima 11 članova, donosi odluku o raspisivanju i sprovođenju izbora. Radi se o jednoj veoma važnoj, praktičnoj i tehničkoj dopuni zakona koja omogućava da se izađe iz problema, a da to bude zakonski regulisano, ukoliko aktuelni izabrani sastav skupštine komore, bilo koje, ne bude u stanju da obezbedi kontinuitet rada komora.
Ministarstvo zdravlja je bilo prinuđeno da na 120 dana, po zakonu, oduzme javno ovlašćenje Stomatološkoj komori i izdaje licence. Ova dopuna zakona na zakoniti način reguliše jedan praktični životni problem.
Što se tiče zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, u najkraćem, on u prva četiri člana praktično predstavlja takođe važnu tehniku regulisanja troškova polaganja stručnog ispita, dodeljivanje titule primarijus, tehničke poslove vezane za službeno odelo inspektora, nešto što je diktirano Zakonom o budžetu i preporuka je da se izmenama i dopunama Zakona na zakonit način regulišu ova pitanja koja su u jednom trenutku izgledala tehnička.
Stav zakonodavstva je da umesto da se podzakonskim aktom ova oblast reguliše, da to bude upravo zakonom i zbog toga smo predložili ovu izmenu.
Druga izmena se odnosi na značajan potez koji je učinjen Zakonom o zdravstvenoj zaštiti 2005. godine, kojim je predviđena decentralizacija zdravstvenog sistema na način da primarnu zdravstvenu zaštitu osniva opština i grad i ta decentralizacija sprovedena je doslovno i dosledno u ogromnoj većini zdravstvenih ustanova. Rok je bio decembar 2010. godine za sve.
Od 300 zdravstvenih ustanova, u desetak mesta, sa različitim obrazloženjima, od kojih je najveći broj bio usmeren na pogoršanje ekonomske i finansijske situacije i globalno i nacionalno, mi ovde predlažemo da se na zakonit način ovaj rok produži na još tri godine i da se praktično u naredne tri godine ovaj proces sprovede dosledno.
Nadam se da vas nisam mnogo opteretio ovim uvodnim izlaganjem. Veoma je važno da godinu 2010. završimo usvajanjem zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama i da podrškom o ovim predlozima za izmene i dopune i Zakona o komorama i Zakona o zdravstvenoj zaštiti budemo na nivou zadatka i da zakonom predvidimo rešavanje praktičnih novonastalih problema. Zahvaljujem na pažnji.

Da li izvestilac Odbora za zdravlje, narodni poslanik Simo Vuković, zamenik predsednika Odbora želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Vlatko Ratković, želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da prelazimo na tok sednice kada pravo da dobiju reč imaju predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa od najmanje ka najvećoj.
Narodni poslanik Nikola Krpić ima reč.

Poštovana predsednice, uvaženi gospodine ministre, gospodo poslanici, ova tri zakona o kojima ću ispred poslaničke grupe Partije ujedinjenih penzionera govoriti, nekako sam obuhvatio pa ću po redosledu, kako su dati u dnevnom redu, i govoriti.
Iako je 28. novembra 2005. godine usvojen ovde u Skupštini Srbije Zakon o zdravstvenoj zaštiti, a čija promena je u dva navrata podzakonskim aktima, tj. uredbama odlagana najduže do kraja 2010. godine, da se ovaj posao uradi, u delu preuzimanja osnivačkih prava nad zdravstvenim ustanovama, kada bi se to primenilo u oblasti primarne zdravstvene delatnosti, u članovima 94. i 100. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, u kojima se govori o organizovanju zdravstvene delatnosti na primarnom nivou, jasno je navedeno da su opštine, odnosno gradovi osnivači ovih ustanova, sa tačno propisanim pravima i obavezama. U mnogim gradovima po Srbiji u kojima postoje zdravstveni centri ovo nije odrađeno.
Danas imamo pred poslanicima Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Poštovana predsedavajuća, ovakav predlog zakona, iako je dugo trajao, pet godina, nije se mogao sprovesti iz više objektivnih razloga i dobro je što je Ministarstvo zdravlja i Vlada Srbije reagovala sa ovim predlogom zakona i prolongiranjem obaveze da se završi do kraja 2013. godine.
Ako se zna da je budžet Republike Srbije već urađen, razrađen i dogovoren sa MMF-om, pre konačnog usvajanja u našem parlamentu iskrslo je nekoliko problematičnih pitanja u vezi ove materije. Pre svega, zašto nisu urađene finansije? Nedostajuća sredstva za rad koja će kao osnivač doma zdravlja imati lokalna samouprava. Budžeti gradova za 2011. godinu su u pripremi i prema ostvarivanjima godišnjeg budžeta teško je i pretpostaviti da lokalna samouprava u mnogim gradovima Srbije ne može da prikupi ova sredstva koja su nedostajuća za normalan rad zaposlenih.
Drugo, ako ovom finansijskom problemu dodamo nedostatak kadrova, stambenog i poslovnog prostora, zatim deobni bilans koji mora da se uradi, pojavljuju se i drugi sijaset problemi. Dolazimo do činjenice da je Ministarstvo donelo i danas predlaže da usvojimo ovakav Predlog zakona sa prolongiranjem roka.
