Krov i prozori su najnormalnija stvar na porodilištu i na ginekologiji. Prethodnik je trebalo to da uradi i da završi onda kada je mogao, kada je bio član Vlade i član Upravnog odbora Fonda zdravstvenog osiguranja Srbije. Onda su se zamrzavale vode u toaletima, jer nije bilo tih prozora, a krov je prokišnjavao.
To je sačekalo da dođe ministar Milosavljević, da se pokrene projekat energetske efikasnosti i da se Ginekološka klinika u Višegradskoj privede primeni kao jedna normalna, pristojna, civilizovana zgrada kakvu zaslužuju trudnice u Srbiji i kakvu zaslužuju i u svim drugim porodilištima.
Nevladine organizacije imaju za cilj, pretpostavljam, ostvarenje javnog interesa. One nisu protivvladine, protiv ministarstva, protiv ministra. Kad počnu da se ponašaju tako, onda gube tu srž koju ima nevladina organizacija. O tome ne bih više pričao.
Naravno da je ugrožen biološki opstanak nacije. Šest i po odsto ima fakultetski obrazovanih ljudi u ovoj zemlji. To vam je, kada preračunate, oko pola miliona, a 300 hiljada obrazovanih je napustilo zemlju i rađalo decu negde po Kanadi, Velikoj Britaniji, Americi. Naravno da je to izazov za sve nas. Kamo sreće da to može da reši jedan ministar i to npr. zdravlja. To se rešava na mnogo teži i komplikovaniji, dugotrajniji način. Nacije moraju da vode dugoročnu odgovornu politiku.
Vakcine - H1N1; pandemija je odnela 10 života trudnih žena. Ona je Srbiji donela smrtnost koju nikada grip nije imao. Epidemija se pojavila rano, ranije nego ikad u Srbiji, što je trend inače bio i u Evropi. Donela je nove rizične grupe, gojazne i trudne žene, gojazne osobe uopšte. Donela je preko 60 hiljada ljudi koji su lečeni u bolnicama.
Imate kompletnu analizu na sajtu Ministarstva zdravlja, možete pogledati podatke. Glavni izazov bio je planiranje u situaciji kada ste morali da razmišljate o najcrnjem scenariju, a da budete spremni da smanjujete trošak i teret za Vladu i državu. Mi smo se upravo tako ponašali. To su naslovi i neke vaše diskusije ovde kada ste prozivali da niko nije uradio dovoljno, da su svi drugi već obezbedili, da mi kasnimo, čak su tražene skupštinske rasprave na tu temu.
Onda smo još od 2005. godine, da vas podsetim, kao Vlada doneli plan za postupanje pre i u toku pandemije. Godine 2006. odgovorili smo efikasno na izazov ptičijeg gripa među životinjama. Labudovi u Bačkom Monoštoru i u Bajinoj Bašti među živinom, da bi posle toga problem eskalirao. To je bilo za očekivati. Jeste, jesam funkcioner Svetske zdravstvene organizacije u ime Srbije i Evrope, a ne službenik. Dakle, funkcioner, član Izvršnog odbora i sa čašću i ponosom tu funkciju vršim.
Svetska zdravstvena organizacija je savetovala svoje članice da se pripreme jer je za očekivati da u prvih deset godina ovoga milenijuma i ovoga veka dođe do pandemije i ona se desila. U to vreme kada smo krenuli da planiramo, sa radnom grupom koja je formirana upravo da bi planirala i postupila tokom, pre i u toku pandemije, u tom trenutku velike zemlje su već godinu i po pre toga ulagale u proizvodnju, obezbeđivale se ogromnim količinama.
Nisam vrač iz 18. i 19. veka, ja sam doktor, doktor medicine koji se ponaša prema svojim pacijentima i prema svojoj porodici kao neko ko postupa zasnovano na dokazima, na naučnim dokazima, i tako se isto ponašam i na mestu ministra zdravlja. Slušao sam struku.
Vlada je donela odluku da pristupimo hitnoj nabavci tri miliona doza. Posle toga smo imali ponudu i razmatranje da uđemo u dodatne nabavke tokom 2010. godine jer je pretila velika opasnost koja je tada izgledala vrlo realna i ozbiljna. Na moj predlog obustavljene su te inicijative, a zatim na moj predlog 12. januara obustavljena nabavka na nešto oko 800 hiljada doza. Vakcinacija sprovedena na 1.127 mesta je počela u jednom jedinom danu.
Da mi ne bi isteklo vreme, reći ću da je ukupan trošak pandemije preko sedam milijardi dinara, preko sedam milijardi dinara. Od toga je 10% troška iz budžetske rezerve za vakcine koje su kupljene pre svega i samo zbog toga da bi se zaštitili građani. Ponašali smo se u tim okolnostima, čini mi se, vrlo restriktivno, vrlo pažljivo, nadam se odgovorno.
Na tome, nije na nama da sudimo, naravno, nego na epidemiološkoj struci, i međunarodnoj i nacionalnoj, iako se tvrdi da je moglo bolje. Nema nijedna stvar koja ne može da se uradi bolje. U tim okolnostima, pod stalnom presijom i pritiskom, pored masovnih događaja na koje smo odgovorili, čini mi se, korektno, uključujući Univerzijadu, uključujući Egzit, a zatim, posle toga, u jednoj situaciji i atmosferi u kojoj antivakcinalni pokret, koji je bio inspirisan od različitih interesnih krugova, uspeo je da pomuti poverenje čak i u Svetsku zdravstvenu organizaciju, zahvalio sam se članovima grupe i na zahvalnici piše – za posvećenost u radu pre i u toku pandemije.
Dakle, hvala prethodniku što je rekao – svaka čast uspešnim akcijama. To znači da se saglašavamo da ima i uspešnih stvari u našem zajedničkom poslu. Naravno da je uvek u Srbiji bilo uspešnih stvari i 50-ih i 60-ih i 70-ih i 80-ih i 90-ih i sada, biće takvih i ubuduće i daj bože da ovaj parlament usvaja stalno plan razvoja zdravstvenog sistema, kao što ga je sad prvi put u istoriji usvojio prošle godine, daj bože da se vode ovakve demokratske otvorene rasprave sa poštovanjem tuđeg mišljenja uvek.
Hoću da kažem i to da je parlament, organizujući raspravu o HIV-EJDS infekciji pre nekoliko nedelja pokazao kako može da bude kuća koja i na taj način diže pažnju građana i jača edukaciju, vaspitanje. Time ćemo doprineti, između ostalog, i obnavljanju biološkog kapaciteta nacije i građana ove zemlje.

