Veoma poštujem da imate svoje mišljenje, cenim ga. Apsolutni iznos je najmanji, nije stopa loša. Izračunajte za 2011. godinu. Vrlo lako ćete izračunati, ako je 197 milijardi, na primer, predviđeno dinara u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, dodajte na to 15,9 milijardi budžeta Ministarstva zdravlja, koji je, usput budi rečeno, značajno veći ove godine, za trećinu, zbog toga što je glavno ulaganje, od preko devet milijarde dinara – završetak Skadra na Bojani u četiri grada – Beograd, Niš, Kragujevac i Novi Sad.
Ako na to dodatne i nešto što je tekovina naša zajednička, a to je fiskalizacija svake usluge koja se legalno plaća u zdravstvu, bilo da je u privatnom ili u državnom, fiskalnih računa po evidenciji poreske službe ima za deset meseci 15 milijardi, sve to saberite. Dodajte i četiri milijarde novca, koliko po procenama ima, u vojnom zdravstvu, koje, nažalost, još uvek nije deo integrisanog sistema, ali nadam se da će brzo biti. Doći ćete do toga, kad podelite sa brojem stanovnika Srbije, da je taj novac nešto oko 30 hiljada dinara.
Mi smo mala, siromašna zemlja. Od svoje plate godišnje uplaćujem 144 hiljade dinara. Vi kao poslanici isto tako, preko 140 hiljada godišnje. Prosečna plata u Srbiji, ili minimalna, kad uzmete minimalnu, onda je njihova uplata 9.600 na godišnjem nivou. Mi ćemo, nažalost, iz budžeta imati mnogo manje novca za milion i 200 hiljada ljudi koji nemaju svoj sopstveni prihod. To je naša realnost.
Sledeća godina će biti godina izazova za solidarnost, koju moramo izdržati. U godinama krize 2009, 2010. i evo, nažalost, i 2011. godina, biće ozbiljna godina izazova za zdravstveni sistem Srbije.
Osnovni paket usluga. Molim vas, nemojte više o tome pričati. Pročitajte Zakon o zdravstvenoj zaštiti, unutra lepo piše koji je obim prava osiguranika, a šta je ono što nije obuhvaćeno zakonom kao definicija garantovanih prava.
Kad to pogledate, nadam se da će vam jednom biti jasno da je to paket usluga. Onaj ko insistira na drugačijem definisanju, on se verovatno zalaže da se taj paket usluga smanji. Ja naprotiv, zalažem se da taj paket usluga bude povećavan u skladu sa ekonomskim mogućnostima zemlje.
Bio bih najsrećniji da donošenje budžeta donese mnogo manji broj nezaposlenih ljudi i da onda imamo više novca, onda bismo valjda imali više da uložimo u zdravlje jer je to ulaganje jedino pravo ulaganje u održivi ekonomski razvoj zemlje.
Kada govorimo o stopi i o cenama, zašto su uzete referentne cene lekova za tržište, to je definisano zakonom zbog toga što se radi o ispravljanju dispariteta cena farmaceutske industrije u Srbiji u odnosu na okruženje, jer se pripremamo da budemo deo jednog zajedničkog velikog tržišta.
Šta je kriza donela, kad već govorimo na ovaj način, lekovima? Dovela je do toga da je 2009. i 2010. godine Fond osiguranja počeo da plaća sa zadrškom od tri meseca apotekarskim ustanovama za isporučene fakture. Bolnicama redovno, mesec za mesec. To je tekovina, ozbiljna tekovina ove decenije, jer je uplatama Fondu zdravstvenog osiguranja 2006. i 2007. godine od tri-četiri milijarde dinara omogućeno da se sa većom snagom organizuje zdravstvena zaštita.
Nažalost, godine 2009, 2010. i, bojim se da će tako biti i 2011, godine su ozbiljnih izazova. Struktura trošenja novca u našem osiguranju, srpskom, liči na strukturu u bilo kojoj drugoj zemlji. To morate malo pročitati, ne bih sada sve zamarao time. Osnovno je – apsolutni iznos je mali. Stopa nije loša, ona je uporediva sa drugima. Osnovni paket usluga postoji. Morate ga pročitati.