Poslanička grupa PUPS će u danu za glasanje svakako glasati za ovaj dobar predlog zakona. Zašto? Zato što u članu 97. stav 1. tačka 10. Ustava naše Republike lepo piše da Republika Srbija, odnosno Ministarstvo zdravlja uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti zdravstvene zaštite svog stanovništva.
Onda je i sasvim normalno da se ovim zakonom uređuju i naknade za stručno usavršavanje zdravstvenih radnika i saradnika za dobijanje stručnih naziva primarijusa i drugih i to uskladiti sa novim propisima u odnosu na budžet koji je pred nama.
Takođe će PUPS glasati i za ovu promenu odnosno izmenu jer je posve logična.
Na kraju, ovakvi stvoreni zdravstveni uslovi sa ovakvim predlogom izmena do 2013. godine obećavaju da će mnogo sadržajnije i u boljim finansijskim mogućnostima lokalna samouprava i ceo zdravstveni sistem doprineti boljoj zdravstvenoj zaštiti građana Republike Srbije. To i jeste motiv da poslanici PUPS u danu za glasanje glasaju za ovaj predlog zakona jer za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna finansijska sredstva.
Sada ću se zadržati oko komora zdravstvenih sistema. Prelazim na drugu tačku dnevnog reda. Ovde takođe imamo ustavni osnov kojim se obezbeđuje sistem u oblasti zdravstva. U "Službenom glasniku Republike Srbije" 107/05 je objašnjen razlog za donošenje Zakona o komorama zdravstvenih radnika. Samim tim se moraju doneti osnovni postulati za kontinuirani rad komora zdravstvenih radnika kroz propisane izborne postupke za organe komore shodno zakonskim okvirima.
Osnivač, a to je Ministarstvo zdravlja, mora omogućiti nesmetano obavljanje svih poverenih poslova, kao i drugih poslova komore propisanih samo zakonom. Ministarstvo zdravlja mora komori da obezbedi pravni položaj u sistemu, a komora izborni postupak svih članova komore u skladu sa zakonom i odgovorna je Ministarstvu zdravlja odnosno i samom ministru.
Poštovana predsedavajuća, PUPS će u danu za glasanje glasati za ovaj predlog zakona, pogotovo što za ovaj zakon nisu potrebna dodatna finansijska sredstva.
Sada bih nešto rekao još o 3. tački dnevnog reda, Predlog zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama. Predlogom zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama uređuju se uslovi za promet i proizvodnju psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, uslovi za gajenje, preradu i promet biljaka od kojih se mogu dobiti psihoaktivne kontrolisane supstance, uslovi i postupak za izdavanje dozvole za gajenje, kako iz uvoza, tako i za izvoz i tranzit biljaka od kojih se mogu dobiti psihoaktivne kontrolisane supstance potrebne za zdravstvene radnike, za zdravstvenu službu, ali i za ono drugo što mi zovemo kriminalni postupak.
Postupak za sprovođenje identifikacije, ispitivanja psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, primena psihoaktivnih kontrolisanih supstanci u okviru zdravstvene delatnosti prilikom sprovođenja mera zdravstvene zaštite, nadzor u oblasti psihoaktivnih kontrolisanih supstanci radi sprečavanja njihove nedozvoljene upotrebe i druga kriminogena pitanja od značaja za ovu oblast radi zaštite života i zdravlja ljudi.
Naziv psihoaktivne kontrolisane supstance je termin koji u skladu sa savremenim stručnim i naučnim saznanjima obuhvata opojne droge odnosno narkotike, psihotropne supstance i sve druge supstance koje uzrokuju zavisnost. Određivanjem psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, kao i definisanjem lista psihoaktivnih kontrolisanih supstanci obezbeđuje se pravni osnov uređivanja sistema, njihove kontrole, proizvodnje, prometa i primene, što je i dužnost Ministarstva zdravlja.
Ustavni osnov za donošenje ovakvog zakona sadržan je u odredbi člana 97. tačka 10. Ustava Republike Srbije, prema kojoj Republika Srbija odnosno Ministarstvo zdravlja, između ostalog, uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti zdravstva, kao i organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa. Oni to u ovom zakonu i čine predlogom ovog zakona.
Republika Srbija je kao članica UN i potpisnica UN, različitih konvencija i međunarodnih ugovora iz oblasti opojnih droga, psihoaktivnih supstanci i drugoga. Koje su to supstance? Pa znate, kokain, hašiš, tablete LSD, marihuana, heroin, amfetamin itd.
Imajući u vidu potrebu harmonizacije propisa Republike Srbije sa propisima EU, obavezu usklađivanja sa strategijom EU o drogama i akcionim planom EU za sprovođenje strategije i preporuka Saveta Evrope, Evropskog centra za praćenje droga u zavisnosti od droga, zahteve nadležnih tela institucija UN, kao i radi što hitnije primene odredaba ovog zakona, Ministarstvo zdravlja i Vlada predlažu Skupštini donošenje Predloga zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama po hitnom postupku.
Poslanici PUPS glasaće za Predlog ovog vrednog i dobrog zakona. Hvala lepo.