Šest minuta i 15 sekundi iskorišćeno je vremena na raspolaganju predstavnika Vlade. Narodni poslanik Milan Dimitrijević ima reč.

Govoriću nešto što je malopre ministar u prethodnom obraćanju govorio. Dakle, nemojte misliti da sam za smanjenje paketa osnovnih usluga, taman posla. Naprotiv, verovatno kao i vi. Ali, s obzirom na stanje i na produženje ovog roka, pitam se kako ćete lokalne samouprave da taj osnovni paket usluga ostvare u tim siromašnim sredinama. To je jedna stvar.
Druga stvar, kada govorimo o finansiranju, gospodine ministre, uputiću na sajt Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, našao sam jedan podatak koji je mene frapirao, a verovatno i vas.
Dakle, to stoji da je potpisao direktor fonda. Kaže – avgust 2008. godine, govori o 2,1 milion zaposlenih, a oktobar 2010. godine o 1,8 miliona zaposlenih. Podaci da je u 2009. godini bilo 84 milijarde neplaćenih doprinosa, pa neplaćanja osiguranja od strane budžeta Republike Srbije za lica bez prihoda, što ste vi pomenuli, rast kursa i cene lekova, energenata, medicinskog materijala.
Vidite, gospodine ministre, ono što mi hoćemo da znamo i sa ovim izmenama zakona je – šta je to na kraju budžet u 2011. godini? Kolika je to potrošnja? Upozoravajući vas i institucije na ove podatke, ako je u 2009. godini bilo 84 milijarde neplaćenih doprinosa, ako se povećava stopa nezaposlenosti, koji će biti deficit u republičkoj kasi zdravstvenog osiguranja? Hoćemo li moći da ispoštujemo one osnovne stvari? I o tome treba da razgovaramo.
Nemojte vi misliti da smo mi uvek protiv nekih stvari koje vi predlažete, ali svakako otvaramo probleme koji su značajni. Sad nas čeka budžet, a imamo ovaj podatak. Hajde kada bude došao taj budžet na dnevni red i kada budemo postavili pitanje ovo sada, dajte da vidimo vašu podršku, da vidimo šta ta Vlada radi, zbog čega se iz budžeta ne uplaćuju doprinosi za socijalno neosigurana lica?
Ko je taj ko takvu odluku donosi? Zbog čega se ne plaća? Jesu li pare možda potrošene na drugoj strani? Da li se nenamenski troši budžet? Da li postoje prekršaji određenih ministarstava, o čemu je govorio revizor? Šta je u pitanju? O tim stvarima moramo da razgovaramo.

