Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, osnovno pitanje koje se ovde nameće je to da li je vaše ministarstvo pre mesec i po dana, kad smo već radili izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti, znalo za ovaj problem, da će rok oko preuzimanja nadležnosti ustanova primarne zdravstvene zaštite isteći u decembru? Pretpostavljam da vi niste imali to saznanje. Ili je po sredi nešto drugo?
Dakle, to pitanje se proširuje i na tu temu da li u Ministarstvu postoji neko ko je nadležan, neka osoba koja prati čitav zakon i prati sprovođenje zakona? Da takva osoba postoji u Ministarstvu, verovatno ste vi i ona znali da će se već u novembru pojaviti ovaj problem. Zašto tada niste pristupili izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti?
Očigledno da ta osoba ne postoji i očigledno je da ministarstvo nema dovoljne kapacitete u okviru svojih osnovnih nadležnosti, a to je praćenje i sprovođenje zakona. To je veliki problem. Ali, da li je samo to problem? Mislim da je problem u tome da se suženjem ovog roka pokušavaju sakriti finansijski tokovi i protok novca. Dakle, čini mi se da je to nešto što je dovelo do ulaska u ovu vrstu cajtnota, kada se više nema kud, pa da se onda to produži još na tri godine.
Kad smo kod tog pitanja toka novca u zdravstvu, nameće se pitanje – da li ste vi u Ministarstvu zdravlja dobili upitnik koji je stigao iz EU? Mi, poslanici, jesmo. Ima tu nekoliko interesantnih pitanja. Kako ćete vi, gospodine ministre, odgovoriti na pitanje broj 39, 40, 41, 45. i 46? Da ne govorim o ostalim oblastima. Ova pitanja su vezana za zdravstveni sistem Srbije.
Šta kaže pitanje broj 39? Vidite, to je direktno povezano sa ovim dešavanjima, izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Gospodin ministar ode, ali tu je gospodin državni sekretar. Dakle, pitanje broj 39. kaže ovako: "Koliki su vaši troškovi u zdravstvu izraženi kao procenat BDP u apsolutnim iznosima u evrima i kako su struktuisani, uključujući iznose koji se troše u javnom i privatnom sektoru"? Koliko se to troši novca u privatnom sektoru? Je l' neko ima valjan podatak o tome kolika je ukupna potrošnja u zdravstvu u odnosu na BDP? Je l' to 6%, kako kaže Republički zavod zdravstvenog osiguranja, ili 8%, kako kaže Ministarstvo zdravlja, ili je to 11% kako kaže Svetska banka?
Sledeće pitanje odnosi se na to da li vi primenjujete OECD-ov priručnik – sistem zdravstvenih računa? Imamo li mi uopšte zdravstveni račun? Postoji li to kod nas?
Vidite, kad imate takva pitanja, a nemate nikakav odgovor, onda se dešava da se ovako pravi privid poput izmena i dopuna Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Nedavno se u štampi pojavila jedna informaciji da je delegaciji EU koja je ovde u Beogradu stigao jedan izveštaj nezavisnih eksperata o trošenju sredstava poreskih obveznika EU koji su bili namenjeni reformi zdravstvenog sistema u Srbiji.
Šta je sudbina tog izveštaja? Da li se on pojavio u javnosti? Nije. Zbog čega nije? Upravo zato da bi se sakrili tokovi novca u zdravstvu. Nekoliko projekata u tom izveštaju je ocenjeno kao katastrofalno. O tome su kolege ranije govorile.
Šta se dešava sa utrošenim sredstvima EU, a šta se uradilo sa određenim projektima? Šta se dešava sa projektom "Kapitacije"? Kako će se sprovesti projekat "Kapitacije" u onim siromašnim sredinama kad narod masovno beži iz tih opština, jer ne može da živi. Drugi delovi Srbije ostaju prazni. Sve što može da se spakuje i da ima kartu u jednom pravcu do Beograda, ti ljudi tako i rade.
Vi govorite o projektu "Kapitacije", a istovremeno kad vam se postavi pitanje – kako se troši novac u zdravstvu, na to nemate odgovor. Tu odgovor za vas ne postoji. Različiti podaci kojim baratate o količini novca, o mreži zdravstvenih ustanova, o broju zdravstvenih radnika, o broju zdravstvenih saradnika, o patologiji, itd, čak na četiri ili pet mesta smo našli različite podatke. To je zdravstvena politika koju vi vodite.
Bojim se da ste ovakvim radom diskreditovali državu Srbiju u očima EU. Bojim se da će mnogi projekti biti obustavljeni zato što postoje ozbiljne primedbe na rad Ministarstva zdravlja. Vi imate ministar koji je ministar od 2002. godine i imate stanje kakvo jeste.
Malo pre je neko od kolega pomenuo problem vakcina. I tad smo na vreme reagovali i govorili o tome. A dokle smo stigli? Da i pored toga što smo platili skupo i preskupo te vakcine, preko preprodavaca i raznih trgovaca, da sad moramo šest stotina hiljada vakcina da uništimo i to na taj način što moramo da platimo prevoz i da platimo uništavanje u drugoj državi, jer mi nemamo tih uređaja za uništavanje opasnog medicinskog otpada. I to je deo politike koju vodi Ministarstvo zdravlja. To je deo politike ministra koji je već osam i po godina ministar zdravlja.