Tri minuta i 15 sekundi iskorišćeno je vremena poslaničke grupe. Reč ima ministar Tomica Milosavljević.

Samo ću kratko, da razjasnim to pitanje paketa usluga i preuzimanja opšte odgovornosti za svoj dom zdravlja. Neke stvari moramo da razumemo, a to je operativno koštanje funkcionisanja jedne zdravstvene ustanove je trošak koji se nadoknađuje ugovorima između te ustanove i Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, dakle, Fonda osiguranja.
Prema tome, ugovorima koje domovi zdravlja preciziraju početkom jedne godine za tu godinu definisano je na koji će način da bude plaćen taj dom zdravlja, u smislu troška za isplatu plata.
Znate da je posle devet godina potpisan kolektivni ugovor sa reprezentativnim sindikatima, prvi put u ovom periodu i ovoj deceniji, dakle, isplata plata, isplata energenata, isplata potrošnog materijala, lekova i svega ostalog. To se preuzimanjem odgovornosti lokalne samouprave za dom zdravlja ne menja, to ostaje i to je najveći deo troškova.
Šta se menja? Menja se to što dom zdravlja zvanično po zakonu biva osnovan od te opštine. SO preuzima odgovornost za organizaciju primarne zaštite koja se zove dom zdravlja. Poverava joj se dom zdravlja, gde je prethodno uloženo 60 miliona evra 2006. i 2007. godinu da bi se sve zgrade centralnih domova zdravlja popravile i privele jednoj nameni koja je relativno pristojna.
Dalje je, uslovno rečeno, teret za lokalnu samoupravu, ali mislim da je to istovremeno izazov i da je to jedna obaveza lokalne samouprave, preuzima se ta obaveze da se brine o infrastrukturi, da se brine o investicionim troškovima održavanja, da se brine o obnavljanju opreme. One opštine koje imaju bruto nacionalni dohodak ili situaciju koja je ispod proseka u Srbiji, one dobijaju predviđena sredstva posebna iz budžeta, da bi se na taj način ujednačili uslovi pružanja zdravstvene zaštite u celoj Srbiji.
Primer kako to funkcioniše je grad Beograd i prethodnik je bio gradski sekretar za zdravstvo i zna vrlo dobro šta znači upravljati sistemom gde je dvocifreni broj domova zdravlja i KBC. Naravno da nije lako, naravno da je komplikovano brinuti o svim ambulantama od Avale do Surčina, naravno da nije lako sa obe obale Save i Dunava brinuti o zdravstvenim ustanovama, ali grad Beograd uvek ima budžet koji je veći od republičkog budžeta za investiranje u zdravstvo. U jednoj godini, kada Ministarstvo zdravlja raspolaže sa jednom milijardom za sve, grad Beograd te godine ima 800 miliona za svoje ustanove. Prirodno je da preuzme odgovornost i da vodi računa o svojim ustanovama.
Prirodno je da to učini Vojvodina, Niš, svi gradovi i sve opštine, a da se najsiromašnijima svakako pomogne. Zato je tu multisektorska saradnja, zato je tu Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, zato je tu briga o regionalnom razvoju.
Potpuno sam saglasan s tim da bi bilo idealno da milion ljudi radi, da nema nezaposlenih, tih milion ljudi uplaćivalo bi doprinose, mi ne bi razgovarali o tome da budžet plaća doprinose za zdravstveno osiguranje, za ljude bez sopstvenog prihoda, jer bi ih bilo malo.
Kada će se to u Srbiji desiti? Kada ekonomija bude još jača, kada disciplina uplata zdravstvenog doprinosa bude ispoštovana i naravno da vas i ja pozivam da budete konstruktivni u smislu da i vi utičete da sve državne institucije rade svoj posao i da se ne događa da neko može da isplati platu, a da ne uplati zdravstveni doprinos.
Podsetiću vas, zdravstveno osiguranje je civilizacijsko dostignuće u Srbiji i mi solidarno delimo taj dinar. Mi ovde koji sedimo uplaćujemo godišnje i po 140.000 dinara u tu kasu Fonda zdravstvenog osiguranja. Neko ko zarađuje tri puta manje, uplaćuje 40.000 godišnje, a neko ko zarađuje još dva puta manje uplaćuje 70.000, a neko ne uplaćuje ništa nego za njega država plati koliko ima, a dobijamo uslugu na onaj način koji je približan za svakoga, bez obzira koliko je platio i to je solidarnost na delu. Hvala.

Reč ima poslanik Paja Momčilov.

Konačno, da zahvalim gospodinu ministru na priznanju da je biološka ugroženost nacije realan problem. Ako je realan problem, on je i najveći i ni u jednom od vaših dokumenata ne postoji tako definisan i to je problem.
U jednoj mirnoj atmosferi došli smo do nečega što je stvarno konstruktivno. Stavite i ovo na sajt, ovu analizu od tri meseca što su vas ovde gledali da lepo i to u mirnoj atmosferi razrešimo i taj problem, da se ne optužujemo, ni mi vas ni vi nas, da smo zlonamerni, ni ovakvi ni onakvi.
Stavite tu analizu, pa da vidimo da li piše "dizaster" ili ne piše, jer za mene jeste "dizaster" što u toj epidemiji virusnog gripa naš Torlak nema vakcinu. Gledao sam, i pokazivao u Skupštini ovde publikacije "Help" i opet neka organizacija strana koja se time bavila ovde, koja je dala analizu kako na jednostavan način Torlak može postati lider ponovo u regiji.
Nemojte, to je nešto objektivno i to ne može da se nekom drugom pričom zameni, a još kada vidite kao finale da hirurg vodi tu instituciju, i gde to ima da hirurg vodi Institut za vakcinaciju?
Ako smo se složili da je to problem, šta je razlika kod nas? Mi smatramo da mere nisu dobre. Primarna zdravstvena zaštita, prevencija, to je trebalo da bude ovaj temelj i onaj glavni posao koji ste vi radili. Kada vi nama ovo objavite i stavite na svoj sajt što je Evropa snimila i kada vidite koliko ste izdvojili za primarnu zdravstvenu zaštitu, onda mi kažemo, nedovoljno je. To je priča koju mi vama pričamo.
Ne možemo dovoljno da se sporazumemo. Uradite još ovo, stavite na sajt ovu studiju, ubacite to u dokumente, kažite vi plan i program koji je kasnio onoliko i uvek ćete vi naći neko opravdanje i ja se slažem da može da se nađe opravdanja koliko god hoćeš, u zemlji koja na ovakav način funkcioniše.
Oročite te ciljeve kao što ste dužni prema, opet, ključnom dokumentu, dakle 21 cilj za 21. vek evropskog odeljka Svetske zdravstvene organizacije. To mi kažemo, ništa mi ne govorimo drugo. To kažu i naši učitelji od kojih smo učili medicinu. Ne pričamo mi svoju priču. Nismo mi nečitači ili čitači na svoju ruku.
Mi konsultujemo najistaknutije stručnjake koji već godinama ovde nemaju pravo glasa i pitamo se zbog čega je tako.
Recite mi samo, koliko naša poslanička grupa ima još vremena?

Tri minuta je iskorišćeno, i trenutno imate još 22 minuta i 10 sekundi. Reč ima ministar.

Problem sa EU možda ima prethodni govornik, ja zaista nemam nikakav problem. Evropska unija je najveći pojedinačni donator zdravstvenog sistema Srbije i sa ponosom mogu da kažem da nikada nije bilo problema, prvo, u objašnjavanju ciljeva programa, a drugo, u pridobijanju podrške i pomoći i nadam se da će tako i da ostane, uprkos različitim težnjama da se to zaustavi.
Taj papir, taj izveštaj o kome je prethodnik govorio je radni dokument kojim se koriste organi Evropske komisije, morate da pitate Evropsku komisiju gde se on objavljuje, na koji se način objavljuje. Ukoliko budem dobio pozitivan stav delegacije Evropske komisije u Beogradu, stavićemo ga na sajt kao što sve drugo stavljamo na sajt, kao što smo se uvek zalagali da rad bude potpuno javan i da svaki podatak bude otvoren i dostupan.
Pomenuta agencija za lekove, ona može da služi za ponos svakome od vas i nas ovde. Ona je upravo, zgrada je rezultat poklona građana EU građanima Srbije, poreskih obveznika i svim drugim građanima Srbije. Uopšte, oblast farmaceutske delatnosti regulisana je prvo zakonom 2004. godine, a zatim ove godine, i on je tako sročen i usvojen da bismo mogli, sutra da uđemo u EU, 21. decembra ne bi morali taj zakon da menjamo ni za jednu jedinu reč i mislim da je to dobro i da to služi na čast svakome od nas.
To je institucija koja je ozbiljna, koja je osnovana i koja ranije nije postojala i mislim da je najbolje da oni koji to ne razumeju pitaju nekog farmaceuta da im objasni koliki je značaj u jednom sistemu postojanja nezavisne i stručne organizacije koja radi registraciju lekova, kontrolu kvaliteta i sve ostalo.
Što se tiče Torlaka, on nije bio nikad bolji kad se uzme period prethodnih 15-17 godina. Torlak je, nažalost, devedesetih godina, kad je trebalo da ima najveće ulaganje, izgubio sertifikat, nažalost, zbog međunarodnih sankcija. Posle toga je bilo vrlo teško uskočiti u taj voz. Država je uspevala da ulaže u restituciju i revitalizaciju Torlaka jedan milion svake godine. Na primer, mogu da vam kažem da u pandemiji H1N1 laboratorija Torlaka je najpouzdanije mesto za region bila. Postavila je dijagnozu i za ljude koji uopšte nisu građani Srbije nego Makedonije, Bosne i Hercegovine, donošeni su uzorci iz Crne Gore, sa punim poverenjem se gledalo u rezultate. Ta laboratorija je opremljena upravo u godinama koje su prethodile pandemiskoj pretnji, i vrlo dobro uradila svoj posao.
Što se proizvodnje tiče nažalost to nije lako. Možda se nekom čini sa strane da je to relativno lako, jednostavno izvodljivo, ne bih se sa tim saglasio. Sudeći po obećanjima koja su čak i javno prezentovana od strane ranijih direktora i ja sam po nekad sticao utisak da će to ići lako i brzo, međutim kao što nijedna stvar ne ide ni lako ni brzo, tako ni proizvodnja ni lekova, ni vakcina nije baš tako jednostavna.
Pokušavamo da Torlak stavimo na noge. Imamo plan da dodatno država uloži sredstva i da konačno pronalaskom strateškog partnera, uz ulaganje države, nađemo put da na svetskom tržištu bude prisutan još i bolje nego što je to bilo pre. Zahvaljujem.

Četiri minuta iskorišćeno vremena na raspolaganju. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Zaključuje pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DOPUNAMA ZAKONA O KOMORAMA ZDRAVSTVENIH RADNIKA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Dušanka Plećević, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Dragan Šormaz, Milica Vojić Marković, Donka Banović, Milan Dimitrijević, Nikola Lazić i Zoran Krasić.
Primili ste izveštaj Odbora za zdravlje i porodicu i mišljenje Vlade o amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Dušanka Plećević. Da li neko želi reč? Reč ima Dušanka Plećević.